[Бенито]

Истекли су сви рокови за отварање досијеа ОЗН-е и УДБ-е из времена Брозоморије. Међутим, актуелна власт је одлучила да забрану отварања досијеа продужи до унедоглед. 
Гашић је самовољно потписао продужетак забране отварања досијеа УДБЕ до 2065. године.
Одлуку није донела Народна скупштина Србије, иако таква одлука може бити само предмет законских, а не подзаконских аката. Макар по нашем Митровданском Уставу. 
Али, опозиција до сада није рекла ниједну једину реч о овоме страшном кршењу свих писаних, али и моралних закона и вредности. 
Најбољи пример да УДБА не постоји, што слушам апсолутно сваки дан од којекаквих доконих типова који ми објашњавају природу ове и свих претходних власти. 
"Преживеће УДБА или ће преживети Србија - и једно и друго не може!"

[Милослав Самарџић]

Па опозивција је и предложила први закон, 2001. године колико се сећам.
Проблем је што је на свим странама много удбаша и ко зна чијих агената.
Колико ми је познато, све постсоцијалистичке земље, сем Србије, отовориле су досијеа? Само можда Русија није?

[Бенито]

Па опозивција је и предложила први закон, 2001. године колико се сећам.
Проблем је што је на свим странама много удбаша и ко зна чијих агената.
Колико ми је познато, све постсоцијалистичке земље, сем Србије, отовориле су досијеа? Само можда Русија није?

Русија је посебан случај. Наравно и Белорусија. Све друге посткомунистичке земље у Европи су отвориле досијеа. Као и сва друга архивска документа која су остала иза тајних политичких полиција.
Али, случај Брозове Србије ипак је другачији него што је то било са тајним политичким полицијама у земљама Варшавског пакта. 
Наиме, те службе биле су устројене по совјетском систему. Биле су изузетно гломазне, вишеслојне и компликовано структуиране. Тамо су, рецимо, водеће личности одређених државних установа, попут Универзитета или неког архива, школе, предузећа и тако даље, и званично били припадници тајних политичких полиција и добијали су додатак на плату или друге привилегије на име свог припадништва.
У Југославији, а самим тим и у СР Србији, било је другачије. Не знам да ли знаш, али зло звано српска УДБА имала је свега око 120-130 запослених и то укупно са чистачицама, секретарицама, кафе куварицама..... Агената УДБЕ, тАмо у у другој половини 1980-их није било више од 100. Али, сваки од њих је држао на вези између 50 и 100 сарадника службе, који су били запослени у најразличитијим облицима, а најчешће у привреди, установама културе и медијима. 
То је најмање 5000 личности које су општепознате у јавности и које су јавно глорификоване, јер их је служба промовисала преко својих сарадника у медијима и преко награда које су добијали од установа културе, а управо опет захваљујући сарадницима службе. Тако се створило једно друштво које је најпрепознатљивије у нашој елити, а од којих су скоро сви радили за УДБУ.
Али, није њихово разоткривање разлог због кога УДБА не жели да отвори досијее. Главни разлог је да се никада не сазна на који начин је радила и која је структура на којој је базирана организација удбе. То не сме бити откривено.
ПС да не говоримо да је требало да се донесе лекс специјалис о конфискацији целокупне имовине свих сарадника удбе. То је тек мисаона именица за Србију.

[Милослав Самарџић]

Можда 120-130 УДБА за Србију у Београду, али у сваком округу по више десетина. Нема теорије да их је било испод 1.000 у Србији.
Директно су били подређени КПЈ, односно СКЈ. Партија је имала подружнице - Основне организације СК - свугде, то је била продужена рука службе и обратно.
Надгледали су сваку фирму, а нисам сигуран за сваку зграду, али треба да је имао неко у свакој згради.
Нисам чуо да постоји неки рад о службама после ОЗН-е.

[Бенито]

Можда 120-130 УДБА за Србију у Београду, али у сваком округу по више десетина. Нема теорије да их је било испод 1.000 у Србији.
Директно су били подређени КПЈ, односно СКЈ. Партија је имала подружнице - Основне организације СК - свугде, то је била продужена рука службе и обратно.
Надгледали су сваку фирму, а нисам сигуран за сваку зграду, али треба да је имао неко у свакој згради.
Нисам чуо да постоји неки рад о службама после ОЗН-е.

Мислим да ме ниси разумео. То што пишеш су сарадници службе. Они нису били запослени у УДБ-и, него су били на другим друштвеним функцијама и плаћени на тим функцијама. Ту је главна разлика између српске, и уопште југословенске удбе у односу на организацију тајних полиција у земљама Варшавског пакта. Тамо су, скоро па јавно, директори предузећа, школа и слично, радили за тајну службу и поносили се тиме. И били директно плаћени за то од тајних служби. Овде је било другачије.
Уосталом, УДБА је званично имала при сваком општинском СУП-у свог запосленог агента, по тим њиховим законима. Тај један је био све до пада Милошевића и сви мало упућенији су знали тог човека у својој општини. Није тај битан.
Битни су "сарадници службе". А они су били из најразличитијих области друштвеног, привредног и политичког живота сваке општине у Србији, али и ван ње.

[Милослав Самарџић]

Један је био по општинама, десетине по окрузима, сто и више у централи. То ти је преко 1.000 инспектора.

[Бенито]

Један је био по општинама, десетине по окрузима, сто и више у централи. То ти је преко 1.000 инспектора.

Опет Ти мене не разумеш.
Нека је и 1000 агената УДБЕ Србије било 1980-их, али да смо били у систему тајних полиција држава Варшавског пакта било би их, у односу на број становника, најмање 400-500 хиљада. 
То је та разлика у систему организација која је изузетно важна, јер ми морамо схватити начин организовања УДБЕ како би знали са каквим злом имамо посла.
Другим речима, када су отварани досијеи тајних политичких полиција у земљама Варшавског пакта, није било неких великих, грандиозних скандала, јер се за те особе ионако знало да су били припадници, односно агенти тајне службе.
Код нас нису проблем припадници, него сарадници који су и до данас остали прикривени, а овом новом забраном отварања досијеа, ће и остати прикривени. Међу њима се налазе најугледнији људи наше елите и у великој мери утичу на економску, културну и политичку будућност Србије.
Зато је много важније овде у Србији отворити досијее тајне политичке полиције него у било којој другој комунистичкој земљи.

[Јеремија]

Један је био по општинама, десетине по окрузима, сто и више у централи. То ти је преко 1.000 инспектора.

Опет Ти мене не разумеш.
Нека је и 1000 агената УДБЕ Србије било 1980-их, али да смо били у систему тајних полиција држава Варшавског пакта било би их, у односу на број становника, најмање 400-500 хиљада. 
То је та разлика у систему организација која је изузетно важна, јер ми морамо схватити начин организовања УДБЕ како би знали са каквим злом имамо посла.
Другим речима, када су отварани досијеи тајних политичких полиција у земљама Варшавског пакта, није било неких великих, грандиозних скандала, јер се за те особе ионако знало да су били припадници, односно агенти тајне службе.
Код нас нису проблем припадници, него сарадници који су и до данас остали прикривени, а овом новом забраном отварања досијеа, ће и остати прикривени. Међу њима се налазе најугледнији људи наше елите и у великој мери утичу на економску, културну и политичку будућност Србије.
Зато је много важније овде у Србији отворити досијее тајне политичке полиције него у било којој другој комунистичкој земљи.

Из које области да набрајам удбашке сараднике?
Од учитеља до попа или од академика до патријарха?
О уметницима свих фела (естради), скрибоманима и песницима, чак и оним за децу, многи су добијали апанажу у разним облицима од свемоћне озне - удбе.
Питање које постављаш од суштинског је значаја ако желимо да Србију вратимо у неку нормалу. Али, ко би то дао налог за отварање досијеа?
Видиш ли неког из политичке гарнитуре који би био спреман на тај потез? 
Ете, била је кобајаги "демократска власт" па остаде све запечаћено ко у Ранковићево време.

[sagus]

Хахах од почетка Бенито... За неке се зна јавно али није наодмет поново објавити

[Бенито]

Један је био по општинама, десетине по окрузима, сто и више у централи. То ти је преко 1.000 инспектора.

Опет Ти мене не разумеш.
Нека је и 1000 агената УДБЕ Србије било 1980-их, али да смо били у систему тајних полиција држава Варшавског пакта било би их, у односу на број становника, најмање 400-500 хиљада. 
То је та разлика у систему организација која је изузетно важна, јер ми морамо схватити начин организовања УДБЕ како би знали са каквим злом имамо посла.
Другим речима, када су отварани досијеи тајних политичких полиција у земљама Варшавског пакта, није било неких великих, грандиозних скандала, јер се за те особе ионако знало да су били припадници, односно агенти тајне службе.
Код нас нису проблем припадници, него сарадници који су и до данас остали прикривени, а овом новом забраном отварања досијеа, ће и остати прикривени. Међу њима се налазе најугледнији људи наше елите и у великој мери утичу на економску, културну и политичку будућност Србије.
Зато је много важније овде у Србији отворити досијее тајне политичке полиције него у било којој другој комунистичкој земљи.

Из које области да набрајам удбашке сараднике?
Од учитеља до попа или од академика до патријарха?
О уметницима свих фела (естради), скрибоманима и песницима, чак и оним за децу, многи су добијали апанажу у разним облицима од свемоћне озне - удбе.
Питање које постављаш од суштинског је значаја ако желимо да Србију вратимо у неку нормалу. Али, ко би то дао налог за отварање досијеа?
Видиш ли неког из политичке гарнитуре који би био спреман на тај потез? 
Ете, била је кобајаги "демократска власт" па остаде све запечаћено ко у Ранковићево време.

Хоћу само да кажем да се у нашој јавности, дакле оној неудбашкој, врло плитко размишља овом питању. Много су дубоке и компликоване везе које су створене међу људима, а све због делатности удбе, која је, и то понављам, била устројена на различит начин него она у совјетском блоку комунистичких држава. 
Ми можемо да се такмичимо, поготово ми који релативно дуго пратимо српско друштво, и да лицитирамо ко је све радио за УДБУ. Али, не можемо да знамо све њихове активности и у којим правцима је све то ишло.
На пример, две највеће, најкомпликованије и најдуговечније акције српске удбе биле су: крађа и продаја српских беба и трговина хероином. То већ знамо. Али, да ли знамо да шта се дешавало даље са бебама, а у досијеима се можда могу наћи њихове судбине (односно да бебе нису само продаване у иностранство или комунистичким породицама у другим крајевима Југославије, него да су и коришћена за експерименте удбе). Или, да тзв "црни фондови" који су стварани шверцом дувана и хероина, удба није користила за неке своје акције у иностранству, попут убиства емиграната, него и за плаћање одређених људи у земљи за стварање уметничких дела која ће пресудно утицати на јавно мњење да прихвати ову или ону политику.
О убиствима које је организовала и извршила удба да и не говоримо. За нека знамо, али шта ако их је било и тамо где нисмо ни слутили да су људи убијени.
И тако даље..... Прича је важна, од пресудног је значаја за ослобођење Србије.

[Бенито]

Уосталом, ниједан медиј у Србији није реч рекао о томе да је Гашић потпуно неуставно потписао акт о продужењу забране отварања досијеа УДБЕ.
Који други коментар је потребан?

[sagus]

Историјски гледано ми као народ се одликујемо са три изразите особине
1. Курч....
2.Поткупљивост
3. Велико срце али кратка памет

[victoria]

