Оцена Теме:
  • 0 Гласов(а) - 0 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Анархо-капитализам
#29

У пасусу (5) кажете било која власт... значи да сте анархиста. У истом пасусу у наставку кажете да вршиоци власти ако не могу другачије убијају народ на друге начине - храном, вирусима ...
Даклем, да не видите решење а тај психолошки феномен назива се нихилизам. Тако да смо Вас Ми назвали анархо нихилистом. Тако Вас Ми видимо и несмо сретни због тога.
Поздрављамо Вас и препоручујемо шетњу у јутарњим часовима по могућности пре него се покрену аутомобили (мозак је највећи потрошач кисеоника, од сваког нашег удаха 80% потроши мозак)

(анархо нихилизам је најопасније психолошко стање за личннст)

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#30

А по чему сте закључили да анархо-капитализам нема решења? Он итекако даје решења за разне проблеме, често их наводим, само нико не чита.
Ево један пример како изаћи из демократског култа: https://markusmaki.wordpress.com/2025/03...-protesta/

Такође, занимљиво ми је да себе гледате у множини, да можда немате више личности у себи?
Одговори
#31

(05-07-2025, 07:36 PM)Коле Којот Пише:  А по чему сте закључили да анархо-капитализам нема решења? Он итекако даје решења за разне проблеме, често их наводим, само нико не чита.
Ево један пример како изаћи из демократског култа: https://markusmaki.wordpress.com/2025/03...-protesta/

Такође, занимљиво ми је да себе гледате у множини, да можда немате више личности у себи?

Све анархистичке организације, било леве или десне, комунистичке или капиталистичке - оснивају дубоке државе. У нашем случају - УДБ-е. Њихове вође су на платном списку УДБ-е.

Даклем, њихов рад је усмерен на релативизацију сваког анти режимског деловања. И сви следбеници тих људи су заведени од УДБ-е. Додуше, то раде све државе света да би их контролисали екстреме.

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#32

Најлакше је рећи све је то УДБ-а или нека тајна организација. Имате ли ви тај списак?
Још све притом генерализујете и релативизујете, тако да ме не би ни чудило да сте Ви припадник организације о којој причате.
Одговори
#33

(06-07-2025, 08:05 PM)Коле Којот Пише:  Најлакше је рећи све је то УДБ-а или нека тајна организација. Имате ли ви тај списак?
Још све притом генерализујете и релативизујете, тако да ме не би ни чудило да сте Ви припадник организације о којој причате.

Када имамо негативну реакцију на укупну стварност, тада смо жртва индоктринације.

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#34

Ја гледам на ствари онако какве јесу, без икаквих еуфемизама, епитета, пропаганде и слично.
Одговори
#35

Да ли људи постају све глупљи?

https://markusmaki.wordpress.com/2025/07...ve-gluplji

Кратак одговор је да. И ово је мој одговор на Колетово питање од пре неки дан када ми је описао једну сцену из филма „Три“ Александра Петровића. Ради се о сцени када војна патрола открива човека без докумената и након пуно нагађања га стреља на улици, а да жртва није била свесна опасности, понајмање смртне ни у једном тренутку.

Да, технички речено тај човек је заиста био глуп, међутим, прецизније објашњење узрока је савршена манипулација државе да су војска, полиција и остале државне институције на услузи човека, а не против њега. Једном када човек изађе из тог ноћног кошмара, онда су му сви вицеви типа шта је 100 адвоката на дну мора – добар почетак јасни као дан. Па онда пређе на сто државних полицајаца, сто државних судија, сто учитеља, сто државних доктора, сто државних војника, сви су они добар почетак када су на дну мора. Али, док човек живи и даље у тој илузији, он заиста мисли да треба да има те проклете документе, које мора да покаже властима, и ако их нема, може и главу да изгуби. Рационалан човек који зна шта је то држава, заобилазио би у широком луку свако државно униформисано лице, а најмање од свега би нешто са њима причао, убеђивао их и тим редом.

Ја сам саветовао мојим читаоцима, још пре пуно година, да ако се икада ико нађе у ситуацији да га државна полиција било шта пита, да увек задржи право да се брани ћутањем. Што је сасвим супротно од 100% филмова у којима обичан мали човек бесконачно нешто тороче са полицијом, не разумејући да тиме увек чини штету самом себи. Ако ћути, наравно да ће бити сумњивији, али барем неће сам себи раку копати.

Када вас пандури, на први поглед, наивно, зауставе на улици зарад контроле возачке и саобраћајне, и то је веома тежак акт насиља државе према вама. Јер, ако случајно не станете, неће одмахнути руком, већ ће кренути у праву правцату потеру за вама, позваће појачање, палиће светла и сирене, викаће на вас мегафонима, показивати рукама да станете у страну, а ако наставите да их игноришете, препречиће вам пут, залупиће се у вас, можда ће чак и пуцати. Дакле, та „рутинска контрола“ уопште није нешто безазлено, већ озбиљно угрожавање вашег права да живите свој живот.

У самом духу устава многих држава, свако заустављање, легитимисање, и провера, захтевају неку, барем минималну основану сумњу да нешто криминално радите или намеравате да радите. Но, ако вас пандур легитимише тек тако, ако вас заустави док возите, а ви опет ништа нисте урадили, то спада у неоправдано малтретирање. Сва прислушкивања, посматрања, шпијунирања, сви спадају у исту групу, малтретирање без икакве основане сумње. Али, све је то само празно слово на папиру, постоји гомила закона који се сударају са уставом, и свако то малтретирање је чак озакоњено.

