По разноразним равногорским фејсбуцима, инстаграмима и твитерима нађох једну, додуше актуелну јуначку песму из посткомунистичког, тј. предкапиталистичког циклуса, па ка'е....
По Равној Гори шарац коси,
Удба рањеног Девића носи!
Са Института креће чета,
Марковић Пеђе колона пета!
Доктора Девића враћају кући,
Четнички шарац не стаје тући!
Доктору Девићу видају ране,
Дају му воде и мало хране!
Четничка тројка поносно кличе:
"Бежи одавде, издајниче!"
Девић се нађе у тешком чуду,
Утеху тражи, и то на суду!
Самарџић судски позив доби,
Ко ће настрадат' у овој борби?
Судски органи четнике траже,
Ко је кривац - нико да каже!
Борба се води, ћуте славуји,
Четнички шарац и даље бруји!
Девић би мало да смањи бруку,
Па плаче и кука по фејсбуку!
Сад реагују многи људи,
Цела се српска Удба буди!
Подршку Бакић Јово шаље,
"Четници, нећете моћи даље!"
Четничка тројка само се смеје,
Ова их борба к'о сунце греје!
На Равној Гори Удбу не желе,
"Девићу, бежи!", гласно му веле!
"Ако ли пробаш поново доћи,
Немој по дану, пробај по ноћи!"
Ту ћеш завршит' сваку причу,
Јер четници громко с планине вичу:
КАЛАБИЋ НИЈЕ ИЗДАО ЧИЧУ!