Бенито,процена је да је приближно 400.000 људи сарађивало са полицијом у Србији крајем 80-их.То наравно не значи да су сви они сарађивали са УДБ-ом али је она могла да стави шапу на њих и на информације које су они достављали локалној милицији.У малим срединама се лако сазнавало.На пример,сви трговци су 70-их и 80-их морали(хтели или не)да цинкаре.Сви они који су тих година брзо добијали пасоше су такође били стални или повремени доушници,већина оних који су први добијали телефонске прикључке,кредите тзв зеленог плана(премда је ту било и море корупције али је и то опет ишло преко сарадника).Сви они чији су синови слати у ШРО иако су момци имали само основну школу такође.Да не говоримо о дозволама за оружје.У Бадовинцима је 60-их година један пиштољ продат(на црно) три пута !!! Сва тројица купаца су одговарала пред судом али не и продавац . . један те исти.Ипак,сви ти ситни доупници су оснивањем странака прилично напунили гаће.Било је смешно гледати како њихова деца масовно приступају у СПО пред прве изборе када се мислило да ће најзад пасти комунизма а да је СПО антикомунистички.Што се тиче великих средина такође је лако уочити сараднике.Погледај само све извикане "дисиденте" који су провели век на државним јаслама и добили станове у Београду ! То не бива,прави дисиденти су морали да беже напоље па ни они нису сасвим чисти,и тамо су слали провокаторе.У наше време погледајј добитнике националне пензије.Рецимо за Бору чорбу сам знао да ће је добити . . ."заслужан" је грађанин од раније.

[Бенито]

Бенито,процена је да је приближно 400.000 људи сарађивало са полицијом у Србији крајем 80-их.То наравно не значи да су сви они сарађивали са УДБ-ом али је она могла да стави шапу на њих и на информације које су они достављали локалној милицији.У малим срединама се лако сазнавало.На пример,сви трговци су 70-их и 80-их морали(хтели или не)да цинкаре.Сви они који су тих година брзо добијали пасоше су такође били стални или повремени доушници,већина оних који су први добијали телефонске прикључке,кредите тзв зеленог плана(премда је ту било и море корупције али је и то опет ишло преко сарадника).Сви они чији су синови слати у ШРО иако су момци имали само основну школу такође.Да не говоримо о дозволама за оружје.У Бадовинцима је 60-их година један пиштољ продат(на црно) три пута !!! Сва тројица купаца су одговарала пред судом али не и продавац . . један те исти.Ипак,сви ти ситни доупници су оснивањем странака прилично напунили гаће.Било је смешно гледати како њихова деца масовно приступају у СПО пред прве изборе када се мислило да ће најзад пасти комунизма а да је СПО антикомунистички.Што се тиче великих средина такође је лако уочити сараднике.Погледај само све извикане "дисиденте" који су провели век на државним јаслама и добили станове у Београду ! То не бива,прави дисиденти су морали да беже напоље па ни они нису сасвим чисти,и тамо су слали провокаторе.У наше време погледајј добитнике националне пензије.Рецимо за Бору чорбу сам знао да ће је добити . . ."заслужан" је грађанин од раније.

Пре доста година, професор Димић је покренуо то питање. Без критичког приступа је цитирао једну изјаву Леке Ранковића из извештаја о активностима УДБЕ који је издеклемовао пред партијским руководством. То је било, ако се добро сећам, негде 1962. године. Ту је он рекао да око 2 милиона Југословена је у "систему" служби безбедности, као службеници или сарадници. То је, практично, значило да ако се изузму деца до 18 година, којих није било мање од 3 милиона, сваки шести грађанин или ради или сарађује са УДБ-ом.
Морам да кажем да сам и ја, врло наивно, узео овај податак здраво за готово.
УДБА је, својим пропагандним деловањем, а што је један од најважнијих канона на којим је формиран принцип рада те службе, ако не и најважнији, увек покушавала да прикаже себе већом него што јесте. И то много већом. Тако је било онда, а тако је Бога ми и сада.
Друго, не треба мешати чланове СКЈ са припадницима и сарадницима УДБ-е. То је кључна грешка коју чинимо када покушавамо да анализирамо утицај тајне политичке полиције на друштвени и политички живот у Србији.
Према томе, уверен сам, готово сигуран, да је за УДБ-у , било као припадник, било као сарадници, радило знатно мање људи него што се представља. Главни пропагатори приче о масовном раду Срба за УДБ-у управо су припадници УДБ-е који имају директан интерес да се таква прича пласира у јавности.
Они су и главни креатори политике "неотварања досијеа" као потенцијалне друштвене опасности. Главна друштвена опасност је да се не открије ко је био припадник, а ко сарадник УДБЕ, а не обрнуто.