Оцена Теме:
  • 7 Гласов(а) - 4 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

На данашњи дан

(13-08-2016, 04:08 PM)Vlad Alekš Пише:  
(08-08-2016, 07:36 AM)смедерево Пише:  1217. - Првог српског краља Стефана Немањића крунисао је његов брат монах Сава, који је две године касније постао први српски архиепископ.

Da li je pomenuti kralj zaista bio prvi srpski kralj?

Мислим да је тема већ била о томе на форуму,мислиш на Михајла Војисављевића?

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

1921. године - преминуо је Краљ Петар I Карађорђевић.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

1805. - Срби су на брду Иванковац код Ћуприје, у једној од највећих битака у Првом српском устанку, први пут потукли регуларну војску Отоманског царства. Напредовање устаника који су заузели више градова, укључујући Ужице и Карановац (Краљево), узнемирило је султана, који је наредио Хафиз-паши, именованом за београдског везира, да с 15.000 војника крене од Ниша ка Београду. На Иванковцу се под командом Миленка Стојковића и Петра Добрњца утврдило око 2.000 Срба који су издржали више турских јуриша, а битку је решио вођа устанка, Ђорђе Петровић Карађорђе, који је ноћу између 18. и 19. августа с више од 4.000 устаника браниоцима притекао у помоћ из правца Јагодине, па су се Турци повукли у Параћин. После два безуспешна напада на висове око Параћина 20. августа и нових губитака, Хафиз-паша је - већ поколебан озбиљним губицима на Иванковцу - био приморан да се повуче ка Нишу.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

1941. године - Јадарски четнички одред под командом потпуковника Веселина Мисите, извршио је напад на немачки гарнизон и ослободио Лозницу.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

02. септембра 2016. године, навршава се 140 година од јуначке погибије Николаја Николајевича Рајевског, великог српског пријатеља, словенофила, унука чувеног хероја Отаџбинског рата са Наполеоном 1812. године, генерала Рајевског. Ова знаменита годишњица у бисерној историји српско-руског братства још једном нас подсећа на речи великог Достојевског: “Из руске крви проливене за српску слободу, нићи ће и српска слава”. Нека је вечна слава и хвала пуковнику Рајевском и свим руским херојима који су дали своје животе за слободу Србије!

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

9. IX 1993. године хрвати су уништили три Српска села у Личком пољу јужно од Госпића. У нападу на овај дио Р.С.Крајине у селима Дивосело, Почитељ и Читлук убијено је око 90 Срба, што војске и милиције у борби, што заробљених цивила. Ни један заробљеник није преживио.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/...-dzep.html


http://www.krajinaforce.com/dokumenti/me...a_2006.pdf
Одговори

1916. - На Кајмакчалану је у Првом светском рату отпочела офанзива српске војске против Бугара и Немаца. У огорченим борбама, врх планине Ниџе више пута је прелазио из руке у руку, да би Дринска дивизија, ојачана пуковима Дунавске дивизије, у страховитом налету коначно овладала Кајмакчаланом 3. октобра 1916, што је била прва победа српске војске после повлачења преко Албаније.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

http://iskra.co/region/strahovit-i-zdrav...-bilogori/
Одговори

1943.четници заузели Вишеград од Немаца и усташа.14-ог је заузета и Рогатица тако да су били отворени сви путеви за напад на Сарајево.Напад на Вишеград су посматрали британски генерал Армстронг а амерички потпуковник Сајц који је овако описао ток борбе: „Видео сам четнике, на неки начин заштићене пушчаном ватром својих другова, како јуришају на непријатељске бетонске бункере, ваде осигураче из бомби, држе их пар секунди (оне су подешене да експлодирају после пет секунди) и убацују их кроз пушкарнице. То није посао за многе плашљивце, а много их је страдало... Следећег јутра, истраживали смо град после тријумфалног уласка... Мртви Немци и усташе покривали су улице, са њиховим шлемовима и црним чизмама.“
Након ослобођења града у граду је формирана бригада 5.октобар.Мост који су четници срушили у околини Вишеграда био је највећи срушен мост у току рата.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори

На данашњи дан 5. октобра 1973. године престало је да куца срце велике Милунке Савић.
Нек јој је вечна слава и хвала.
Амин!

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

5. октобра 2004. под мистериозним околностима настрадала су двојица припадника Гардијске бригаде. Иако је прошло оволико времена од убиства Драгана Јаковљевића и Дражена Миловановића, српска јавност остала је ускраћена за истину – шта се заправо десило кобне ноћи у кругу војног објекта “Караш” у Београду. Разне теорије завере о убиству двојице младића преплитале су се, а онда су формиране разне комисије да испитају овај злочин, међутим, и даље је званична верзија да су они извршили самоубиство.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Одговори

(05-10-2016, 08:51 AM)Живојин Мишић Пише:  Мост који су четници срушили у околини Вишеграда био је највећи срушен мост у току рата.

Само после Априлског рата.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори

(05-10-2016, 04:21 PM)Николај Пише:  
(05-10-2016, 08:51 AM)Живојин Мишић Пише:  Мост који су четници срушили у околини Вишеграда био је највећи срушен мост у току рата.

Само после Априлског рата.

Током бомбардовања је срушен већи број дужих мостова.

Међутим битније од саме дужине је важност моста, и колико је требало да се оправи.

Железнички мост код Ушћа на прузи Краљево-Косовска Митровица је срушен током Априлског рата, а мост на Камиџори током устанка. Они су око 100 метара дужини, међутим оба моста су оправљена тек негде половином 1942, што значи да је цео крак пруге Београд-Солун био пресечен годину дана. За то је добрим делом заслужан и устанак, међутим видимо да је и после сламања устанка требало више месеци за оправку.

Мост код Вишеграда је оправљен до краја године. Ево како је изгледао, док није опет срушен крајем 1944.
Доле се могу видети карактеристични остаци срушеног моста.
   

Иначе истог дана кад је срушен мост код Вишеграда од четника је срушен од партизана вијадукт код Отовца у Словенији, а после су пустили и композицију да се сурва у провалију. Овај виадукт је оправљен тек после рата.
   
Одговори

1991. Распала се Југославија.
Након истека тзв."Брионског мораторијума" који је трајао три мјесеца, скупштине Хрватске и Словеније прогласиле независност. Хрватска је донијела и одлуку о прекидању сваке врсте односа и веза за Београдом и остатком Југославије. Прекинут је наравно и платни промет између Београда и Загреба што је за посљедицу имало и прилив великог броја Хрвата, кадрова запослених у савезним органима, војсци и дипломатији.
Дакле Хрвати су били комунисти докле год су могли од тога добити неки динар, док су "наши" остали на линији до дана данашњег.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним