13-06-2014, 11:04 PM
Трећи Светски Рат?
19-06-2014, 04:42 PM
OPET DRAMA U VAZDUHU: Putin šalje avione, Britanci podigli lovce
Podignuti su lovci tipa "tajfun" a uočena su četiri suhoja Su27, po jedan berijev A50 i bombarder tipa tupoljev Tu22 "bekfajer". Identifikovan je i transportni antonov An26, a svi su navodno obavljali rutinske letove
Nekoliko aviona britanskog ratnog vazduhoplovstva (RAF) u utorak je angažovano na presretanju najmanje šest ruskih lovaca i jednog transportnog aviona koji su leteli međunarodnim vazdušnim prostorom nad Baltičkim morem, dosta blizu teritorije trii baltičke države, inače članica NATO.
Podignuti su lovci tipa "tajfun" a uočena su četiri suhoja Su27, po jedan berijev A50 i bombarder tipa tupoljev Tu22 "bekfajer". Identifikovan je i transportni antonov An26, a svi su navodno obavljali rutinske letove.
"Ruske letelice smo držali pod nadzorom. Ispratili smo ih izvan područja u kom su leteli", stoji u saopštenju RAF.
RAF je objavio i nekoliko fotografija iz vazduha, na kojima se vide neki od uočenih ruskih aviona.
NATO je zbog situacije u Ukrajini proteklih meseci pojačao svoju prisutnost na Baltiku, s obzirom da su tri članice tog vojnog saveza, nekadašnje sovjetske republike Estonija, Litva i Latvija izrazile bojazan da bi Rusija mogla krenuti i na njih kao što je krenula na delove Ukrajine.
Podignuti su lovci tipa "tajfun" a uočena su četiri suhoja Su27, po jedan berijev A50 i bombarder tipa tupoljev Tu22 "bekfajer". Identifikovan je i transportni antonov An26, a svi su navodno obavljali rutinske letove
Nekoliko aviona britanskog ratnog vazduhoplovstva (RAF) u utorak je angažovano na presretanju najmanje šest ruskih lovaca i jednog transportnog aviona koji su leteli međunarodnim vazdušnim prostorom nad Baltičkim morem, dosta blizu teritorije trii baltičke države, inače članica NATO.
Podignuti su lovci tipa "tajfun" a uočena su četiri suhoja Su27, po jedan berijev A50 i bombarder tipa tupoljev Tu22 "bekfajer". Identifikovan je i transportni antonov An26, a svi su navodno obavljali rutinske letove.
"Ruske letelice smo držali pod nadzorom. Ispratili smo ih izvan područja u kom su leteli", stoji u saopštenju RAF.
RAF je objavio i nekoliko fotografija iz vazduha, na kojima se vide neki od uočenih ruskih aviona.
NATO je zbog situacije u Ukrajini proteklih meseci pojačao svoju prisutnost na Baltiku, s obzirom da su tri članice tog vojnog saveza, nekadašnje sovjetske republike Estonija, Litva i Latvija izrazile bojazan da bi Rusija mogla krenuti i na njih kao što je krenula na delove Ukrajine.
30-07-2014, 05:40 PM
ПРИПРЕМЕ ЗА СВЕТСКИ РАТ ИЛИ РУСИЈА СТВАРА СВЕТСКУ АНТИРАТНУ КОАЛИЦИЈУ
СЕРГЕЈ ГЛАЗЈЕВ
Без стварања такве коалиције Русија неће моћи да победи у светском рату, који се против ње развија
Истовремено са украјинским жариштем распиривања светског хаотичног рата, САД настављају да подржавају оружане конфликте у Сирији и Ираку, да дестабилизују ситуацију на Блиском и Средњем Истоку, да припремају упад Талибана и исламских бојовника у Средњу Азију, да пројектују обојене револуције у Русији и другим земљама евроазијских интеграција, а такође да организују државне преврате у земљама Латинске Америке над којима су изгубиле контролу. САД подстичу на светски рат и објективне закономерности глобалне економске и политичке динамике, чије разумевање даје могућност за прогнозирање војно-политичке активности у наредној деценији.
Анализа дугих циклуса економске и политичке динамике показује да је највероватнији период великих регионалних војних конфликата уз учешће САД и њихових сателита против Русије време од 2015. до 2018. године. То је период изласка новог технолошког поретка из фазе рађања у фазу пораста, када се завршава настајање његове технолошке путање и на његовој основи почиње модернизација економије. Управо у тим стадијумима технолошке промене повлаче за собом промене у структури међународних односа.
Земље које се пре других нађу на таласу новог технолошког поретка стичу предности у конкуренцији на светском тржишту и почињу да потискују претходне лидере, који морају да улажу велике напоре за излазак из кризе сувишне акумулације капитала у застарелим производно-технолошким структурама. Између нових и старих лидера технолошко-економског развоја одвија се борба за доминацију на светском тржишту, што доводи до пораста међународне напетости и провоцирања војно-политичких конфликата који су и до сада доводили до светских ратова.
ww302
УКРАЈИНА ЈЕ ЗА САД ДОШЛА ПРЕРАНО
У садашње време почиње управо такав период који ће трајати до 2020-2022. године, када ће се коначно обликовати структура новог технолошког поретка и на његовој основи светска економија ући у фазу стабилног раста. Украјинска криза почела је годину дана пре прогнозиране процене времена отпочињања ескалације војно-политичке напетости. Да је Виктор Јанукович потписао споразум о асоцијацији са ЕУ, онда би криза почела годину и по касније – у тренутку одржавања наредних председничких избора. До тада би се са стране ЕУ активирали механизми управљања економијом, спољном и одбрамбеном политиком Украјине, који су предвиђени тим споразумом. Били би формирани и распоређени на границама са Русијом украјинско-пољско-литвански батаљони који се управо оснивају. Биле би припремљене процедуре за заједничко деловање европских и украјинских оружаних снага у регулисању оружаних регионалних конфликата.
Иако је у споразуму предвиђена обавеза Украјине да у тим конфликтима делује под руководством ЕУ, као и да следи њену спољну и одбрамбену политику, очигледно је да ће се реалном организацијом војних дејстава бавити NATO под руководством Вашингтона. Нема сумње да би у време председничких избора – у пролеће 2015 – биле примењене оне исте технологије замене Јануковича штићеником САД које су биле и током државног преврата ове зиме. Само би промена власти прошла на релативно легитиман начин, што би искључило мешање Русије. Такође, Американци би од припадника своје агентуре формирали владу и структуре силе Украјине и усмерили ту земљу на укључивање у NATO и потискивање Црноморске флоте Русије са Крима. Русији се не би супротставиле нацистичке оружане банде, него сасвим легитимни украјинско-европски војни контингенти који се ослањају на војну моћ NATO. Легитимна украјинска влада усмеравана од стране САД прекинула би сарадњу са Русијом у одбрамбеној индустрији, спроводила би ништа мање необуздану антируску кампању у медијима и принудну украјинизацију Југоисточне Украјине.
Према анализама дугих циклуса политичке активности, врхунац војно-политичких конфликата десиће се 2016-2018. године. Да се није десио пад Украјине у политичку кризу, она би се до тада потпуно налазила под контролом NATO и спроводила антируску политику блокирањем рада Црноморске флоте и провоцирањем међуетничких конфликата на Криму у циљу ликвидирања проруских друштвених организација и чишћења југоисточних области од руског утицаја. Русија би се нашла у ситуацији много лошијој него што је сада после припајања Крима и успостављања нацистичког режима у Кијеву, чија нелегитимност и криминални поступци осуђују Украјину на катастрофу и распад. Социјално-економска катастрофа која је захватила Украјину и повећавање хаоса на њеној територији свакако не одговарају циљевима Русије јер је она животно заинтересована за благостање и успешан развој Украјине, која је део Руског света и нераскидиво повезана са Русијом технолошки, економски и духовно.
КОНФЛИКТИ ПОЧИЊУ 2015.
Катастрофални сценарио било је могуће избећи да Јанукович није био подложан америчким и европским емисарима и да је одбранио државу од нацистичке побуне и државног преврата. Међутим, то би за САД било једнако поразу дуготрајне антируске кампање коју су водиле у Украјини током читавог постсовјетског периода. Због тога су оне учиниле све што је било могуће – користећи све своје политичке, информативне и финансијске ресурсе – за организовање државног преврата и предавање својим штићеницима власти над Украјином. Због те авантуре САД ризикују да плате својим идеолошким и политичким лидерством ако Русија компетентно и одлучно одбрани себе и свет од америчке политике ширења светског хаотичног рата.
Од 2017. у САД почиње нови изборни циклус, у који ће очигледно бити укључена русофобија као идејна основа светског рата који оне распирују. Ипак, до тада кризно стање америчког финансијског система може да се испољи у смањивању буџетских расхода, девалвацији долара и осетном погоршању животног стандарда становништва. Спољна агресија САД може застати на Блиском и Средњем Истоку и претрпети неуспех у Авганистану и у Ираку. Са једне стране, притисак унутрашњих проблема и криза провоцираће у спољној политици раст агресивности америчког вођства, а са друге стране, његов положај чинити слабијим.
Као што доказује Пантин, ако се мобилише интелектуално, економски и војно – Русија има шансе да не изгуби у конфликтима до којих ће доћи између 2015. и 2018. године, пошто САД и њихови сателити још неће бити спремни за отворену агресију. Према тим истим прогнозама, најопаснији период за Русију наступа почетком 2020-тих, када ће почети технолошко пренаоружавање развијених земаља и Кине, а САД и друге западне земље изађу из депресије 2008-2018. и направе нови технолошки замах. Управо у периоду од 2021-2025. Русија поново може нагло да заостане у технолошком и економском погледу, што ће девалвирати њен одбрамбени потенцијал и веома појачати унутрашње социјалне и међуетничке конфликте, као што се то десило у СССР крајем 1980-тих година.
Амерички аналитичари из CIA и других ресора директно рачунају на распад Русије изнутра после 2020. због унутрашњих социјалних и међуетничких конфликата иницираних споља. То потврђује постављање Џона Тефта за амбасадора САД у Русији, најпознатијег организатора „обојених револуција“ и државних преврата на постсовјетском простору.
ww304
КО УЛАЗИ У АНТИРАТНУ КОАЛИЦИЈУ
За Русију су најопаснији међуетнички конфликти који ће се вештачки подстицати споља и изнутра коришћењем социјалне неравноправности, неравноправности између региона, као и економских проблема. У том циљу, у руској политичкој, пословној и интелектуалној елити САД доследно одгајају своју „пету колону“ издвајајући за те сврхе, по неким проценама, до 10 милијарди долара годишње.
Да би се избегао тај најнегативнији сценарио који води распаду земље, неопходна је системска унутрашња и спољна политика учвршћивања националне безбедности, обезбеђивања економске независности, повећања међународне конкурентности и убрзаног развоја националне економије, мобилизације друштва и модернизације војно-индустријског комплекса. До 2017. године, када САД почну отворено и по свим фронтовима да прете Русији, руска армија треба да има савремено и ефикасно наоружање, руско друштво да буде компактно и сигурно у своје снаге, руска интелектуална елита да овлада достигнућима новог технолошког поретка, да економија буде на таласу раста новог технолошког модела, а руска дипломатија да организује широку антиратну коалицију земаља, способну да усаглашеним деловањем прекине америчку агресију.
Неопходна је широка међународна коалиција земаља које нису заинтересоване за отпочињање новог светског рата. Таква коалиција је потребна не само за спречавање рата него и за победу у њему ако се покаже да је рат неизбежан. Антиратна међународна коалиција могла би да обухвати:
– Европске земље које, упркос њиховим националним интересима, покушавају да увуку у рат против Русије;
– Земље БРИКС, чији економски успон може бити торпедован организованом дестабилизацијом од САД;
– Кореју, земље Индокине које нису заинтересоване за погоршање односа са Русијом;
– Земље Блиског и Средњег Истока за које ће светски рат значити ескалацију сопствених регионалних конфликата;
– Латиноамеричке земље Боливарске алијансе, за које ширење новог светског рата носи опасност од директне инвазије САД;
– Земље у развоју G77, наследнице Покрета несврстаних земаља, које традиционално иступају против ратова и за праведно уређење света.
ww305
ОДУСТАЈАЊЕ ОД ДОЛАРА
Као мотив за оснивање такве коалиције треба истаћи за све њене учеснике општу опасност од развијања глобалног хаотичног рата од стране САД. Значајан услов за успешно стварање такве коалиције јесте лишавање САД монопола на идеолошку доминацију путем доследног разобличавања нехуманих последица њихових интервенција, масовних убистава цивилног становништва почињених од њихових војника и разорних резултата владавине америчких миљеника у различитим земљама. Потребно је осујетити карактер америчке непогрешивости и демонстрирати цинизам и обману америчких руководилаца, катастрофалне последице њихове политике двоструких стандарда, некомпетентност и неукост америчких чиновника и политичара.
У стварању антиратне коалиције утицајни савезници могле би да буду верске организације које иступају против наметања култа сведопуштености и разврата, против подривања породичних и других универзалних вредности. Оне би помогле учесницима коалиције да припреми и свету понуди нову идеологију која уједињује и полази од успостављања чврстих моралних ограничења човекове самовоље.
Конструктивну улогу могле би да одиграју међународне хуманитарне и антифашистичке организације. Светска заједница научника и експерата, која се залаже за стабилан развој и генерише пројекте који обједињавају човечанство, такође би могла да постане савезник коалиције.
Деловање антиратне коалиције треба да буде усмерено не само на разобличавање и осујећивање политичке доминације САД него и пре свега на ометање америчке војно-политичке моћи засноване на емисији долара као светске валуте. Ако се наставе агресивна дејства САД у распиривању светског рата, деловање треба да обухвати и одустајање од коришћења долара у међусобној трговини и од доларских инструмената за пласман девизних резерви.
