[Милослав Самарџић]

Закључак

Анализом архивске грађе, можемо видети однос тадашњег друштва према угроженим категоријама становништва. Важно је нагласити добру сарадњу и кординацију, која је постојала између државних органа, хуманитарних организација и друштвено одговорних појединаца. Висок ниво свести, који је постојао у тадашњем друштвеном систему, довео је до огромног напора, који је уложен, како би се преузела брига о деци ратној сирочади, ратним инвалидима, породицама палих ратника и др. Главни приоритет хуманитарних организација био је заштита и побољшање здравља деце, затим обезбеђивање неопходног образовања, које ће им омогућити нормалан животни пут. Значајна је била и помоћ, која је у Србију, односно, Ваљево, стигла од добротворних организација из Велике Британије и САД-а. Ова помоћ је била значајна за преживљавање деце у тешким временима након Првог светског рата. Важно је нагласити ангажовање различитих патриотских удружења, у прикупљању помоћи за гладне широм новоформиране државе, као и смештај избеглица из различитих европских земаља. Један од основних циљева овог рада, свакако, јесте да се подигне свест о хуманитарном раду, са посебном пажњом на децу која, из неког разлога, немају породицу, која би се бринула о њима.

https://arhivvojvodine.org.rs/wp-content...-PRINT.pdf

Извор: Владимир Дамњановић, "Помоћ угроженим категоријама становништва у Колубарском округу након Првог светског рата", АРХЕОН: часопис Архива Војводине, год. 7, бр. 7, 2024, стр. 170

Колико је ово другачије од комуњарских прича типа "просили Солунци".

[Митић]

“Митровић” – први путнички авион направљен у Београду

https://kaldrma.rs/mitrovic-prvi-putnick...-beogradu/

[Митић]

Мало је познато да је у Нишу, у периоду између Првог и Другог светског рата, постојала организована Управа секције бербера, фризера и власуљара, што сведочи о високом степену друштвеног, занатског и професионалног организовања у граду.

Овакве управе нису биле само формалне институције – оне су представљале окосницу заједништва, развоја струке и међусобне подршке у времену великих промена и изазова. Ниш је тада био живо средиште људи који су својим радом, знањем и одговорношћу градили темеље модерног града.

У том контексту, бркови нису били само стилски детаљ, већ симбол идентитета, заната, достојанства и карактера једног времена. Управо из тог историјског наслеђа проистиче и наша изложба фотографија коју припремамо „Мушкарци сa карактером“, омаж мушкарцима чија појава, став и бркови говоре причу о личности, самосвести и трајању.

Извор: Историјски архив Ниш, Збирка Varia

https://www.facebook.com/photo/?fbid=121...0430522153

[Митић]

Зграда данашње Македонске скупштине у центру Скопља је заправо Банска палата из Краљевине Југославије

Палата Вардарске бановине или Банова палата једна је од најмонументалнијих грађевина у данашњој Македонији. Након оснивања Бановине у Краљевини Југославији, 1930. године, расписан је конкурс за избор најбољих пројеката за изградњу репрезентативног Банског двора као седишта Краљевске управе за бана Вардарске бановине на тадашњем Тргу ослобођења у Скопљу.

Пројекат руских архитеката Ивана Рика и Виктора Лукомског изабран је као најбољи. Њихов нацрт пројекта предвиђао је зграду у духу академизма, са уграђеним елементима српске средњовековне архитектуре, која се позивала на традицију Њеманићке архитектуре црквених дарова. Међутим, изградња се одвијала по другачијем решењу, скоро деценију касније, 1938. године, према пројекту чешког архитекте Виктора Ј. Худака, који је тада био запослен у администрацији Краљевског бана за Вардарску бановину. Његово решење је заправо била префињена верзија пројекта Рика и Лукомског из 1930. године, али без свих „традиционалистичких“ елемената са назнакама историјске алузије, што је јасан покушај „модернизације“ архитектуре зграде, у стилу монументалног модернизма.

Зграда је пројектована у духу тог времена, у стилу модерног, правих и хармоничних линија, са специфичним масивним и разиграним волуменом и присуством чистих фасадних елемената, у облику спољашњег петоугла са унутрашњим двориштем и холом. Примењена декорација фасаде има геометријски садржај, присутан у одвојеним деловима.

Од уграђеног декоративног садржаја, најзанимљивији део је унутрашње уређење свечаних сала и кабинета, за које је нацрте израдио познати српски сликар, дизајнер и вајар у националном стилу Драгутин И. Медењак у периоду од 1935. до 1937. године. Посебан акценат је стављен на дрворезбарију у ентеријеру подељеном на геометријска поља, где су примењени различити геометријски, вегетативни и зооморфни стилизовани мотиви, засновани на народној уметности и традицији. Извођење ове декорације поверено је Глигорију Костићу, резбару из Тетова, са његовим асистентима.

Од 1939. до окупације 1941. године палата је била седиште Краљевске бановинске управе и током бугарско-немачке нацистичке окупације била је управа војно-полицијских власти окупатора, да би се после 1944. године у њој налазиле највише институције новоформиране федералне Македоније у оквиру социјалистичке Југославије.

https://www.facebook.com/photo/?fbid=129...1680204727

Извор: Стари архивски снимци Србије и Југославије 1903-1934

[Громовник]

СРБИ - ГЕНЕРАЛИ У НДХ

https://www.srpskaistorija.com/srbi-generali-u-ndh/

"Стицајем околности, управо је др Бесаровићу у априлу 1941. особље Војног музеја из Београда предало на чување драгоцене предмете којима се касније изгубио сваки траг. Већ на другом заседању Хрватског државног сабора положио је заклетву Павелићу."

Толико о КЈ.

[Митић]

Државнички потез краља Александра плаћен милионима: како је 1927. затворено питање династије Петровић

https://www.politika.rs/scc/clanak/73073...e-petrovic

[Митић]

Како је Краљевина заиста лечила народ?

​Док нас деценијама уче о „заосталости“, оригинални документи из 1930-их откривају потпуно другачију слику. Краљевина Југославија је имала један од најмодернијих здравствених система у Европи!

​Шта кажу бројке (а не пропаганда)?

​Радничка права: Радници су имали своје осигурање и посебна државна лечилишта (попут Слемена). Држава је кроз „Народни санитетски фонд” директно финансирала лечење најугроженијих.

Градитељски бум: За само 20 година број болница је скочио са 112 на 198, а број кревета за 150%! Свака банoвина је добијала модерне Хигијенске заводе.

​Бесплатна превентива:
​Преко 540.000 систематских прегледа ђака годишње.
​Скоро 200.000 бесплатних прегледа беба у диспанзерима.
​Масовна сузбијања маларије и трахома по селима - о трошку државе.

​Домаћа наука: Сами смо производили вакцине против дифтерије, тетануса и беснила у Београду и Загребу. Само 1932. вакцинисано је 500.000 људи нашим вакцинама!

​Закључак: Комунистички режим је 1945. наследио потпуно функционалан и модеран систем који су изградили краљевски лекари и визионари. Истина је у чињеницама, а не у паролама.

​Извор: Званични извештаји о народном здрављу Краљевине Југославије. 20 година културног и привредног развитка Краљевине Југославије С.Ђурђевић 1938 Београд( страна 24,25,26,27)

https://www.instagram.com/p/DVN6b8WiExY/?img_index=1

[Милослав Самарџић]

Нису баш преузели...
Много лекара су поубијали, приватне клинике су конфисковали, растурили су српско лекарско друштво и на сва битна места поставили своје ''кадрове'', тако да је и здравство уназађено. Сем тога, примања су пала пет и више пута, тј. народ је бачен у беду, што је погоршало здравствену ситуацију.
Неколико посебних случајева:
- У Крагујевцу су убили јединог инжењера за одржавање водовода, па је избила епидемоија жутице, која је трајала годинама.
- У Борски рудник су слали дословце десетине хиљада ухапшеника, на присилан рад, па је уследила епидемија туберкулозе.
- У затворима се нису држали предратних прописа, од оног о броју ухапшеника по ћелији (у самице су стављали дсесетине људи), па до таблице исхране, што је повећало проценат смртности, итд.

[Митић]

У периоду између два светска рата у Београду је предузиман велики број грађевинских радова: регулација улица, саобраћаја, изглед фасада, густина и висина објеката у традиционалним градским зонама дефинисали су изглед Београда какав и данас препознајемо.

Улица Мајке Јевросиме представља један од ретких примера улица центра града која је у потпуности плански настала. Данашње име јој је додељено већ 1909. године (Јевросима је монашко име Јелене, супруге краља Вукашина и мајке Краљевића Марка), а са просецањем већ именоване лице започело се тек пред Први светски рат. Од средине 1920-их почиње подухват пробијања улице која данас има 53 броја, а који је подразумевао откуп делова великог броја плацева у односу на који се улица право пружала. Тада је Општина формирала и свој фонд за експропријацију, па је од 1926. године започет активнији рад на трасирању улице. На већ регулисаном углу с Палмотићевом улицом тада је започета изградња масивног здања Министарства пошта, а наредне године је њен једини стварно постојећи део, од Таковске до Палмотићеве, покривен импрегнираним макадамом, привременим решењем за још недовршену улицу.

До 1928. на експропријацују је потрошена знатна свота од чак 1.100.000 динара. С тим новцем просецена је од Палмотићеве и од угла с Влајковићевом, али и 1929. по средини блока између те две улице још се зеленело растиње некадашњих дворишта. Следеће године се наставило са пробијањем у блоку између Влајковићеве и Кондине, да би већ фебруара 1930. на средини улице отворена „Модерна гаража”, будући Музеј аутомобила. Међутим, до овог објекта се могло доћи само из Влајковићеве, јер се одмах до ње испречило имање породице архитекте Константина Јовановића, чија је кућа била у Косовској. Исте године је улица и калдрмисана. Због великих проблема са приватним поседима, 1931. године је донета одредба да трошкови експропријације у делу од Кондине до Пашићеве/Нушићеве треба да поднесу власници, чија ће имања тиме добити на вредности. Ипак, тај део улице ће остати непробијен до 1936, пре свега јер се на правцу улице испречила висока дворишна зграда са задње стране хотела „Унион” у Косовској (саграђеног још 1925). Ту дворишну зграду морао је да преправи архитекта Душан Бабић како би имала колико-толико доличну фасаду ка Улици Мајке Јевросиме и добила улични број 42. Коначно, 1937 године, након 11 година настојања и радова, калдрмисан је и овај део улице.

Овоме додајмо и занимљив податак да је 1931. године постојао план да се улица настави и са друге стране Таковске, те да прође иза нове цркве Св. Марка и споји се са замишљеном четврти управних зграда, која је била предвиђена за изградњу на Ташмајдану.

На сл: Новопросечена улица мајке Јeвросиме око 1930, од Влајковићеве према Палмотићевој, са зградама подигнутим претходних година, Историјски архив Београда

Литература: Владимир Дуловић, Улице Старог града. Топографија, урбанизам, одонимија, Београд, 2024, 331-333.

https://www.facebook.com/photo/?fbid=136...3975802126

Извор: Историјски архив Београда

[Милослав Самарџић]

Кеве Јевросиме кец - тако се причало 1980-тих.
Запамтио сам јер сам 1990. био баш у Мајке Јевросиме 1, ту је живео један писац.

[Митић]

"Од великог броја докумената која се односе на рад ђачких трпеза широм Југославије, односно на новчану помоћ упућивану из Краљичине канцеларије, навешћемо овде она везана за ђачку трпезу Државне потпуне реалне гимназије у Пљевљима, којој је помоћ стизала редовно, од оснивања трпезе до почетка Другог светског рата.

Из Краљичине канцеларије за задњих седам година добијено је:

За 1933/34. годину 11.000 динара
За 1934/35. годину 14.091 динара
За 1935/36. годину 39.902 динара
За 1936/37. годину 22.482 динара
За 1937/38. годину 22.482 динара
За 1938/39. годину 31.552 динара
За 1939/40. годину 32.454 динара

Интересантно је истаћи да су новчана средства добијана из Краљичине канцеларије за рад ове ђачке трпезе била већа од са друге стране добијаних средстава у ту сврху (од Министарства просвете, Општине и других донатора). 92

92 Архив Југославије, Министарство просвете, одељење за средњу наставу; ф. 836-838

Извор: Даница-Каћа Чоловић, Срђан Чоловић, "Марија Карађорђевић: Краљица-мајка", Архив Србије, Београд 2001, стр. 134

[Митић]

Епископ Николај Велимировић је од 1935. до 1940. године спровео значајне грађевинске радове у Жичком манастиру, започевши их још као администратор Жичке епархије након смрти владике Јефрема. За пројектовање је ангажовао истакнутог архитекту Александра Дерока, који је пројектовао нове грађевине, укључујући трпезарију, цркву Светог Саве и владичански двор. Дероко је унео елементе српске средњовековне архитектуре и византијског стила, стварајући складне и функционалне просторе. Архитекта Момир Коруновић је касније допунио манастир новим елементима, укључујући чесму Живоносни источник и агијазму.

Визија Владике Николаја је укључивала и улепшавање унутрашњости Спасове цркве, замену иконостаса, осликавање цркве Светог Саве, где су фреске израдили Николај Мајендорф и Наум Андрић, а иконе и иконостас Иван Мељников. Ови истакнути уметници били су ангажовани због дела која су стварали у духу византијске традиције, чувајући аутентичност и стил старих мајстора.

На фотографији из 1937. године, која се чува у Историјској збирци Народног музеја Краљево, могу се видети архитекта Александар Дероко (први с десна), као и градитељ конака, инжењер Милорад Недић (први с лева).

https://www.facebook.com/photo/?fbid=162...cale=sr_RS

Izvor: Народни музеј Краљево

[Митић]

Мр Небојша Ђокић
Српски научни центар, Београд

Проф. др Радован Радовановић
Криминалистичко-полицијски универзитет Београд
Република Србија

ФРАНЦУСКИ ЛОВАЧКИ АВИОНИ У НАОРУЖАЊУ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Апстракт: У раду се дају набавке ловачких авиона из Францске за потребе ваздухопловства Краљевине СХС, тј. Југославије. Обрађена је и лиценцна производња ових авиона у домаћим фабрикама. Нарочито се прави паралела између ловачких авиона у Француској и Југославији и неспорно доказује да је већ од краја двадесетих година двадесетог века Југославија имала и модерније ловачке авионе од Француске, а да није битно заостајала за Великом Британијом.

https://arhivpozarevac.org.rs/Dokumenta/...%20web.pdf

"ЗАПИСИ" ГОДИШЊАК ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ПОЖАРЕВАЦ, Година VIII, број 8, ПОЖАРЕВАЦ 2019, str. 208