Попут светих Апостола, свети Оци и Учитељи Цркве, херувимски богомудро и серафимски ревносно исповедају јединство и јединственост Цркве Православне. Стога је појмљива пламена ревност светих Отаца Цркве, и њихов строги однос према јересима и расколима. У том погледу од изузетне су богочовечанске важности свети Васељенски и свети Помесни Сабори. По њиховом христомудром духу и ставу, Црква је не само једна него и једина (од педесетнице до данас, и не само до данас, него до краја света, па и у сву вечност). Као што у Господа Исуса Христа не може бити неколико тела, тако у Њега не може бити ни неколико Цркава. По Богочовечанској природи својој, Црква је једна и једина, као што је Богочовек Христос један и једини. Отуда је раздељење, деоба Цркве, ствар онтолошки, суштински немогућа. Раздељења Цркве никад није било, нити га може бити, а бивала су и биће отпадања од Цркве, као што добровољно бесплодне лозе отпадају сасушене са вечноживог Богочовечанског Чокота – Господа Христа. Од једне једине нераздељиве Цркве Христове у разна времена одвајали су се и отпадали јеретици и расколници, и тиме престајали бити чланови Цркве и сутелесници Богочовечанског тела њеног.
Тако су најпре отпали гностици, па аријанци, па духоборци, па монофизити, па иконоборци, па римокатолици, па протестанти, па унијати, па … редом и сви остали припадници јеретичко– расколничког легиона (Православна црква и екуменизам, стр. 53).
А када нас је то Господ, све позвао у јединство и на који начин, опет можемо бити у њему заједно, сведочи један од ученика Аве Јустина: Назив БаВеЛ=Вавулон је од глагола (балал)=мешати, смешивати (ст.9;Ос.7,8). Отуда су LXX превели са Σύγχυοις=Смутња, Пометња.
Вавилон је у Откривењу символ сваког зла (Откр.14,8) – богоборства, које је истовремено и човекоборство. Пометња језика је био знак да људи и народи без Бога, Слова=Логоса=Речи, постају без-словесни, а-логосни (каже о. Јустин), смућени, једни другима неразумљиви; и кад говоре исти језик не могу се истински разумети (чега је сведок наше нововавилонско доба).
„Вавилон је символ гордости цивилизације без Бога и против Бога, чиме је она и против самог човека и рода људског – Господ је спасао род људски од вавилонске смутње језика и неспоразума у дан Педесетнице – силаском Духа Светога у виду огњених језика на Апостоле и на свако тело тј. на Цркву и на сав род људски, када су сви људи и народи позвани у благодатно јединство, са Богом и међусобно, у Христу богочовеку. А то јединство је само у Духу Божијем и Духом Божијим – у Цркви као Богочовечанској Заједници и Цивилизацији“ (Дап.гл.2 и кондак педесетнице).
Свети Јустин Ћелијски
Победа над Православљем у Финској
У Финској, где су већ све границе Православља погажене и Црква је постала средство за исмевање, десио на дан Недеље Православља знаменит случај. Хелсиншки епископ Амвросије је за време службе позвао у олтар лутеранску „епископицу“ Ирју Асколу. То се десило у време када се један клирик рукополагао за свештеника. Такође, еп. Амвросије је наредио ђакону да помиње у јектенијама „епископицу Ирју“.
На нападе да је прекршио све норме Православља Амвросије одговара да он ништа није неуобичајено урадио:
„Папа Франциско је био у гостима код Константинопољског Патријарха на концу новембра и учествовао је у Литургији, коју је служио Патријарх Вартоломеј у Цркви св. Ђорђа. Био је кађен и, за њега су се молили на Литургији“.
Епископ Амвросије се, такође, залаже за рукополагање жена за свештенице.
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
(Последња измена: 08-03-2015, 09:51 AM од
смедерево.)
![[Слика: traktor.gif]](http://poljoinfo.com/images/smilies/traktor.gif)