[Mekenzi]

Tačno pre dvadeset jedn godinu tzv. vojska Republike Srpske izvršila je međumnogobrojnima i jedan težak zločin na Trebinjskoj pijaci mučki kundacima kao fašisti likvidirali Srbina građanina Trebinja Srđana Aleksića.

Dana 21. januara 1993. godine, grupa pripadnika Vojske Republike Srpske je legitimisala osobe na trebinjskoj pijaci. Nakon što su ustanovili da je jedna od legitimisanih osoba Alen Glavović, Bošnjak, počeli su ga maltretirati i tući. Tada je Srđan priskočio u pomoć Glavoviću, a četvorica vojnika su, umesto Glavovića, kundacima pušaka pretukli Srđana. Od zadobijenih batina Srđan je pao u komu, i preminuo je 27. januara 1993. godine. Srđanov otac je u čitulji napisao:
Umro je vršeći svoju ljudsku dužnost".

Srđan je posthumno odlikovan širom regiona, a nekoliko ulica i prolaza nose njegovo ime.

Neka mu je večna slava, i hvala za ljudskost koja se ne zaboravlja.

[Bacvanin]

Neka mu je večna slava, i hvala za ljudskost koja se ne zaboravlja.

Kakva vecna slava? Hvala na cemu? Jel ima i jedan musliman koji je tako uskocio da spasi nekog Srbina?

[Divanjol]

Srđana Aleksića nije ubila Vojska Republek Srpske nego par pijanih budala koji u tom trenutku nisu bili u VRS
Taj isti Srđan Aleksić je inače bio jedan od prvih boraca VRS ito vrlo zapažen i aktivan na prvim linijama fronta, kao časni srpski vojnik hteo je da zaštiti slabijeg i ušao je u sukob sa bandom koja ga je ne gledajući da li je on Srbin ubila a taj isti kojeg je Srđan spašavao je to mirno gledao
Posle toga nastupili su eroslinavci koji od toga prave cirkus i brukaju tog čestitog momka

[Bacvanin]

Posle toga nastupili su eroslinavci koji od toga prave cirkus i brukaju tog čestitog momka

Oni isti koji ne zele da se secaju da je Djindjic 1993. jeo pecenog vola na Palama sa Karadzicem i Mladicem...

[регул]

Neka mu je večna slava, i hvala za ljudskost koja se ne zaboravlja.

Kakva vecna slava? Hvala na cemu? Jel ima i jedan musliman koji je tako uskocio da spasi nekog Srbina?

Браво Бачванине!Тај што је спашен,балија, живи у Немачкој и није био ко зна од када да обиђе родитеље свог спасиоца,на пример!Нека почива Алексић у миру,ако је мислио да ради праву ствар,у реду,ја тако не мислим!Што кажеш,дајте бар једног балију без ножа и секире!Са толиком људскости ,три метра под земљом и родитељи у црно завијени!Аферим.

[херцеговац]

У Скандинавији.

Из године у годину увијек иста прича.

У Требињу и уопште у Херцеговини нису убијани муслимани него су у договору сви депортовани за Скандинавске земље, а да је на вријеме чишћено то Срби не би имали толико жртава на повлачењу, јер су ти исти турци које је ЈНА хранила правили засједе за породице и нејач и скупине војника у повлачењу. Када је пала долина Неретве народ је остао без ичега и налазио нужни смјештај по турским кућама. Много оружја је пронађено по септичким јамама, у зидовима...

Са друге стране он је страдао 1993. године. Окуда турчин у кафићу 1993. године у сред Требиња? И поред батина што би добио сигурно не би био убијен као што није ни један од 4 500 муслимана до тадашњих становника Требиња. Алексић је будала. А постоје ту још и друге ствари. Он није желио да се обуче. Ово што је 'бранио' турчина је само нешто што је прелило чашу. Знају Требињци шта је по сриједи свега.

Гаде ми се овакве теме као и дежурни душебрижници.

[Владимир.М]

Tačno pre dvadeset jedn godinu tzv. vojska Republike Srpske izvršila je međumnogobrojnima i jedan težak zločin na Trebinjskoj pijaci mučki kundacima kao fašisti likvidirali Srbina građanina Trebinja Srđana Aleksića.

Dana 21. januara 1993. godine, grupa pripadnika Vojske Republike Srpske je legitimisala osobe na trebinjskoj pijaci. Nakon što su ustanovili da je jedna od legitimisanih osoba Alen Glavović, Bošnjak, počeli su ga maltretirati i tući. Tada je Srđan priskočio u pomoć Glavoviću, a četvorica vojnika su, umesto Glavovića, kundacima pušaka pretukli Srđana. Od zadobijenih batina Srđan je pao u komu, i preminuo je 27. januara 1993. godine. Srđanov otac je u čitulji napisao:
Umro je vršeći svoju ljudsku dužnost".

Srđan je posthumno odlikovan širom regiona, a nekoliko ulica i prolaza nose njegovo ime.

Neka mu je večna slava, i hvala za ljudskost koja se ne zaboravlja.

Ја стварно не знам зашто ти имаш потребе да лежеш и да износиш ствари о којима немаш појма...
Ако те занимају неке појединости питај било кога из Требиња, или неког другог краја Херцеговине...
А истина је следећа да је тај исти Срђан Алексић био припадник ВРС (тзв, како је ти и слични теби називате), да је имао проблема са алкохолом, а вероватно и са дрогом, по причама Требињаца који су га познавали и да је погинуо класичним несрећним случајем. Једноставно умешао се у фрку где је неколико људи малтретирало једнога и добио батине од којих је подлегао!
И чисто да знаш у Требињу није било ратних злочина за време рата! То чак ни трибунал у Хагу нити суд БиХ не тврде, а случајева где је долазило до физичких обрачуна, чак и са смртним исходом, и између Срба међусобно, било је на десетине...
Једноставно таква су времена била и случај Срђана Алексића ни мало се не разликује од десетина других случајева које нико није споменуо, јер је неки други Срђан бранио неког Србина, а ако браниш Србина онда је то грех...
Стварно срамота колико лешинари користе и колико су исполитизовали један несрећан случај!

[херцеговац]

Колико знам туре је покупљено у кафићу, а продавао је Срђанову робу. око чега је и настала фрка.
Колико знам када је првог јуна вебер поклопио Жисовце да је пет момака Срба улетило и извукло рањеног Алена (служио ЈНА), ставили су своју главу да би спасили његову.

Док смо се ми, чобани преко Дрине, млатили по својим вукојебинама, по Београду су се најближе тој тематици снимали филмови у којима је главно достигнуће било бјежање од војне обавезе. Није прошло пуно деценија, београдске синеасте су схватиле да нико жив у свијету не пуши приче о сивилу београдских блокова, о тегобности деведесетих, о другарима који су отишли, па се враћају и затичу сјебане другаре који су остали.

Па смо се сјетили рата.

А који рат имамо ближе него онај у Босни (отегните о, да звучи као кад они изговарају). Нису имали херца као Бјелогрлић да то ураде док се пуцало, па може и сад. Нема везе што их то никад није интересовало, и што не знају разлику између Херцеговине и Босне, битно је да за такве приче Еуримаж одбрава паре. А за разлику од Анђелине, имамо и неку родбину тамо.

За оне којима је попустила пажња док су читали, не, ја немам ништа против Срђана. Имам против београдске филмске екипе. Све и један јеврејски редитељ, снимио је бар један филм о холокаусту. Макар прије тога снимао филмове о ванземаљцима. Од вас ником није пало на памет да снимите филм о Јасеновцу.

Колико ће година проћи док чујете за Српка Пустивука, па одлучите да снимите филм о њему. Или ћете до тада као и Бјелогрлић прећи на спортско-љубавне приче између два рата?

[Владимир.М]

Да, чуо сам и ја да је ваљање неко робе било по среди...
У сваком случају не знам да ли уопште има везе што је овај лик био Турчин. Вероватно би се исто завршило да је у питању био чисти Србин.

[херцеговац]

Њемачки извјештај.

Srđan se amaterski bavio i glumom za šta je dobio i više nagrada, a nastavio je da glumiti i u toku rata u Bosni i Hercegovini, u predstavi „San ratne noći“. Takođe bio jepionirska plivačka nada tadašnje Jugoslavije, te juniorski rekorder u plivanju.

U ratu na prostoru bivše Jugoslavije bio je pripadnik Vojske Republike Srpske koju je napustio tako što je vratio oružje pred zgradom opštine u Trebinju, zgrožen onim što je vidio.

Србијански медији.

Trebinjci su ranije izjavili da je Srđan Aleksić bio prvi i jedini vojnik koji je otvoreno, ispred opštine, "zgađen onim što se dešavalo na dubrovačkom ratištu", protestovao i bacio pušku.

---

Да, чуо сам и ја да је ваљање неко робе било по среди...
У сваком случају не знам да ли уопште има везе што је овај лик био Турчин. Вероватно би се исто завршило да је у питању био чисти Србин.

Турчин је био јако дрзак према војној полицији, па је у самом кафићу попио двије васпитно-поправне када није хтјео да се легитимише.

А замисли када им смета чињеница да је слика једног од оне четворице који је положио живот на олтару Отаџбине у спомен соби касарне ВРС у Требињу.

[Владимир.М]

Нисам знао за ово напуштање војске, па није се могло то тек тако... Мислим могао је да напусти и да оде из требиња, али да напусти и остане доле, не верујем!
Такође, колико се сећам слушао сам и његовог оца како протествује зашто не наводе да је Срђан био припадник ВРС.
И јако битна ствар је та што се потенцира да је био успешан спортиста и велика нада, што је тачно, био је у млађим годинама! У времену кад је погинуо имао је великих проблема са алкохолом, а вероватно и наркоманијом...

[херцеговац]

Човјек је вјероватно био Југословен, није имао онај херцеговачки шлиф па је бацио пушку и свирао борбене. Знаш да су људи доле тврдоглави и да је сваки најпаметнији. Ето ти довољно чињеница да сложиш ситуацију о том протесту испред скупштине и бацање пушке.

Једнако знаш да преко таквих ствари доле у Херцеговини људи тешко прелазе. То се доле доживљавало као чин издаје.

У свему томе је жалосно то што је изгубио свој живот улудо, то је трагедија. Млад човјек. Данас причу и неку митологију гурају првоборци Б 92.

Зато ми није јасно зашто се на Погледима дозвољавају овакве теме? Зашто се не брише?

[Јеремија]

Опет и опет понављам: "Манит народ у манитој земљи"!
Јесмо ли уопште свесни колико се манипулише Алексићем (његов отац предњачи у томе), а све порад преумљења Срба које је зацртано као примарно.
Херцеговац је објаснио како су ствари стајале на терену и ту немам шта додати. Балија који је попио пар васпитних је у Малмеу и сасвим солидно живи. Прича бајке за које узима лову од невладиног сектора, а басира му Срђанов отац који се уживео у лик оца једног мученика.

Бљутава тема која буди безброј питања о нама као народу.
Кад ће мо се дозвати памети и вредновати своје, а богме и гледати првенствено националне интересе. Овако, хохштаплери и мешетари убаце коску и ми се крвимо до задњег за туђи хаир.

За наук, сетити се "велике" Мире Алечковић која је написала ону грозоморну песму, а онда... Онда су Срби Боже ме прости попут идиота хорски запевали: "Друже тито". И што је најгоре певају и данас само у измењеном облкику.

[Вања]

А који је извор тога да је Срђан продавао робу или шта већ? Прича се по Требињу по кафанама?