[Ултрадесничар]

Сарић је полетео авионом са мотором,а Алексић једрилицом.

То сам превидео него да ли је Иван Сарић Србин ? Код Православних Срба име Иван стиже тек после ДСР.

[Ултрадесничар]

Очигледно Смедеревац нема одговора ко је био Иван Сарић.

На данашњи дан 1941. у Крагујевцу , немачки окупатор стрељао 2600 српских цивила ( међу њима и ђака ).
Комунистички пропагандисти су деценијама испирали деци у школама и одраслима на телевизији и новинама да су тада Немци стрељали 7000 Крагујевчана.
После рата, једно време Немци су избегавали да пролазе кроз Крагујевац.
Чуо сам да је Ангела Меркел је "обећала" Вучићу да ће доћи у Крагујевац да би споклонила жртвама масакра попут Вилија Брандта који
је то учинио клекнувши испред споменика јеврејским жртвама у нацистичким логорима.

[Сиви_соко]

Да ли неко зна нешто више о причи да је Веселин Шијаковић ликвидирао извесно немачког официра који је учествовао у стрељању ђака у Крагујевцу?

[Николај]

Да ли неко зна нешто више о причи да је Веселин Шијаковић ликвидирао извесно немачког официра који је учествовао у стрељању ђака у Крагујевцу?

Измишљено:

http://www.pogledi.rs/forum/Thread-likvi...ckoj-banji

[Шумадинац]

.
Четири године тишине… Без одговора…

[Mario]

На данашњи дан, 1956. године, умро је свети владика Николај Велимировић, епископ жички и велики борац за српски народ, језик и писмо.

[Шумадинац]

На данашњи дан, 1956. године, умро је свети владика Николај Велимировић, епископ жички и велики борац за српски народ, језик и писмо.

... и на данашњи дан су рођени књаз Милош Обреновић и руски "Николај" тј. Николај Берђајев.

[Шумадинац]

Тј. на данашњи дан га је тешко ранио.

[Николај]

Није то Јововић. Не знам који генијалац је то смислио, али то се по целом интернету проширило.

[смедерево]

На данашњи дан 12.априла 1941-е на Дунаву код Челарева десила се невероватна ратна битка. Са једне стране је било 12 немачких авиона јункерс 87 познатијих као штуке а са друге стране краљевски ратни брод, монитор Драва.Дравом је командовао капетан бојног брода Александар Берић. У 4 сата ујутро 6.априла на брод је стигла порука ,,рат је почео, поступите по наређењу,,.Тог јутра око 9 х 78 морнара са Драве је имало своје прво ватрено крштење оборивши извиђачки авион који је снимао покрете наше војске. Дејство Драве није прошло незапажено и мађарске снаге шаљу 4 мања брода да потопе Драву. У тој битци Берићеви морнари погађају 2 брода а преостала 2 се дају у бег. Тих првих дана рата Драва обезбеђује пребацивање наше војске преко Дунава уз сталне борбе са немачким авионима. Капетан Берић схвата да авиони који их нападају и лете да бомбардују Београд полећу са аеродрома у Мохачу и одлучује се за невероватно храбар потез, напада аеродром у Мохачу, Са удаљености од 7 км и 180 граната погађа аеродром уништивши потпуно 4 авиона а 5 није више било способно за лет. Од тог дана немачко -мађарске снаге су Драву осудиле на смрт и креће права потера да се брод лоцира и потопи. 11 априла из команде флотиле у Новом Саду на Драву стиже порука да се предају немцима , да је рат изгубљен а капетан Берић одговара кратком поруком ,,ДРАВА СЕ НЕ ПРЕДАЈЕ,,А вести које су стизале са радија су биле лоше, непријатељ напредује на свим фронтовима, југословенска војска се масовно предаје, основана је независна дрзава хрватска, југославија се распала.Схвативши да команде у Новом Саду више нема капетан Берић доноси одлуку да се повуче до Фрушке горе, да ту потопи брод и са морнарима под пуном ратном опремом пронађе наше јединице које се нису предале. Али треба стићи до Фрушке горе, код Богојева им се испречио порушени мост. Скривени мраком храбри, млади минери са Драве дижу у ваздух преостали део моста и тако ослобађају пролаз броду. Управо те детонације су одале позицију Драве која је пуном брзином грабила ка Новом Саду и Фрушкој гори. Код Вуковара и Илока је на њих отворена ватра из митраљеза лоцираних на обали реке. Митраљези нису могли ништа једном ратном броду али били су лоцирани. Знајући каквим наоружањем располаже Драва немци шаљу 12 авиона и код Чиба, данашњег Челарева је сустижу. 4 групе по 3 авиона су кружиле у широком луку изнад брода а потом кренуле у нападе засипајући Драву митраљеским мецима и бомбама. Брод је на први налет одговорио ураганском ватром са бродских топова и митраљеза. Првобитни напади су извођени из правца прамца и са велике висине а на брод је бацено преко 30 бомби и испаљено небројено митраљеских зрна али без озбиљнијих последица и оштећења.Другим налетом штуке су промениле тактику и почеле ризичније да нападају са мањих висина и са бочних страна што је погодовало за бродске митраљесце. Оборена су 3 авиона која су се сурвала у Дунав, једна штука из које је куљао црн дим је одлетела у правцу места Гложан где је успела принудно да се спусти. Али и на Драви је погинуло доста артиљераца и одбрана је бивала све слабија.Од бомбе која је погодила крмени део по левом боку дошло је до продора воде у машински простор што је изазвало престанак рада мотора и брод се није више могао кретати.Код трећег напада одбрана је била знатно ослабљена и брод је постао лака мета. На сваком делу палубе лежали су мртви и тешко рањени морнари. Са 6 директих погодака бомбе Драва је крмом почела да тоне. Капетан Берић, тешко рањен је издао своје последње наређење преживелим морнарима да напусте брод а он по неписаном правилу ,, да капетан тоне са својим бродом,, остао је на броду и заједно са њим потонуо. Само 10 морнара је преживело. По сећању једног од њих спасио га је рибар из Чиба који се презивао Обрадов. Тело капетана Берића је пронађено далекјо даље низ воду у месту Белегиш где је и сахрањен. А на 1287-ом километру Дунава, ближе десној обали реке из воде је вирио јарбол са којег се и даље пркосно вијорила застава југословенске краљевске морнарице, морнаричка ратна застава краљевског брода Драва. 1944-е године Мађари су извадили и довукли до обале Драву. Деценијама касније власт је ћутала о херојском отпору који је пружио један краљевски брод јер им то није одговарало. Данас ако одете на Дунав видећете ратни брод који ће на 1287-ом километру у воду бацити венац као успомену на храброг капетана Берића и његове морнаре.

[смедерево]

https://pravdaipravo.org/2019/05/01/da-s...rtinovica/

[Шумадинац]

Нека је вечна слава мученицима и покој њиховим душама.

Амин!

[смедерево]

На данашњи дан пре тачно 90 година, 8. августа 1929. године у 4.30 сати, у својој кући у Београду, преминуо је највећи пријатељ српског народа у 20. веку др Арчибалд Рајс, рођени Швајцарац, форензичар, хемичар, криминолог и професор на Универзитету у Лозани. Др Рајс се истакао као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата и касније као аутор неких од ненадмашних и најпопуларнијих књига о Србима, које је волео више од себе самог.

Сутрадан, 9. августа 1929. године, тело др Рајса било је пренесено аутомобилом у Општу државну болницу, где је, према последњој жељи покојниковој, требало да се извади његово срце како би почивало на капији Србије и првој стопи слободне српске земље Кајмакчалану.

Тело др Рајса је уз највише државне почасти затим пренесено у Официрски дом у Београду (данашњи СКЦ), где су многобројни грађани дошли да одају последњу почаст свом ратном другу, пријатељу и савезнику.

Сахрана др Арчибалда Рајса обављена је 10. августа 1929. године, на Топчидерском гробљу у Београду, које се налази у непосредној близини његовог дома.

Сахрањен је са генералским почастима и по православном обреду, а опело је обавио карловачки владика Иринеј са 15 свештеника СПЦ. На спроводу су узели учешћа поред краља Александра I Карађорђевића, чланова Владе, представника грађанских и војних власти, огромног броја народа, разних културних и хуманих организација, и велики број ратника, другова са фронта Арчибалда Рајса.

По сопственој жељи његово извађено срце однесено је у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим српским ослободиоцима и пробојницима Солунског фронта.

На урни, која је поломљена приликом бугарске окупације у Другом светском рату, је писало:

“Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана
Златно срце спава,
Пријатељ Срба из најтежих дана,
Јунак Правде, Истине и Права,
Швајцарца Рајса, ком` нек је слава”.

На жалост и срцу др Арчибалда Рајса се губи сваки траг након бугарске окупације током Другог светског рата, а и срце и урна, као и сам горостасни Кајмакчалан, данас више нису у Србији. Испада као да су све ове жртве поднете за неку другу, страну земљу “Северну Македонију”.

[смедерево]

На данашњи дан, 28. августа 1942. године усташе су ухапсиле сликара Саву Шумановића и још 150 Срба из Шида и одвели у Сремску Митровицу, где су потом убијени.
Једна од последњих слика Саве Шумановића је уље на платну „Јесењи пут”.