Од вечерас Србија постаје де факто
НАТО колонија, највише заслугом апатије и инертности Срба од којих 50% уопште није ни изашло на гласање!
Тај народ је толико убијен углаву да га уопште више не интересује ни лична Слобода ни независност Отаџбине ни у каквој ће земљи сутра деца да му живе и шта ће да уче по школама, под условом да га уопште интеерсује и како му деца живе
чак и данас!
Они други, који су изашли и гласали за
НАТО, такође ће сносити одговорност и срамоту у годинама које тек долазе!
Нека нам благи Господ наш Исус Христос и Молитвеник наш пред ногама Његовим Свети Савва, помогну да пребродимо олују физичког затирања и мењања свести и Душе која нам предстоји.
Трули запад и
НАТО, који губе и повлаче се свуда у свету и који су данас попили велику шамарчину од Русије, гле чуда...
победише у кукавној Србији!
Међутим!
Нису само ове две горе наведене групе одговорне за вечерашњи пораз Србије!
Велики део одговорности сносе и друге патриотске странке и удружења, на првом месту поспани и већ неурачунљиви
Коштуница кога је време до те мере прегазило да са својом „неутрааалношћу” још увек живи и сања у времену СФР Шугославије и „несврстаности” крвника и србоубице Јосипа Броза, па као да не чита новине и не гледа шта се догађа са „неутраааалном” Украјином пред очима целог света!
И остатак од остатака некада славне
Радикалне странке такође сноси део одговорности због одбијања да уђе у Патриотски Блок који су предлагали момци из
ДВЕРИ и контрапредлога да се све патриотске организације једноставно учлане у Радикалну странку и, уколико уђу у Скупштину, добију пар посланичких места. Конкретно, Бошку Обрадовићу и Владану Глишићу је било предложено неко 17-о и 18-о место, наравно далеко испод ветерана и бораца као што је рецимо Вјерица Радета.
Једноставно, бирачка тела разних остатака странака, странчица и удружења, су постала жртве својих сујета и политичког слепила јер нису успела да препознају у рецимо, једном Бошку Обрадовићу, патриотизам, интелигенцију, бриткост и речитост једног Војислава Шешеља, као и Веру и прегалаштво једног Небојше Крстића и „политичара са Крстом” Димитрија Љотића и, истовремено, храброст и спремност на жртву најбољих синова Србског Народа.
Међутим, Србски Сабор
ДВЕРИ је такође и досад невиђен догађај на политичкој сцени Србије јер је успео да избегне тешку бољку принципа Вожда, то јест лидерства по сваку цену, као што је то био случај код Радикала и СПО, кад се странка по правилу осипа и распада чим Вожд нестане са сцене, затаји или забрља.
Напротив, у случају
ДВЕРИ скоро сви чланови су на нивоу Бошка Обрадовића, што је јасна порука потецијалним убицама да ништа неће постићи ако 'Вожда' уклоне, као у случају покојног Небојше Крстића или Војводе Шешеља.
Не! Аутистично чланство патриотских остатака странака и странчица није схватило
ДВЕРИ, није схватило да Србство и Свети Савва нису
ДАТОСТ него
ЗАДАТОСТ, да се не можеш заклињати у Светог Савву а не знати да истоме отпеваш „Пути воводјашчаго в жизањ...”, да се Србство не брани са „Уа Вучић” и клетвама унучади Томине, него са
КОНКРЕТНИМ ПОЛИТИЧКИМ ПРОГРАМОМ ШТА И КАКО КАД СЕ ДОЂЕ У СКУПШТИНУ!
То чланство, коме су пуна уста Русије, није схватило између осталог да се и Русија и Србија бране не само скандирањем него конкретним непристајањем на унијаћење и уништавање аутентичног Србског и Руског културног наслеђа, као што је рецимо...
Ћирилица!
То „патриотско” чланство дакле, које пре заслужује наше сажаљење но гњев, уопште се није потрудило да бар мало сазна о тим момцима из
ДВЕРИ, да погледа бар на интеренету рад тих људи за протеклих 15 година, да провери ко су личности које подржавају или су подржавале
ДВЕРИ за живота, као рецимо Предраг Драгић Кијук или од живих Владимир Димитријевић, Коста Чавошки, Доктор са Сорбоне Мила Алечковић или Др Јасмина Л. Вујић, прва жена шеф Катедре за нуклеарни инжењеринг на Калифорнијском универзитету „Беркли”, иначе потпредседница „Тесла меморијалног удружења” у Њујорку, итд.
Закључак:
Овакав какав је Србски Народ не заслужује
ДВЕРИ, баш као што не заслужује ни своје Јунаке који труну у Хагу нити пак заслужује савезништво са Русијом, већ заслужује баш те и такве за које масовно гласа и кличе им, и то од Тита и титића без покрића па до „Вуче, Вуче” и ових данашњих изрода и
НАТО угузљуба!
Још слободан пад у амбис данашњих ново-Срба није завршен, дубока је то рупа са пуно муља на дну, нема туна бољитка без Војног Удара и Војне Управе и то на дужи период.
И да поновимо речи оног Турчина из 'Горског вијенца', како време пролази он је све више у праву, па каже:
-Пучина је стока једна грдна, добре душе кад јој ребра пучу!
ТРАЖЕ СЕ 300 ХРАБРИХ!!!
Вріеме є да се окупимо!
Вріеме є да што углавимо!
Нека буде борба непрестана!
Нека буде што быти неможе!
Поколеня дела суде, што є чіе, даю свема!
ВО ИМЯ ОТЦА И СЫНА И СВЯТОГО ДУХА!
СЛАВА РОССИИ !
МЫ СЕРБЫ, СЪ НАМИ БОГЪ !
ЯКО СЪ НАМИ БОГЪ !
Да исполњатсја уста наша хваљенија твојего Господи!
Jако да појем Славу Твоју, јако сподобил јеси нас Причаститисја Свјатим Твојим Божественим Безсмертним и Животворјашчим Тајнам:
СОБЉУДИ НАС ВО ТВОЈЕЈ СВЈАТИЊИ, ВЕС ДЕН ПОУЧАТИТСЈА ПРАВДЈЕ ТВОЈЕЈ!
Воскресение Христово видјевше, поклонимся Святому Господу Иисусу, единому безгрешному!
ПРОСВЕТАР раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Сербскјаго!
И буди слава ва вијек Богу који нас чува од пашје вјере!
Амин!