Не само то, ако ви прекорачите самоодбрану, па раните или убијете недужног приликом одбране, већ сада ћете се веома лоше провести на државном суду, док ако то уради полицајац, њему ће бити опроштено брже него што ће се вратити у станицу да поднесе извештај. И то је чак озакоњено. Буквално је по закону пандур човек вишег ранга у односу на вас. Он може и да погреши, то се сматра дозвољеним ситним прекршајима током вођења службе. А чак и кад тог закона нема, полиција увек интерпретира закон како се њој свиђа. То је управо зато што она није никада била нити ће, нити може бити на нашој услузи. Ми смо робови владара, а полиција је ударна песница и крвава батина владара. Само то и ништа више.

Међутим, држава се, као што сам више пута рекао, разликује од обичне мафије по веома високом нивоу пропаганде. Она је у стварности далеко гора од обичне мафије, али име веома префињен језик манипулације који уверава највећи број људи да је сваки државни службеник Исус Христ. И то је заиста тако, од филма А. Петровића до совјетских, кинеских или корејских гулага или нацистичких лагера, видимо ту обесхрабрујућу тупавост, поверење и веру да се ради о нашим службеницима, уместо нашим, буквално, џелатима.

То се види на сваком нивоу, од обраћања тим разбојницима са Господине Председниче, Господине Посланиче, Господине Судијо, преко савијања кичме пред шалтерушом или пред пандуром који вас строго гледа док вам гледа возачку, па до пристанка да вас воде у Јасеновац само зато што је неко униформисано лице. Једина рационална одлука је мотком треснути усташу по глави, онда га затући, бацити га у јарак и побећи што даље. А не зато што је он непријатељ, јер је Хрват, а ви сте Србин, већ зато што ако вас било ко води у неки затвор без разлога, тај мора да заврши у јарку. То је елементарни рецепт за преживљавање. Уосталом, за тадашње и тамошње Србе, тај усташа је био домаћи, сви су живели у истој држави, нису то били никакви странци, ни спољна окупација.

Добра вест је, једном када ово разумете, прво ћете се смејати себи колико сте глупи и манипулисани били, а друга је да када довољно људи схвати манипулацију, политичари више неће представљати ништа.

Док год тражите бољу државу, фер изборе, бољу политичку опцију, праведније законе, ви и даље срљате дубље у понор. Само оног тренутка када потпуно одбаците на свим нивоима владајућу класу, то ће бити први дан ваше борбе за слободу. Док се не пробудите, стрељаће вас због немања личне карте, а ви ћете пасти погођени у чуду што вам се то десило. То није чудно, чудни сте ви, што не гледате све људе као људска бића, што не разумете да значка, униформа и титула ништа не значе, већ само понашање. Ако вас неко зауставља док мирно возите, он не ради у вашем интересу, он вас терорише без разлога. Односно разлог постоји, а то је да останете контролисани роб. То не служи да хватају криминалце, већ да одржавају стање покорности код стада.
Одговори
#36

Значи овако, демантуј ме ако грешим.

Дође терориста, са пуним аутом дроге, оружја итд...

Заустави га пандур и затражи документа.

Терориста вади калаш и изрешета пандура и настави даље до следеће станице...

Ако немаш ауторитета у животу од учитеља, наставника, професора, ако не поштујеш државу а ти име њене службенике од војника, полицајца, доктора, ватрогасца, судије итд...Пријатељу мнооогооо лоше ти се пишее у животу...многоооо


Исто ко ови блокадери, ложили се на интернети како ће ово оно превртали контејнере, урлалали "фак состем" кад сви добише пријаве..

Што се тиче слободе, имам лошу вест слобода не постоји.

Зашто?

Зато што је човек слуга, од када је створен човек служи некоме.

Океј одбијаш служење државножим службеницима, они те хапсе и стављају те или у затвор или у психијстрију где мораш да служиш.

Човек да би опстао мора бити слуга. Да ли ће да служи Богу,Војсци, Полицији, Приватнику, или неком бизнису свом, својим клијентима, копоперантима човек је слуга.

Анархизам који пропагираш води те у тешки понор демонских сила, често су то болести зависности, распуштености, особа без одговорности, особа лошег материјалног стања, слабих когнотивних способности, без икога,  углавном нема породициу, у лошим односима са родбином,често агресиван, наоружан и опасан по околину због лошег психичког стања.

Ту је блискост са сектама, лгбт популацијом, често приближава људима са маргине друптва.

Дрога, наркотици, лекови за смирење, лековима за спсвање херпатитиси, хив вируси и остало су део анархиста.

Често се окрећу ако не нађу неку нво и постсну неки активисти  у каснијим годинама криминалу, пљачкању радњи, трафика итд..

Углавном анархизам те гура у дубок понор где ти обећава апсолутну слободу,  и онда када пропаднеш схватиш да је идеал  *фцк систем" била тотална глупост.

Углавном сви анархисти, сви до једног (Од Богатих до оних уличара и клошара) завршавају на психијатрији са Ф дијагнозом.

Свима до једног су уписани у картонима депресије, анксиозни порећаји, манични поремећаји, поремећаји пажње, параноични поремећаји.

85% свих анархиста на свету су уписани и као "Болесници зависности" углавном од дрога мархуана, амфетаминиа, таблетама, па до хероина  и злоупотребом алкохола.

65% свих анархиста на свету испољавају агресивност и нанели су лакше или тешке повреде блиским пријатљима, члановима породице, родбини, службеним лицима итд.

90% свих анархиста на свету су прошли психијатријску или психолошку хоспитализацију или дневну психолошку болницу...


Ово су све званични подаци

Анархизам је велико зло по људски мозак. Почиње се тако што старији ликови (дилери дроге по рок клубовима, техно журкама) лове јако младе и наивне људе са15-16 година продајући им наркотике,  крећу да их  "пуммпајуу" прво са травом, таблетама навуку их на дрогу и онда почну да им говоре ово што ти пишеш о полицији и држави..И онда на крају са 20/21 годину та деца добијају досије у полицији, психијатрији и тиме су угасили своје животе....

Анархизам је великооо демонскооо злооо..

Јосип Броз-Амброз Тито! ДА, ТО ЈЕ БИО ПЕГАВИ ТРБАТИ, ФАРБАНИ ПА КОЛМОВАНИ, У МИДЕРЕ УТЕГНУТИ АУСТРО-УГАРСКИ ЦУГСФИРЕР, ТРОСТРУКИ ШПИЛЕ И МАЂАРСКИ ЧИВА, ЈОСИП БРОЗ-АМБРОЗ ТИТО, СРБОУБИЦА ПРВИ ДО ПАВЕЛИЋА!!!
ПРОСВЕТАР.
Одговори
#37

Зашто је државна учитељица разбојник?

https://markusmaki.wordpress.com/2025/08...-razbojnik

Или државни учитељ, свеједно, али како их се највише жена натрпало у ту групу, наслов је намењен њима.

1. Плату добијају од отетих пара, дакле саучесништво у оружаној пљачки. Кад неки лопов оружјем отме паре од недужне бабе, и онда плати тим парама приватне часове некој учитељици, која зна да су те паре дошле из те пљачке, она је саучесник. Све државне учитељице знају да њихова плата долази из пореза. Али се праве луде јер постоји државни закон који ту пљачку легализује. Да сутра настане закон којим је дозвољено било коме да пљачка невине бабе, и да тако финансира школу, учитељице би и на то пристале. Оне немају морал, оне само злоупотребљавају разбојнички закон.

2. Учитељице предају отетој деци. Да, многа деца одлазе у државну школу не зато што желе, зато што су школе корисна или пријатна места за боравак, већ зато што их родитељу тамо силом шаљу, јер се боје, да им полиција заједно са социјалним разбојницима не отме децу, због непоштовања обавезног образовања. Као и у претходном случају све учитељице знају да је тако, али како немају морал, оне само злоупотребљавају разбојнички закон, и немају никакав проблем са отмицом деце. Додуше, та отмица је привремена, траје само 6 сати дневно, али је свакодневна. Да сутра донесу закон да та отмица може бити и трајна, оком не би трепнуле, јер учитељице нису људи, већ саучеснице у разбојништву.

3. Прве 2 тачке су биле баш онако страшне и довољне су да их без икаквог претеривања назовемо разбојницима, али има и других тачака оптужбе. Учитељице дресирају децу на слепу послушност и на ауторитет заснован на сили, а не на договору. Учитељица мисли да је у праву само зато што је старија, зато што има неку школу, зато што је она функција, а дете је празна чаша у која она сипа шта год хоће. По овој тачки, и највећи број родитеља су разбојници, али учитељице су горе, јер то раде са отетом децом и то раде професионалније, ефикасније.

4. Државне учитељице дресирају децу, посебно мушку, да никада не решавају конфликте између себе, већ да се увек обраћају њој, врховној судији. И вербалне и физичке конфликте нико не сме да решава јер само она зна шта је правда и ко је у праву, деца су за њих неутешно ретардирана без икакве могућности учења да реше конфликте између себе. И тако полако, али сигурно дресирају мушку децу да сутра зову полицију или се обраћају државном суду за било шта. Јер и кад порасту, држава одрасле мушкарце третира као мороне неспособне да упуцају провалника, или да мирно реше друге, лакше неспоразуме. Мора државни судија тада као државна учитељица некада све да реши. Улога државне учитељице је да одржи инфантилност код поданика.

5. Државна учитељица полако, али сигурно, скоро неосетно, уводи норму по норму државног уређења, тако да 99.99% деце након дугогодишњег малтретирања у државним школама узима здраво за готово да не постоји ни један други начин организовања друштва до државно насиље.

Ово је сасвим довољно да своје дете никада не пошаљете у државну школу, већ у приватну ако можете или да га оставите на кућном образовању, далеко боље. Државна учитељица није та драга млада жена која се жртвује да за малу плату образује и култивише ваше дивље клипане, већ веома зло, екстремно зло створење, које је једно од највећих непријатеља ваше деце. Након злог родитеља, државна учитељица је на другом месту по злу према деци.

Када су у једном тренутку штрајковали просветни радници током студентских протеста (мада им боље стоји етикета разбојници за дресуру отете деце) онај Кавчић који ми се није свидео од првог дана, одмах је организовао акцију да људи прикупе новац да покрију изгубљене плате учитељица. Боже која лудост, боже које зло. Сваки дан без плате тих саучесника у државној пљачки је још један мало срећнији дан. Мислити да су разбојници неке жртве што штрајкују, спада у масовне илузије од којих пати велики број оних који су прошли кроз те њихове концентрационе логоре за дресуру незаштићене деце.

Ја сам могао да напишем овај текст и далеко блажим речима, а да опет објасним ствар. Ипак, одлучујем се за овај начин, зато што познајем психологију маса, које када виде да постоје неки јаки другачији глас, пољуљаће им се дресура у којој сада живе, па ће им се повећати вероватноћа да изађу из ње. Масе су овце, и као што лако потпадају под утицај других оваца, тако им је лакше да посумњају у званичну догму када налете на људе као што сам ја. Или на људе као што сте ви драги читаоци, који ово разумете и онда без задршке исто ово изјавите тамо где треба. Овца мора да чује истину, и да види људе који се не боје да је кажу. То их жестоко љуља у њиховом стаду.
Одговори
#38

Живот и прикљученија једног сеоског пандура

https://markusmaki.wordpress.com/2025/08...og-pandura

Васин отац је био ситни паор и ранио је седам гладни усти. Мати му је била плава, тиха, нежна, јектичава, умрла је са тридесет и нешто. Имали су пар јутара земље, малу кућу на крају сокака. На асталу навек хлеба, таман толко, колко треба, ал је Васа тео много више.

