Оцена Теме:
  • 9 Гласов(а) - 4.56 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Биографије четника
#85

Морало би да се провери у архиву. Могуће да је један командовао летећом бригадом, дакле летећа рогатичка.
Одговори
#86

(18-04-2016, 08:41 PM)Романија Пише:  Да, то и ја мислим, али онда остаје питање чиме је командовао Нешковић до јесени 43, до кад је Добрица Ђукић био командант прве рогатичке.
Ви у формацијама ЈвуО наводите двије рогатичке и двије романијске.

Формирање бригада је било по територијалном принципу. На територији једног среза постојала је једна бригада. Изузетак је чинио срез Сарајево који је због величине територије имао двије бригаде.По овом принципу формиран је Романијски корпус који је имао пет бригада: Прва и Друга сарајевска, Рогатичка, Власеничка и Калиновачка бригада. У септембру 1943 се формирају "Летеће" (Јуришне) бригаде као дијелови "Бригада". Новом организацијом, Бригада "среза" се састоји од своје Летеће бригаде, запречних и посадних батаљона и чета.

Романијски корпус је имао пет летећих бригада, званично названих Прва, Друга, ..., Пета летећа Романијског корпуса. Међу војницима и народом појављују се паралелна имена за летеће бригаде (Ово је имало и пропагандну улогу). Тако је у оквиру Калиновачке бригаде (командант капетан-мајор Спасоје Мазић), постојала званична Пета летећа (командант поручник Миливоје Поповић). У извјештајима и жаргону ова јуришна бригада се помиње као "Летећа Лелија". По истом принципу су Прва и Друга сарајевска имале јуришне Прву и Другу летећу, а како су територијално покривале Романију, назване су Прва и Друга Романијска. Команданти Рогатичке (среске) бригаде и Рогатичке летеће су у различитим периодима били Радивоје Косорић, Нешковић и Ђукић.

Планом Врховне команде у јесен 1942 формиран је Експедициони корпус (дејствовао као 3. корпус). Људство је подијељено у пет бригада: Требињску, Љубињску, Билећку, Невесињску, Гатачку и Рогатичку бригаду. За команданта Рогатичке бригаде одређен је поручник Добрица Ђукић. У исто вријеме на терену су остале "среске" бригаде. Тако је у овом периоду на терену Рогатице остала "среска" Рогатичка бригада.

Сходно потребама формиране су привремене летеће бригаде мјешовитог састава. Романијски корпус је једно вријеме имао "Летећу Босну".
Надам се да сте сада схватили начин организације бригада и ако се од њега пође ствари су јасне.
Одговори
#87

Да, одлично објашњено!
Је ли Летећа ''Босна'' иста бригада која је једно време била под командом истакнутог дела Врховне команде?
Да ли се зна бројно стање свих ових бригада?
Одговори
#88

Да, Летећа Босна је била под командом истакнутог дела Врховне команде,а у појединим периодима под командом источне Босне и Херцеговине.

Бројно стање Романијског корпуса се по неким подацима се кретало око 9500 бораца.
Тодоровић и Менсфилд су понијели Новаковићев списак ЈВУО из новембра 1943 за Америку.

На њему је следеће бројно стање
1. Романијски корпус: командант капетан Милорад Момчиловић
Срезови: Сарајевски (Сарајево) - 1. и 2. чета јачине 2.330 људи али само 170 пушака; I бригада-2.961 борац; II бригада - 2.641 борац; Власенички (Власеница) 1. и 2. чета - 900 људи, бригада јачине 3.722 борца; Рогатички (Рогатица) - 1. и 2. чета 1.400 људи, бригада: 1.027 бораца; Калиновички (Калиновик) - 1. и 2. чета 487 бораца, бригада 1.349 бораца.

Горњи подаци за Калиновачку бригаду су веома тачни. У поименичном списку Калиновачке бригаде у књизи "Калиновачка војночетничка бригада ЈВУО" налази се око нешто више од 1300 бораца.

