[Сипуљац]

Како је завршио Фрегл?

[Chicot]

Светолик Драгачевац из Параћина, срески начелник у пензији, 25. марта - на дан потписивања Тројног пакта - послао је Хитлеру лично писмо следеће садржине:
"Нит правде, прекинута је. Зацарила обест и сила. Велики тлаче мале и у својој осионости не познају Бога: немају душу. Крвожедни Хитлер хита да ниједна њива на овој земаљској кугли, не остане незасејана јадом и чемером. Ни наша напаћена Отаџбина није поштеђена. Пружамо ти своју поштену руку али ти хоћеш и срце. У жељи да освајаш и тлачиш ти нам газиш оно што нам је кроз сва робовања и кроз векове било најсветије, газиш нам слободу и част, газиш нам понос. Теби Хитлере, Кајинов сине, ми деца великих отаца и дедова узвикујемо: ДОСТА. Не слушаш ли, наићићеш на бодре мишице наше. Пролићемо ти крв и ногом ти, аждајо стати на врат да се не дигнеш. Упамти да нас је можда Господ Бог одредио да код нас добијеш одмазду за сва недела. Упамти..."

Хајдрихов главни уред за безбедност Рајха маја месеца 1941 издаје наредбу "Ајнзац" команди Београд да ухапси педесетосмогодишњег Светолика јер је "осрамотио фирера". Ову наредбу је једанаест дана касније завела канцеларија озлоглашеног нацистичког SIPO-а у Београду. Око 10 јуна, Светолик је ухапшен, спроведен у Београд где је ислеђиван у згради Окружног суда у улици краља Александра, бр 5.
Овај храбри Параћинац је упућен у логор Маутхаузен, где је убрзо преминуо.
-----
Бела Рохел Фрајнд, легендарна београдска глумица, позната под уметничким именом Рахела Ферари, била је међу ретким београдским Јеврејима која је одбила да носи жуту траку којом су нацисти обележавали своје будуће жртве. Стално мењајући пребивалиште, успевала је да избегне рације, утамничење и извесну смрт. Међутим, једне ноћи на периферији Београда, Гестапо је окружио читав кварт и убрзо је залупао на врата уџерице у којој се глумица крила под лажним идентитетом "Војвођанке Руже".Тридесетогодишња Бела, одузета и престрављена, била је у замци, било је касно за било какав бег Погледала се у огледало - сцена ју је додатно престравила. У моменту је потпуно оседела. Ларма је била несносна и Бела напослетку отвара врата... Као хипнотисана излази пред Гестапо.. Чувши буку, виспрена комшиница Смиљка ступа на сцену. Не констатујући нацисте, она утрчава у кућу и пред агентима "јавља глумици вест" како је добила улогу и позив из панчевачког позоришта. Смиљка, очигледно упућена у ситуацију и храбра до лудила започиње представу. Оседела "Ружа" моментално прихвата ролу, трансформише се, весела је, усхићена, страх претвара у неизрециву радост, "изненадне госте" нуди ракијом, јер су јој донели срећу. Рахела је својим пискавим гласом наваљивала на агенте полиције да наздраве, брже-боље је послужила некакву "брљу". Збуњени гестаповци заборављају на легитимисање и само гледају да некако умакну незгодној глумици, али и понуђеној ракији. Прогонитељи, на неки бизаран начин, постају глумичине жртве и некако, уз изговоре, успевају да утекну, вероватно се правдајући неодложним послом. Бела Рохел, заједно са својом луцидном другарицом Смиљком, исте ноћи бежи у нову сигурност,негде у београдски мрак. Глумица је на овај начин успела да преживи рат док су сви остали чланови њене породице Фрајнд побијени.

[Вукашин Петковић]

Да се надовежем...

[Chicot]

Браво. Сећам се да сам то писмо постављао негде на старом форуму, али не знам тачно где, а мрзело ме да копам. Супер што си поставио ово.

[Петар]

Лепа прича.Ја лично нисам ово знао. Каквих је људи било.

---

Chicot једно питање. Да ли у животопису Џиџи,има и његов ратни пут од почетка до краја рата?

[Николај]

Из јаме Бивоље брдо, у децембру 1990. године, извађене су кости великог броја невино пострадалих Срба, који су у њу живи гурнути у току љета 1941. Уз кости су пронађени и дјелови одјеће и обуће као и лични предмети мученика, али и зарђали остаци једне пушке са муницијом.
Пушка је припадала усташи - јамару Мехи Делићу. Мехо је са другим усташама, у Видовданској ноћи, под свјетлом батерија и камионских фарова, у понор јаме дубок 40 метара, гурао своје српске комшије. На реду су били Срби из села Козица код Стоца, њих око 120, на превару и часну комшијску реч похватани, затворени и мучени у Дуванској станици у Домановићима.
Нису сви очајавали.
У току превоза до јаме, неки од њих су, трпећи јаке болове, савијали и кидали жицу са својих повезаних руку. Тројици Шотра је тако успјело бјекство.
Илија Шакота није имао прилику да побјегне. Јасна му је била његова судбина, али му се пробудила мисао Обилића и Синђелића, када је код отвора јаме препознао Меху Делића, друга из војске.
Није тражио милост, већ је гласно позвао Меху да се опросте. Изненађен, Мехо му је пришао, а Илија га ухвати за каиш и повуче са собом у јаму.
Усташе су тада прекинули ликвидацију и сутрадан тражили начин да извуку Меху из понора. Ишак, нису у својим редовима нашли јунака који би се спустио, па је Мехо остао међу својим жртвама.
Преостале Србе из Козица, усташе су те ноћи вратили у затвор и сутрадан их гурнули у јаму Хумац, која се налази уз истоимени римокатолички самостан код Љубушког.
Ова прича се поратних година причала по славама у српским селима око Стоца и Чапљине, али су неки слушаоци сумњали у њу.
Нађена пушка у доњим слојевима костију, приликом ексхумације 1990, отклонила је сумње.
Мученик Илија Шакота, коме се исте 1941. године родио син јединац и који је као посмрче понио очево име, заборављени је српски херој.

Извор: Српско национално друштво "Пребиловци", Београд, Србија

[Chicot]

Chicot једно питање. Да ли у животопису Џиџи,има и његов ратни пут од почетка до краја рата?

Оно што сам извукао је суштина. Нема много детаља о томе, највише о почетку рата и сам крај рата. Мислим да од 42 није био превише војно (строго узевши) активан, а главна функција му је и даље била везана за манастир Троношу. Кроз књигу се провлачи да је у том периоду највише помагао организационо, сакупљањем средстава и помагањем избеглима и локалном становништву.

[Милослав Самарџић]

Chicot једно питање. Да ли у животопису Џиџи,има и његов ратни пут од почетка до краја рата?

Оно што сам извукао је суштина. Нема много детаља о томе, највише о почетку рата и сам крај рата. Мислим да од 42 није био превише војно (строго узевши) активан, а главна функција му је и даље била везана за манастир Троношу. Кроз књигу се провлачи да је у том периоду највише помагао организационо, сакупљањем средстава и помагањем избеглима и локалном становништву.

Е, како није, он је увек ишао са Рачићем, до Сарајева, онда Златибор, Топлица...
Из које је то књиге?

[Chicot]

То је из "Троношког Георгија убива црвена аждаја" Лазара Живановића.
Узео сам је у Троноши летос.
Није ми остало у сећању да пише нешто о томе. Књига је заснована на сведочењима Георгијевог најближег окружења, употпуњено документима из Шабачког и других локалних архива, па је могуће да се десило да тај Герогијев период из тих извора није добро покривен. Аутор га прескаче. Из неких цитата се види да је добро познавао Рачића и друге локалне команданте, те је могуће да су провели доста времена заједно, тј да је мој закључак погрешан.

[Петар]

Био је на Дрини,у Босни ,Пријепољу,Жичи са Рачићевим.Да ли је истина да је убио свог сеиза када је покушао да дезертира,мислим1944 год. То сам негде прочитао,у сваком случају велики борац.

[Бенито]

Ајмо још имена.

[Милослав Самарџић]

То је из "Троношког Георгија убива црвена аждаја" Лазара Живановића.
Узео сам је у Троноши летос.
Није ми остало у сећању да пише нешто о томе. Књига је заснована на сведочењима Георгијевог најближег окружења, употпуњено документима из Шабачког и других локалних архива, па је могуће да се десило да тај Герогијев период из тих извора није добро покривен. Аутор га прескаче. Из неких цитата се види да је добро познавао Рачића и друге локалне команданте, те је могуће да су провели доста времена заједно, тј да је мој закључак погрешан.

Баш ништа нема на нету о тој књизи. Дај још неки податак, издавач, година...
Да немаш у електронској форми?

[Chicot]

Знам да нема на нету, ово је нека варијанта самиздата. Издавач је Манастир Велика Ремета, 2009 год. Тираж је око 300 ком. Штампао је новосадски Графиком, као донацију изгледа. Тада је могао да се набави само у неким манастирима у Шабачком и Лозничком округу. Иначе, ауторова супруга је Џиџина унука, отуд његова заинтересованост за Џиџу.
Ја сам узео у Троноши, и добио на поклон двд о манастиру
Немам у електронској форми, али могу да позајмим уколико је неко расположен да уради скен. Књига није обимна, стотињак страна...

Иначе, ово што сте навели (да је џиџа био са Рачићем у Босни, на Топлици..) истина је. Има то у записнику са Џиџиног саслушања (поставио сам слике записника на тој теми), али није у детаље. Друго, мирише ми да су комунисти петљали нешто са записником тј да су Џиџини одговори делимично изнуђени..

[Милослав Самарџић]

Наравно да су изнуђени, а и нетачно уношени.
Иначе случајно сам некад упознао Џиџину унуку, тј. унуку Џиџиног брата, у једној књижари у Новом Саду.
Ако те не мрзи, скенирај само странице које сматраш кључним.
И даље имам у плану књигу о Рачићу и његовим јединицама, послужиће...