Желео је коње вране по ливади разигране, сат са златним ланцем, и салаше. Желео је њиве плодне, винограде благородне, у каруце прегнуте чилаше. Само… није мого да их има.

Васин отац је водио својих 7 гладни усти у цркву сваке недеље, топило се слатко православље, а Васин први комшија је био немачки гастер. И долазио би свако лето на одмор, имао је и он децу, а деца би редовно отпакивала свој нови Lego сет коцкица, или Playstation, или најновији модел бицикла, па затим, мотор, па ауто, све онако редом, како деца немачких гастера добијају.

За то време, Васа би помагао оцу на њиховој њиви, али ни то није било довољно, па је морао да надничи и около, копао је он и на њиви комшије Гастера, музао је краве, чистио свињац, рмбао од зоре до поноћи, имао тврде руке и гледао комшију. Са једне стране слушао је сеоског попу како прича о Јову, са друге, очи су му испадале, када би видео сваку нову швапску лудорију, коју су комшијска деца имала.

И тако је Васа, годину за годином, све више рмбао, а никад ништа није имао, све док једног дана није у сеоском бирцузу чуо да локална пандурација тражи подмладак. Отишао је он у Сремску Каменицу, или где се сада раде курсеви за плавце, и добио је плаву униформу, пендрек, пиштољ и штошта приде. Како се радило о мирном селу, углавном је чешао муда, а платица редовно стизала. Није баш стекао златни ланац и салаше, јер није нека платица пандурска платица, али барем више му није пуцала кичма. Кад није чешао поменуте, ватао би се за саобраћајну палицу и заустављао паоре и драо их за непостојеће прекршаје. Јер сад је он постао влас.

Уплашени паори, као зечеви, као овце, јер то је српски паор, да би избегли свакодневни зулум, плаћали су му по коју брљу у бирцузу, да га одобровоље. Увлачили су му се у гузицу, хвалили непостојеће му врлине, јер тако ситни паор мисли да може да се спаси од ропства.

Али као што нису исте две капи кише, две власи траве, тако ни паоре нису баш све из истог калупа извадили. Некад се крви родитеља чудно помешају, па од паора испадне див јунак. И игром случаја баш један син оног Гастера што је цео живот долазио на распуст са новом кутијом Лего коцкица испаде другачији.

Како обичаји налажу војно ропство у Србији се повратило, а син Гастера, који је швапски шпреховао зер гут, а српски онако набадао тврдим немачким акцентом, имао је двојно држављанство. И имао година таман толко колко треба, да се обуче униформа и да се служи пијаном садисти официру.

Гастеров син, Митар, добио је позив, али се није одазивао. Сад, да ли због тога што се више осећао као Шваба, него као Србин, дал због тога што га је болело да се одазива на ерекцију срБске власти, или једноставно зато што је прокључала у њему хајдучка крв ко зна ког незнаног претка, шта год да је био разлог, он се није одазивао, већ би провео као и обично један део лета у свом родном селу, да би се вратио у своју Немачку да тамо живи и ради.

Међутим, Васа је добио налог за привођење Митра. Јер мора све по закону. Ту су параграфи, па заграби, нек исто је и ђаволу и ђакону, а власт је власт.

Васа се и даље сећао сеоског попе и приче о Јову, и свих осталих прича које је још као дете слушао у дрвеним клупама црквице, али је у њему победила жеља за слатком осветом. За све немане Lego сетове, за све немане BMX бицикле и немане Honda мопеде, за све тврде жуљеве, зоре у којима га је отац избацивао из кревета, масти и леба и алеве паприке од којих му је и душа завоњала од те машчуге, дошао је тренутак када ће он да покаже ко је ко.

И Васа је тог раног летњег јутра лепо затегао своју униформу, обрисао пендрек, проверио опасач и пиштољ, ставио шапку на главу и брзим се корацима упутио ка Митровој кући. Почео јако и брзо да удара по вратима, као да гори кућа. Отворио му Митров отац, Гастер, схватио о чему се ради и пробудио Митра, да га воде. Међутим Митар, не хтеде да оде. Препознао је комшију из детињства, сада пандура Васу, и рекао му, ни пет, ни шест, да неће он нигде да иде. Међутим, влас се узјогунила, како то Митар мисли неће да иде. Мора, влас је тако наредила, нема ту шта, ајд у апсану.

А Митар неће ни да чује. Васа почне да виче, да прети, извади он и пиштољ на Митра који није био никаква опасност, само једноставно није хтео да га воде. Е ту Митру прекипи, па зар и пиштољ на њега да вади, те скочи на Васу, савлада га, и оте му пиштољ. А Васа побеснео, извади пендрек, па почне бесомучно да удара Митра по глави, по леђима, по мудима, само да буде што више, и да боли што више. И вероватно би га и убио од батина, да Митру не прекипи, повуче обарач на Васином пиштољу и уби пса на месту.

Сутрадан је сандук са Васиним телом стигао из комшилука до Васиног оца, ситног паора. Он му је говорио да не иде у пандуре, да власт није лек за сиромаштво, али Васа није хтео да слуша. Он је тео много више, само није мого да га има.
Одговори
#39

У сваком друштву постоје само 2 класе

https://markusmaki.wordpress.com/2025/09...mo-2-klase

У наивној, дакле погрешној друштвеној науци, стално се потенцира на парама, дакле имању и дохотку, као одредницама за то шта је нека класа. Па онда кажу, сиротиња, средњи, богати, веома богати. Или се крене да се дели по амбијенту живљења, па су то онда сељаци, и грађани, или по типу занимања, па су то онда произвођачи и услуге, онда дељење по томе како се ради, физички лии интелектуално, затим се људи деле по расама итд.

