[смедерево]

У Смедереву је на данашњи дан, пре 71. године, експлодирала муниција смештена на отвореном у средњевековној тврђави деспота Ђурђа Бранковића. У експлозији је погинуло више од половине становника тог града.

На старом смедеревском гробљу, испред спомен костурнице страдалим од експлозије муниције данас ће смедеревски пароси служити помен жртвама те највеће трагедије Смедерева, а у цркви Светог Георгија одржан је парастос.

Сваке године, 5. јуна у 14,14 локомотиве на смедеревској железеничкој станици завијањем сирена подсете становнике да је тог дана 1941. у трену погинула половина грађана Смедерева и оних који су се затекли у том граду пазарног дана.

Експлодирала је муниција лагерована на отвореном простору у смедеревској тврђави. Није утврђен узрок експлозије, непознат је број погинулих. Највећи број жртава сахрањен је безимен у заједничкој гробници на самом улазу у гробље.

Писац књиге "Трагање за истином" у време експлозије, радник Железничке радионице Смедерево и путник на задњој плаформи последњег вагона, Мирослав Станковић, израчунао је да се тог дана на град сручило најмање 4.000 тона камена из зидина тврђаве. Постоји сведочење да је камен величине воденичног точка пао у виноград удаљен више од три километра од тврђаве.

На месту експлозије настао је кратер дубине девет и пречника 50 метара.

Прву процену о погибији 4.000 људи дала је немачка команда у Бечу. После Другог светског рата број жртава је континуирано смањиван док није преполовљена процена немачке команде.

На спомен костурници, подигнутој 1942. уписано је 485 имена. Нису уписана имена страдалих путника воза 4714. Зна се да су вагони, због пазарног дана и дељења сведочанстава ученицима гимназије, били препуни и да је и на платформама сваког вагона стајало по десетак путника.

Истог дана просветни радници из читавог среза примали су плате у Смедереву као и глумци Српског народног позоришта из Новог Сада јер је у Смедереву било седиште Дунавске бановине.

Поред свега тог 50. дана окупације у Смедереву, седишту Подунавског округа и привремено Дунавске бановине, становништво мењало југословенски новац за српски окупациони.

У телеграму упућеном из Железничке станице Смедерево комесару Српске државне железнице 9. јуна 1941. стоји да је из рушевина извађено 16 вагона и две локомотиве, а да је још девет вагона под рушевина.

Према поменутом телеграму композиција је имала најмање 25 вагона са више од 2.000 путника. Преживело је 20 путника.

Према "Извештају ликвидационе комисије изванредног комесаријата за обнову Смедерева" од 2.393 приватних објеката у грађевинском реону града, у експлозији је неоштећено било 25 зграда.

Воз је каснио у поласку да би композицији била додата још једна локомотива. Више аутора у новинским текстовима и књигама о том догађају експлозију су приписали диверзији комуниста, помињан је и Мустафа Голубић као извршилац, али без навођења озбиљних доказа.

[Вукашин Петковић]

Експлозија је била 1941. године, значи пре 74 године.

[смедерево]

Да,лапсус!Грешка у рачуну.

[Vlad Alekš]

Да ли је могуће са ове временске дистанце истражити ко је одговоран за експлозију? Често се спомиње Мустафа Голубић . Колико има истине у томе?

[смедерево]

У Смедереву је најчешћа прича да је то урадио Мустафа Голубић,кога су немци после пар дана ухватили и убили од батина.Друга прича је да се муниција запалила сама од себе од врућине.Велика трагедија за град,изгинуло пола становништва.

[смедерево]

На данашњи дан окончана варварска НАТО агресија!
Војно-технички споразум, у јавности познат, као Кумановски споразум, потписан је 9. јуна 1999. године у Куманову. Тим споразумом окончана је седамдесетосмодневна оружана агресија НАТО снага против Србије, односно, тадашње СР Југославије. Током саме агресије живот је изгубило између 3.500 и 4.000, а рањено преко 10.000 грађана тадашње државе.Колико је људи изгубило живот по окончању агресије, било од тешких рањавања, било од последица коришћења забрањених оружја као што су пројектили са осиромашеним уранијумом и касетне бомбе, тешко да ће се икада утврдити. Штета од економских разарања, својевремено је процењена на око 100 милијарди америчких долара.

[Павле]

Зар није сутра?

[смедерево]

Ја прочитао за данас!

[Павле]

Било како било, нека је лака црна земља свима онима који су пострадали у НАТО бомбардовању и у погромима који су уследили као последица тог злочина. Надамо се да ће правда, било какве врсте, стићи оне који су нас сакатили у том периоду...и немају намеру да стану.

[смедерево]

Сећање на крваву голготу!
Обележавање 70. годишњице страдања бораца Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО) на Лијевче пољу, у Бањалуци и Камнишкој Бистрици биће одржано од 12. до 14. јуна у Бањалуци, Љубљани, Камнишкој Бистрици и Разбоју.

Заједничка акција више удружења
Обележавање седам деценија од страдања припадника ЈВуО биће одржано у организацији родољубивих покрета и удружења међу којима су УГ „Јадовно 1941", Равногорски покрет отаџбине Српске, Српско сабрање „Баштионик", СНП „Избор је наш", Друштво пријатеља манастира Хиландар, КУД „Српски витезови", УГ „Бијели поток", Удружење потомака и поштовалаца солунских добровољаца те Удружење студената историје „Др Милан Васић".

У недељу, 14. јуна, у девет часова почеће света архијерејска литургија у Цркви Преображења Господњег у селу Разбој, у којем је последњу свету архијерејску литургију служио митрополит црногорски Јоаникије у априлу 1945. године, током повлачења збега и битке на Лијевче пољу.

Истог дана у 13 часова, биће служен помен на гробници у којој почива око осам стотина бораца ЈВуО, а која се налази на познатом бањалучком излетишту Шибови, поред планинарског дома.

Свету архијерејску литургију и парастосе служиће митрополит Амфилохије, владика Јоаникије и свештенство Захумско-херцеговачке и Бањалучке епархије.

- Информација о томе да се на брду Шибови налази масовна гробница у којој су сахрањени борци ЈВуО доспела је у јавност још деведесетих, а иницијативе Равногорског покрета, потомака жртава и родољубивих удружења за обележавање тог пута страдања постоје већ дуже година. Тако је група удружења узела на себе да реализује обележавање 70 година страдања, али и да се обави истраживање. Као једно од удружења које ће учествовати у обележавању, покушали смо да сумирамо сазнања путем науке и литературе, али и сведочења и доступних докумената - каже Предраг Лозо из Удружења студената историје „Др Милан Васић", које је једно од организатора.

Подсетимо, у септембру прошле године, Равногорски покрет отаџбине Српске обавестио је јавност да се на популарном бањалучком излетишту Шибови налази масовна гробница са припадницима ЈВуО које је погубила комунистичка власт.

После више деценија, сведок који је од куће дотеран да закопава лешеве убијених показао је места на којима је, по његовом казивању, закопано до 1.000 четника Павла Ђуришића.
Уништена документација

Заробљеници су једно време били смештени у насељу Лауш, а побијени су ноћу, углавном маљевима и хладним оружјем. По сведочењу Миодрага Ченића, који је као 16-годишњак учествовао у затрпавању гробнице, на истом месту су од тада, па деценијама после, комунистички прваци организовали игранке, прославе и народна весеља.

Систем који је тада владао, није дозвољавао никаква обележавања стратишта или помене чак ни у Дракулићу, Шарговцу и другим стратиштима где су усташе убијале српске цивиле, па су и о овој гробници сведоци морали да ћуте у страху за живот, а постојећа документација је углавном она која је, вероватно грешком, промакла тадашњим цензорима.

- О свему томе постоји веома мало документације. Постоје сведочења и нешто мало секундарне документације. У извештајима 14. партизанске дивизије из тог периода наводи се да постоји велики број заробљених четника, а онда се томе губи траг. Према сведочењима, локално становништво је два дана учествовало у закопавању, а заробљеници, углавном Црногорци, били су пре тога смештени у насељу Лауш.
Тачан број би било тешко утврдити, али уколико је 20-30 младића два дана, од ујутро до увече, учествовало у затрпавању гробнице, може се рећи да се ради о великом броју људи - каже Предраг Лозо.

[Шумадинац]

ЦИТАТ: Свету архијерејску литургију и парастосе служиће митрополит Амфилохије, владика Јоаникије и свештенство Захумско-херцеговачке и Бањалучке епархије.

Па ко ће други?

[Ројалист]

На данашњи дан, 15. јуна 1903. Скупштина Краљевине Србије изабрала је Кнеза Петра Карађорђевића за Краља Србије.

[Ђуро]

Краљоубица који је затро лозу Обреновића. Мајски преврат најгори догађај у новијој историји и узрок је свих српских несрећа у двадесетом вијеку (страдање Србије у Првом свјетском рату, страдање прекодринских Срба у Другом свјетском рату).

[Vlad Alekš]

Краљоубица који је затро лозу Обреновића. Мајски преврат најгори догађај у новијој историји и узрок је свих српских несрећа у двадесетом вијеку (страдање Србије у Првом свјетском рату, страдање прекодринских Срба у Другом свјетском рату).

Kako si tako siguran da Srbija ne bi stradala u Prvom svetskom ratu i pod Obrenovićima? Koliko ja znam, Milan se odrekao Bosne, ali nije Kosmeta, Raške i Maćedonije. Sukob bi neminovno izbio zbog tih oblasti. Nemački ekspanzionizam bi nam kad-tad došao glave. Isto važi i za Drugi svetski rat. Da je Srbija postala velika Srbija a ne Jugoslavija, misliš da bi to sprečilo ustaše da upadnu na teritoriju velike Srbije? U prvom svetskom ratu Bugarska je uz nemačku pomoć okupirala čitavu istočnu Srbiju sve do Dunava. Isto bi uradile i ustaše uz nemačku pomoć.
Vrlo je nezgodno posmatrati istoriju u smislu "šta bi bilo kad bi bilo". Ako su se neke stvari desile - one su se morale desiti, i sve to treba objašnjavati Božjom voljom.