[ХраброСрце]

Посјета краља Александра Његушима. До краља сједи стари војвода Божо Петровић. Извор: Фб страница Историја Црне Горе

---

Иначе претходни догађај опјевао је Хаџи Радован Бећировић у пјесми Посјета краља Александра Црној Гори:

А пошто је ово тема о паралелама између КЈ и СФРЈ, ево једне анегдоте за сличан догађај неких 40так година касније, долазак Ј.Б. Тита у Црну Гору.Наиме, црногорско комунистичко руководство у жељи да што боље дочека маршала одредило је гуслара Миливоја Муја Никчевића да му отпјева нешто. Овај пак, опијен чашћу и није баш водио рачуна о пјесми, па је на запрепашћење руководства које није знало шта их је снашло отпјевао "Долазак краља Александра у Црну Гору". Тито је ипак био задовољан перформансом, па му је уз аплауз поклонио и сат.

[ЈВуО-КГ]

Оронуле зграде из Краљевине Југославије у СФРЈ.



извор за слику : www.delcampe.net

Краљица Марија за воланом.



Што би рекао Хрвоје Класић "претераше са аутомобилима".Али само у комунистичким главама којима је партијским декретом укинута памет,под условом да су је претходно имали.

[Бранке]

[Бранке]

https://forum.axishistory.com/viewtopic.php?t=191325

[Вукашин Петковић]

Од чина генерала до чистача ципела

Из оба светска рата, Србија је изашла као победница. Али, они који су те победе извојевали нису истоветно третирани. Јер, док су ветерани Првог светског рата у међуратној југословенској монархији просили као богаљи у искрзаним униформама, борци из Другог светског рата су у социјализму уживали све привилегије.

Овако би, најкраће, гласило уврежено поређење у јавности кад је реч о начину на који је држава третирала ратне ветеране после једног, односно другог планетарног оружаног сукоба. У тој представи, насупрот примерима преживелих солунаца који зарађују гланцајући ципеле по улицама или Милунке Савић, која је радила као чистачица у банци стоје генерали и официри ЈНА, који путују, летују и куће се о државном трошку.

И једна и друга слика су, међутим, само део приче о статусу бораца из оба светска рата. Тако историчар др Миле Бјелајац каже да у Краљевини СХС јесте било ветерана који су с испруженом руком мољакали за ситниш, због којих се приповетка Лазе Лазаревића „Све ће то народ позлатити” показала безмало као пророчанство. Њима је чак наредбом краља Александра дозвољено да просе по улицама. С друге стране, носиоци одликовања попут Ордена Карађорђеве звезде или Албанске споменице уживали су у међуратном периоду одређене, махом нематеријалне привилегије. Што се тиче војних пензија и инвалиднина, оне јесу биле ниске, али је за то понајвише „заслужна” економска немоћ југословенске монархије.

Према речима Бјелајца, формирање Краљевине СХС је дочекало око 5.000 одликованих ратника који су по закону имали могућности које су се односиле на попусте на државним железницама, поједина бесплатна путовања или доступност бањског лечења. Знатно тежа „мисија” је било обезбеђивање примања за ратне инвалиде. Позивајући се на истраживања историчара Љубомира Петровића, Бјелајац каже да је њих у Краљевини СХС било 76.886, од чега је 45 одсто „отпадало” на Србију.

– У Србији је после 1918. било 29.522 инвалида из Првог светског рата, 4.315 из балканских ратова и 221 инвалид из ратова с Турском и Бугарском у 19. веку који су били живи. Више од половине је имало мање повреде с којима се живело и радило. Оних с најтежим инвалидитетом било је око 8.000, али некима то није била препрека да остану у служби до пензије – каже Бјелајац.
Бројност ратних инвалида из тога доба су утврдиле државне комисије. Сви којима је утврђен инвалидитет уврштени су у буџет Министарства здравља и социјалног старања и њима су уз основну плату исплаћиване и инвалиднине. Оне су, баш као и пензије за ратне ветеране, биле ниске.

– Две економске кризе у Краљевини СХС нису омогућавале да се тај проблем реши. Тек 1929. године, пензије су први пут повећане. И ту су разлике биле драстичне, јер су примања оних који су пензионисани пре тога, а то је већина високих команданта српске војске, била чак и упола мање у односу на оне који су пензионисани после 1929. године. Тим проблемом су се бавили многи министри све док га пред Други светски рат није решио министар финансија Јурај Шутеј из Хрватске сељачке странке. На његову иницијативу су изједначени војни пензионери, а поправљене су им пензије, без обзира на то да ли су били официри аустроугарске или српске војске – објашњава Бјелајац.

Што се тиче доба после Другог светског рата, наш саговорник каже да је постојао скроман годишњи додатак за носиоце Ордена Народног хероја – њих око 400 колико преживелих – уз одређене нематеријалне привилегије попут неколико бесплатних вожњи возом или авионом годишње.

– Нешто мање повластице су имали носиоци споменице првоборца из 1941. године. Ипак, важно је рећи и да су у социјалистичкој Југославији права носилаца Ордена Карађорђеве звезде и Албанске споменице била укинута, а враћена су тек шездесетих, кад је добар део тог света умро – наводи Бјелајац...
http://www.politika.rs/scc/clanak/431483...LtB1qT1LFM

[Митић]

Министарски савет је новембра 1938. године донео нову уредбу о ратним инвалидима чиме се решава њихово питање. Сви ратни инвалиди и њихове породице, раније лишени права на инвалидску помоћ, поново ће је уживати и тиме се, овом уредбом, удвостручио број инвалида који примају помоћ.

Инвалидски закон је био мењан још фебруара 1936. године, па је настављен касније овом уредбом. Значи, сви који су уживали и примали инвалиднине по закону из 1925. године, скрајнути су законом из 1929. године (за то је изгледа крив Петар Живковић), а овом уредбом из 1938. враћена су им права која су раније уживали.

Такође, ратни инвалиди са 20% неспособности примаће инвалиднине чиме је укинут цензус за пријем инвалиднине. Сва лица заштићена овом уредбом примаће своје инвалидске принадлежности у већем износу, тако да нико неће примати мање од онога што је добио по закону из 1929. године. Годишња помоћ за ратне инвалиде се повећала за око 140 милиона динара и износиће око 240 милиона.

Главне одредбе уредбе су:

Ратним и војним инвалидима припада на име инвалиднине и то:

-првој групи 9.000 динара годишње, другој 7.200 динара год, трећој групи 6.480 динара годишње, четвртој 5.760 динара годишње итд.

Ратним војним инвалидима прве групе, поред инвалиднине, припада још и специјални додатак на негу и туђу помоћ у износу од 9.000 динара годишње.

Погледати следећи линк, стр. 7

http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine...6/mode/1up

[ЈВуО-КГ]

[Вукашин Петковић]

Пишући о положају ратних ветерана у краљевини и социјалистичкој Југославији, превиђају једну битну чињеницу, краљ није своје борце слао на Голи оток, као што је то урадио Броз.

[Жаре]

Пишући о положају ратних ветерана у краљевини и социјалистичкој Југославији, превиђају једну битну чињеницу, краљ није своје борце слао на Голи оток, као што је то урадио Броз.

И највећа економска криза у светској историји, која је само кулминирала крајем двадесетих. Док свет бележи просперитет у годинама када је комунистичка наказа од државе пропала

[Бранке]

Учешће страног капитала у кредитирању Југословенске индустрије(чланак из 1939. )




Цене на Београдским пијацама из 1939.



Исплате помоћи незапосленима на берзи рада:


boy names animals

[Николај]

Како је у Краљевини решавано питање лажних диплома:

[ЈВуО-КГ]

Из 1925.



..................

[ЈВуО-КГ]

Испраћај фудбалера за Монтевидео 17.06.1930.





Савски кеј. Година непозната. Између Бранковог моста и Газеле отприлике.



Извор за слику : Политикин забавник

Из 1925.

[Митић]

Зграда Генералштаба и Министарства војске и МОРНАРИЦЕ Краљевине СХС у улици Кнеза Милоша грађена је од 1926. до 1928. године по замисли руског емигранта, архитекте Василија Баумгартена. У време када је завршена, то је била најлепша грађевина у Београду. Ово монументално здање својом лепотом, пространошћу и елеганцијом нарочито краси велика Ратна сала...

Извор: Фејсбук страница "Историја српског поморства"

https://www.facebook.com/pomorstvo/photo...=3&theater