[Милослав Самарџић]

Закључак

Анализом архивске грађе, можемо видети однос тадашњег друштва према угроженим категоријама становништва. Важно је нагласити добру сарадњу и кординацију, која је постојала између државних органа, хуманитарних организација и друштвено одговорних појединаца. Висок ниво свести, који је постојао у тадашњем друштвеном систему, довео је до огромног напора, који је уложен, како би се преузела брига о деци ратној сирочади, ратним инвалидима, породицама палих ратника и др. Главни приоритет хуманитарних организација био је заштита и побољшање здравља деце, затим обезбеђивање неопходног образовања, које ће им омогућити нормалан животни пут. Значајна је била и помоћ, која је у Србију, односно, Ваљево, стигла од добротворних организација из Велике Британије и САД-а. Ова помоћ је била значајна за преживљавање деце у тешким временима након Првог светског рата. Важно је нагласити ангажовање различитих патриотских удружења, у прикупљању помоћи за гладне широм новоформиране државе, као и смештај избеглица из различитих европских земаља. Један од основних циљева овог рада, свакако, јесте да се подигне свест о хуманитарном раду, са посебном пажњом на децу која, из неког разлога, немају породицу, која би се бринула о њима.

https://arhivvojvodine.org.rs/wp-content...-PRINT.pdf

Извор: Владимир Дамњановић, "Помоћ угроженим категоријама становништва у Колубарском округу након Првог светског рата", АРХЕОН: часопис Архива Војводине, год. 7, бр. 7, 2024, стр. 170

Колико је ово другачије од комуњарских прича типа "просили Солунци".

[Митић]

“Митровић” – први путнички авион направљен у Београду

https://kaldrma.rs/mitrovic-prvi-putnick...-beogradu/

[Митић]

Мало је познато да је у Нишу, у периоду између Првог и Другог светског рата, постојала организована Управа секције бербера, фризера и власуљара, што сведочи о високом степену друштвеног, занатског и професионалног организовања у граду.

Овакве управе нису биле само формалне институције – оне су представљале окосницу заједништва, развоја струке и међусобне подршке у времену великих промена и изазова. Ниш је тада био живо средиште људи који су својим радом, знањем и одговорношћу градили темеље модерног града.

У том контексту, бркови нису били само стилски детаљ, већ симбол идентитета, заната, достојанства и карактера једног времена. Управо из тог историјског наслеђа проистиче и наша изложба фотографија коју припремамо „Мушкарци сa карактером“, омаж мушкарцима чија појава, став и бркови говоре причу о личности, самосвести и трајању.

Извор: Историјски архив Ниш, Збирка Varia

https://www.facebook.com/photo/?fbid=121...0430522153

[Митић]

Зграда данашње Македонске скупштине у центру Скопља је заправо Банска палата из Краљевине Југославије

Палата Вардарске бановине или Банова палата једна је од најмонументалнијих грађевина у данашњој Македонији. Након оснивања Бановине у Краљевини Југославији, 1930. године, расписан је конкурс за избор најбољих пројеката за изградњу репрезентативног Банског двора као седишта Краљевске управе за бана Вардарске бановине на тадашњем Тргу ослобођења у Скопљу.

Пројекат руских архитеката Ивана Рика и Виктора Лукомског изабран је као најбољи. Њихов нацрт пројекта предвиђао је зграду у духу академизма, са уграђеним елементима српске средњовековне архитектуре, која се позивала на традицију Њеманићке архитектуре црквених дарова. Међутим, изградња се одвијала по другачијем решењу, скоро деценију касније, 1938. године, према пројекту чешког архитекте Виктора Ј. Худака, који је тада био запослен у администрацији Краљевског бана за Вардарску бановину. Његово решење је заправо била префињена верзија пројекта Рика и Лукомског из 1930. године, али без свих „традиционалистичких“ елемената са назнакама историјске алузије, што је јасан покушај „модернизације“ архитектуре зграде, у стилу монументалног модернизма.

Зграда је пројектована у духу тог времена, у стилу модерног, правих и хармоничних линија, са специфичним масивним и разиграним волуменом и присуством чистих фасадних елемената, у облику спољашњег петоугла са унутрашњим двориштем и холом. Примењена декорација фасаде има геометријски садржај, присутан у одвојеним деловима.

Од уграђеног декоративног садржаја, најзанимљивији део је унутрашње уређење свечаних сала и кабинета, за које је нацрте израдио познати српски сликар, дизајнер и вајар у националном стилу Драгутин И. Медењак у периоду од 1935. до 1937. године. Посебан акценат је стављен на дрворезбарију у ентеријеру подељеном на геометријска поља, где су примењени различити геометријски, вегетативни и зооморфни стилизовани мотиви, засновани на народној уметности и традицији. Извођење ове декорације поверено је Глигорију Костићу, резбару из Тетова, са његовим асистентима.

Од 1939. до окупације 1941. године палата је била седиште Краљевске бановинске управе и током бугарско-немачке нацистичке окупације била је управа војно-полицијских власти окупатора, да би се после 1944. године у њој налазиле највише институције новоформиране федералне Македоније у оквиру социјалистичке Југославије.

https://www.facebook.com/photo/?fbid=129...1680204727

Извор: Стари архивски снимци Србије и Југославије 1903-1934

[Громовник]

СРБИ - ГЕНЕРАЛИ У НДХ

https://www.srpskaistorija.com/srbi-generali-u-ndh/

"Стицајем околности, управо је др Бесаровићу у априлу 1941. особље Војног музеја из Београда предало на чување драгоцене предмете којима се касније изгубио сваки траг. Већ на другом заседању Хрватског државног сабора положио је заклетву Павелићу."

Толико о КЈ.

[Митић]

Државнички потез краља Александра плаћен милионима: како је 1927. затворено питање династије Петровић

https://www.politika.rs/scc/clanak/73073...e-petrovic