[смедерево]

[смедерево]

На данашњи дан, касно послеподне 10. априла 1994. године, авиони НАТО-а бомбардовали су положаје Војске Републке Српске око Горажда. Два америчка Ф-16Ц, која су полетела из базе Авијано, упућена су у рејон Горажда са задатком да униште српске тенкове Т-55, али због лошег времена и недостатка горива, четири класичне авио-бомбе Mk.82 масе 227 килограма, одбацили су на резервни циљ – командно место артиљерије. Авионе су наводили „посматрачи“ УН из Горажда који су у ствари били припадници специјалних сага британске армије – SAS. Акција НАТО агресора доживела је потпуни крах, а команда НАТО је избегавала да сопшти детаље на тај начин прикривајући неспособност британских SAS-оваца и америчких пилота. Ово је за НАТО злотворе било прво бацање бомби од оснивања те злочиначке организације. И то баш на Србе! Претходно су, у фебруару исте године, НАТО ловци оборили 4 авиона Ј-21 Орао Војске Републике Српске, тада су погинули пилоти Ранко Вукмировић, Звездан Пешић и Горан Зарић.

[Николај]

[смедерево]

Пре 13 година, 13. априла 2003. године, у Бачкој Паланци где је провео последње земаљске дане, упокојио се у Господу Отац Тадеј.

Уочи упокојења је рекао: ” Радујте се! тек сада сам са вама! ”.

[Романија]

На данашњи дан прије 75 година Дража је рекао историјско Не.

[смедерево]

Милица Ракић (1996-1999) је трагично настрадало дете у агресији односно НАТО бомбардовању СР Југославије у пролеће 1999. године.
Милица је имала свега три године када је ракета НАТО авиона погодила њену кућу у београдском насељу Батајница, тог кобног 17. априла 1999. године и усмртила је. Постала је тако симбол страдања и невиних жртава у бомбардовању Србије.

[Бенито]

Романија, и на данашњи и на остале дане те и осталих година краљ Петар Други је одбио, као и његови претходници, да потпише капитулацију. То није сметало ни данашњем броју Политике да објави катастрофалан текст позивајући се на књигу Петрановић и удбаша Зечевића да је КЈ капитулирала. Пуковник Михаиловић је, као и низ других официра, поступио по ПС. Где је, отприлике, писало: " и ако добијете информацију да је држава капитулирала, Знајте да није капитулирала и наставите са својим активностима које су прописане..." Дража је тако и урадио.

[мунгос]

Ко је Дража, један пуковник, да "ТО" уради?
Колика су овлаштења једног пуковника?
Оно што је он радио је хајдучија - тј. револуција у покушају.

Могао је бити други Карађорђе, а био је.... то што је био.

[Романија]

Ја уопште не знам зашто се расправља око тога питања. Није срамота бити окупиран. КЈ је комплетно окупирана у априлу 1941. и то је пораз, тежак пораз, и потписати капитулацију није срамота, али је срамота не наставити борбу, а ми смо је наставили. И у Великом рату смо поражени у првом дијелу рата, окупирана је комплетна земља, па ће неко рећи да је то капитулација и срамота.

[мунгос]

Зато јер ти упоређујеш неупоредиво. Први су се повукли власт заједно са војском, свјесном одлуком, а други су побјегли главом без обзира са јединим циљем да спасавају своју гузицу.
Уз то више од пола године нијесу имали појма о некаквом "пуковнику Дражи и пет храбри југо војника који нијесу капитулирали". Нити је Дража знао за њих.

Дражи се приписује оно што није био. Он је само био хајдук у покушају и револуционар у покушају. Поред свију трагедија везани за њега, највећа је та што он није знао подвући јасну црту између касарнског канцеларијског официра и хајдука. Час би био једно, час друго, мало једно мало друго.

[Романија]

Па ти упоређујеш неупоредиво. Шта је требао Дража, да иде преко Албаније?

[мунгос]

Не, него преко Босне (и то не 1944. него 1942. или чак 1943.).

Требао је спровести Револуцију, а не само "Започети је".

[смедерево]

На данашњи дан званично је објављен почетак Другог српског устанка у Такову, 11. априла по старом календару, односно 23. априла по новом календару 1815. године. Тога дана били су Цвети, верски празник и народни сабор у Такову, где су се окупили виђенији људи Рудничке и Чачанске нахије. И поред свих припрема, устанак је почео спонтано. Арсеније Лома руковедећи се првобитним планом на Цветни четвртак 20. априла 1820. године растерао је Турке који су скупљали харач у Јасеници. Два дана касније, на Лазареву суботу, Јован Обреновић, брат Милоша
Обреновића, Симо Паштрмац и Благоје Томић из Кнића у селу Коњуши у Гружи убили су турског порезника. То је био знак да Милош Обреновић одлучније крене у акцију. Окупљени народни прваци замолили су Књаза Милоша Обреновића да се прихвати вођства устанка, наводећи да је народу дозлогрдило турска страховлада. Књаз је обавестио окупљени народ о тешкоћама које им предстоје, о турској војној снази и исцрпљености српског народа да се дуго носи са надмоћним непријатељем. Ипак, прихватио је старешинство под условом да му сви буду верни и послушни. Из Такова Милош се вратио кући у Црнућу где се дуго колебао да ли је право време да се крене у рат. После дужег премишљања, обукао је војводско одело, припасао сребрно оружје, развио устанички барјак и предао га свом посилном Сими Паштрмцу, а народу је изговорио чувене речи: „Ево мене, а ето вама рата с Турцима.“ Истог дана обавестио је старешине у другим крајевима Србије да поведу народ у рат против Турака

[luka.luke]

Не, него преко Босне (и то не 1944. него 1942. или чак 1943.).

Требао је спровести Револуцију, а не само "Започети је".

Какву револуцију, какав револуционар?