Судећи по овоме Новаковићеви подаци су веома тачни.
Одговори
#89

Требало би да се пише ''прве и друге чете'', тј. први и други позив. Око 9.500 је изгледа са и без оружја. Мени се чини да је у јесен 1943. било око 6.000 са оружјем, тј. да је ово био један од највећих корпуса, уз Мајевички.
Одговори
#90

У Самарџићевом Албуму 1000 4 књ, под Млавским корпусом, има слика некол. официра, а један од њих је Никола Тадић. До сад сам о њему имао следеће:
рез.поручник НИКОЛА Р. ТАДИЋ, јеврејин, свршени правник.
Команд. Друге Млавске бригаде Млавског корпуса.
На служби у Штабу Млавско-смедеревске групе корпуса,1944.год.
Унапређен у чин рез.капетана II кл. Четничко име "Тадија". Шифрована имена :"Егон", Биненфелд".
Осуђен, после рата на 2 год. затвора, јер су биле бројне дипломат. интервенције. По издржаној казни одлази у Израел и ту му се губи траг.
Од сада, пуна идентификација и допуна :
ЕГОН Р. БИНЕНФЕЛД
Свршио гимназију у Слав. Пожеги,1930.год.
1934.год. свршио Школу за рез.пеш. официре.
1.дец.1940.год. унапређен у чин рез.пеш.поручника.
Власник житарске фирме у Пожаревцу, пре рата.
Одговори
#91

Одличан!
Одговори
#92

Милославе имам допуну биографских података за потпуковника Алексу Драшковића.
Алекса Б. Драшковић рођен је 10. фебруара 1909. године од оца Бошка Т. Драшковића и мајке Златане Драшковић (рођ. Перовић). Умро је 29. априла 1994. године у 9:30 часова у мјесту Munster, Lake, Indiana, USA. Сахрањен је 4. маја 1994. године на руском православном гробљу (St. Mary's Russian Ortodox cemetery) у граду Гери (Gary) у савезној држави Индијани.
Узрок смрти је срчани застој, а уз то је боловао и од Алцхајмерове болести. Нисам нашао да је биo пуковник америчке војске, напротив пише да није био припадник америчке војске нити ветеран неког рата. Али је наведено да је био потпуковник Југословенске краљевске војске.
Био је ожењен учитељицом Јеленом рођ. Никчевић, рођеном Американком српског поријекла.
Одговори
#93

Хвала!
Одговори
#94

Има ли неко за Нешковића податке?
Одговори
#95

Хвала Милославу и Бениту.

(19-06-2016, 03:26 AM)Романија Пише:  Има ли неко за Нешковића податке?

Свршио са добрим успехом, као 222, XLIII кл. I и IV кл. Пешад. подоф. школе, 10.мај 1935. - 10. нов.1937.
Одговори
#96

