[Милослав Самарџић]

Да ли је Тито био шеф Ранковићу, или обратно?

[Бенито]

Да ли је Тито био шеф Ранковићу, или обратно?

Постоји УДБА и после Ранковића, а чини ми се и после Броза. Постоји ли партија после Ранковића, а нарочито после Броза. 
Углавном, у нашој полемичкој јавности се одавно, додуше спорадично и ван мејнстрим токова, водила расправа о типу државе у којој живимо. Има мишљења да је Југославија, још од Устава из 1974. године, лагано клизила од партијске ка полицијској држави. Али, већинско је мишљење да се то сигурно догодило у другој половини 1980-их година. 
(Овде треба додати да постоји прича да говор професора Михаила Ђурића, ред. проф. Правног факултета Универзитета у Београду, пред Наставничким већем тог факултета, а поводом амандмана на Устав из 1963, који су донети 1971. године, када је и одржано ово предавање, скраћен у једној битној сентенци. Наиме, професор Ђурић је тада, између осталог, рекао да ће ти амандмани неминовно довести до новог Устава, јер су непроводњиви у постојећем, да ће нови Устав бити конфедералног карактера, да ће то бити увод у стварање нових држава од република које су твориле Југославију и да ће у тим републикама бити створен национализам на нивоу тих република, што ће неминовно довести српски народ у неравноправни положај у свим републикама осим у Србији, а с обзиром да ће се ти републички национализми и сукобити да ће српски народ бити у озбиљној опасности. Због овога говора је проф Ђурић суђен и осуђен, прво на две године, а одлежао је 9 месеци робије. Оно што је, наводно или тачно, изостављено из овог говора који се може наћи у писаном облику у Аналима Правног факултета, је да је рекао и да такав развој догађаја слаби утицај централизоване партије на нивоу Југославије, а науштрб тајних партијских полиција унутар република, што доводи до закључка, да ако стање потраје, да ће партијска држава склизнути лагано у полицијски тип државе што може довести до несагледивих последица.)
Овакав пророчки говор никада није изговорио ниједан професор Универзитета у Београду у његовој дугој историји.
Углавном,постулати и идеологија комунистичке партије су рашрафљени комад по комад: нестало је братство и јединство, самоуправљање, постепено и друштвена својина, нестао је ЗУР, Раднички савети, на крају и ЈНА.... Али, републичке удбе нису нестале.
Онима којима је ишло у прилог растурање Југославије, било је јасно да се то не може извести преко дотадашњих партијских структура. Потребно је било наћи нове, а за стварање истих је било потребно време, с времена није било. Зато се умешала полицијска држава и створила политичке странке онаквим какве може да контролише приликом главног задатка - растурања Југославије. Заузврат, следила је приватизација друштвених и државних предузећа, и залог за ново друштвено уређење где ће полуге капитала и власти остати у крилу оних који су створили и творе полицијски тип државе. 
Био је покушај, рушењем Милошевића, од Запада директно, да се полицијска држава у Србији уништи и преведе опет у партијску државу. Тај покушај, почетком 21 века није био само у Србији, него је паралелно ишао и у Хрватској, Македонији, Словенији.... Међутим, неко је, после свега две-три године, утврдио да је много лакше спроводити идеје Запада на овом простору преко полицијске, него преко партијске државе. Тако да се од те идеје до даљег одустало. 
У том несрећном галиматијасу живимо и данас. То су и прави разлози зашто је неки тамо Гашић потписао забрану отварања досијеа УДБЕ, од којих су нека настала и пре његовог рођења, и зашто је неком данас важно да сакрије нешто што се десило пре 50 или 60 година. Ту се крије кључ те мистериозне браве.

[victoria]

Са Бенитом сам се расправљао па и свађао.Ако Бог да још ћемо се задуго ћерати.Али . . .ова запажања(да је све комунистичко одавно пропало а само удба живи) је оно од чега застаје дах.Ипак ,не могу а да не допуним да би требало размотрити и политички,социјални па и психолошки утицај на српско друштво долазак (углавном невољни)огромног броја војних лица током 90-их.Ти људи су (чак и када су најдобронамернији) толико обликовани у правцу подозривости према свему српском да је то невероватно.Мени остаје нада да је барем један мањи део српске удбе на страни народа.На жалост,очигледно слабији у односу на коалицију ЈНА,савезна удба.Узгред буди речено занемарили смо постојање савезне удбе.Којот је њен агент,Ћурувија био такође њен,као и Аркан и још неки које смо гледали и гледамо.Праксисовац Мићун војни.Ми све трпамо у исти кош а не би требали.

[Бенито]

Мислим да сам то објаснио у претходним постовима. Дакле, од Устава 1974. године, Југославија је практично била конфедерална држава. Да би неко постао службеник у савезним органима власти, морао је бити предложен од републичких. Тако је било и у Савезном ДБ, с тим да је то код њих почело незванично још од Брионског пленума.
Самим тим, савезна УДБА била је испостава републичких УДБИ, а једино је њихов шеф, у том тренутку свемоћни Стане Доланц, био испостава савезних органа власти, односно Јосипа Броза, а после његове смрти једне клике која је управљала унутрашњом и спољном политиком. То је сада посебна прича, да овде не затрпавам тему.
Њихова једина улога у државном апарату била је заштита врха Југославије, односно Броза и његових подрепаша, од "непријатељске емиграције". Они су то питање, врло често, по навици, решавали убиствима. За то су ангажовали криминалце, које су регрутовали преко јавне безбедности, најчешће у великим градовима. То је позната прича. 
Зато се и десило, већ приликом почетка рата у Хрватској, а негде почетком 1992. године и дефинитивно, да се Савезна УДБА распадне. Дакле, најкасније неких 6 месеци пре званичног нестанка СФРЈ. 
Сви службеници Савезне УДБЕ, од којих су неки били окорели зликовци, су се вратили у своје републичке УДБЕ из којих су и послати у Савезну УДБУ. Познат је случај да се Туђман, на почетку своје владавине, управо окружио тим људима. Јосип Перковић, који је био секретар одељења Савезног ДБ за противтерористичко деловање (односно главни организатор убистава емиграната) и његов заменик Здравко Мустаћ били су саветници Туђмана за област безбедности.
По истој матрици, криминалци који су убијали емигранте по налогу Савезне УДБЕ, остали су на вези са својим контактима, односно службеницима Савезне УДБЕ када су се вратили под окриља републичких УДБИ и почели да раде, преко њих, за републичке УДБЕ различите послове.
Ту је ствар, надам се, јасна.
Једини важан политички ентитет у СФРЈ, који је и после Устава из 1974. године, остао ван домета републичких УДБИ, била је ЈНА. Самим тим, и обе њене службе - обавештајна и контраобавештајна. Требало је много напора републичким удбама да униште ЈНА, и то су успели тек када је и сама СФРЈ коначно нестала. Али, службе безбедности ЈНА, а нарочито КОС, остале су југословенске, и њихов злочиначки рад никада није до краја расветљен.
За много њихових операција знам, али ту без отварања досијеа и озбиљног проучавања докуменатс, тешко је докучити зашто су они неке ствари радили. Оно што је индикативно је да су многи војни удбаши, КОС-овци превасходно, умешани до грла у најтеже злочине у рату 1991-1995. Још је индикативније да неки од њих никада нису били предмет истрага ни домаћих судова за ратне злочине, ни Хашког трибунала.
Међутим, не треба прича о КОС-у да замагли главну причу, а то је нама српска УДБА која континуирано влада Србијом од јесени 1944. године, и њена власт није прекинута ни Брионски пленумом, ни вишепартијским системом, ни ратовима 1990-их, ни 5. октобром (мада је то био неки покушај), све до дана данашњег.

[victoria]

Бенито,можеш ли прибавити целовит говор професора Ђурића.Мој буразер се мало бавио њиме а волио бих и ја да га прочитам.Тај део о преласку партијске државе у полицијску је брррр.... и непознат широј јавности па и мени.

[Бенито]

Гледај овако, тај говор сигурно се налази у часопису Анали, издање Правног факултета. То је најдуговечнији и најбољи часопис који је издавао неки наш факултет у историји. Анали су излазили редовно од оснивања Правног факултета до негде 1941. године. Углавном, за време титоизма часопис Анали није издаван. Анале је обновио професор Јовица Тркуља, негде 2001-4. године. Негде у том периоду. Сећам се да сам од њега и набавио баш тај број где је био записан говор професора Михаила Ђурића. На жалост, то сам неком, у међувремену, поклонио или дао на читање, па ми, по обичају, није враћено.
Што се тиче тог дела о преласку из партијске у полицијску државу, то сам чуо од неког, почетком 1990-их година, када су биле бројне те трибине интелектуалаца. Да ли је то причао, једном приликом, Коштуница, Чавошки, или неко трећи, можда Владан Василијевић, не могу да се сетим. Али, тога се одлично сећам, и због тога сам највише и тражио онај број Анала, 10-12 година доцније, да видим да ли тога има у тој верзији говора. Мислим да није тога било у тој записаној верзији. 
Међутим, тада професора Тркуљу нисам ни питао одакле је њима била та верзија говора. Да ли им је говор реконструисао сам професор Ђурић, који је тада био жив и доброг здравља, или су га узели из судских списа, не могу да Ти потврдим.
Углавном, у судском спису поводом оптужби против професора Михаила Ђурића, нашла се верзија говора коју је изнео сарадник УДБЕ. Тај сарадник УДБЕ био је тада тајна. Много година доцније сазнали се да је то био тадашњи асистент на факултету, а доцније редовни професор Оливер Антић, један од оснивача Српске напредне странке, и амбасадор у Португалији, који је тамо, под сумњивим околностима, и погинуо и сахрањен пре неку годину.
Углавном, нисам Ти много помогао. Коштуница и Чавошки су живи, па би могли нешто рећи на ову тему. Часопис Анали можеш набавити лако, само ступи у контакт са Правним факултетом Универзитета у Београду, и тражи да Ти пронађу тај број где се налази Ђурићев говор.

[Митић]

Др Михаило Ђурић: СМИШЉЕНЕ СМУТЊЕ

https://anali.rs/xml/197-/1971c/1971-3-s...3-s_05.pdf

АНАЛИ 1971 | ВОЛ 19 | 3 (ЗАБРАЊЕНИ БРОЈ)

[Бенито]

Да, хвала Ти, Митићу!
Вреди ово прочитати после много година.
И даље мислим да ово није био цео говор, него да се овде није зауставио.