Антиратна коалиција треба да има свој позитиван програм за уређење светске финансијско-економске архитектуре на принципима узајамне користи, праведности и поштовања националног суверенитета. Већ смо говорили о мерама које су неопходне за финансијску стабилизацију, за повећање ефикасности регулисања финансијског тржишта, банкарских, финансијских и инвестиционих институција, за стимулисање раста новог технолошког поретка и прогресивних структурних промена и за формирање одговарајућих нових институција. Оне треба да уклоне основне узроке глобалне кризе међу којима су најзначајнијИ следећи:
– Неконтролисана емисија светских резервних валута, која доводи до злоупотребе од стране емитената, монополског положаја у сопственом интересу по цену повећања диспаритета и разорних тенденција у глобалном финансијско-економском систему;
– Немогућност актуелних механизама за регулисање операција банкарских и финансијских институција да обезбеде заштиту од прекомерних ризика и појављивања финансијских „мехура”;
– Исцрпљивање граница раста доминантног технолошког поретка и недостатак услова за настајање новог, укључујући недостатак инвестиција за широко увођење кластера који чине компоненте његових базних технологија.
ФИНАНСИЈСКА ПРАВИЛА КОАЛЦИЈЕ
Антиратна коалиција треба да наступа са позитивним програмом мера за излазак из глобалне кризе путем уклањања њених узрока и стварања стабилних услова за функционисање светског финансијског тржишта и међународне валутно-финансијске размене на узајамно корисној основи, развоја међународне производне кооперације и светске трговине робом и технологијом. Ови услови треба да омогуће националним властима да организују кредитирање развоја и развијања нових технологија и модернизације економије на тој основи, као и стимулисање иновационе и пословне активности у перспективним правцима економског раста.
За то је потребно да земље-емитенти светских резервних валута гарантују њихову стабилност путем поштовања одређених ограничења размера државног дуга и дефицита платног и трговинског биланса. Сем тога, оне треба да поштују услове утврђене на одговарајући начин у односу на транспарентност коришћења механизама за обезбеђивање емисије својих валута и давање могућности за њихову несметану размену за све трговинске активе на њиховој територији. Значајан услов за емитенте светских резервних валута треба да буде и поштовање правила савесне конкуренције и недискриминационог приступа на своја финансијска тржишта. Уз то, осталим земљама које поштују слична ограничења треба омогућити примену својих националних валута као инструмента спољнотрговинске валутно-финансијске размене, укључујући и њихово коришћење у другим земљама-партнерима као резервних.
Рационално је увођење класификације националних валута које претендују на улогу светских или регионалних резервних валута по категоријама у складу са поштовањем одређених услова од стране њихових емитената. Истовремено са увођењем услова за емитенте светских резервних валута неопходно је јачање контроле кретања капитала у циљу спречавања спекулативних напада који дестабилизују светски и национални валутни финансијски систем. Ради тога земље коалиције треба да уведу забрану на трансакције својих резидената са оф-шор зонама, као и да не дозволе приступ програму рефинансирања банкама и корпорацијама које су основане уз учешће резидената оф-шор зона. Такође је рационално увођење ограничења за коришћење у међународним обрачунима валута чији емитенти не поштују утврђене услове.
АЛТЕРНАТИВНЕ ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ
За одређивање услова за емитенте светских резервних валута и за мониторинг њихове доследности потребно је спровести дубоке реформе међународних финансијских институција у циљу обезбеђивања легитимног представљања земаља учесница према објективном критеријуму из сета својстава релативне тежине сваке од њих у светској производњи, трговини, финансијама, природном потенцијалу и становништву. Према том истом критеријуму може да се формира корпа валута за издавање нове SDR (Special Drawing Rights – вештачко резервно платно средство које емитује ММФ, прим. прев.) у односу на коју могу да се одређују курсеви свих националних валута, укључујући и светске резервне. У почетној фази у ту корпу могу да уђу валуте оних земаља коалиције које пристану да преузму обавезу поштовања утврђених услова.
Реализација реформи толиких размера захтева одговарајућу правну и институционалну подршку. То може да се уради давањем одлукама коалиције статуса међународних обавеза земаља које су заинтересоване за њихову реализацију, а такође и ослањајући се на институције УН и овлашћене међународне организације. За стимулисање глобалног распростирања социјално значајних достигнућа новог технолошког поретка неопходно је проширити међународни систем стратешког планирања глобалног социјално-економског развоја, који укључује израду дугорочних прогноза научно-техничког развоја, одређивање перспектива развоја светске економије, регионалних удружења и великих земаља, откривање могућности за превазилажење постојећих диспропорција, укључујући дисконтинуитет у нивоу развоја напредних и слабо развијених земаља, као и избор приоритетних праваца развоја и индикативних планова делатности међународних организација.
САД и земље G7 вероватно ће без разматрања одбацити ове дефинисане предлоге за реформисање светског валутно-финансијског система, будући да ће њихова реализација поткопати њихово монополско право на неконтролисану емисију светских валута. Садашњи начин размене резултата и фактора економске делатности између земаља у развоју и развијених земаља у потпуности одговара развијеним. Остварујући огромну добит од емисије светских валута водеће западне земље ограничавају приступ сопственим тржиштима актива, технологија и рада и стално уводе нова ограничења.
КЉУЧНА УЛОГА БРИКС
Као што показује политика коју спроводе САД, уместо реформе светског финансијског система на принципима легитимности, узајамне користи и поштовања суверенитета, оне радије бирају распиривање светског хаотичног рата ради заштите свог доминантног положаја. Због тога антиратна коалиција– да би била успешна и ефикасна– мора да поседује довољну одбрамбену способност за одбијање америчке агресије и покушаја војно-политичке дестабилизације било које тачке на планети. Ради тога је неопходно проширити модел ОДКБ, ангажовати за сарадњу Кину, Вијетнам, Сирију, Кубу, Узбекистан, Туркменију, Азербејџан, створити механизме партнерства у име мира са Индијом, Ираном, Венецуелом, Бразилом, као и другим земљама којима прети америчка агресија. Поседовањем војно-политичке и економске моћи упоредиве са НАТО антиратна коалиција могла би да победи у конфронтацији коју намећу САД и независно од њихове жеље да почне реформу светског финансијско-валутног система у интересу стабилног економског развоја како светске тако и свих националних економија.
Ако земље G7 одбију да се „помере” у органима управљања међународних финансијских организација, онда антиратна коалиција треба да има довољно синергије да створи алтернативне глобалне регулаторе. Оснивање такве коалиције могуће је иницирати на основу БРИКС и почети од решења питања подршке њихове економске безбедности, укључујући:
– Стварање универзалног платног система за земље БРИКС и издавање опште платне картице БРИКС, која обједињује кинеску Union Pay, бразилску ELO, индијску Ru Pay, а такође и руске платне системе;
– Стварање система за размену информација између банака, слично SWIFT, који је независан од САД и ЕУ;
– Прелазак на коришћење сопствених рејтинг агенција.
Водећу улогу у оснивању антиратне коалиције мораће да преузме Русија, будући да се управо она налази у најосетљивијем положају и да без стварања такве коалиције неће моћи да победи у светском рату који се против ње развија. Ако Русија не оснује такву коалицију, онда ће антируска коалиција, коју формирају САД, прогутати и неутрализовати потенцијалне руске савезнике. Тако се рат против Русије, који Американци провоцирају у Европи, може показати уносним за Кину.
Следећи кинеску мудрост о паметном мајмуну који на дрвету чека крај окршаја два тигра да би затим присвојио плен, они могу да изаберу стратегију немешања. Узајамно слабљење САД, ЕУ и Русије може да олакша Кини остварење глобалног лидерства. Бразил може да подлегне притиску САД, а Индија да се затвори у решавању својих унутрашњих проблема. Русија поседује историјско искуство лидерства у светској политици не мање од САД, а такође за то неопходни духовни ауторитет и довољну војно-техничку моћ. Али, да би претендовала на лидерство, руска друштвена свест мора да се ослободи комплекса ниже вредности који су накалемили прозападни медији у периоду Горбачовљеве перестројке и америчке доминације у време Јељциновог режима. Мора да се поврати историјски понос руског народа на вишевековно истрајно стварање цивилизације која је објединила мноштво нација и култура и више пута спасила Европу и човечанство од самоуништења. Да се поврати разумевање историјског континуитета улоге Руског света у стварању укупне културе човечанства почев од Кијевске Русије, која је постала духовна наследница Византијске империје, до савремене Руске Федерације, наследнице СССР и Руске империје.
ВРЕДНОСНА ОСНОВА КОАЛИЦИЈЕ
У том контексту треба представљати евроазијски интеграциони процес као глобални пројекат успостављања заједничког простора развоја народа од Лисабона до Владивостока и од Петербурга до Колумба, који су вековима живели заједно, сарађивали и обогаћивали једни друге. Такође је неопходна унутрашња хармонизација руске друштвене свести која искључује њено изливање како у нацизам, тако и у космополитизам. Ради се пре свега о уношењу у руску друштвену свест вредносних оријентација које јачају Русију, као, на пример, „сваки национализам – руски, украјински, чеченски, татарски, јеврејски... је форма која претходи нацизму”, „тамо где се функционери сналазе у својим обавезама нико, ни грађани, ни народи немају разлога за протесте”, „за сваку нама нанету штету најпре смо криви ми сами – због тога што смо се показали слабим и рањивим” и тсл.
Сем хармонизације међунационалних односа, такви ставови омогућиће да се осујети деловање локалних агената страног утицаја у Русији, који су успели у искривљивању смисла и подметању појмова. Русија неће моћи да организује отпор америчкој агресији ако не успостави способност за самосталан развој. Без обзира на огромна разарања научно-производног потенцијала и деградацију индустрије, за успешан развој Русија још увек постоји довољан интелектуални, природни и економски потенцијал. Ипак, његово потпуно коришћење није могуће у оквирима проамеричке економске политике, која се данас спроводи и провоцира извоз капитала и „офшоризацију” економије, што ограничава унутрашњи кредит давањем зајмова САД и њиховим савезницима у НАТО путем пласмана девизних резерви у њиховима облигацијама.
Аутор је саветник Владимира Путина, академик Руске академије наука
Факти
СЕРГЕЈ ГЛАЗЈЕВ
Без стварања такве коалиције Русија неће моћи да победи у светском рату, који се против ње развија
Истовремено са украјинским жариштем распиривања светског хаотичног рата, САД настављају да подржавају оружане конфликте у Сирији и Ираку, да дестабилизују ситуацију на Блиском и Средњем Истоку, да припремају упад Талибана и исламских бојовника у Средњу Азију, да пројектују обојене револуције у Русији и другим земљама евроазијских интеграција, а такође да организују државне преврате у земљама Латинске Америке над којима су изгубиле контролу. САД подстичу на светски рат и објективне закономерности глобалне економске и политичке динамике, чије разумевање даје могућност за прогнозирање војно-политичке активности у наредној деценији.
Анализа дугих циклуса економске и политичке динамике показује да је највероватнији период великих регионалних војних конфликата уз учешће САД и њихових сателита против Русије време од 2015. до 2018. године. То је период изласка новог технолошког поретка из фазе рађања у фазу пораста, када се завршава настајање његове технолошке путање и на његовој основи почиње модернизација економије. Управо у тим стадијумима технолошке промене повлаче за собом промене у структури међународних односа.
Земље које се пре других нађу на таласу новог технолошког поретка стичу предности у конкуренцији на светском тржишту и почињу да потискују претходне лидере, који морају да улажу велике напоре за излазак из кризе сувишне акумулације капитала у застарелим производно-технолошким структурама. Између нових и старих лидера технолошко-економског развоја одвија се борба за доминацију на светском тржишту, што доводи до пораста међународне напетости и провоцирања војно-политичких конфликата који су и до сада доводили до светских ратова.
ww302
УКРАЈИНА ЈЕ ЗА САД ДОШЛА ПРЕРАНО
У садашње време почиње управо такав период који ће трајати до 2020-2022. године, када ће се коначно обликовати структура новог технолошког поретка и на његовој основи светска економија ући у фазу стабилног раста. Украјинска криза почела је годину дана пре прогнозиране процене времена отпочињања ескалације војно-политичке напетости. Да је Виктор Јанукович потписао споразум о асоцијацији са ЕУ, онда би криза почела годину и по касније – у тренутку одржавања наредних председничких избора. До тада би се са стране ЕУ активирали механизми управљања економијом, спољном и одбрамбеном политиком Украјине, који су предвиђени тим споразумом. Били би формирани и распоређени на границама са Русијом украјинско-пољско-литвански батаљони који се управо оснивају. Биле би припремљене процедуре за заједничко деловање европских и украјинских оружаних снага у регулисању оружаних регионалних конфликата.
Иако је у споразуму предвиђена обавеза Украјине да у тим конфликтима делује под руководством ЕУ, као и да следи њену спољну и одбрамбену политику, очигледно је да ће се реалном организацијом војних дејстава бавити NATO под руководством Вашингтона. Нема сумње да би у време председничких избора – у пролеће 2015 – биле примењене оне исте технологије замене Јануковича штићеником САД које су биле и током државног преврата ове зиме. Само би промена власти прошла на релативно легитиман начин, што би искључило мешање Русије. Такође, Американци би од припадника своје агентуре формирали владу и структуре силе Украјине и усмерили ту земљу на укључивање у NATO и потискивање Црноморске флоте Русије са Крима. Русији се не би супротставиле нацистичке оружане банде, него сасвим легитимни украјинско-европски војни контингенти који се ослањају на војну моћ NATO. Легитимна украјинска влада усмеравана од стране САД прекинула би сарадњу са Русијом у одбрамбеној индустрији, спроводила би ништа мање необуздану антируску кампању у медијима и принудну украјинизацију Југоисточне Украјине.
Према анализама дугих циклуса политичке активности, врхунац војно-политичких конфликата десиће се 2016-2018. године. Да се није десио пад Украјине у политичку кризу, она би се до тада потпуно налазила под контролом NATO и спроводила антируску политику блокирањем рада Црноморске флоте и провоцирањем међуетничких конфликата на Криму у циљу ликвидирања проруских друштвених организација и чишћења југоисточних области од руског утицаја. Русија би се нашла у ситуацији много лошијој него што је сада после припајања Крима и успостављања нацистичког режима у Кијеву, чија нелегитимност и криминални поступци осуђују Украјину на катастрофу и распад. Социјално-економска катастрофа која је захватила Украјину и повећавање хаоса на њеној територији свакако не одговарају циљевима Русије јер је она животно заинтересована за благостање и успешан развој Украјине, која је део Руског света и нераскидиво повезана са Русијом технолошки, економски и духовно.
КОНФЛИКТИ ПОЧИЊУ 2015.
Катастрофални сценарио било је могуће избећи да Јанукович није био подложан америчким и европским емисарима и да је одбранио државу од нацистичке побуне и државног преврата. Међутим, то би за САД било једнако поразу дуготрајне антируске кампање коју су водиле у Украјини током читавог постсовјетског периода. Због тога су оне учиниле све што је било могуће – користећи све своје политичке, информативне и финансијске ресурсе – за организовање државног преврата и предавање својим штићеницима власти над Украјином. Због те авантуре САД ризикују да плате својим идеолошким и политичким лидерством ако Русија компетентно и одлучно одбрани себе и свет од америчке политике ширења светског хаотичног рата.
Од 2017. у САД почиње нови изборни циклус, у који ће очигледно бити укључена русофобија као идејна основа светског рата који оне распирују. Ипак, до тада кризно стање америчког финансијског система може да се испољи у смањивању буџетских расхода, девалвацији долара и осетном погоршању животног стандарда становништва. Спољна агресија САД може застати на Блиском и Средњем Истоку и претрпети неуспех у Авганистану и у Ираку. Са једне стране, притисак унутрашњих проблема и криза провоцираће у спољној политици раст агресивности америчког вођства, а са друге стране, његов положај чинити слабијим.
Као што доказује Пантин, ако се мобилише интелектуално, економски и војно – Русија има шансе да не изгуби у конфликтима до којих ће доћи између 2015. и 2018. године, пошто САД и њихови сателити још неће бити спремни за отворену агресију. Према тим истим прогнозама, најопаснији период за Русију наступа почетком 2020-тих, када ће почети технолошко пренаоружавање развијених земаља и Кине, а САД и друге западне земље изађу из депресије 2008-2018. и направе нови технолошки замах. Управо у периоду од 2021-2025. Русија поново може нагло да заостане у технолошком и економском погледу, што ће девалвирати њен одбрамбени потенцијал и веома појачати унутрашње социјалне и међуетничке конфликте, као што се то десило у СССР крајем 1980-тих година.
Амерички аналитичари из CIA и других ресора директно рачунају на распад Русије изнутра после 2020. због унутрашњих социјалних и међуетничких конфликата иницираних споља. То потврђује постављање Џона Тефта за амбасадора САД у Русији, најпознатијег организатора „обојених револуција“ и државних преврата на постсовјетском простору.
ww304
КО УЛАЗИ У АНТИРАТНУ КОАЛИЦИЈУ
За Русију су најопаснији међуетнички конфликти који ће се вештачки подстицати споља и изнутра коришћењем социјалне неравноправности, неравноправности између региона, као и економских проблема. У том циљу, у руској политичкој, пословној и интелектуалној елити САД доследно одгајају своју „пету колону“ издвајајући за те сврхе, по неким проценама, до 10 милијарди долара годишње.
Да би се избегао тај најнегативнији сценарио који води распаду земље, неопходна је системска унутрашња и спољна политика учвршћивања националне безбедности, обезбеђивања економске независности, повећања међународне конкурентности и убрзаног развоја националне економије, мобилизације друштва и модернизације војно-индустријског комплекса. До 2017. године, када САД почну отворено и по свим фронтовима да прете Русији, руска армија треба да има савремено и ефикасно наоружање, руско друштво да буде компактно и сигурно у своје снаге, руска интелектуална елита да овлада достигнућима новог технолошког поретка, да економија буде на таласу раста новог технолошког модела, а руска дипломатија да организује широку антиратну коалицију земаља, способну да усаглашеним деловањем прекине америчку агресију.
Неопходна је широка међународна коалиција земаља које нису заинтересоване за отпочињање новог светског рата. Таква коалиција је потребна не само за спречавање рата него и за победу у њему ако се покаже да је рат неизбежан. Антиратна међународна коалиција могла би да обухвати:
– Европске земље које, упркос њиховим националним интересима, покушавају да увуку у рат против Русије;
– Земље БРИКС, чији економски успон може бити торпедован организованом дестабилизацијом од САД;
– Кореју, земље Индокине које нису заинтересоване за погоршање односа са Русијом;
– Земље Блиског и Средњег Истока за које ће светски рат значити ескалацију сопствених регионалних конфликата;
– Латиноамеричке земље Боливарске алијансе, за које ширење новог светског рата носи опасност од директне инвазије САД;
– Земље у развоју G77, наследнице Покрета несврстаних земаља, које традиционално иступају против ратова и за праведно уређење света.
ww305
ОДУСТАЈАЊЕ ОД ДОЛАРА
Као мотив за оснивање такве коалиције треба истаћи за све њене учеснике општу опасност од развијања глобалног хаотичног рата од стране САД. Значајан услов за успешно стварање такве коалиције јесте лишавање САД монопола на идеолошку доминацију путем доследног разобличавања нехуманих последица њихових интервенција, масовних убистава цивилног становништва почињених од њихових војника и разорних резултата владавине америчких миљеника у различитим земљама. Потребно је осујетити карактер америчке непогрешивости и демонстрирати цинизам и обману америчких руководилаца, катастрофалне последице њихове политике двоструких стандарда, некомпетентност и неукост америчких чиновника и политичара.
У стварању антиратне коалиције утицајни савезници могле би да буду верске организације које иступају против наметања култа сведопуштености и разврата, против подривања породичних и других универзалних вредности. Оне би помогле учесницима коалиције да припреми и свету понуди нову идеологију која уједињује и полази од успостављања чврстих моралних ограничења човекове самовоље.
Конструктивну улогу могле би да одиграју међународне хуманитарне и антифашистичке организације. Светска заједница научника и експерата, која се залаже за стабилан развој и генерише пројекте који обједињавају човечанство, такође би могла да постане савезник коалиције.
Деловање антиратне коалиције треба да буде усмерено не само на разобличавање и осујећивање политичке доминације САД него и пре свега на ометање америчке војно-политичке моћи засноване на емисији долара као светске валуте. Ако се наставе агресивна дејства САД у распиривању светског рата, деловање треба да обухвати и одустајање од коришћења долара у међусобној трговини и од доларских инструмената за пласман девизних резерви.
Антиратна коалиција треба да има свој позитиван програм за уређење светске финансијско-економске архитектуре на принципима узајамне користи, праведности и поштовања националног суверенитета. Већ смо говорили о мерама које су неопходне за финансијску стабилизацију, за повећање ефикасности регулисања финансијског тржишта, банкарских, финансијских и инвестиционих институција, за стимулисање раста новог технолошког поретка и прогресивних структурних промена и за формирање одговарајућих нових институција. Оне треба да уклоне основне узроке глобалне кризе међу којима су најзначајнијИ следећи:
– Неконтролисана емисија светских резервних валута, која доводи до злоупотребе од стране емитената, монополског положаја у сопственом интересу по цену повећања диспаритета и разорних тенденција у глобалном финансијско-економском систему;
– Немогућност актуелних механизама за регулисање операција банкарских и финансијских институција да обезбеде заштиту од прекомерних ризика и појављивања финансијских „мехура”;
– Исцрпљивање граница раста доминантног технолошког поретка и недостатак услова за настајање новог, укључујући недостатак инвестиција за широко увођење кластера који чине компоненте његових базних технологија.
ФИНАНСИЈСКА ПРАВИЛА КОАЛЦИЈЕ
Антиратна коалиција треба да наступа са позитивним програмом мера за излазак из глобалне кризе путем уклањања њених узрока и стварања стабилних услова за функционисање светског финансијског тржишта и међународне валутно-финансијске размене на узајамно корисној основи, развоја међународне производне кооперације и светске трговине робом и технологијом. Ови услови треба да омогуће националним властима да организују кредитирање развоја и развијања нових технологија и модернизације економије на тој основи, као и стимулисање иновационе и пословне активности у перспективним правцима економског раста.
За то је потребно да земље-емитенти светских резервних валута гарантују њихову стабилност путем поштовања одређених ограничења размера државног дуга и дефицита платног и трговинског биланса. Сем тога, оне треба да поштују услове утврђене на одговарајући начин у односу на транспарентност коришћења механизама за обезбеђивање емисије својих валута и давање могућности за њихову несметану размену за све трговинске активе на њиховој територији. Значајан услов за емитенте светских резервних валута треба да буде и поштовање правила савесне конкуренције и недискриминационог приступа на своја финансијска тржишта. Уз то, осталим земљама које поштују слична ограничења треба омогућити примену својих националних валута као инструмента спољнотрговинске валутно-финансијске размене, укључујући и њихово коришћење у другим земљама-партнерима као резервних.
Рационално је увођење класификације националних валута које претендују на улогу светских или регионалних резервних валута по категоријама у складу са поштовањем одређених услова од стране њихових емитената. Истовремено са увођењем услова за емитенте светских резервних валута неопходно је јачање контроле кретања капитала у циљу спречавања спекулативних напада који дестабилизују светски и национални валутни финансијски систем. Ради тога земље коалиције треба да уведу забрану на трансакције својих резидената са оф-шор зонама, као и да не дозволе приступ програму рефинансирања банкама и корпорацијама које су основане уз учешће резидената оф-шор зона. Такође је рационално увођење ограничења за коришћење у међународним обрачунима валута чији емитенти не поштују утврђене услове.
АЛТЕРНАТИВНЕ ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ
За одређивање услова за емитенте светских резервних валута и за мониторинг њихове доследности потребно је спровести дубоке реформе међународних финансијских институција у циљу обезбеђивања легитимног представљања земаља учесница према објективном критеријуму из сета својстава релативне тежине сваке од њих у светској производњи, трговини, финансијама, природном потенцијалу и становништву. Према том истом критеријуму може да се формира корпа валута за издавање нове SDR (Special Drawing Rights – вештачко резервно платно средство које емитује ММФ, прим. прев.) у односу на коју могу да се одређују курсеви свих националних валута, укључујући и светске резервне. У почетној фази у ту корпу могу да уђу валуте оних земаља коалиције које пристану да преузму обавезу поштовања утврђених услова.
Реализација реформи толиких размера захтева одговарајућу правну и институционалну подршку. То може да се уради давањем одлукама коалиције статуса међународних обавеза земаља које су заинтересоване за њихову реализацију, а такође и ослањајући се на институције УН и овлашћене међународне организације. За стимулисање глобалног распростирања социјално значајних достигнућа новог технолошког поретка неопходно је проширити међународни систем стратешког планирања глобалног социјално-економског развоја, који укључује израду дугорочних прогноза научно-техничког развоја, одређивање перспектива развоја светске економије, регионалних удружења и великих земаља, откривање могућности за превазилажење постојећих диспропорција, укључујући дисконтинуитет у нивоу развоја напредних и слабо развијених земаља, као и избор приоритетних праваца развоја и индикативних планова делатности међународних организација.
САД и земље G7 вероватно ће без разматрања одбацити ове дефинисане предлоге за реформисање светског валутно-финансијског система, будући да ће њихова реализација поткопати њихово монополско право на неконтролисану емисију светских валута. Садашњи начин размене резултата и фактора економске делатности између земаља у развоју и развијених земаља у потпуности одговара развијеним. Остварујући огромну добит од емисије светских валута водеће западне земље ограничавају приступ сопственим тржиштима актива, технологија и рада и стално уводе нова ограничења.
КЉУЧНА УЛОГА БРИКС
Као што показује политика коју спроводе САД, уместо реформе светског финансијског система на принципима легитимности, узајамне користи и поштовања суверенитета, оне радије бирају распиривање светског хаотичног рата ради заштите свог доминантног положаја. Због тога антиратна коалиција– да би била успешна и ефикасна– мора да поседује довољну одбрамбену способност за одбијање америчке агресије и покушаја војно-политичке дестабилизације било које тачке на планети. Ради тога је неопходно проширити модел ОДКБ, ангажовати за сарадњу Кину, Вијетнам, Сирију, Кубу, Узбекистан, Туркменију, Азербејџан, створити механизме партнерства у име мира са Индијом, Ираном, Венецуелом, Бразилом, као и другим земљама којима прети америчка агресија. Поседовањем војно-политичке и економске моћи упоредиве са НАТО антиратна коалиција могла би да победи у конфронтацији коју намећу САД и независно од њихове жеље да почне реформу светског финансијско-валутног система у интересу стабилног економског развоја како светске тако и свих националних економија.
Ако земље G7 одбију да се „помере” у органима управљања међународних финансијских организација, онда антиратна коалиција треба да има довољно синергије да створи алтернативне глобалне регулаторе. Оснивање такве коалиције могуће је иницирати на основу БРИКС и почети од решења питања подршке њихове економске безбедности, укључујући:
– Стварање универзалног платног система за земље БРИКС и издавање опште платне картице БРИКС, која обједињује кинеску Union Pay, бразилску ELO, индијску Ru Pay, а такође и руске платне системе;
– Стварање система за размену информација између банака, слично SWIFT, који је независан од САД и ЕУ;
– Прелазак на коришћење сопствених рејтинг агенција.
Водећу улогу у оснивању антиратне коалиције мораће да преузме Русија, будући да се управо она налази у најосетљивијем положају и да без стварања такве коалиције неће моћи да победи у светском рату који се против ње развија. Ако Русија не оснује такву коалицију, онда ће антируска коалиција, коју формирају САД, прогутати и неутрализовати потенцијалне руске савезнике. Тако се рат против Русије, који Американци провоцирају у Европи, може показати уносним за Кину.
Следећи кинеску мудрост о паметном мајмуну који на дрвету чека крај окршаја два тигра да би затим присвојио плен, они могу да изаберу стратегију немешања. Узајамно слабљење САД, ЕУ и Русије може да олакша Кини остварење глобалног лидерства. Бразил може да подлегне притиску САД, а Индија да се затвори у решавању својих унутрашњих проблема. Русија поседује историјско искуство лидерства у светској политици не мање од САД, а такође за то неопходни духовни ауторитет и довољну војно-техничку моћ. Али, да би претендовала на лидерство, руска друштвена свест мора да се ослободи комплекса ниже вредности који су накалемили прозападни медији у периоду Горбачовљеве перестројке и америчке доминације у време Јељциновог режима. Мора да се поврати историјски понос руског народа на вишевековно истрајно стварање цивилизације која је објединила мноштво нација и култура и више пута спасила Европу и човечанство од самоуништења. Да се поврати разумевање историјског континуитета улоге Руског света у стварању укупне културе човечанства почев од Кијевске Русије, која је постала духовна наследница Византијске империје, до савремене Руске Федерације, наследнице СССР и Руске империје.
ВРЕДНОСНА ОСНОВА КОАЛИЦИЈЕ
У том контексту треба представљати евроазијски интеграциони процес као глобални пројекат успостављања заједничког простора развоја народа од Лисабона до Владивостока и од Петербурга до Колумба, који су вековима живели заједно, сарађивали и обогаћивали једни друге. Такође је неопходна унутрашња хармонизација руске друштвене свести која искључује њено изливање како у нацизам, тако и у космополитизам. Ради се пре свега о уношењу у руску друштвену свест вредносних оријентација које јачају Русију, као, на пример, „сваки национализам – руски, украјински, чеченски, татарски, јеврејски... је форма која претходи нацизму”, „тамо где се функционери сналазе у својим обавезама нико, ни грађани, ни народи немају разлога за протесте”, „за сваку нама нанету штету најпре смо криви ми сами – због тога што смо се показали слабим и рањивим” и тсл.
Сем хармонизације међунационалних односа, такви ставови омогућиће да се осујети деловање локалних агената страног утицаја у Русији, који су успели у искривљивању смисла и подметању појмова. Русија неће моћи да организује отпор америчкој агресији ако не успостави способност за самосталан развој. Без обзира на огромна разарања научно-производног потенцијала и деградацију индустрије, за успешан развој Русија још увек постоји довољан интелектуални, природни и економски потенцијал. Ипак, његово потпуно коришћење није могуће у оквирима проамеричке економске политике, која се данас спроводи и провоцира извоз капитала и „офшоризацију” економије, што ограничава унутрашњи кредит давањем зајмова САД и њиховим савезницима у НАТО путем пласмана девизних резерви у њиховима облигацијама.
Аутор је саветник Владимира Путина, академик Руске академије наука
Факти
31-07-2014, 07:04 PM
НATO ниjе спреман да одговори на воjну претњу из Русиjе и мора да се прилагоди како би био у стању да одговори на "неконвенционалан напад" те земље, упозорили су данас британски посланици.
"Ризик од напада Русиjе на неку чланицу НATO-а, чак и ако jе мали - значаjан jе. Нисмо уверени да jе НATO спреман за ову претњу", рекао jе председник парламентарног Oдбора за одбрану Рори Стjуарт.
Чланови Oдбора су сачинили извештаj у коме од Aлиjансе захтеваjу да упути сталну мисиjи и воjну опрему у своjе балтичке чланице - Eстониjу, Литваниjу и Летониjу, као и да оформи регионално седиште.
Догађи у Украjини, како стоjи у документу, описани су као "позив на буђење" коjи jе открио "алармантне недостатке у погледу спремности НATO-а", преноси AфП.
"На руски неконвенционалан напад, коjи би значио употребу асиметричних тактика, било би посебно тешко да се одговори", стоjи у извештаjу.
Посланици сматраjу да би НATO, у Oснивачки акт требало да уведе могућност да користи хакерске нападе и "нерегуларне милициjе", а AфП подсећа да jе према акту свака држава чланица обавезна да помогне ако jедна од њих буде нападнута.
Парламентарци су позвали британску владу да искористи самит НATO-а у Велсу у септембру да затражи промене у циљу боље спремности да се одговори на претњу из Русиjе.
"Aлиjанса ниjе сматрала Русиjу противником или потенциjалном претњом у протеклих 20 година. Сада jе приморана да то учини после недавних акциjа Русиjе", стоjи у документу Oдбора за одбрану.
Портпаролка НATO-а jе изjавила да ће таj извештаj бити веома пажљиво проучен и подсетила да jе воjни савез већ предузео мере на jачању своjе одбране и да ће таj "акциони план" бити разматран на самиту у септембру.
"НATO jе већ предузео мере да оjача колективну одбрану, посебно за наше источне савезнике, са jош више авиона у ваздуху, више бродова у мору и више вежби на земљи", рекла jе она.
Извор: Танјуг
"Ризик од напада Русиjе на неку чланицу НATO-а, чак и ако jе мали - значаjан jе. Нисмо уверени да jе НATO спреман за ову претњу", рекао jе председник парламентарног Oдбора за одбрану Рори Стjуарт.
Чланови Oдбора су сачинили извештаj у коме од Aлиjансе захтеваjу да упути сталну мисиjи и воjну опрему у своjе балтичке чланице - Eстониjу, Литваниjу и Летониjу, као и да оформи регионално седиште.
Догађи у Украjини, како стоjи у документу, описани су као "позив на буђење" коjи jе открио "алармантне недостатке у погледу спремности НATO-а", преноси AфП.
"На руски неконвенционалан напад, коjи би значио употребу асиметричних тактика, било би посебно тешко да се одговори", стоjи у извештаjу.
Посланици сматраjу да би НATO, у Oснивачки акт требало да уведе могућност да користи хакерске нападе и "нерегуларне милициjе", а AфП подсећа да jе према акту свака држава чланица обавезна да помогне ако jедна од њих буде нападнута.
Парламентарци су позвали британску владу да искористи самит НATO-а у Велсу у септембру да затражи промене у циљу боље спремности да се одговори на претњу из Русиjе.
"Aлиjанса ниjе сматрала Русиjу противником или потенциjалном претњом у протеклих 20 година. Сада jе приморана да то учини после недавних акциjа Русиjе", стоjи у документу Oдбора за одбрану.
Портпаролка НATO-а jе изjавила да ће таj извештаj бити веома пажљиво проучен и подсетила да jе воjни савез већ предузео мере на jачању своjе одбране и да ће таj "акциони план" бити разматран на самиту у септембру.
"НATO jе већ предузео мере да оjача колективну одбрану, посебно за наше источне савезнике, са jош више авиона у ваздуху, више бродова у мору и више вежби на земљи", рекла jе она.
Извор: Танјуг
08-08-2014, 05:49 PM
0
ПЕТАР ПОПОВИЋ: НАТО ГОМИЛА РАТНИ АРСЕНАЛ У ПОЉСКОЈ
filipbredloГенерал Бридлав тражи да се у Пољској спреми депо оружја и материјала за евентуалну војну конфронтацију НАТО и Русије
Октобар, 2013. Три хиљаде војника, двадесет НАТО учесница. Вежба уз употребу бојевих зрна, што ближе ратној ситуацији... И туце америчких Ф-16 у Пољској. Тако је протекао “Стедафаст џез”, маневар који је требало да покаже да је НАТО, буде ли то потребно, спреман да војнички прискочи у помоћ Пољској и Литванији, Летонији и Естонији, енклавама бившег Совјетског Савеза на Балтику, против Русије. Наводно, све четири државе су у страху од “руске инвазије” – феномена о којем се говори као нечем непосредно предстојећем, али без факата.
Такав факат требало би да буде “Украјина”. Међутим, обрт у Украјини, крунисан свргавањем Јануковича, у тренутку поменуте вежбе тек је био у зачетној фази. Бивши шеф државе тек новембра те године одбија понуђени споразум Украјине и ЕУ. Оклоности, из којих ће се руком Вашингтона предузети пуч тек се граде. У јануару, тензија на Мајдану тек нараста ка климаксу, и Американци, сенатор Дзон Мек Кејн, амбасадор САД у Кијеву Џефри Пајета, заменик државног секретара за Европу и Азију Викторија Нуланд, људи ЦИА и колико још других, тек после тога, у данима јануар/фебруар долазе међу “мајдановце” да их у критичном тренутку охрабре за удар на власт. И да, такорећи за руку, доведу лутке проамеричког режима – уколико већ читалац сам не памти пословичну псовку Викторије Нуланд “Фуцк тхе ЕУ”, у телефонирању Пајети, поводом оклевања Брисела (читај Берлина) у вези с новим вођама.
Највеће војне вежбе НАТО пакта у овом столећу, зване „Стедфаст џез“, одржане су октобра прошле године у Источној Европи. Маневри су одржани у Пољској и у балтичким земљама уз учешће 6.000 војника, 350 оклопних возила, 13 бродова и преко 50 авиона и хеликоптера. Према сценарију, противница међународних снага је била измишљена земља Ботнија, која је напала Естонију
Страх и узрок страха
У чему је у том тренутку “опасност од руске инвазије”? На руској страни границе с Украјином нема ничег. Тек у марту, видевши да су Американци стварно у Кијеву, да је службени Кијев сада оно што је изразито анти-руски екстремно националистички елемент, Путин реагујући узима Крим, пребацује уз границу 40 хиљада војске и од парламента Русије тражи допуштење да евентуално, у случају потребе, војно интервенише у Украјини.
У источној Украјини, Кијев започиње рат против украјинских грађана који не признају нову власт, али председник Русије је добијену пуномоћ вратио неискоришћену.
“Опасност од руске инвазије”, међутим, нараста али у опису посла пропагандне машине САД – у настојању да се јавност припреми за гомилање ратног арсенала и предстојеће војно усмерење НАТО против Русије, које нема везе са Украјином. Украјина је спремљени изговор. Пољска је прва фаза нечег предстојећег, у шта тек треба уградити Кијев, као такође једну кључну тачку.
База у Шћећину
Материјална претпоставка за овакав закључак је у (амерички експресно подржаном) захтеву главнокомандујућег НАТО за Европу, генерала Филипа Бридлава, да се у Пољској спреми депо за један озбиљан рат. За евентуалну војну конфронтацију НАТО и Русије. Реч је о војној бази Шћећин. Бридлав тражи да се у Шћећин допреме залихе оружја, муниције и чак војничких следовања готове хране – да сместа буду на располагању изненада приспелом многобројном контингенту трупа НАТО, у случају “опасности од руске инвазије” (http://www.thetimes.co.uk/tto/news/world...156155.ece).
Идеја је саопштена недавно у Напуљу. НАТО чланице размотриће генералов предлог септембра, на самиту алијансе у Велсу. Међутим, уз сагласност Пољске и америчку и британску већ потврђену потпору, може се очекивати да ће предлог бити усвојен.
Бридлав образлаже предлог уз позивање на кризу у Украјини и потребу да НАТО заштити чланице савеза у источној Европи. Ипак, руска телевизија Раша тудеј, која у вези с тим преноси наводе западне штампе, насловила је свој преглед реченицом да се “НАТО база Пољске спрема за блиц против Русије” – рекло би се, најближе стварности.
“Нагомилавање (ратног) снабдевања је само кратак корак од сталног, масивног распореда страних НАТО трупа у Пољској”, каже РТ. “Алијанса наводи, неопходно за брзи одговор на руски упад, мада би руски генерали то видели вероватно као могућну припрему за блицкриг на Русију”, објавила је Раша тудеј (http://rt.com/news/175292-nato-poland-supply-base/). РТ каже да Москва види нагомилавање НАТО трупа у Европи “као део непријатељске политике, срачунате на стационирање војних ресурса алијансе ближе њеним границама”. Користећи гласило Москва посредно и упозорава.
“Текућа војна доктрина Русије допушта употребу сваког оружја у њеном поседу, укључујући и тактичко нуклеарно, у одговору на напад конвенционалним снагама на Русију”, објавила је РТ.
Председник Барак Обама и председник Бронислав Коморовски дају изјаве на састанку са америчким и пољским пилотима испред четири Ф-16 борбених авиона, два америчка и два пољска, као део мултинационалних војних вежби (3. јун 2014.)
Неће Запад, хоће Исток
Пољска је кључни део будућег утврђеног бастиона источне Европе против Русије, који САД имају намеру да јачају, заснивајући војну сарадњу с тим земљама не само на њиховој НАТО припадности, већ и на билатералним уговорима са сваком од држава посебно. Вашингтон има идеју о снопу таквих посебних савезништава, којима САД настоје да неутралишу ефекат безвољности традиционалних западних сила за конфронтацију, не рачунајући Британију. Западна Европа оклева да се на амерички захтев енергичније ангажује у табору против Русије. То су показале и санкције, штетне Немачкој, Француској и другима безмало колико и Русији.
Са становишта ослонца САД на исток Европе, симболични значај је имало Обамино започињање посете континенту, поводом годишњице Нормандије почетком јуна, баш у војној бази у Пољској. С фото приликом за сликање уз кокпит америчких бомбардера, пребачених у зону Балтика ад хок, у знак подршке САД партнерима уз Балтик. Шеф Америке обећао је том приликом милијарду долара америчких инвестиција у ширење материјалне основе војног присуства САД у источној Европи.
Тобоже, у светлу озбиљности украјинске кризе – а, заправо, једино реално тумачење кризе може следити само у оквиру америчких недекларисаних намера према Русији. “Бела кућа ће послати више трупа и опреме у регион, да ‘реафирмише’ своје обавезе према НАТО савезницима”, обећао је шеф САД Пољацима (http://rt.com/news/163320-obama-poland-troops-europe/). “Имајући у виду ситуацију у Украјини овог часа ми смо појачали наше америчко присуство. Почели смо да ротирамо јединице и посаде Ф-16 у Пољској... да помогнемо да наше снаге подрже ваздухопловне мисије НАТО”, цитиран је Барак Обама.
Пољаци су из срца подржали такав став. Вођство Пољске инсистира на везама са САД без посредовања Европе и радо прихвата нову улогу.
Али Русија другачије чита поруке. Министар Русије Сергеј Лавров дао је пре два дана интервју аенцији Итар-Тас па каже да НАТО повећава затегнутост с Русијом, јер будући превазиђен, тиме продужава себи живот. “Да нема Украјине, уверавам вас, неки други аспект руске унутрашње или спољне политике би био искошћен за спекулацију.”
Тачно, само није реч о НАТО. Вашингтон је НАТО.
Извор Балканмагазин, 08. август 2014.
Ова империја мора да напада зашто време иде против ње......тако ми смо заиста у једној врело опастна времена!
Клучни фактор је производ текнике ко ће изменити равна теже.....као Сун Тзу каже константно унапредуј своје текнике.....
ПЕТАР ПОПОВИЋ: НАТО ГОМИЛА РАТНИ АРСЕНАЛ У ПОЉСКОЈ
filipbredloГенерал Бридлав тражи да се у Пољској спреми депо оружја и материјала за евентуалну војну конфронтацију НАТО и Русије
Октобар, 2013. Три хиљаде војника, двадесет НАТО учесница. Вежба уз употребу бојевих зрна, што ближе ратној ситуацији... И туце америчких Ф-16 у Пољској. Тако је протекао “Стедафаст џез”, маневар који је требало да покаже да је НАТО, буде ли то потребно, спреман да војнички прискочи у помоћ Пољској и Литванији, Летонији и Естонији, енклавама бившег Совјетског Савеза на Балтику, против Русије. Наводно, све четири државе су у страху од “руске инвазије” – феномена о којем се говори као нечем непосредно предстојећем, али без факата.
Такав факат требало би да буде “Украјина”. Међутим, обрт у Украјини, крунисан свргавањем Јануковича, у тренутку поменуте вежбе тек је био у зачетној фази. Бивши шеф државе тек новембра те године одбија понуђени споразум Украјине и ЕУ. Оклоности, из којих ће се руком Вашингтона предузети пуч тек се граде. У јануару, тензија на Мајдану тек нараста ка климаксу, и Американци, сенатор Дзон Мек Кејн, амбасадор САД у Кијеву Џефри Пајета, заменик државног секретара за Европу и Азију Викторија Нуланд, људи ЦИА и колико још других, тек после тога, у данима јануар/фебруар долазе међу “мајдановце” да их у критичном тренутку охрабре за удар на власт. И да, такорећи за руку, доведу лутке проамеричког режима – уколико већ читалац сам не памти пословичну псовку Викторије Нуланд “Фуцк тхе ЕУ”, у телефонирању Пајети, поводом оклевања Брисела (читај Берлина) у вези с новим вођама.
Највеће војне вежбе НАТО пакта у овом столећу, зване „Стедфаст џез“, одржане су октобра прошле године у Источној Европи. Маневри су одржани у Пољској и у балтичким земљама уз учешће 6.000 војника, 350 оклопних возила, 13 бродова и преко 50 авиона и хеликоптера. Према сценарију, противница међународних снага је била измишљена земља Ботнија, која је напала Естонију
Страх и узрок страха
У чему је у том тренутку “опасност од руске инвазије”? На руској страни границе с Украјином нема ничег. Тек у марту, видевши да су Американци стварно у Кијеву, да је службени Кијев сада оно што је изразито анти-руски екстремно националистички елемент, Путин реагујући узима Крим, пребацује уз границу 40 хиљада војске и од парламента Русије тражи допуштење да евентуално, у случају потребе, војно интервенише у Украјини.
У источној Украјини, Кијев започиње рат против украјинских грађана који не признају нову власт, али председник Русије је добијену пуномоћ вратио неискоришћену.
“Опасност од руске инвазије”, међутим, нараста али у опису посла пропагандне машине САД – у настојању да се јавност припреми за гомилање ратног арсенала и предстојеће војно усмерење НАТО против Русије, које нема везе са Украјином. Украјина је спремљени изговор. Пољска је прва фаза нечег предстојећег, у шта тек треба уградити Кијев, као такође једну кључну тачку.
База у Шћећину
Материјална претпоставка за овакав закључак је у (амерички експресно подржаном) захтеву главнокомандујућег НАТО за Европу, генерала Филипа Бридлава, да се у Пољској спреми депо за један озбиљан рат. За евентуалну војну конфронтацију НАТО и Русије. Реч је о војној бази Шћећин. Бридлав тражи да се у Шћећин допреме залихе оружја, муниције и чак војничких следовања готове хране – да сместа буду на располагању изненада приспелом многобројном контингенту трупа НАТО, у случају “опасности од руске инвазије” (http://www.thetimes.co.uk/tto/news/world...156155.ece).
Идеја је саопштена недавно у Напуљу. НАТО чланице размотриће генералов предлог септембра, на самиту алијансе у Велсу. Међутим, уз сагласност Пољске и америчку и британску већ потврђену потпору, може се очекивати да ће предлог бити усвојен.
Бридлав образлаже предлог уз позивање на кризу у Украјини и потребу да НАТО заштити чланице савеза у источној Европи. Ипак, руска телевизија Раша тудеј, која у вези с тим преноси наводе западне штампе, насловила је свој преглед реченицом да се “НАТО база Пољске спрема за блиц против Русије” – рекло би се, најближе стварности.
“Нагомилавање (ратног) снабдевања је само кратак корак од сталног, масивног распореда страних НАТО трупа у Пољској”, каже РТ. “Алијанса наводи, неопходно за брзи одговор на руски упад, мада би руски генерали то видели вероватно као могућну припрему за блицкриг на Русију”, објавила је Раша тудеј (http://rt.com/news/175292-nato-poland-supply-base/). РТ каже да Москва види нагомилавање НАТО трупа у Европи “као део непријатељске политике, срачунате на стационирање војних ресурса алијансе ближе њеним границама”. Користећи гласило Москва посредно и упозорава.
“Текућа војна доктрина Русије допушта употребу сваког оружја у њеном поседу, укључујући и тактичко нуклеарно, у одговору на напад конвенционалним снагама на Русију”, објавила је РТ.
Председник Барак Обама и председник Бронислав Коморовски дају изјаве на састанку са америчким и пољским пилотима испред четири Ф-16 борбених авиона, два америчка и два пољска, као део мултинационалних војних вежби (3. јун 2014.)
Неће Запад, хоће Исток
Пољска је кључни део будућег утврђеног бастиона источне Европе против Русије, који САД имају намеру да јачају, заснивајући војну сарадњу с тим земљама не само на њиховој НАТО припадности, већ и на билатералним уговорима са сваком од држава посебно. Вашингтон има идеју о снопу таквих посебних савезништава, којима САД настоје да неутралишу ефекат безвољности традиционалних западних сила за конфронтацију, не рачунајући Британију. Западна Европа оклева да се на амерички захтев енергичније ангажује у табору против Русије. То су показале и санкције, штетне Немачкој, Француској и другима безмало колико и Русији.
Са становишта ослонца САД на исток Европе, симболични значај је имало Обамино започињање посете континенту, поводом годишњице Нормандије почетком јуна, баш у војној бази у Пољској. С фото приликом за сликање уз кокпит америчких бомбардера, пребачених у зону Балтика ад хок, у знак подршке САД партнерима уз Балтик. Шеф Америке обећао је том приликом милијарду долара америчких инвестиција у ширење материјалне основе војног присуства САД у источној Европи.
Тобоже, у светлу озбиљности украјинске кризе – а, заправо, једино реално тумачење кризе може следити само у оквиру америчких недекларисаних намера према Русији. “Бела кућа ће послати више трупа и опреме у регион, да ‘реафирмише’ своје обавезе према НАТО савезницима”, обећао је шеф САД Пољацима (http://rt.com/news/163320-obama-poland-troops-europe/). “Имајући у виду ситуацију у Украјини овог часа ми смо појачали наше америчко присуство. Почели смо да ротирамо јединице и посаде Ф-16 у Пољској... да помогнемо да наше снаге подрже ваздухопловне мисије НАТО”, цитиран је Барак Обама.
Пољаци су из срца подржали такав став. Вођство Пољске инсистира на везама са САД без посредовања Европе и радо прихвата нову улогу.
Али Русија другачије чита поруке. Министар Русије Сергеј Лавров дао је пре два дана интервју аенцији Итар-Тас па каже да НАТО повећава затегнутост с Русијом, јер будући превазиђен, тиме продужава себи живот. “Да нема Украјине, уверавам вас, неки други аспект руске унутрашње или спољне политике би био искошћен за спекулацију.”
Тачно, само није реч о НАТО. Вашингтон је НАТО.
Извор Балканмагазин, 08. август 2014.
Ова империја мора да напада зашто време иде против ње......тако ми смо заиста у једној врело опастна времена!
Клучни фактор је производ текнике ко ће изменити равна теже.....као Сун Тзу каже константно унапредуј своје текнике.....
14-08-2014, 02:38 AM
Руска авиобаза на самој граници са ЕУ
Руска авиобаза на самој граници са ЕУ
Фото: РИА Новости
Русија ће отворити своју прву авиобазу у Белорусији, у граду Лида, близу границе са Пољском и Литванијом, рекао је главни командант Ратног ваздухопловства Руске Федерације генерал поручник Виктор Бондарев. „Ова авиобаза ће бити важан елемент првог стратешког ешалона одбране Савезне државе (Русије и Белорусије), обезбедиће ваздушни простор Белорусије“, - рекао је главни командант.
Русија ће отворити своју прву авиобазу у Белорусији, у граду Лида, близу границе са Пољском и Литванијом, рекао је главни командант Ратног ваздухопловства Руске Федерације генерал поручник Виктор Бондарев.
„Ова авиобаза ће бити важан елемент првог стратешког ешалона одбране Савезне државе (Русије и Белорусије), обезбедиће ваздушни простор Белорусије“, - рекао је главни командант. Почеће да функционише већ ове године, „кроз неколико месеци“. У борбено дежурство ће бити укључени модификовани ловачки авиони Сухој 27СМ3, рекао је генерал.
опширније: http://serbian.ruvr.ru/2013_06_26/Ruska-...ici-sa-EU/
Руска авиобаза на самој граници са ЕУ
Фото: РИА Новости
Русија ће отворити своју прву авиобазу у Белорусији, у граду Лида, близу границе са Пољском и Литванијом, рекао је главни командант Ратног ваздухопловства Руске Федерације генерал поручник Виктор Бондарев. „Ова авиобаза ће бити важан елемент првог стратешког ешалона одбране Савезне државе (Русије и Белорусије), обезбедиће ваздушни простор Белорусије“, - рекао је главни командант.
Русија ће отворити своју прву авиобазу у Белорусији, у граду Лида, близу границе са Пољском и Литванијом, рекао је главни командант Ратног ваздухопловства Руске Федерације генерал поручник Виктор Бондарев.
„Ова авиобаза ће бити важан елемент првог стратешког ешалона одбране Савезне државе (Русије и Белорусије), обезбедиће ваздушни простор Белорусије“, - рекао је главни командант. Почеће да функционише већ ове године, „кроз неколико месеци“. У борбено дежурство ће бити укључени модификовани ловачки авиони Сухој 27СМ3, рекао је генерал.
опширније: http://serbian.ruvr.ru/2013_06_26/Ruska-...ici-sa-EU/
14-08-2014, 04:16 PM
Путин: Руска армија ће добити оружје за које свет није ни чуо
Путин: Руска армија ће добити оружје за које свет није ни чуо
© Photo: RIA Novosti/Alexei Nikolsky
На развој одбрамбено-индустријског комплекса Русије ће бити издвојено 552 милиона долара, изјавио је у четвртак председник Русије Владимир Путин.
Ради се о офанзивном и дефанзивном оружју које друге земље засад немају. Председник је додао да свет о многим таквим системима није ни чуо.
Читав тај посао – „то није милитаризација, али веома озбиљан импулс за развој одбрамбене индустрије“, закључио је председник.
опширније: http://serbian.ruvr.ru/news/2014_08_14/P...chuo-4750/
Болотов се повукао са функције председника Луганске Републике
14:26 14.08.2014.4 коментараШтампај
ВЕРОВАТНО ЋЕ ГА НАСЛЕДИТИ САДАШЊИ МИНИСТАР ОДБРАНЕ ЛНР ИГОР ПЛОТЊИЦКИЈ
Валериј Болотов
ПРЕДСЕДНИК Луганске Народне Републике Валериј Болотов, који је недавно био рањен, објавио је да се привремено повлачи јер му здравствено стање не дозвољава да успешно ради свој посао.
Истовремено је саопштио: да је обавио консултације са „колегама из законодавне и извршне власти Луганске Републике“ и да је плод тих разговора предлог да на чело ЛНР дође садашњи министар одбране Игор Плотњицкиј.
Болотов је нагласио да, упркос полседицама рањавања, неће напуштати фронт: „У Луганску је моја кућа и ја ћу наставити борбу за наше идеале. Уверен сам да ће се наша борба завршити успехом“
Вративши се поново свом повлачењу, додао је: „Налазимо се на ивици хуманитарне катастрофе. То захтева да сви у руководство раде до ивице снага јер од тога зависе и животи наших суграђана. Схватајући ситуацију, донео сам одлуку о привременом повлачењу“.
Путин: Руска армија ће добити оружје за које свет није ни чуо
© Photo: RIA Novosti/Alexei Nikolsky
На развој одбрамбено-индустријског комплекса Русије ће бити издвојено 552 милиона долара, изјавио је у четвртак председник Русије Владимир Путин.
Ради се о офанзивном и дефанзивном оружју које друге земље засад немају. Председник је додао да свет о многим таквим системима није ни чуо.
Читав тај посао – „то није милитаризација, али веома озбиљан импулс за развој одбрамбене индустрије“, закључио је председник.
опширније: http://serbian.ruvr.ru/news/2014_08_14/P...chuo-4750/
Болотов се повукао са функције председника Луганске Републике
14:26 14.08.2014.4 коментараШтампај
ВЕРОВАТНО ЋЕ ГА НАСЛЕДИТИ САДАШЊИ МИНИСТАР ОДБРАНЕ ЛНР ИГОР ПЛОТЊИЦКИЈ
Валериј Болотов
ПРЕДСЕДНИК Луганске Народне Републике Валериј Болотов, који је недавно био рањен, објавио је да се привремено повлачи јер му здравствено стање не дозвољава да успешно ради свој посао.
Истовремено је саопштио: да је обавио консултације са „колегама из законодавне и извршне власти Луганске Републике“ и да је плод тих разговора предлог да на чело ЛНР дође садашњи министар одбране Игор Плотњицкиј.
Болотов је нагласио да, упркос полседицама рањавања, неће напуштати фронт: „У Луганску је моја кућа и ја ћу наставити борбу за наше идеале. Уверен сам да ће се наша борба завршити успехом“
Вративши се поново свом повлачењу, додао је: „Налазимо се на ивици хуманитарне катастрофе. То захтева да сви у руководство раде до ивице снага јер од тога зависе и животи наших суграђана. Схватајући ситуацију, донео сам одлуку о привременом повлачењу“.
27-08-2014, 10:42 PM
MASOVNE VOJNE VEŽBE: Rusija diže rezerviste na dodatnu obuku
PLANETA13:50, 01.08.2014.
10
Pošalji e-mail
Odštampaj tekst
A
Navodi se da će vojnu obuku proći vezisti, raketna vojska i artiljerija, inženjerija, auto-jedinice, pogranična flota, jedinice materijalnog i tehničkog opsluživanja, i to direktno u kasarnama
Ruska vojska marš, Foto Reuters
Ilustracija, Foto Reuters
MOSKVA - Ruski rezervisti u svim vojnim okruzima će od avgusta do oktobra morati da prođu kroz vojne vežbe, tokom kojih će proći dodatnu obuku, saopštilo je danas Ministarstvo obrane Rusije.
"Niz građana će biti pozvano na vojne vežbe, gde će proći obuku po specijalnosti, u zavisnosti od roda vojske u kojem su služili", navodi se u saopštenju. Navodi se da će vojnu obuku proći vezisti, raketna vojska i artiljerija, inženjerija, auto-jedinice, pogranična flota, jedinice materijalnog i tehničkog opsluživanja, i to direktno u kasarnama.
Ministarstvo odbrane navodi da će posebna pažnja biti posvećena obučavanju na rukovanju novim i modernizovanim tipovima naoružanja, vojne i specijalne tehnike. Vojne komsije će obavestiti rezerviste o neophodnosti prolaženja vojnih vežbi, organizovaće medicinsku kontrolu i proslediti ih u kasarne.
Vojne vežbe rezervista biće održane u skladu sa ukazom presednika Rusije Vladimira Putina od 27. juna ove godine.
PLANETA13:50, 01.08.2014.
10
Pošalji e-mail
Odštampaj tekst
A
Navodi se da će vojnu obuku proći vezisti, raketna vojska i artiljerija, inženjerija, auto-jedinice, pogranična flota, jedinice materijalnog i tehničkog opsluživanja, i to direktno u kasarnama
Ruska vojska marš, Foto Reuters
Ilustracija, Foto Reuters
MOSKVA - Ruski rezervisti u svim vojnim okruzima će od avgusta do oktobra morati da prođu kroz vojne vežbe, tokom kojih će proći dodatnu obuku, saopštilo je danas Ministarstvo obrane Rusije.
"Niz građana će biti pozvano na vojne vežbe, gde će proći obuku po specijalnosti, u zavisnosti od roda vojske u kojem su služili", navodi se u saopštenju. Navodi se da će vojnu obuku proći vezisti, raketna vojska i artiljerija, inženjerija, auto-jedinice, pogranična flota, jedinice materijalnog i tehničkog opsluživanja, i to direktno u kasarnama.
Ministarstvo odbrane navodi da će posebna pažnja biti posvećena obučavanju na rukovanju novim i modernizovanim tipovima naoružanja, vojne i specijalne tehnike. Vojne komsije će obavestiti rezerviste o neophodnosti prolaženja vojnih vežbi, organizovaće medicinsku kontrolu i proslediti ih u kasarne.
Vojne vežbe rezervista biće održane u skladu sa ukazom presednika Rusije Vladimira Putina od 27. juna ove godine.
29-08-2014, 12:34 AM
Русија обећала парирајући одговор на ширење НАТО на исток
18:11 27.08.2014.10 коментараШтампај
СТАЛНО ПРЕДСТАВНИШТВО РФ ПРИ НАТО ОДРЕАГОВАЛО НА РАСМУСЕНОВУ НАЈАВУ ВОЈНЕ КОНЦЕНТРАЦИЈЕ УЗ РУСКЕ ГРАНИЦЕ
Генсек НАТО најавио размештање војних контингената у земљама Источне Европе са ротацијом трупа „онолико, колико је потребно”. Стално представништво РФ истиче да термин „ротација” не треба да заварава. И подвукло:„У питању је стално присуству НАТО на истоку”
Још је оценило: „Изгледа да НАТО Русију не сматра партнером, већ пре непријатељском силом”.
РУСИЈА ће предузети мере за заштиту своје безбедности као одговор на потезе НАТО на истоку Европе, пренела је агенција РИА Новости, цитирајући изјаву Сталног представништва Русије при НАТО.
Јачање присуства НАТО у региону нанеће штету евроатлантској стабилности, истичу руске дипломате, коментаришући изјаву генсека те алијансе Андерса Фог Расмусена објављену у британском листу Гардијан.
Он је изјавио да ће на самиту НАТО да ће у Великој Британији бити усвојен план спремности за деловање, који треба да укључује размештање НАТО контингента у земљама Источне Европе са ротацијом трупа „онолико, колико је потребно”.
Стално представништво Русије истиче да термин „ротација” не треба да заварава.
„У питању је стално присуству НАТО на истоку” — наводи се у саопштењу.
По процени Сталног представништва РФ, Москва и НАТО другачије схватају „стратешко партнерство”.
„Изгледа да НАТО Русију не сматра партнером, већ пре непријатељском силом” — истакло је Стално представништво Русије при НАТО.
Руске војне дипломате сматрају да алијанса треба више пажње да посвећује проблемима међународне безбедности уместо што повлађује страховима својих источних партнера.
На тврдњу Расмусена да алијанса има информације из неколико извора о умешаности Русије у дестабилизацију ситуације у Украјини, Стално представништво је одговорило: „Позивање на многобројне обавештајне податке нема смисла, уколико није потврђено чињеницама”.
Русија је у светлу догађаја у Украјини више пута указивала на повећање војних активности НАТО у Европи без преседана.
Било бих најпаметније ако се неколико локалне преседника лепо и дефинитивно оду у до животној пензицији
18:11 27.08.2014.10 коментараШтампај
СТАЛНО ПРЕДСТАВНИШТВО РФ ПРИ НАТО ОДРЕАГОВАЛО НА РАСМУСЕНОВУ НАЈАВУ ВОЈНЕ КОНЦЕНТРАЦИЈЕ УЗ РУСКЕ ГРАНИЦЕ
Генсек НАТО најавио размештање војних контингената у земљама Источне Европе са ротацијом трупа „онолико, колико је потребно”. Стално представништво РФ истиче да термин „ротација” не треба да заварава. И подвукло:„У питању је стално присуству НАТО на истоку”
Још је оценило: „Изгледа да НАТО Русију не сматра партнером, већ пре непријатељском силом”.
РУСИЈА ће предузети мере за заштиту своје безбедности као одговор на потезе НАТО на истоку Европе, пренела је агенција РИА Новости, цитирајући изјаву Сталног представништва Русије при НАТО.
Јачање присуства НАТО у региону нанеће штету евроатлантској стабилности, истичу руске дипломате, коментаришући изјаву генсека те алијансе Андерса Фог Расмусена објављену у британском листу Гардијан.
Он је изјавио да ће на самиту НАТО да ће у Великој Британији бити усвојен план спремности за деловање, који треба да укључује размештање НАТО контингента у земљама Источне Европе са ротацијом трупа „онолико, колико је потребно”.
Стално представништво Русије истиче да термин „ротација” не треба да заварава.
„У питању је стално присуству НАТО на истоку” — наводи се у саопштењу.
По процени Сталног представништва РФ, Москва и НАТО другачије схватају „стратешко партнерство”.
„Изгледа да НАТО Русију не сматра партнером, већ пре непријатељском силом” — истакло је Стално представништво Русије при НАТО.
Руске војне дипломате сматрају да алијанса треба више пажње да посвећује проблемима међународне безбедности уместо што повлађује страховима својих источних партнера.
На тврдњу Расмусена да алијанса има информације из неколико извора о умешаности Русије у дестабилизацију ситуације у Украјини, Стално представништво је одговорило: „Позивање на многобројне обавештајне податке нема смисла, уколико није потврђено чињеницама”.
Русија је у светлу догађаја у Украјини више пута указивала на повећање војних активности НАТО у Европи без преседана.
Било бих најпаметније ако се неколико локалне преседника лепо и дефинитивно оду у до животној пензицији
31-08-2014, 04:18 AM
Клањање Вашингтонском консезусу коштало је Русију до два билиона долара
03:15 31.08.2014.1 коментарШтампај
АМЕРИКА И НАТО ВЕЋ СУ У РАТУ ПРОТИВ РУСИЈЕ - ПУТИНОВ САВЕТНИК ТРАЖИ ХИТНЕ ЕКОНОМСКЕ МЕРЕ
Настојећи да сачувају лидерство у конкуренцији са Кином која је у узлету, САД распаљују светски рат да би задржале своју финансијску хегемонију и научно-техничку супериорност
Уводећи економске санкције и повећавајући антируску агресију у Украјини, САД теже да нанесу пораз Русији и да је, као и Европску унију, потчине својим интересима
Прво што морамо урадити да бисмо економију довели до одрживог раста и осигурали њену безбедност, мора бити – успостављање емисије новца у државном интересу, са обезбеђивањем предузећа дугорочним кредитима неопходним за њихов развој и раст производње
Плашећи државни врх хиперинфлацијом, експоненти Вашингтонског консезуса, који спроводе политику ограничавања новчане масе, већ су довели економију Русије до жалосног стања сировинске колоније америчко-европског капитала коју још експлоатише офшорна олигархија
Свет је ушао у епоху озбиљних промена, у епоху која ће потрајати још неколико година и завршити се уласком у нови дуготаласни успон економије на бази нових технологија и са новим кругом лидера
Русија има шансу да се нађе међу њима уколико се определи за политику убрзаног развоја засновану на сваком могућем стимулисању раста на бази нових технологија
Сергеј Глазјев и Путин
Пише: академик Сергеј ГЛАЗЈЕВ, саветник Владимира Путина
РАТ против Русије добија на замаху. Да у том рату не бисмо изгубили, макроекономска политика мора одмах да буде потчињена циљевима модернизације и развоја на новим технолошким основама.
Чланак министра економије Русије, Алексеја Уљукајева, објављен 7. августа, радује смелом позицијом аутора поводом „свете краве” финансијских власти земље - буџетског правила које забрањује слободно коришћење буџета од продаје нафте и гаса. Мада нико од трезвених економиста није подржавао увођење тог правила, оно је почело да се сматра нечим што се само по себи разуме иако је неколико година трајала критика на коју нико није одговарао.
Неки конспиролошки расположени експерти чак су закључили да Русија кроз „буџетско правило” плаћа контрибуцију Сједињеним Државама као победнику у хладном рату.
1
Уистину, „буџетско правило” се односи на суперпрофит од експорта нафте, а тај новац је морао да буде уложен у америчке државне обвезнице, то јест – био је усмераван не за потребе руске државе него у – кредитирање САД.
Посебно је занимљиво што је Министарство финансија Русије - сада када су САД увеле санкције против наше земље, а Американци у Украјини практично започели рат против Русије – уложило нове милијарде буџетских долара у кредитирање државних расхода противника, укључујући и војне.
То подсећа на дисциплинованост са којом су совјетски испоручиоци – и у јуну након напада Немачке на СССР – наставили да шаљу ресурсе који су били веома потребни немачком војно-индустријском комплексу.
Треба захвалити Алексеју Уљукајеву за то што је јавно довео у сумњу политику изношења прихода од продаје нафте и гаса у иностранство са минорном каматом од око 1 одсто.
Те приходе је било могуће унутар земље уложити са вишеструко већим профитом и коришћу. Или, захваљујући њима, одустати од позајмљивања са годишњом каматом од 6-7 одсто ради финансирања вештачки створеног дефицита буџета.
Само на разлици ових каматних стопа, буџет Русије годишње губи око сто милијарди рубаља. А да су средства буџетских фондова замрзнута у америчким државним обвезницама била уложена у градњу инфраструктурних објеката, потпомагање иновационих пројеката и градњу станова – економски ефекат би био вишеструко већи.
Војни концерн „Алмаз Антеј”
2
Услови ратног времена терају нас да се вратимо очевидним истинама које руске финансијске власти одбацују већ две деценије у корист догми које нам је наметнуо Вашингтон.
Фамозно „буџетско правило” за саме Американце није уопште главно. Ту „цркнуту мачку” Американци су нам подметнули након што су руске финансијске власте биле прогутале много фундаменталније догме Вашингтонског консезуса који је и смишљен ради удобније колонизације слабо развијених земаља од стране америчког капитала.
За Американце су кључне догме о либерализацији прекограничног кретања капитала, количинском ограничавању новчане масе и тоталној приватизацији.
Прва догма гарантује слободу деловања страним инвеститорима чију главнину чине са Федералним резервним системом САД повезани финансијски шпекуланти.
Поштовање друге догме тим шпекулантима обезбеђује стратешке предности, лишавајући економију земаља унутрашњих извора кредита.
Придржавање треће – омогућава им извлачење суперпрофита из стечених актива земље подвргнуте колонизацији.
Није тешко израчунати да су амерички шпекуланти, који су били позвани у руску приватизацију почетком 90-тих година, до 1998. помоћу финансијских пирамида, у чијем стварању им је помогла влада Русије, извукли преко 1000 одсто профита. Изашавши на време из тих пирамида, они су срушили наше финансијско тржиште, а затим се вратили да обесцење активе купе десетороструко јефтиније. Тако су своју имовину повећали још 100 одсто, па поново отишли са руског тржишта 2008. – обесценивши га три пута.
Спровођење догматске политике Вашингтонског консезуса коштало је Русију према различитим проценам, од 1 до 2 билиона долара извезеног капитала и губитком више од 10 билиона рубаља буџетских прихода. Цена је плаћена и кроз деградацију економије, посебно инвестиционог сектора (машиноградња и грађевинарство) који се смањио неколико пута и био праћен одумирањем већине производњи ослоњених на науку, а лишених извора финансирања.
Најмање половина капитала извезених из Русије завршила је у америчком финансијском систему, а тржиште Русије – тако очишћено од домаћих произвођача – захватиле су западне компаније. Титуле „најбољих министара финансија” и гувернера Централне банке, које су Американци благонаклоно направили својим агентима утицаја у руском руководству, скупо су коштале Русију.
3
Настављајући своју дискусију са Уљукајевом, почећу од оног што је главно у тржишној економији – од новца.
Оснивачу клана Ротшилда приписују ове речи: „Дајте ми право да штампам новац и уопште ме неће занимати ко у којој земљи доноси законе”.
Од средине деведесетих година руске финансијске власти су под притиском САД и ММФ ограничиле емисију новца прирастом девизних резерви формираних у доларима. Тим самим су се одрекле емисионог прихода у корист Сједињених Држава и своју земљу лишиле унутрашњег извора кредита, учинивши их претерано скупим и потчинивши економију земље спољној потражњи са сировинама.
Мада су наше новчане власти у оквирима антикризног програма из 2008. године одступиле од тог модела, све до данас је обим новца у оптицају један и по пут мањи од обима девизних резерви, па дугорочни кредити остају недоступни за привредне гране оријентисане на унутрашње тржиште, а ниво монетизације економије два пута је мањи од минимално неопходног за просту репродукцију.
Недостатак унутрашњих извора кредита домаће банке и корпорације покушавају да надокнаде спољним зајмовима што за последицу има ванредну рањивост Русије од могућих финансијских санкција.
Обустављање страних кредита може моментално паралисати функционисање економије Русије. Упркос томе што је Русија велики донатор светског финансијског система јер сваке године у њега улива више од сто милијарди долара капитала.
С обзиром да имамо стабилан и значајан позитивни трговински биланс, санкција не би требало да се бојимо ми већ страни партнери које дотирамо. Дакле: они који покушавају да Русији ограниче доступ светском финансијском тржишту.
Јер, кад земља више продаје него што купује – њој страни кредити нису потребни. Тим пре што њихово узимање истискује унутрашње изворе кредита са штетом по националне интересе.
Борис Јељцин
4
Прво што морамо урадити да бисмо економију довели до одрживог раста и осигурали њену безбедност, мора бити – успостављање емисије новца у државном интересу, са обезбеђивањем предузећа дугорочним кредитима неопходним за њихов развој и раст производње. Као и у другим сувереним земљама, Централна банка емисију новца треба да оријентише не на куповину стране валуте, већ на државне обавезе и приватни бизнис преко рефинансирања комерцијалних банака у складу са потребама развоја економије.
У складу са препорукама класика теорије новце Тобина, циљ Банке Русије треба да буде стварање максимално повољних услова за раст инвестиција. То значи да рефинансирање комерцијалних банака мора да се реализује са каматом доступном производним предузећима и са роковима усклађеним са трајањем научно-производних циклуса у инвестиционом комплексу. Рецимо, на три до пет година уз четири одсто камате за комерцијалне банке и на 10-15 година са два одсто камате на годишњем нивоу за кредитирање инвестиционих пројеката значајних за државу.
Да новац не би одлазио у шпекулације уперене против рубље и у иностранство – како се догодило 2008. и 2009. године преко емитованих стотина милијарди рубаља ради спасавања банака – банке треба да буду рефинансиране само за висину већ одобрених кредита производним фирмама или под залог већ преузетих обавеза државе и развоја.
Монетарна и банкарска контрола мора блокирати коришћење кредитних ресурса ради девизних шпекулација.
Ради онемогућавања таквих шпекулација и нелегалног бекства капитала из земље – потребно је увести порез на финансијске шпекулације који је предложио поменути Тобин.
5
Предложене мере би економији Русије обезбедиле кредитне ресурсе неопходне за њену модернизацију и развој. Ти кредити, иза којих би стајала држава, били би – авансирање економског раста. Производни капацитети којима располаже економија Русије омогућавају темпо раста националног бруто производа од осам одсто, а инвестиција – 15 одсто.
Ово захтева одговарајуће ширење кредита и ремонетизацију економије. Под претњом примене финансијских санкција, њу би било добро почети од брзе замене спољних зајмова државних корпорација кредитима руских државних банака са истим каматам и под истим условима. Затим би требало постепено проширити и учинити дужим рефинансирање комерцијалних банака под универзалним и јединственим условима. Притом Банка Русије не сме повећавати стопу рефинансирања јер би на тај начин само појачала антируске санкције које су увеле САД и ЕУ. Сасвим обрнуто, треба да је смањи до нивоа рентабилности предузећа инвестиционог сектора.
Претпостављам да ће апологете руске економије надати дреку да ће се реализација ових предлога завршити катастрофом.
Плашећи државни врх хиперинфлацијом, експоненти Вашингтонског консезуса, који спроводе политику ограничавања новчане масе, већ су довели економију Русије до жалосног стања сировинске колоније америчко-европског капитала коју још експлоатише офшорна олигархија.
Они никако да се досете да је главни антиинфлациони лек – научно-технички прогрес који обезбеђује снижавање трошкова, раст продуктивности, повећање обима и квалитета производње јер то једино и доводи до сталног смањивања цена по јединици потрошачких својстава робе у водећим и земљама које се успешно развијају.
Најбољи пример за ово је Кина, чија економија расте осам одсто годишње, а новчана маса се повећава 30-45 одсто док цене падају. Ово је разумљиво јер без кредита нема ни иновација ни инвестиција. А инфлација је могућа и кад су кредити на нултом или чак негативном нивоу.
Ово већ две деценије демонстрира економија Русије у којој финансијске власти чине уступке увозу капитала и вештачки ограничавају раст новчане масе док монополи стално надувавају цене и њима компензирају смањивање производње.
Нема сумње да би претерана емисија новца изазвала инфлацију. Исто као што претерано наводњавање доводи до претварања земљишта у мочвару. Вештина вођења новчане политике, исто као и умеће баштована, у томе је да се одреди оптимални ниво емисије новца, уз истовремену бригу о томе да новчани токови не напуштају производну сферу и не праве турбуленције на финансијском тржишту.
Да би се избегли инфлациони ризици, мора се пооштрити банкарска и финансијка контрола – како би се спречило формирање финансијских мехура.
Новац емитован за рефинансирање комерцијалних банака мора се користити искључиво за кредитирање производње, а то захтева да се – заједно са инструментима контроле – примењују принципи пројектног финансирања. Притом је важно да се разраде механизми стратешког планирања и стимулисања научно-техничког прогреса који би помогли бизнису да правилно изабере перспективне правце развоја.
6
У условима структурне кризе светске економије, која је изазвана сменом сада доминирајућих технологија, крајње је важно правилно бирати приоритетне правце развоја. Управо у таквим периодима се земљама које заостају у развоју отварају могућности за технолошки скок и улазак међу светске лидере. Концентрација инвестиција ради освајања кључних технологија новог технолошког циклуса таквим земљама омогућава да пре других ухвате „нови дуги талас” економског раста, да стекну технолошке предности, подигну ниво продуктивности и конкурентности националне економије, кардинално поправивши свој положај у светској подели рада.
Светско искуство извођења технолошких пробоја указује на неопходне параметре такве политике: повећање норме штедње са садашњих 22 до 35 одсто, са дуплирањем кредитирања економије и одговарајућим повећањем њене монетизације, концентрација ресурса на перспективним правцима раста нове технологије.
7
Свет је ушао у епоху озбиљних промена, у епоху која ће потрајати још неколико година и завршити се уласком у нови дуготаласни успон економије на бази нових технологија и са новим кругом лидера.
Русија има шансу да се нађе међу њима уколико се определи за политику убрзаног развоја засновану на сваком могућем стимулисању раста на бази нових технологија.
Земља има још увек научно-технолошки потенцијал који је неопходан за нови технолошки скок, упркос катастрофалним последицама макроекономске политике спровођене током протекле две деценије по већину грана индустрије заснованих на научним достигнућима. Ово под условом да приватизацијом и бирократизацијом Академије наука тај потенцијал не буде разорен, већ оживљен јефтиним дугорочним кредитирањем.
Сам проблем „буџетског правила” може се правилно поставити једино при преласку на политику убрзаног развоја. Конјунктурни приходи буџета, који се формирају за рачун пораста цена нафте, не смеју више да се улажу у кредитирање туђе већ – своје економије.
Од тих прихода треба формирати развојни буџет из које г средства треба усмеравати у финансирање научно-истраживачки и конструкторских радова и у иновационе пројекте, у освајање производње засноване на новим технологијама, а такође у инвестиције у инфраструктуру која је за то неопходна.
Уместо повећавања девизних резерви у америчким државним вредносним папирима – вишак девизних прихода треба трошити на увоз најмодернијих технологија.
Циљ макроекономске политике мора да буде повећавање кредита за модернизацију и развој економије на бази нових технологија, а не ограничавање новчане масе ради смањивања инфлације. Инфлација ће се снижавати заједно са смањивањем трошкова, повећањем квалитета и обима производње робе и услуга.
***
Логика светске кризе закономерно ће заоштрити међународну конкуренцију.
Настојећи да сачувају лидерство у конкуренцији са Кином која је у узлету, а САД распаљују светски рат да би задржале своју финансијску хегемонију и научно-техничку супериорност.
Уводећи јој економске санкције и повећавајући антируску агресију у Украјини, САД теже да нанесу пораз Русији и да је, као и Европску унију, потчине својим интересима.
Настављајући политику Вашингтонског консезуса и обуздавајући кредитирање, финансијске власти Русије само појачавају негативне последице спољних санкција и уводе економију у депресију, лишавајући је шансе да се развија.
Да, рат САД и њихових савезника из НАТО против Русије добија на темпу. Времена за маневрисање остаје све мање.
03:15 31.08.2014.1 коментарШтампај
АМЕРИКА И НАТО ВЕЋ СУ У РАТУ ПРОТИВ РУСИЈЕ - ПУТИНОВ САВЕТНИК ТРАЖИ ХИТНЕ ЕКОНОМСКЕ МЕРЕ
Настојећи да сачувају лидерство у конкуренцији са Кином која је у узлету, САД распаљују светски рат да би задржале своју финансијску хегемонију и научно-техничку супериорност
Уводећи економске санкције и повећавајући антируску агресију у Украјини, САД теже да нанесу пораз Русији и да је, као и Европску унију, потчине својим интересима
Прво што морамо урадити да бисмо економију довели до одрживог раста и осигурали њену безбедност, мора бити – успостављање емисије новца у државном интересу, са обезбеђивањем предузећа дугорочним кредитима неопходним за њихов развој и раст производње
Плашећи државни врх хиперинфлацијом, експоненти Вашингтонског консезуса, који спроводе политику ограничавања новчане масе, већ су довели економију Русије до жалосног стања сировинске колоније америчко-европског капитала коју још експлоатише офшорна олигархија
Свет је ушао у епоху озбиљних промена, у епоху која ће потрајати још неколико година и завршити се уласком у нови дуготаласни успон економије на бази нових технологија и са новим кругом лидера
Русија има шансу да се нађе међу њима уколико се определи за политику убрзаног развоја засновану на сваком могућем стимулисању раста на бази нових технологија
Сергеј Глазјев и Путин
Пише: академик Сергеј ГЛАЗЈЕВ, саветник Владимира Путина
РАТ против Русије добија на замаху. Да у том рату не бисмо изгубили, макроекономска политика мора одмах да буде потчињена циљевима модернизације и развоја на новим технолошким основама.
Чланак министра економије Русије, Алексеја Уљукајева, објављен 7. августа, радује смелом позицијом аутора поводом „свете краве” финансијских власти земље - буџетског правила које забрањује слободно коришћење буџета од продаје нафте и гаса. Мада нико од трезвених економиста није подржавао увођење тог правила, оно је почело да се сматра нечим што се само по себи разуме иако је неколико година трајала критика на коју нико није одговарао.
Неки конспиролошки расположени експерти чак су закључили да Русија кроз „буџетско правило” плаћа контрибуцију Сједињеним Државама као победнику у хладном рату.
1
Уистину, „буџетско правило” се односи на суперпрофит од експорта нафте, а тај новац је морао да буде уложен у америчке државне обвезнице, то јест – био је усмераван не за потребе руске државе него у – кредитирање САД.
Посебно је занимљиво што је Министарство финансија Русије - сада када су САД увеле санкције против наше земље, а Американци у Украјини практично започели рат против Русије – уложило нове милијарде буџетских долара у кредитирање државних расхода противника, укључујући и војне.
То подсећа на дисциплинованост са којом су совјетски испоручиоци – и у јуну након напада Немачке на СССР – наставили да шаљу ресурсе који су били веома потребни немачком војно-индустријском комплексу.
Треба захвалити Алексеју Уљукајеву за то што је јавно довео у сумњу политику изношења прихода од продаје нафте и гаса у иностранство са минорном каматом од око 1 одсто.
Те приходе је било могуће унутар земље уложити са вишеструко већим профитом и коришћу. Или, захваљујући њима, одустати од позајмљивања са годишњом каматом од 6-7 одсто ради финансирања вештачки створеног дефицита буџета.
Само на разлици ових каматних стопа, буџет Русије годишње губи око сто милијарди рубаља. А да су средства буџетских фондова замрзнута у америчким државним обвезницама била уложена у градњу инфраструктурних објеката, потпомагање иновационих пројеката и градњу станова – економски ефекат би био вишеструко већи.
Војни концерн „Алмаз Антеј”
2
Услови ратног времена терају нас да се вратимо очевидним истинама које руске финансијске власти одбацују већ две деценије у корист догми које нам је наметнуо Вашингтон.
Фамозно „буџетско правило” за саме Американце није уопште главно. Ту „цркнуту мачку” Американци су нам подметнули након што су руске финансијске власте биле прогутале много фундаменталније догме Вашингтонског консезуса који је и смишљен ради удобније колонизације слабо развијених земаља од стране америчког капитала.
За Американце су кључне догме о либерализацији прекограничног кретања капитала, количинском ограничавању новчане масе и тоталној приватизацији.
Прва догма гарантује слободу деловања страним инвеститорима чију главнину чине са Федералним резервним системом САД повезани финансијски шпекуланти.
Поштовање друге догме тим шпекулантима обезбеђује стратешке предности, лишавајући економију земаља унутрашњих извора кредита.
Придржавање треће – омогућава им извлачење суперпрофита из стечених актива земље подвргнуте колонизацији.
Није тешко израчунати да су амерички шпекуланти, који су били позвани у руску приватизацију почетком 90-тих година, до 1998. помоћу финансијских пирамида, у чијем стварању им је помогла влада Русије, извукли преко 1000 одсто профита. Изашавши на време из тих пирамида, они су срушили наше финансијско тржиште, а затим се вратили да обесцење активе купе десетороструко јефтиније. Тако су своју имовину повећали још 100 одсто, па поново отишли са руског тржишта 2008. – обесценивши га три пута.
Спровођење догматске политике Вашингтонског консезуса коштало је Русију према различитим проценам, од 1 до 2 билиона долара извезеног капитала и губитком више од 10 билиона рубаља буџетских прихода. Цена је плаћена и кроз деградацију економије, посебно инвестиционог сектора (машиноградња и грађевинарство) који се смањио неколико пута и био праћен одумирањем већине производњи ослоњених на науку, а лишених извора финансирања.
Најмање половина капитала извезених из Русије завршила је у америчком финансијском систему, а тржиште Русије – тако очишћено од домаћих произвођача – захватиле су западне компаније. Титуле „најбољих министара финансија” и гувернера Централне банке, које су Американци благонаклоно направили својим агентима утицаја у руском руководству, скупо су коштале Русију.
3
Настављајући своју дискусију са Уљукајевом, почећу од оног што је главно у тржишној економији – од новца.
Оснивачу клана Ротшилда приписују ове речи: „Дајте ми право да штампам новац и уопште ме неће занимати ко у којој земљи доноси законе”.
Од средине деведесетих година руске финансијске власти су под притиском САД и ММФ ограничиле емисију новца прирастом девизних резерви формираних у доларима. Тим самим су се одрекле емисионог прихода у корист Сједињених Држава и своју земљу лишиле унутрашњег извора кредита, учинивши их претерано скупим и потчинивши економију земље спољној потражњи са сировинама.
Мада су наше новчане власти у оквирима антикризног програма из 2008. године одступиле од тог модела, све до данас је обим новца у оптицају један и по пут мањи од обима девизних резерви, па дугорочни кредити остају недоступни за привредне гране оријентисане на унутрашње тржиште, а ниво монетизације економије два пута је мањи од минимално неопходног за просту репродукцију.
Недостатак унутрашњих извора кредита домаће банке и корпорације покушавају да надокнаде спољним зајмовима што за последицу има ванредну рањивост Русије од могућих финансијских санкција.
Обустављање страних кредита може моментално паралисати функционисање економије Русије. Упркос томе што је Русија велики донатор светског финансијског система јер сваке године у њега улива више од сто милијарди долара капитала.
С обзиром да имамо стабилан и значајан позитивни трговински биланс, санкција не би требало да се бојимо ми већ страни партнери које дотирамо. Дакле: они који покушавају да Русији ограниче доступ светском финансијском тржишту.
Јер, кад земља више продаје него што купује – њој страни кредити нису потребни. Тим пре што њихово узимање истискује унутрашње изворе кредита са штетом по националне интересе.
Борис Јељцин
4
Прво што морамо урадити да бисмо економију довели до одрживог раста и осигурали њену безбедност, мора бити – успостављање емисије новца у државном интересу, са обезбеђивањем предузећа дугорочним кредитима неопходним за њихов развој и раст производње. Као и у другим сувереним земљама, Централна банка емисију новца треба да оријентише не на куповину стране валуте, већ на државне обавезе и приватни бизнис преко рефинансирања комерцијалних банака у складу са потребама развоја економије.
У складу са препорукама класика теорије новце Тобина, циљ Банке Русије треба да буде стварање максимално повољних услова за раст инвестиција. То значи да рефинансирање комерцијалних банака мора да се реализује са каматом доступном производним предузећима и са роковима усклађеним са трајањем научно-производних циклуса у инвестиционом комплексу. Рецимо, на три до пет година уз четири одсто камате за комерцијалне банке и на 10-15 година са два одсто камате на годишњем нивоу за кредитирање инвестиционих пројеката значајних за државу.
Да новац не би одлазио у шпекулације уперене против рубље и у иностранство – како се догодило 2008. и 2009. године преко емитованих стотина милијарди рубаља ради спасавања банака – банке треба да буду рефинансиране само за висину већ одобрених кредита производним фирмама или под залог већ преузетих обавеза државе и развоја.
Монетарна и банкарска контрола мора блокирати коришћење кредитних ресурса ради девизних шпекулација.
Ради онемогућавања таквих шпекулација и нелегалног бекства капитала из земље – потребно је увести порез на финансијске шпекулације који је предложио поменути Тобин.
5
Предложене мере би економији Русије обезбедиле кредитне ресурсе неопходне за њену модернизацију и развој. Ти кредити, иза којих би стајала држава, били би – авансирање економског раста. Производни капацитети којима располаже економија Русије омогућавају темпо раста националног бруто производа од осам одсто, а инвестиција – 15 одсто.
Ово захтева одговарајуће ширење кредита и ремонетизацију економије. Под претњом примене финансијских санкција, њу би било добро почети од брзе замене спољних зајмова државних корпорација кредитима руских државних банака са истим каматам и под истим условима. Затим би требало постепено проширити и учинити дужим рефинансирање комерцијалних банака под универзалним и јединственим условима. Притом Банка Русије не сме повећавати стопу рефинансирања јер би на тај начин само појачала антируске санкције које су увеле САД и ЕУ. Сасвим обрнуто, треба да је смањи до нивоа рентабилности предузећа инвестиционог сектора.
Претпостављам да ће апологете руске економије надати дреку да ће се реализација ових предлога завршити катастрофом.
Плашећи државни врх хиперинфлацијом, експоненти Вашингтонског консезуса, који спроводе политику ограничавања новчане масе, већ су довели економију Русије до жалосног стања сировинске колоније америчко-европског капитала коју још експлоатише офшорна олигархија.
Они никако да се досете да је главни антиинфлациони лек – научно-технички прогрес који обезбеђује снижавање трошкова, раст продуктивности, повећање обима и квалитета производње јер то једино и доводи до сталног смањивања цена по јединици потрошачких својстава робе у водећим и земљама које се успешно развијају.
Најбољи пример за ово је Кина, чија економија расте осам одсто годишње, а новчана маса се повећава 30-45 одсто док цене падају. Ово је разумљиво јер без кредита нема ни иновација ни инвестиција. А инфлација је могућа и кад су кредити на нултом или чак негативном нивоу.
Ово већ две деценије демонстрира економија Русије у којој финансијске власти чине уступке увозу капитала и вештачки ограничавају раст новчане масе док монополи стално надувавају цене и њима компензирају смањивање производње.
Нема сумње да би претерана емисија новца изазвала инфлацију. Исто као што претерано наводњавање доводи до претварања земљишта у мочвару. Вештина вођења новчане политике, исто као и умеће баштована, у томе је да се одреди оптимални ниво емисије новца, уз истовремену бригу о томе да новчани токови не напуштају производну сферу и не праве турбуленције на финансијском тржишту.
Да би се избегли инфлациони ризици, мора се пооштрити банкарска и финансијка контрола – како би се спречило формирање финансијских мехура.
Новац емитован за рефинансирање комерцијалних банака мора се користити искључиво за кредитирање производње, а то захтева да се – заједно са инструментима контроле – примењују принципи пројектног финансирања. Притом је важно да се разраде механизми стратешког планирања и стимулисања научно-техничког прогреса који би помогли бизнису да правилно изабере перспективне правце развоја.
6
У условима структурне кризе светске економије, која је изазвана сменом сада доминирајућих технологија, крајње је важно правилно бирати приоритетне правце развоја. Управо у таквим периодима се земљама које заостају у развоју отварају могућности за технолошки скок и улазак међу светске лидере. Концентрација инвестиција ради освајања кључних технологија новог технолошког циклуса таквим земљама омогућава да пре других ухвате „нови дуги талас” економског раста, да стекну технолошке предности, подигну ниво продуктивности и конкурентности националне економије, кардинално поправивши свој положај у светској подели рада.
Светско искуство извођења технолошких пробоја указује на неопходне параметре такве политике: повећање норме штедње са садашњих 22 до 35 одсто, са дуплирањем кредитирања економије и одговарајућим повећањем њене монетизације, концентрација ресурса на перспективним правцима раста нове технологије.
7
Свет је ушао у епоху озбиљних промена, у епоху која ће потрајати још неколико година и завршити се уласком у нови дуготаласни успон економије на бази нових технологија и са новим кругом лидера.
Русија има шансу да се нађе међу њима уколико се определи за политику убрзаног развоја засновану на сваком могућем стимулисању раста на бази нових технологија.
Земља има још увек научно-технолошки потенцијал који је неопходан за нови технолошки скок, упркос катастрофалним последицама макроекономске политике спровођене током протекле две деценије по већину грана индустрије заснованих на научним достигнућима. Ово под условом да приватизацијом и бирократизацијом Академије наука тај потенцијал не буде разорен, већ оживљен јефтиним дугорочним кредитирањем.
Сам проблем „буџетског правила” може се правилно поставити једино при преласку на политику убрзаног развоја. Конјунктурни приходи буџета, који се формирају за рачун пораста цена нафте, не смеју више да се улажу у кредитирање туђе већ – своје економије.
Од тих прихода треба формирати развојни буџет из које г средства треба усмеравати у финансирање научно-истраживачки и конструкторских радова и у иновационе пројекте, у освајање производње засноване на новим технологијама, а такође у инвестиције у инфраструктуру која је за то неопходна.
Уместо повећавања девизних резерви у америчким државним вредносним папирима – вишак девизних прихода треба трошити на увоз најмодернијих технологија.
Циљ макроекономске политике мора да буде повећавање кредита за модернизацију и развој економије на бази нових технологија, а не ограничавање новчане масе ради смањивања инфлације. Инфлација ће се снижавати заједно са смањивањем трошкова, повећањем квалитета и обима производње робе и услуга.
***
Логика светске кризе закономерно ће заоштрити међународну конкуренцију.
Настојећи да сачувају лидерство у конкуренцији са Кином која је у узлету, а САД распаљују светски рат да би задржале своју финансијску хегемонију и научно-техничку супериорност.
Уводећи јој економске санкције и повећавајући антируску агресију у Украјини, САД теже да нанесу пораз Русији и да је, као и Европску унију, потчине својим интересима.
Настављајући политику Вашингтонског консезуса и обуздавајући кредитирање, финансијске власти Русије само појачавају негативне последице спољних санкција и уводе економију у депресију, лишавајући је шансе да се развија.
Да, рат САД и њихових савезника из НАТО против Русије добија на темпу. Времена за маневрисање остаје све мање.
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)