О неким четницима из села Врбљани:
Лазо (Никола) Томић "Црни", инжењер, почетком рата је успио да на превару преусмјери један вагон са оружјем, који је из Загреба ишао за Приједор, старом пругом преко Дрвара и Срнетице (даљим путем), склонио је вагон на станицу Лисина (у то вријеме највиша станица у Европи) и оружје подијелио својим Врбљанцима. Склањајући се од Усташа из родног краја преко Млиништа у Сплит, повезује се са Војводом Бирчанином , посље се враћа у родно село и хвата везу са Урошем Дреновићем. Крај рата је дочекао у Србији, у Крушевцу тамо се оженио, гдје га 1947 проналазе земљаци из милиције и затварају у злогласној Бањалучкој црној кући.
Љубан (Никола)Томић; долазак Усташа (муслимана) из Кључа у Врбљане са задатком да га ухапсе 29.Јула 1941 изазвао је и подизање на оружје(уз вијести из Дрвара). Један је заробљен и пуштен са поруком а други убијен од устаника. Љубан је био командант једне од две чете у селу и касније главни човјек уз Дреновића приликом деобе. Тада,крајем 1941. Љубановим вођством је 1.Чета (Врбљанска) Рибничког устаничког батаљона одлази под Дреновићеву команду. Касније остатак Рибничког батаљона постаје Партизански, од тог одреда настаје 13.крајишка ударна бригада.
У међувремену око 120 бораца из села Врбљани били су под командом Љубана Томића у саставу 2.(Врбљанског) батаљона , 3.Крајишке Бригаде или Пука "Кочић" , Босанско-Крајишког Корпуса ЈВуО. Током рата су се тукли са Усташама и Партизанима уз велике жртве. 1942. ударили су и на једну колону партизанског главног штаба.Касније село заузимају Партизани Краљевачког батаљона а народу се обратио и Моша Пијаде који се народу представио као "Чича Јанко".Четници су позивани на предају, одзив је био слаб и као освету за то партизани под командом неког црногорца 21.12.1942. убијају укупно 15. људи из овог села, http://www.pogledi.rs/forum/Thread-cetni...4#pid44144 што Четника што њихових рођака. Током рата је стрељано још доста људи а већина је страдала у борби.
Љубан Томић гине 1945 на Тријебову у борби против Партизана.
Четници из села Врбљани били су још и :
Перица Васић, Мијат Томић, Деспот Јокић, Никола Ђурђевић, Тодор Тодоровић, Васо Каурин,Бранко Бабић, Стеван Периновић, Вид Јокић, Милан Јокић, Лазо Караћ, Лазар Петковић,Никола Пролић, Богдан Ђурђевић, Стеван Томић, Иле Томић, Милан Томић, Стево Шкавић, Радован Војводић, Сава Лекић, Здравко Берић, Милан Вишекруна, Ђурађ Берић, Мијо Зелић, Којо Зелић.
Посљедњи који је ухваћен и затворен у Црну Кућу у Бања Луци је Илија Васић.
Иначе рођени унук Љубана Томића вође Четника из овог села, Слободан Томић погинуо је као добровољац у Мају 1992.године у Славонији.
Одговори
#97

ђак - наредник АНТУН С. РАЧИЋ
Унук Николе Пашића. Рођен 1920.год, од оца др. Стефија Рачића и мајке Петрославе-Паве, која је била ћерка Николе Пашића.Предс. Управног одбора омлад. ЈРЗ у Цавтату, 1938.год. Предрат је живео је у Београду, Француска улица бр. 21.
Антун, као студент права, ступа у Равногорску организацију у Београду, 1942.год.
Помоћник шефа I сектора-војна обавештења Главног обавештајног центра ОБС Војног Штаба Команде Београда ГШ 2, од поч.1944.год.
Шифрована имена : Мома, Џони, Антон, Антоније.
После рата осуђен на 10.год. робије, са принудним радом и 5 год. губитка грађанских права, по излску са робије. Имовина конфискована, а мајци Пави, Пашићевој ћерци дат је један собичак на тавану њене куће уз енормну кирију.
Ђак-наредник Антун Рачић умро је 1994.год.
Антунов отац, др. Стефи Рачић, био је србин-римокатолик из Цавтата, директор Дубровачке пловидбе, умро 1937.год.
Антунова сестра је Катарина{1919-1946}, која је била удата{1940, на венчању, кум је био кнез Павле Карађорђевић} за акт.арт.поручника КЈВ Тејмураза К. Багратиона-Мухранскија, сина ђурђијанског атамана и принцезе Татјане Романов, рођаке Николе II, последњег руског цара. После октоб. револуције 1917.год, Тејмуразова мајка се закалуђерила у једном женском манастиру у окол. Јерусалима. Иначе Баграционов прадеда командовао је коњицом у борби против Наполеона, 1812.год.
Одговори
#98

Може мешто више о Милошу Марковићу, команданту Пожешког корпуса? Зна ли се тачно место рођења?

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним