[Романија]

http://www.vaseljenska.com/vesti/na-dana...otiv-srba/

[Романија]

На данашњи дан (9. јул) 1913. године, побједом српске војске над бугарским трупама завршена је битка на Брегалници у Другом балканском рату. Битка је почела 30. јуна када су бугарске трупе без објаве рата напале српску војску у Македонији. Срби су однијели велику побједу, а заробили су и велики плијен и знатан број бугарских војника. Бугарски ратни план потпуно је пропао и они су били принуђени да пређу у дефанзиву. Кад су видјели слом бугарске армије код Брегалнице, Бугарску су напале Румунија и Османско царство. Румунија је заузела Добруџу, а Османско царство Једрене заједно са целом покрајином коју су изгубили у Првом балканском рату. На српској страни губици cy били око 16.200 војника (од тога преко 3000 мртвих), а на бугарској више од 25.000 људи.
Слава палим борцима!

[Романија]

"На данашњи дан, 11. јула 1995. године, Војска Републике Српске под командом ђенерала Младића је ослободила град Сребреницу и на тај начин спречила наставак масовних злочина над Србима у овој области од стране Муслимана под командом Насера Орића.Да би се још једном Срби приказали као геноцидан народ, Сребреница је приказана као највећи масакр после Другог светског рата, уз наводне жртве од 8000 Муслимана (као и 1942. такође преко 8000 у Фочи) и на тај начин приказали читаве генерације геноцидних Срба. Међутим, жртве српских цивила у 20. веку и жртве свих осталих народа на Балкану заједно, не могу ни да се упореде."

[Владимир Петровић]

Телеграм аустроугарске владе којим је отпочео Велики рат 15/28. јула 1914. год.
http://www.heroesofserbia.com/2014/07/1528-1914.html

[Романија]

На данашњи дан (6. август) десио се један од највећих и најсвирепијих злочина над српским народом. У селу Пребиловци, које је нажалост постало познато по српском страдању, 1941. године усташе су бациле у јаму Голубинку за само један дан 600 деце и жена из Пребиловаца. Након рата ови мученици су обележени као припадници и симпатизери партизанског покрета, и на тај начин комунисти су скривали њихову националност и још једном окренули главу пред злочином Хрвата над Србима. Управо партизани су убили већину мушкараца из Пребиловаца који су били у Дражиним четницима. Свештеницима није било дозвољено до 1990. да врше опела над јамом Голубинка и оближњим јамама, гдје су 1990. пронађене кости 4000 Срба. Ни ово није био крај мукама овог херцеговачког села. Муслимани, пратећи дух својих очева, 1992. потпуно су спалили село и протерали целокупно становништво.
"Да Пребиловци припадају неком другом народу, а не српском, ово место би било поштовано и заштићено од целог света, попут Аушвица и Хирошиме."

[смедерево]

Пре 138 година, 23. августа 1876. код Алексинца се одиграла Шуматовачка битка, за време Првог српско-турског рата.
Око 5 000 Руса тада долази да се бори на страни Србије, а предводио их је славни Генерал Михаил Черњајев, који узима српско држављанство и постаје главнокомандујући српске војске на Моравском фронту, где је Алексинац био важно чвориште на путу турске војске.
Међу истакнутим руским добровољцима био је и пуковник Николај Николајевич Рајевски (Вроњски из романа „Ана Карењина“).

[смедерево]

На празник Велике Госпојине 1924. године у манастиру Високи Дечани, Краљ Александар Карађорђевић, запалио је заветне свеће Кнегиње Милице. Од предака је остало у светој успомени да је Кнегиња Милица поклонила дечанском манастиру, две велике свеће са ликом Светог Краља Стефана Дечанског и српским грбом, уз завет да их први запали онај који ће ослободити и осветити Косово...
Истог дана у Пећкој патријаршији устоличен је Његова светост патријарх српски Димитрије.

[смедерево]

На данашњи дан 31. августа 1941. почела је битка за Лозницу.Напад четника на Немце у Лозници уследио је одмах после њиховог одбијања да се предају. Током ових борби погинуо је потпуковник Веселин Мисита, који је командовао нападом на град.
Остаће забележено у историји Другог светског рата да је Веселин Мисита први официр у запоседнутој Европи који је Немцима упутио писмени ултиматум за предају. Први предлог за предају гарнизона Немци су одбили, па је затим упућен и други, који је гласио:
„Активни и резервни официри, подофицири и редови са својим учитељима и свештеницима и целим околним грађанством траже предају града, при чему вам се јемчи свака војничка част. Уколико не извршите предају града, ми ћемо вас напасти и град отети.У том случају немате шта да од нас тражите, а рок за испуњавање овог захтева је 30 минута.“.
После једнодневне борбе, Немци су били принуђени на предају, четници су заробили 93 војника.Лозница је тако постала први ослобођени град у окупираној Европи.
Потпуковник Веселин Мисита је рођен у херцеговачком селу Буни код Мостара, 19. марта 1904. године.Основну школу и гимназију завршава у Бањалуци. У истом граду успешно завршава нижу и вишу војну школу, артиљеријску школу гађања, и војну академију у Сарајеву 1934. године. После завршене академије, школовао се у Француској и Чешкој. Одлично је говорио немачки, француски у чешки језик. Био је најмлађи мајор у Краљевини Југославији. Одликован је Златном медаљом за ревносну службу 1928. године, Медаљом за војне врлине 1937, и чехословачким орденом Белог лава четвртог степена 1938. године.
Априлски слом и капитулацију дочекао је у Бањалуци, као командант артиљеријског пука у чину потпуковника. У мају 1941, са групом војника и официра који нису хтели да се предају окупатору, има први окршај код Добоја. За време свог кратког боравка на Равној Гори у јуну месецу 1941, Веселин Мисита је добио упуства и наређење да иде у западну Србију (Подриње) и ту са својим замеником, капетаном Драгославом Рачићем и осталим саборцима, припреми устанак који је био планиран.

Нека му се име спомиње вечно у вечности, у вечном животу и Царству Божијем.

[смедерево]

На данашњи дан (12. септембар) 1916. године, на Кајмакчалану је почела офанзива српске војске против Бугара и Немаца у Првом светском рату. Битка је остала запамћена у историји по великом броју жртава које је претрпела српска војска и по надморској висини на којој је вођена. Срби су Кајмакчалан звали Капија слободе јер су ту први пут поново закорачили у своју земљу. Битка је завршена 30. септембра 1916. године, а победом српска војска је успела да заустави бугарску офанзиву вођену против положаја француског генерала Мориса Сараја. Уједно ово је била и прва победа српске војске након напуштања Србије и Албанске голготе. Данас се тамо налази мала спомен-црква (капела) на врху Пророк Илија где се налазе лобање мртвих српских војника, са посветом Александра Карађорђевића: "Мојим див-јунацима неусташивим и верним, који грудима својим отворише врата слободи и осташе овде као вечни стражари на прагу отаџбине."

[Кент]

На данашњи дан 6. октобра 1944.г. у Јагодини Српска Државна Стража се ставља под команду ђенерала Драже Михаиловића,тј. његовог команданта Србије ђенерала Мирослава Трифуновића.
Под промењеним именом-Српски ударни корпус, кренулу су у одступање од Црвене Армије-на запад
у Босну.

[Кент]

На данашњи дан 7.10.1915.г: После јуриша и последњег српског војника, немачка и аустро-угарска војска освојиле Београд.
Пре тога командант 2. батаљона 10.кадровског пука мајор Драгутин Гавриловић издао наређење:
„Војници! Јунаци! Тачно у три часа непријатељ се има разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао.
Војници! Јунаци! Врховна команда је избрисала наш пук из свог бројног стања. Наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине...Ви немате више да се бринете за ваше животе који више не постоје... Зато напред у славу...За Краља и Отаџбину...Живео Краљ!Живео Београд!“

„...Отпоче поново прасак бомби, звека бајонета, отпоче поново клање камама, раскидање меса, просипање утроба...Непријатељ, гоњен позади својим сопственим митраљезима, знајући да од
две смрти мора једну да гурао је напред преко квавих гомила лешева... Са др. стране, улице су биле пуне омладинских, доборовољачких, дечачких лешева...
А када су се мале јесење измаглице подигле и ћесареве трубе објавиле пад последње барикаде, на њима су с крвавом пеном лежали лешеви палих витезова, малих дечака, разабацани преко
камених могила, заспали вечитим сном,к ао покошени бели кринови попрскани крвавом росом...“ (рукопис једног новинара из 1915.л.Г.)

извор: Младен Ољача:„Херојска одбрана Београда 1914/1915“,стр.6; Просвета,Београд,1983.)

Немачки фелдмаршал фон Макензен је на Кошутњаку подигао споменик својим непријатељима(!) српским браниоцима Београда.

[Мањача]

На данашњи дан, прије тачно 100 година, рођен је Отац Тадеј.

[Борко Радовић]

На данашњи дан 26.10.1972. председник СФР Југославије и Савеза комуниста маршал Јосип Броз „Тито“ због „анархолиберлизма“ смењује са свих државних и партијских функција дипломату Марка Никезића и историчарку Латинку Перовић.

[Борко Радовић]

На данашњи дан 1.12.1912.г. у Првом Балканском рату Јаворска бригада Cpпскe Војскe ослободила
Нову Варош и Стари Влах од Турака.