[Bacvanin]

http://www.pecatmagazin.com/2009/08/%E2%80%9A1/

Trumanova jaja, tenkovi, avioni i kamioni
Broj 78 | Piše: Radica Momčilović • 27. август 2009

Novonastala država FNR Jugoslavija, prve korake u svet napravila je uz obilatu pomoć Zapada. Mada su darovi počeli da pristižu još ratne 1943, u vidu savezničke podrške Titovoj vojsci, znak U.N.R.R.A. dao je pečat obnovi u dve posleratne godine. Ekonomska pomoć se zbog navodne ratne opasnosti protegla sve do prelomnih šezdesetih godina.



SAMO ZA DECENIJU I PO, OD 1949. DO 1964. GODINE, SAD I DRUGE ZEMLJE S ONE STRANE „GVOZDENE ZAVESE“ DODELILE SU JUGOSLAVIJI BESPOVRATNIH 30 MILIJARDI DOLARA!

Dug je zao drug. Ovu poslovičnu istinu, znanu diljem zemaljskog šara, zaobilaze jedino sadašnje srpske vlasti. Kredit na kredit, zajam na zajam, dug na dug. Što više to bolje, za bolje sutra. Nedvosmisleno obznanjuju gladnom narodu, ispijajući šampanjac prilikom svakog parafiranja menica na milionske sume pozajmica. Prezadužena Srbija grca. Niko se više i ne nada boljem životu, jer zna da svetski lihvari jedva čekaju ovcu koju će jednog dana staviti na ražanj sa sve runom. Pašće im u ruke kao pečena ševa, pravo s neba. Zašto bi, inače, sebe i zvala „nebeskom zemljom“?

Kovači lažnog novca, neuki, samozadovoljni nazovi eksperti (destruktivne) ekonomije, koji početak ovog milenijuma uzimaju kao biblijski datum rođenja nove Srbije, očigledno ne haju za učiteljicu života- istoriju. I ne žele da je upoznaju. A vredelo bi, svi su oni deca komunizma koji je opstao tolike decenije, jer su njegovi vrhovnici umeli i znali da se bespovratno domognu tuđih para zarad sveopšteg boljitka, a da o dilovima te vrste ne prozbore ni reč za javnost. Sve se radilo iz potaje, što bi narod rekao – ispod žita. Embargo ni danas nije „probijen“. A da je bilo pokušaja da se skine oznaka „strogo pov“ svedoče potonji redovi.


SVE NAŠE MISTERIJE

Pre tačno dve decenije, nekako uoči totalnog sloma Titove Jugoslavije, kao grom iz vedrog neba obelodanjen je, doduše na sasvim pouzdan podatak, da je novonastala država prve korake u svet napravila uz obilatu pomoć Zapada. Samo za deceniju i po, od 1949. do 1964. godine, SAD i druge zemlje s one strane „gvozdene zavese“ dodelile su Jugoslaviji bespovratnih 30 milijardi dolara!

Da je pomoć izdašno pristizala šuškalo se i tih zlatnih šezdesetih godina onog veka, koje danas izvesni domaći ekonomisti smatraju decenijom uzleta, s obzirom na neviđenu stopu rasta. Tu zabludu umnogome razbija činjenica u vidu brda novca koji je pristizao preko granice, uz naznaku da čak ni cifra od 30 milijardi dolara nikako nije konačna.

Ne čekajući da istina o tome nekome postane potrebna u tekućoj politici, ćutanje je sasvim namerno prekinuo naš znameniti istoričar, profesor beogradskog Filozofskog fakulteta, sada počivši dr Branko Petranović, prilikom promocije svoje knjige „Istorija Jugoslavije 1918-1988“ u Budvi. Mada ovaj podatak nije uneo u svoje trotomno delo, bila je to prilika da ponovi ono što je u prvoj polovini decembra 1988. izjavila profesorka međunarodnog prava na Beogradskom univerzitetu dr Smilja Avramov u intervjuu jednom omladinskom listu.
Tajna o izvorima blaga koji su presušili nekako uoči gromovito najavljene privredne reforme polovinom šezdesetih godina obelodanjena je, naime, najpre u uskom krugu stručnjaka, na beogradskom skupu jugoslovensko-američkih istoričara septembra iste godine. Govorilo se, između ostalog, i o američkim davanjima Jugoslaviji, ali pomenuti iznos nije potvrđen. Ubrzo posle toga, dr Smilja Avramov, inače aktivni učesnik, koja je i podnela saopštenje o političkoj strani ekonomske pomoći SAD-a Jugoslaviji 1949. godine, nedvosmisleno kazuje:

„Niko danas sa sigurnošću ne može predvideti dalji tok događaja. Jedno je, međutim, nesporno: uzalud je očekivati da će bilo koji međunarodni kontekst rešiti našu sopstvenu krizu, koja nije rezultat „nepravde“ vezane za međunarodni poredak, ili, pak, spoljnih pritisaka. Umesno je postaviti obrnuto pitanje: kako je zemlja koja je primila ogromnu pomoć od organizacije UNRA neposredno posle rata, više od 30 milijardi dolara nepovratne pomoći od SAD-a u vremenu od 1949. do 1964. prihvaćena u svetu kao pobornik mira i kao takva učestvovala u četiri mirovne operaciji Ujedinjenih nacija, upala u sveopštu političku, ekonomsku i moralnu krizu, bez presedana u sedamdesetogodišnjoj istoriji?“

[ХраброСрце]

Ево један занимљив текст Вечерњих Новости:

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.h...a-u-Evropi

[Милослав Самарџић]

Комунисти о проглашењу Југославије 1929. године:
http://www.pogledi.rs/komunisti-o-progla...goslavije/

[Vlad Alekš]

Sjajna tema.
Mene prvenstveno interesuje državni sektor u Kraljevini kao kapitalističkoj državi. Kao i privatni sektor u SFRJ kao socijalističkoj državi.
Na primer, ja ne znam kako je funkcionisao zdravstveni sistem u Kraljevini. Znam da je bilo privatnih lekara i ambulanti, ali to mi ništa ne govori o sistemu osiguranja. Zatim penzioni sistem. Znam da je bilo privatnih penzionih fondova, ali mi to ponovo ništa ne govori o celokupnom sistemu. Kakav je bio školski sistem? Kakvi su i koliki porezi bili?
A što se tiče SFRJ, ko je sve mogao da se bavi privatnim biznisom? Advokati, berberi, obućari, krojači...? Kakva je bila zakonska regulativa? Da li je postojalo ograničenje na 5 radnika? Koliki su porez plaćali ti "kapitalisti"? Negde sam pročitao da je ukupan porez sa doprinosima po zaposlenom iznosio 120% od plate...
Sve u svemu, iako nemam dovoljno podataka, naslućaj mi veli da je u Kraljevini bilo mnogo više slobode, demokratije, novca i onog najvažnijeg - perspektive. Nema drugih rajeva osim izgubljenih.

---

Комунисти о проглашењу Југославије 1929. године:
http://www.pogledi.rs/komunisti-o-progla...goslavije/

Smučilo mi se kada sam stigao do "Aleksandar poslednji".

[Захумље]

Можгана Јењава је и то како опасна.....

Заиста ми чуди да људи могу да споређују један тоталитаризам...једне диктатуре...једна места где су ГУЛАГЕ И ОТВОРЕНА УБИСТВА био део политичке реформе......

Сад колико мораш да будеш болестан да то да браниш.....

И колико болестан мораш да будеш да осећаш да можеш споредити са било шта, осим друге државе ко су МАСОВНО УБИЈАЛИ, МАСОВНО ПЛАЧКАЛИХ, МАСОВНО ЛАГАЛИ......

[Бранке]

Једна од комунистичких мантри о "трулој Југославији" је била и она да цела није имала 5км асфалтираног пута . . .

Политика 18.7.1930. Радови на новом авалском путу:

http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/wb/?ac...5/mode/1up

[Бранке]

Бетонска стаза издржала Хитлерове тенкове

Зоран Николић

Први савремени пут ка Новом Саду направљен пре Другог светског рата. Магистрала стара око осам деценија памти нацистичко надирање, а бетонска подлога издржала много више него што би могли данашњи асфалтни друмови




ПРВИ ауто-пут од чврстог материјала, који је водио ка Новом Саду из Београда, направљен је још тридесетих година прошлог века, пре Другог светског рата. Тада је коловоз био саливен од бетона. Како нам је објаснио историчар аутомобилизма и оснивач Музеја аутомобила Братислав Петковић, то је био први међународни пут, израђен према веома високим стандардима оног доба.

Коловоз у два смера спајао је два велика града у време када је предратна Југославија слутила експанзију аутомобилизма, односно наступајућу „моторизацију“, како су ову појаву називали предратни стручњаци.

Као у Немачкој

- Пут је изграђен по високим критеријумима према којима су грађени и путеви, на пример, у Немачкој, који су били без премца у тадашњој Европи - објашњава Петковић за „Београдске приче“. - Коловоз је направљен од бетона, тада асфалт још није био у употреби, а значајан део тог пута сачуван је до данас, и то је такозвани Стари новосадски пут.

Саобраћајница која је спајала Београд и Нови Сад, према речима нашег саговорника, била је таквог квалитета да је могла да се пореди са популарним аутобаном који спаја Штутгарт и Минхен у Немачкој.

- Припремајући се за међународне трке око Калемегдана, које су се одиграле у септембру 1939. године, и које су биле организоване у рангу данашње „Формуле 1“, наши такмичари су тестирали своје аутомобиле управо на овом путу - наставља Петковић.- Да би био спреман за Гран при, власник „бугатија“ Бошко Миленковић припремао је свој аутомобил управо на овом друму, који је у то време био убедљиво најквалитетнији, а заједно са њим је тестирао свој „бе-ем-ве“ и Лазар Радић.



Најзад, нацистичким тенковима који су напали Југославију у Другом светском рату овај пут је представљао значајно олакшање током надирања ка унутрашњости тадашње државе.

Према мишљењу нашег саговорника, данашњи ауто-путеви су лошијег квалитета него што је то био овај, изграђен пре осам деценија. Без обзира на то што је данас проток возила већи, ондашњи путеви су, по свему судећи, направљени тако да буду издржљивији од садашњих, сазданих од асфалта.

НАЦИСТИЧКО ПОВЛАЧЕЊЕ

Бетонски пут између Београда и Новог Сада умногоме је помогао Немцима да се брзо повуку после битке у октобру 1944. године, када су коначно напустили југословенски главни град. Како објашњава наш саговорник, овај пут био је велико олакшање на нацистичке тенкове који су лако и брзо почели са повлачењем ка централним деловима Европе.

„Џада“ за тенкове

Познати историчар аутомобилизма, Братислав Петковић је своја знања скупљао деценијама широм наше земље и света, а једну лекцију, везану за ову, нашу причу, научио је управо у Немачкој.

- Крајем седамдесетих година пут ме је водио између Минхена и Штутгарта и на једној успутној пумпи сам пристао да повезем једног времешног стопера који ме љубазно замолио да пође са мном. Био је то човек у зрелим годинама, који ми је признао током путовања да је био војник Вермахта за време рата. Објаснио ми је зашто је напредовање савезника током завршних операција у Другом светском рату било спорије на територији Француске, а знатно динамичније у Немачкој.

Како је тада сазнао Петковић, разлог овој стратешкој превласти били су путеви. У Француској су у доба рата друмови били знатно лошији, а са друге стране, Немци су, припремајући се за рат, направили сјајне „аутобанове“. То је и разлог зашто су француски аутомобили били много „мекши“, односно огибљење и амортизери су их чинили способним да савладају неравне и неприступачне друмове. Разлог за то био је једноставан: добре путеве нису ни имали.

- Ето апсурда, управо тај квалитет у изради ауто-путева Немцима се, на крају рата, „обио о главу“ - закључује Петковић.

- Када су се домогли немачке територије, амерички тенкови „шерман“ просто су протутњали кроз четири траке доброг, бетонског пута, и зато су били незаустављиви.




ПРВИ „ПРАВИ“ АУТО-ПУТ

Ако тражимо потпуну прецизност, онда је први „ауто-пут“, односно „булевар“ који је имао по две траке у једном смеру имао пут који, баш као и данас, спаја Аутокоманду и Трошарину.

- Тај масивни коловоз и данас има исти правац и габарите као у доба када је први пут направљен - објашњава Петковић. - Разлика је само у томе што је некадашња бетонска подлога пресвучена асфалтом.

Изградња је започета у доба краља Александра Карађорђевића, почетком тридесетих година 20. века, истовремено када је зидан и хотел на Авали.

[Вукашин Петковић]

У Краљевини 1940. године до Бара авионом.

[Николај]

После "ослобођења" од комуниста, то више није било српско приморје.

[Vlad Alekš]

Pre neki dan pronađoh pradedin formular za odlazak u penziju. Pokojni pradeda je otišao u penziju 60-ih godina prošlog veka. Taj formular najbolje pokazuje kakva je banditska država bila ta Titova Jugoslavija. Pored ostalih pitanja, formular je imao i pitanje da li je budući penzioner bio učesnik Španskog građanskog rata. Da li možete da zamislite da penzioner u jednoj državi ima veći koeficijent za penziju ako je učestvovao u građanskom ratu neke druge države!?

[Кент]

Одлична тема. Шта год мислили о Титовој Југославији у њој се боље и сигурније живело. Зашто? Она је била миљеница Запада и одатле су долазили "новци". Краљевина то није била па је била осуђена на реални сектор.

[Vlad Alekš]

Одлична тема. Шта год мислили о Титовој Југославији у њој се боље и сигурније живело. Зашто? Она је била миљеница Запада и одатле су долазили "новци". Краљевина то није била па је била осуђена на реални сектор.

Ko je bolje i sigurnije živeo? Oni ljudi koji su zaglavili Sremsku Mitrovicu zbog verbalnog delikta? Ili Goli Otok jer nisu znali gde da ih smeste? Ili oni kojima su pobijeni roditelji nakon 1944. pa su morali da sarađuju sa udbom? Ili oni kojima je oteta imovina?

[Кент]

@Влад Алекш
Колико је људи ухапшено због вербалног деликта ( и у Краљевини је био затвор за политичке противнике у Сремској Митровици ) ? Колико је стаљиниста и русофила одведено у концентрациони логор "Голи оток" ?

[Vlad Alekš]

@Влад Алекш
Колико је људи ухапшено због вербалног деликта ( и у Краљевини је био затвор за политичке противнике у Сремској Митровици ) ? Колико је стаљиниста и русофила одведено у концентрациони логор "Голи оток" ?

Koje ste godište ako nije tajna?