Све те ствари заједно су или небитне, или врло мало битне, или их владар и његови чанколизи интелектуалци намерно потенцирају да сви одврате пажњу са једине важне поделе у друштву, а то је подела на оне који спроводе насиље, односно на владара и његову свиту, и на оне који то насиље трпе.

Све набројане разлике из првог пасуса постоје, али бледе врло брзо до небитности услед тако оштре разлике између оних који тлаче и на тлачене.

Узгред, лева социјалистичка гамад ће вам непрестано понављати да је ту поделу највише дефинисао и уобличио њихов Карл Маркс, но он је то преузео од либерала, а они опет од других пре њих. Та свест о тој једино битној подели стара је као озбиљна друштвена наука, која постоји. Није сва друштвена наука дување у владареве дипле, мада највећи део јесте.

Маркс као веома неоригинални „мислилац“, такође није никакав економски аналитичар, опет углавном све што је написао, то је преузео од ранијих мислиоца класичне економске мисли, који су једнако промашили све као и он. Отуда не треба да чуди да његова теорија о стварању вишка вредности да је бесмислена и скроз нетачна, а није чак ни његова. Класична економија је одавно превазиђена. А мислиоци од Аристотела на овамо, вековима сви су грешили, ко више ко мање. Тек од аустријске економске школе, можемо да говоримо о неком озбиљном приступу материји. А та економска школа је побила већину вишевековних заблуда.

Но, економија је мање важна, затварам заграду. Владајућа класа није та што је богата, умна, продуховљена, врла, што брине за остале итд. Владајућа класа је увек била разбојничка група која је поробила остатак друштва, а користила свој интелект и бесконачну поквареност да када сила није довољна, да збуни потлачене да они помисле да треба да буду владани. И често кроз историју владајућа класа уопште није била богата. Било који краљ до пре 200 година био је беднији од данашњег припадника средње класе. Али је увек био моћан. И он је умирао крезуб и од обичне инфекције, али је он увек био господар живота и смрти раје. То је карактеристика која је непромењена кроз време.

Оно што се мењало је начин оправдања постојања власти да се Власи не сете, али је концепт увек био исти. И сви сукоби између држава нису друго до борба за превласт између владара, који користе свако своје робове да их пошаљу на противничку банду и њихове робове. То је све било веома добро познато пре него што је Марксов отац и помислио да га направи. Тако да левичари могу да се убришу са својом политичком анализом.

Никада у историји није постојао морал, правда, поштење, врлина у владајућој класи. Што је потпуно логично, јер оног тренутка када би они постали општи, они би прво и до краја били против саме владајуће класе. Закони су увек били само за потлачене, а не за владајућу класу. То не значи да су сви закони били лоши, неки су случајно били и добри, али и ти добри нису били примењени на владајућу класу. Ако и јесу понекад, то је било само утилитарно да владар, ретко, жртвује неке припаднике своје банде, да би заштитио целу банду чинећи да потлачени поверују да закон важи и за владаре.

И данас када чујете људе како богати не плачу, како је најважније подела на богате и сиромашне, то раде софисти. Прва карактеристика и једнина битна је легитимност насиља. Владар је онај који је успео што силом, што дебелом манипулацијом да убеди најшире потлачене слојеве да је његово разбојништво потребно и праведно, дакле легитимно. Наравно да ће због таквог положаја бити и богатији у односу на потлачене, али то је последица, не узрок. Али је зато увек био моћан, било да је био богат или не. Он је изнад вас, зато што је био довољно зао да вам стави директан ланац око врата у прошлости или демократски ланац данас. Каткад мачем, али највише црном магијом речи.

Поднаслов овог блога је: Господар поседује роба тек када он поверује да је газдина реч закон, и да је врлина поштовати је.

Ако желите да постанете или да идете у правцу да постанете сопствени господар, или барем да смањите ниво ропства, посебно менталног, морате да презрете господареву реч. Од тога све полази. Кад то будете достигли, онда ће сво остало осушено блато пасти са ваших панталона. Престаћете да гласате, да верујете у државне установе, у пандуре, у државну правду, у државне норме, у заједнички интерес и остале замке за наивне.

У прошлости су дресери коња њих ломили, што значи да су их што батинали, што јахали док им леђа нису пукла брутално, док ови не би пристали да буду јахани. То је већи део и људске историје: говеђе робовласништво.

Данашњи дресери више не ломе коње, већ користе мало штапа и пуно шаргарепе. Од малена их пазе и мазе и зову их Ђорђе, да коњ види како му је удобно код човека, уместо да стално буду на удару вука или медведа у дивљини, али им полако додају конопац по конопац, узду по узду, део по део седла, потковице, оно око очију, каче их на кола, на плуг итд, и сваки пут им дају коцку шећера кад су послушни, а изоставе награду кад су непослушни, мало јаче затегну конопац али без батина. Уместо да их ломе, стално их подсећају да удобност није гарантована, већ само ако слушају. То је груба метафора за данашње демократске владаре. Демократија је далеко сложенија и суптилнија превара. Ипак су људски робови мало паметнији од коња.

У оба случаја не постоји разлика у концепту. Човек је неприкосновени господар коњу, разлика је само у начину успостављања тог односа.

Не падајте на форе око класа. Постоје само 2 битне класе и левичари и десничари нису ваши пријатељи.
Одговори
#40

Да ли је либерализам мртав?

https://markusmaki.wordpress.com/2025/10...izam-mrtav

На теоријском нивоу јесте, али, нажалост, на практичном нивоу још није, а свакако га треба затући. Ствари стоје овако. Од самог почетка, а либерализам већ има неколико стотина година, постојале су 2 потпуно различите струје у оквиру самог либерализма на идејном нивоу. Први, масовнији, то је онај који је хтео да реформише државу, тако да она буде што боља, хуманија, праведнија, ефикаснија и бла, бла, а други, исто од самог почетка либерализма, али у мањини, био је скептичан према самој држави. Нису баш себе назвали анархистима, то су после леви увели тај појам и веома га популаризовали, али су суштински мислили да власт, па и сама држава немају легитимитет да постоје.

Међутим, захваљујући мало траљавости, мало неорганизованости, мало идејним недостацима, више су били анализа, него синтеза, тек је седамдесетих година прошлог века, настала прва права синтеза те струје либерализма, када је у Америци настао анархокапитализам. И од тада ове што би да поправљају државу зовемо класичним либералима, а ове друге анархистима или прецизније анархокапиталистима, јер је увек важно 3 пута потцртати разлику са анархокомунистима или анархосиндикалистима, који су синоними.

Оног тренутка када се оформио анархокапитализам, више заиста није било теоријских разлога да класични либерализам и даље постоји. Та идеја је виђена, трајала је дуго, схватили смо да је то само још једна, пре бих рекао заблуда, него превара (мада су либерални политичари јасно знали да је и превара), и на теоријском и на практичном нивоу, међутим, данас је класични либерализам најјачи у практичном смислу. Осим националиста и социјалиста, сви други су класични либерали, и већина западних држава номинално је грађена на тим идејама. И мада су националистичке и левичарске струје у друштву јаке, обе су бесконачне варварске, тако да је њих лако нападати. То је као пуцати у кофу са већ упецаним рибама. Највећи изазов је управо разваљивати класичне либерале, јер они су она риба што нити смрди нити мирише. Јер, много тога доброг нуде, али како се чврсто држе државе, они су део проблема, никако део решења.

И то је разлог зашто ја последњих година више времена трошим да грдим демократију, државу ноћног чувара, Европску Унију, САД, а мислим да ћу објавити и веома погрдне, али истините есеје о злим елементима које и даље убрајају у либералну струју, као Џон Стјуарт Мил или Жан Жак Русо. Класични либерали су вукови у јагњећој кожи. Или једноставно су недоследни мислиоци, јер њихова решења као баланс центара моћи власти, устав, јавна дебата, демократија, слободни медији, људска права итд, све то је већ виђено и разумемо зашто не може да ради онако како је проглашено.

Писао сам о томе дуго и често, али бих да парафразирам једног америчког либерала из 19. века који је био у тој мањинској, антидржаваној струји, звао се Лисандер Спунер, (Lysander Spooner), који је све рекао следећим: „устав је или омогућио да имамо овакву државу какву имамо, или је био неспособан да је спречи, у оба случаја је бескористан и нема разлога да постоји“. А пазите то је човек рекао у временима када је америчка држава била глава шпенадле у односу на монструма који је данас.

Тако да су класични либерали на листи непријатеља. Да, не могу назвати супарницима оне који би свим силама да оставе у животу банду разбојника, само зато што имају лепе жеље о томе шта би они требало да раде. Социјалисти су непријатељи, националисти су непријатељи, али и класични либерали.

Међутим, важно је да знамо како се та мисао родила. Либерализам је од самог почетка имао праву искру у себи, и она се материјализовале негде 1970-тих, дуго му је требало. Због тога не могу да га одбацим до краја, јер је генерисао анархокапитализам, али како је већинска струја либерализма класични, државотворни либерализам, одричем се класичних либерала. Могу мало да гледам кроз прсте неким старим, као Лудвиг фон Мизес, који је био бриљантан у свему осим у томе што је био за државу ноћног чувара и за демократију, али како је тај човек давно живео и давно умро, сматрам то делимичном менталном болешћу. Највећи број људи има неку патологију, барем у једном делу свог размишљања, веома су ретки потпуно доследни људи. Спунер је био старији од Мизеса, а али је у том аспекту био паметнији, скептици државе не постоје од јуче, не од када је Ротбард формулисао анархокапитализам. Он је само дао форму идеји која је дуго лебдела у ваздуху.

Али зато кад чујете људе као Бориса Беговића, Даницу Поповић, Ненада Чанка, Биљану Србљановић, Воју Жанетића, гомилу других из „Србије против насиља“, они и даље продају тај уцрвљали леш који зову либерална демократија, и даље праве хвалоспеве Европској унији, уставу, демократији и држи ме и не дај. А за то време, док се они боре за те „идеале“ владају безидеолошки људи пуког популизма свуда по западном свету. Међутим, онако фолклорно се ипак позивају на идеје класичног либерализма. У ком то класичном либерализму држава прави толике силне путеве, регулише цене паризера, одлучује ко може да копа шта где, владајућа партија има милионско чланство. Дакле ми живимо у свету који под маском пропалих идеја, раде нешто сасвим дрипачки и произвољно, али и даље мејнстрим свих западних држава су класично либералне идеје.

И ма колико да су националисти и социјалисти опасни, они су и даље само потенцијална опасност, док суверено влада формални класични либерализам, па стога више времена треба потрошити да се раскринкају све лажи које тај преварни систем нуди. Људи као Чанак, и остали са листе, чак иако не владају лично, они су ти који одржавају ватру те илузије, они бацају цепанице у фуруне разних Вучића. Кад се они боре за добар устав, правну државу, аутономију региона, људска права итд, треба увек подсетити зашто је то увек шминкање свиње, да иза свих тих лепозвучећих фраза, да се крије увек једна одвратна дебела, зла батина која никада неће моћи да оствари ни један од тих идеала.

Морамо затући класични либерализам. Наравно, није довољно то затући, јер много је важније стварати него уништавати, јер ће у празан простор да се удену националисти или социјалисти, али ово треба јасно рећи.

А тактику ћу поновити, много је боље бити радикалан, него реформиста, јер радикалан мора да пристане на компромисе, јер му животна сила то намеће, хтео не хтео, док реформиста већ креће поражен што почиње са компромисима. Мој циљ је био и остаје превазићи државу, а живот мени и мојим наследницима већ намеће гомилу препрека ка том циљу. Али је јасно као дан шта ја хоћу. Ја хоћу да сваки камичак на овом свету буде приватна својина, а да све институције постану фирме са клијентима и да сви односи постану добровољни.

А шта ће после људи да раде са својим приватним својинама, то је њихова ствар. Хоће ли да их удружују у социјалистичке енклаве, националистичке рајеве, демократске идиле, хришћанске оазе, то је приватна одлука људи на њиховим својинама. Све може док неко не почне да намеће своје другима на њиховим својинама. За њих је предвиђен метак, сваког човека који брани своје. А могу и треба и они да се удружују у своје јаче организације, управо да се одбране од експанзије других. Толеранција, не значи самоубиство.
Одговори
#41

Либертаријанци не желе да униште све институције

https://markusmaki.wordpress.com/2025/10...nstitucije

Слушао сам пар српских комуњара како нешто анализирају, и онда је један рекао да либертаријанци желе да униште војску, полицију, судове, све, и да победи њихова индивидуалистичка лудост. Прво, лепо је што се комуњаре интересују за либертаријанизам, али кад је већ тако, нека мало науче боље. Либертаријанци желе да постоје и полиција и судство и школе, и ватрогасци и лекари, али да их финансирају добровољно муштерије, а не потлачени, од пара отетих порезом. Је ли то толико тешко запамтити? Али ваљда им то не улази у главу, јер су толико омамљени насиљем, да не могу ни да помисле да може да постоји добровољно финансирање.

То је била прва ствар. Друга ствар, поменули су Ајн Ренд и њеног Атласа. Комуњаре да вас обавестим, Ајн Ренд није либертаријанка, она је класичан либерал, она је за државу ноћног чувара. Штавише, она презире либертаријанце и звала их је десним хипицима. То горе за њу, али ако већ учите, учите како се спада. Немојте арогантно да прелећете преко ствари. Ја сам и социјализам и анархокомунизам врло детаљно проучавао, да бих могао да знам о чему се ради.

А како је анализа којом су се бавили био филм Матрикс, опет су погрешили све. Ево, да им помогнем шта је право значење тог филма.

Наиме, Нео и Морфеус су живели на безукусном качамаку у свом изанђалом броду, јер су били слаби и бедни. Машинерија која влада светом је била планетарна сила, и нису имали физичку могућност да је савладају. Због тога су тражили главног мега хакера који ће да хакује цео Матрикс, и да понуди на планетарном нивоу свим људима слику света у коме реално живе, уместо симулиране стварности. Дакле циљ им је било ослобођење целог човечанства, а не само да се извуку појединци, што је ваша теза била од почетка до краја. Морфеус је вадио једног по једног заробљеника из чауре, да би ширио своју револуционарну организацију, али му је циљ био наћи Бају, и успео је, то је био Нео. Дакле, није филм Матрикс део Матрикса који гура људе да постану тастатурни ратници да свако мисли да се бори не борећи се. Не промашили сте тему комплетно. Морфеус је увек имао циљ да ослободи све, да свима покаже о чему се ради.

Тако да Нео заиста јесте био Христос, и то је још једна метафора за њега. Шта је био циљ Христа у оно време када је дошао? Да покаже људима шта је права истина, Божја реч, уместо реч римске државе. Исус је вадио Јевреје из римског матрикса. И Сајфер је баш Јуда без имало сумње. То је неко ко издаје јер ни види ширину плана. Он само види године безукусног качамака и оскудног живота, те се продаје за 30 сребрњака, односно за илузију да стварно једе сочну шницлу. А Нео, баш као и Христос, јачи је од Пилата, јер иако умире на крсту, оставља траг на земљи који ће га надживети и који ће се проширити планетом. Нео схвата механизме римске власти и бије се са преторијанском гардом левом руком без по муке, јер он је изабран, или главни Баја, или Божји син, како се коме свиђа.

Свако дело може да се развуче како се коме свиди, али Матрикс је баш оно једноставан, врло мало оставља интерпретацији. Ако би неку критику могли да му упутимо, то је последња реченица, када се Нео обраћа човечанству, па каже, да нема правила и нема контроле. Што је рецепт за хаос, јер нико не жели свет без правила, већ је цела тајна у томе која су то правила и како их спровести.

Либертаријанци се не боре за свет без правила. Само лудаци се боре за свет без правила. А ви превише гурате воду на вашу воденицу, и онда постајете смешни.

Помињали сте динамит и да без њега у реалном свету, нема револуције. Осим што га Пилати имају много више од вас. Шта ви стварно мислите да сте много паметнији од Исуса? Он као Божји син није дошао на земљу и рекао, треба да побијете све Римљане, већ је рекао, не пристаните на то да римски владар буде ваш господар, јер он је сила, а не правда. Када је рекао дајте Цезару оно што је Цезарово а Богу Божје, то је била реченица која није оправдала власт, већ је био лукав начин да се каже не дајте Цезару ништа, јер ништа није његово. Али, како је дошао на земљу као крхко биће од меса и зноја, морао је лукавством, уместо силом да се спаси. Та реченица је део Христовог хаковања Матрикса.

Истина је, не може један ништа да уради, ни много малих, али када до људи дођу одређено тачно сложене идеје, онда се ствари промене. Једна физичка једначина E=mC^2, то су 3 слова на парчету папира, и та 3 слова су немоћна, рационална етика су такође 50 страна у књизи, речи су немоћне, али када дођу до довољно броја глава, онда се ствари померају. Културни рат није милион исмејавања милион Вулина што су се саплели у Лесковцу, већ је културни рат изрећи праву мисао, и онда та мисао постане доминантна кроз 50 или 1000 година. Али без те праве мисли, сви динамити света су само грубо, бесциљно и неправедно насиље.
Одговори
#42

Да ли би Додик натртио свињу?

https://markusmaki.wordpress.com/2025/10...tio-svinju

Ја не кажем да јесте, нити да ће, нити да би требало, далеко од тога, али се питам би ли он? И мислим да је одговор на то моје хипотетичко питање позитиван. Да би, ако би му то помогло да остане на власти.

Он је почео као неки социјалдемократа, европејац, антиратни тип, док није дошао на власт. Онда је постао Србенда, па је онда ушао Путину у гузицу, а сада је преко ноћи постао MAGA Трамповац, са све црвеним качкетом на глави.

Наравно, моје питање из наслова није тек тако пало с неба, већ је алузија на прву епизоду прве сезоне веома познате ТВ серије „Црно Огледало“, у којој енглеска краљица заједно са водећим политичарима саветују енглеском премијеру да кресне свињу, да би спасао киднаповану принцезу.

У неку руку, та епизода на почетку говори чак афирмативно о политичарима, чак иако не изгледа тако, јер ако је неко спреман да уради чак и незамисливо, да би спасао живот невиног човека који је отет, свака му част. Међутим, и та бескрајно мала могућност нестаје, јер та епизода говори да се ради само о рејтингу, да никог, укључујући и саму мајку отетог детета, није брига за њега, већ се само прате реакције гласача. Па, ако се оцени да ће то повећати рејтинг, дај свињу, ако не онда ништа.

Наравно да ја ово не пишем да постидим Босанчероса, његова кожа је толико дебела, да осим ње можда ништа друго ни нема, сви други органи су се некако стопили са кожом која је дебела пола метра. За њега су и овакви текстови корисни, јер само док се окреће турбина, …

Ово пишем да питам вас гласаче, докле ћете да гласате за људе који су спремни да натрте и свињу само да би могли да наставе да владају над вама? Они бар имају разлога да раде то што раде, после се мало проперу, и за њих је ствар готова. Али, ви, робови, шта ви добијате гласањем?

Додик је само веома видљив пример бескрајног опортунизма и мењања свега што се променити може, али 100% свих других успешних политичара су потпуно исти. Политичари се деле на залутале и на остале. Залутали врло брзо оду или их поједу остали. А остали се деле на успешне и неуспешне. Што је неко успешнији, то је ближи свињином дупету. Крај разговора, нема даље.

А сад, да ли ће глумити озбиљног државника као Черчил, или ће скакати по бини као опседнути као Хитлер и Мусолини, или ће бити духовити шармери као Реган, или ће изигравати строгу учитељицу као Тачер, то је само питање амбијента. Успешни политичари мењају своје понашање у зависности од тога што им доноси успех.

И наравно, успешан политичар је успешан за себе. За нас је у најбољем случају некористан, а у просечном штетан, веома често катастрофално штетан. Сви су успешни политичари такви. Нема изузетака.

И сваки успешан политичар је спреман да уради било шта незамисливо, али буквално било шта без иједног изузетка. За њих је морал само оруђе како манипулисати реално моралне, они сами га се никада не држе, осим ако глуме, јер им је то у неком интересу. Успешан политичар савршено се уклапа у медицинску дијагнозу психопате. Они познају особине људи, али им ни једна не припада, све је само питање улоге. Политичар има оне особине које су му тог дана корисне.

Они успешнији и паметнији ће заувек варати наивне пакујући своје поступке у интерес народа, међутим, то много више говори о психопатији народа, него о његовој наивности.

Након свега што нам је на располагању, сав Интернет, медији, Викиликс, часописи, књиге, филмови, музика, све потврђује моју тезу, а ипак и даље зов за оловком и гласачком кутијом остаје неодољив.

То обична наивност не може да објасни. И наравно, није цео народ психопатски, није чак ни већина, велики број људи већ не гласа, али постоји нажалост довољно много оних који гласају. У највећем броју случајева ради се о саучесништву у психопатији.

Једино што могу да кажем у одбрану гласача је да су веома често несвесне психопате, односно да је то саучесништво несвесно, да је њихово зло последица нагомиланих траума још из детињства, и да скоро нико није имао среће или могућности да се сусретне са врсним психијатром.

Просечан психијатријски случај или демократски гласач ће, иако свестан свих чињеница око Додика које сам изнео закључити да се ради о веома пожртвованом државнику који све даје за Републику Српску. И он би га похвалио да кресне свињу због тог циља, али то су симптоми, не разлика у гледању на ствари.

Разлог тога што личи на наивност, а није, је двојак: траума и страх од суочења са сопственом грешком. Човек не жели да призна да је бесконачна наивчина, што пушта да му отимају паре, да га шаљу у ратове, да му одређују како ће да живи неки главати и алави, дебели и прождрљиви манипулатори, и онда заједно са осталим стадом гласача осећа се боље ако дели заблуду и учествује у ритуалу. Признати да си будала, и то не будала онако, него тотални идиот, веома је болно.

Али неопходно. Требало би отворити приватне клинике, оно као 10 корака за одустајања од политике, друштво анонимних демократских гласача, па онда добијају медаље и имају групне састанке, где сваки почиње са нечим као „3 месеца, 2 недеље и 5 дана како само одлучио да више не гласам“, и онда застане, па му група тапше.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним