20-01-2016, 06:44 PM
Сигурно је био из ОШ 501, тада придодати 4. групи јуришних корпуса...
Дражини људи - славне личности
22-01-2016, 07:53 PM
ЗОРАН С. ХОЂЕРА{1923-2012}
Свршени матурант Седме бгд. гимназије, већ поч.1942. излази на Космај у састав четн. одреда Војвода Вук. У др. пол. 1943.год, са 30 так омладинаца из - Демократске омладине - улази у састав Првог равногорског корпуса. Касније у саставу Прве чете Трећег батаљона Треће јуришне бригаде Првог јуришног корпуса Четврте групе јуришних корпуса у чијем је саставу рањен на Копаонику у борби против комуниста, 7. авг. 1944-год-.
Дипломирао политичке и међународне науке у Женеви, постдипломац на Оксфорду и најзад докторирао економију у Њујорку. Професор на Јејл универзитету и експерт ММФ-а.
Председник управе у храму св. Лука у 16. улици у Вашингтону, где је последњих година живео.
Син је Светислава Хођере, учесника Ослободилачких ратова 1912-1918,рез. официра, министра, адвоката и политичара.
Свршени матурант Седме бгд. гимназије, већ поч.1942. излази на Космај у састав четн. одреда Војвода Вук. У др. пол. 1943.год, са 30 так омладинаца из - Демократске омладине - улази у састав Првог равногорског корпуса. Касније у саставу Прве чете Трећег батаљона Треће јуришне бригаде Првог јуришног корпуса Четврте групе јуришних корпуса у чијем је саставу рањен на Копаонику у борби против комуниста, 7. авг. 1944-год-.
Дипломирао политичке и међународне науке у Женеви, постдипломац на Оксфорду и најзад докторирао економију у Њујорку. Професор на Јејл универзитету и експерт ММФ-а.
Председник управе у храму св. Лука у 16. улици у Вашингтону, где је последњих година живео.
Син је Светислава Хођере, учесника Ослободилачких ратова 1912-1918,рез. официра, министра, адвоката и политичара.
22-01-2016, 08:30 PM
15-02-2016, 03:59 PM
BORA STANKOVIĆ OTKRIO: Evo kako su me partizani uhapsili dok sam bio u Dražinoj vojsci
Košarkaška legenda Borislav Stanković, 36. godina je kao generalni sekretar bio prvi operativac Svetske košarkaške federacije, ali je sada govorio i o pripadnosti četničkom pokretu Draže Mihailovića tokom Drugog svetskog rata.
Priču o tome možete videtu u 29. minutu emisije.
Stanković je o tome govorio i u knjizi "Igra mog života" autora Aleksandra Miletića
"Mog oca Vasilija pogubio je vatreni odred 5. januara 1945. Otišao je kako se tada govorilo na teren u šumu, kao pristalica pokreta Draže Mihailovića. Nisam ga video sve do maja, 1944. kada je posle savezničkog bombardovanja Beograda, smatrajući da je tako bezbednije tražio da mu se pridružim", seća se Stanković, kojem su tokom rata srušene porodične kuće u Ledincima i Novom Sadu.
"Pripadali smo štabu Vojvođanske komande Jugoslovenske vojske u otadžbini i nismo mrzeli partizane, već smo ih kao i nas smatrali borcima za slobodu", objasnio je u knjizi.
Pričajući o periodu u zaroblejništvu, Borislav je kazao:
"Bili smo nedaleko od Beograda u selu Grabovac kod Obrenovca, a kasnije u Banatu u selu Dubovac. Stanovali smo kod seljaka. Oktobra 1944. otac se susreo sa sovjetskim oficirima s druge strane Dunava kod Donjeg Milanovca. Odmah posle toga je došla naredba da se ceo taj štab prebaci iz Dubovca u Srbiju pa smo došli do sela Žabara. Tu smo bili pod paskom sovjetskih vojnika, a onda su došli partizani koji su nas, tatu mene i još pet šest osoba prebacili u Petrovac na Mlavi. Tu smo bili u zatvoru desetak dana".
Sledi premeštaj u Beograd, ge je streljan Borin otac Vlaja.
"Kad su ustanovili da je moj otac bio učesnik kongresa u selu Ba početkom 1944 prebačeni smo vozom za Beograd u zgradu Specijalne policije na Obilićevom vencu, gde se danas nalazi Tanjug. Viđali smo se svakog dana, a majka je koristila svaki trenutak da nas obiđe. Posle desetak dana mene su poslali u zatvor u Đušinoj ulici (danas Rudarsko-geološki fakultet). Kad smo se rastajli zagrlili smo se jako. Taj zagrljaj je bio snažan, dug i tih. U tim momentima nisam znao šta znači. Tada sam poslednji put video oca. Nekoliko dana kasnije je streljan i bačen u običnu raku. Ni danas ne znam gde mu je grob".
Posle streljanja oca, budući košarkaš, veterinar i sportski funkcioner jepušten kući
"Nedugo zatim, došla je opšta amnestija za jedan deo pokreta Draže Mihailovića. To je važilo samo za mlade, one koji nisu bili u borbamai nisu imali „krvi na rukama“. Tako sam početkom 1945. iz Đušine otišao kući."
Tokom rata Stanković je ostao je bez 14 članova familije, a kasnije mu je kao sinu "državnog neprijatelja" oduzet pasoš. Zbog toga je napustio Crvenu zvezdu i najpre, prešao u Železničar, a zatim miseleći da će lakše doći do putne isprave i u Partizan.
http://www.kurir.rs/sport/kosarka/video-...mpaign=mix
Košarkaška legenda Borislav Stanković, 36. godina je kao generalni sekretar bio prvi operativac Svetske košarkaške federacije, ali je sada govorio i o pripadnosti četničkom pokretu Draže Mihailovića tokom Drugog svetskog rata.
Priču o tome možete videtu u 29. minutu emisije.
Stanković je o tome govorio i u knjizi "Igra mog života" autora Aleksandra Miletića
"Mog oca Vasilija pogubio je vatreni odred 5. januara 1945. Otišao je kako se tada govorilo na teren u šumu, kao pristalica pokreta Draže Mihailovića. Nisam ga video sve do maja, 1944. kada je posle savezničkog bombardovanja Beograda, smatrajući da je tako bezbednije tražio da mu se pridružim", seća se Stanković, kojem su tokom rata srušene porodične kuće u Ledincima i Novom Sadu.
"Pripadali smo štabu Vojvođanske komande Jugoslovenske vojske u otadžbini i nismo mrzeli partizane, već smo ih kao i nas smatrali borcima za slobodu", objasnio je u knjizi.
Pričajući o periodu u zaroblejništvu, Borislav je kazao:
"Bili smo nedaleko od Beograda u selu Grabovac kod Obrenovca, a kasnije u Banatu u selu Dubovac. Stanovali smo kod seljaka. Oktobra 1944. otac se susreo sa sovjetskim oficirima s druge strane Dunava kod Donjeg Milanovca. Odmah posle toga je došla naredba da se ceo taj štab prebaci iz Dubovca u Srbiju pa smo došli do sela Žabara. Tu smo bili pod paskom sovjetskih vojnika, a onda su došli partizani koji su nas, tatu mene i još pet šest osoba prebacili u Petrovac na Mlavi. Tu smo bili u zatvoru desetak dana".
Sledi premeštaj u Beograd, ge je streljan Borin otac Vlaja.
"Kad su ustanovili da je moj otac bio učesnik kongresa u selu Ba početkom 1944 prebačeni smo vozom za Beograd u zgradu Specijalne policije na Obilićevom vencu, gde se danas nalazi Tanjug. Viđali smo se svakog dana, a majka je koristila svaki trenutak da nas obiđe. Posle desetak dana mene su poslali u zatvor u Đušinoj ulici (danas Rudarsko-geološki fakultet). Kad smo se rastajli zagrlili smo se jako. Taj zagrljaj je bio snažan, dug i tih. U tim momentima nisam znao šta znači. Tada sam poslednji put video oca. Nekoliko dana kasnije je streljan i bačen u običnu raku. Ni danas ne znam gde mu je grob".
Posle streljanja oca, budući košarkaš, veterinar i sportski funkcioner jepušten kući
"Nedugo zatim, došla je opšta amnestija za jedan deo pokreta Draže Mihailovića. To je važilo samo za mlade, one koji nisu bili u borbamai nisu imali „krvi na rukama“. Tako sam početkom 1945. iz Đušine otišao kući."
Tokom rata Stanković je ostao je bez 14 članova familije, a kasnije mu je kao sinu "državnog neprijatelja" oduzet pasoš. Zbog toga je napustio Crvenu zvezdu i najpre, prešao u Železničar, a zatim miseleći da će lakše doći do putne isprave i u Partizan.
http://www.kurir.rs/sport/kosarka/video-...mpaign=mix
Из ове наше победе, рађа се сунце слободе!
17-02-2016, 09:41 PM
Борислав Бора Станковић кошаркашка легенда био је припадник ЈВуО. Ексклузивно је изјавио у емисији Вече код Ивана Ивановића. (25:50 минут)
18-02-2016, 03:53 AM
Шта је фора било са том амнестијом? Знам да су у Босни редом убијали ко се предао. Да ли су стварно амнестирали младиће?
18-02-2016, 11:33 PM
(18-02-2016, 03:53 AM)Романија Пише: Шта је фора било са том амнестијом? Знам да су у Босни редом убијали ко се предао. Да ли су стварно амнестирали младиће?У новој књизи Боре Станковића на страни 91 пише: Од 1950 на снази више није био став да деца државних непријатеља треба да испаштају због тога.
Ко сме тај може, ко незна за страх тај иде напред!
20-02-2016, 08:15 PM
![[Слика: igra_mog_zivota_vv.jpg]](https://www.delfi.rs/_img/artikli/2016/02/igra_mog_zivota_vv.jpg)
Препорука у њој се налази и део о његовом ангажовању у ЈВуО. Његов отац био правник пре рата и као Драгиша Васић бранио је највише комунисте и нажалост страдао после рата.
Ко сме тај може, ко незна за страх тај иде напред!
26-02-2016, 11:44 PM
(18-02-2016, 03:53 AM)Романија Пише: Шта је фора било са том амнестијом? Знам да су у Босни редом убијали ко се предао. Да ли су стварно амнестирали младиће?
Мислим да нису све побили, неки су фасовали робију, неки млађи су одмах мобилисани у њихове редове и сл. Подоста је зависило и од тренутног расположења ознаша на кога су налетили приликом предаје.
30-10-2016, 02:21 PM
OТАЦ И СИН МИХАЈЛОВИЋ
Отац - АРИТОН Д. МИХАЈЛОВИЋ, рођ. је 1893.год. у Врању, од оца Димитрија. Скренуо пажњу јавности кроз свој хуманитарни рад у Сибиру, за време руског грађ. рата. Каријеру почео као новинар, а неко време био сарадник у Пресбироу. Потом се посветио литератури и постао запажени романсијер и драмски писац. Књига " Кнез Милош и жене ", 1939.
Под окупацијом живео у Београду, повучено, али под присмотром окупатора. Кретао се у кругу писаца и новинара. Одбијао све позиве генер. Милана Недића, чији је био велики противник, као и комуниста. Од свих њих се склања у с. Ратковић у Левчу и укључује се у Равногорски покрет, 1944.год.
Кр. авг.1944.год. учествује на Конгресу четн. штампе. Кроз рат је водио дневник. У њему, на стр. 115, записао је : " Равногорски покрерт са овом политиком либерализма, демократије и отвореношћу, заиста потекао из народне душе. "
"Ослободиоце" је дочекао у Београду. 19.окт.1944.год, записао је у свом дневнику, на стр.148 : " Круже језовите приче. Кажу да партизани убијају на велико и без много проверавања кривице. "
Ипак одлучио је да се прикључи новом режиму, објашњавајући то јединим начином да се преживи.
Постао је управник Позоришта Другог рејона, а затим и један од оснивача Југосл. библиогр. института. А признат му је чак и статус борца НОБ.
Ожењен Аном, с којом је имао децу : Миодрага и Марицу.
Умро је 24.авг.1971.год. у Београду.
Син - МИОДРАГ А. МИХАЈЛОВИЋ, рођ. 14.апр.1922.год.
Као студент медицине, постаје, на терену, члан ЈУРАО ОШ 501 и 1001.
Пружао медиц. услуге четн. јединицама.
После рата одлучује да се не прикључи комунист. режиму и одлази преко границе.Дипломирао је на Медиц. факултаету у Белгији, а 1950.год. емигрира у САД. У Чикагу је отворио приватну праксу. 1990.год. преселио се у Јуж. Ховен. Био је и страствени сликар и виолиниста. Године 1985. добио је награду Vilman H. Tuthill, од Института за уметност у Чикагу. Његове слике налазе се у галеријама и музејима у Јуж. Африци, Италији, Аустралији, Канади и Мексику.
Ожењен Весном, с којом је имао двоје деце.
Умро је 26.дец.1995.год. у Јуж. Ховену, САД.
Отац - АРИТОН Д. МИХАЈЛОВИЋ, рођ. је 1893.год. у Врању, од оца Димитрија. Скренуо пажњу јавности кроз свој хуманитарни рад у Сибиру, за време руског грађ. рата. Каријеру почео као новинар, а неко време био сарадник у Пресбироу. Потом се посветио литератури и постао запажени романсијер и драмски писац. Књига " Кнез Милош и жене ", 1939.
Под окупацијом живео у Београду, повучено, али под присмотром окупатора. Кретао се у кругу писаца и новинара. Одбијао све позиве генер. Милана Недића, чији је био велики противник, као и комуниста. Од свих њих се склања у с. Ратковић у Левчу и укључује се у Равногорски покрет, 1944.год.
Кр. авг.1944.год. учествује на Конгресу четн. штампе. Кроз рат је водио дневник. У њему, на стр. 115, записао је : " Равногорски покрерт са овом политиком либерализма, демократије и отвореношћу, заиста потекао из народне душе. "
"Ослободиоце" је дочекао у Београду. 19.окт.1944.год, записао је у свом дневнику, на стр.148 : " Круже језовите приче. Кажу да партизани убијају на велико и без много проверавања кривице. "
Ипак одлучио је да се прикључи новом режиму, објашњавајући то јединим начином да се преживи.
Постао је управник Позоришта Другог рејона, а затим и један од оснивача Југосл. библиогр. института. А признат му је чак и статус борца НОБ.
Ожењен Аном, с којом је имао децу : Миодрага и Марицу.
Умро је 24.авг.1971.год. у Београду.
Син - МИОДРАГ А. МИХАЈЛОВИЋ, рођ. 14.апр.1922.год.
Као студент медицине, постаје, на терену, члан ЈУРАО ОШ 501 и 1001.
Пружао медиц. услуге четн. јединицама.
После рата одлучује да се не прикључи комунист. режиму и одлази преко границе.Дипломирао је на Медиц. факултаету у Белгији, а 1950.год. емигрира у САД. У Чикагу је отворио приватну праксу. 1990.год. преселио се у Јуж. Ховен. Био је и страствени сликар и виолиниста. Године 1985. добио је награду Vilman H. Tuthill, од Института за уметност у Чикагу. Његове слике налазе се у галеријама и музејима у Јуж. Африци, Италији, Аустралији, Канади и Мексику.
Ожењен Весном, с којом је имао двоје деце.
Умро је 26.дец.1995.год. у Јуж. Ховену, САД.
31-10-2016, 03:57 PM
31-10-2016, 06:21 PM
(31-10-2016, 03:57 PM)Романија Пише: Аутор Мирка и Славка је био четникПонудио ми је да за ''Погледе'' црта стрип са четницима као главним јунацима, а ја сам одбио, било ми је некако чудно због Мирка и Славка. Сад бих рекао да ми је то један од највећих промашаја.
http://frontal.rs/index.php?option=btg_n...vost=59357
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)