[Громовник]

Тема није 5. октобар, а да одговорим, допустите ми рећи да је много људи у Србији испало веома наивно.

Да знаш какав је хаос, лудница и анархија владала у Слобиној Србији, не би тако писао.

[Алигатор]

Постоји много шира слика и зашто је значајан 27.март и приче ко га је финансирао да ли Енглези или слични је крајње небитна,у та времена слично деведесетим крајем истог века на западу се родила стравична деструктивна енергија која се усмерила на исток и чији је главни циљ било што веће редуковање и масовно истребљивање Словена.Да је не дај боже тада победила Немачка од Срба би остало неко етно село попут Лужичких Срба,а Русе би оставили вероватно по неким тундрама.Народ који је екстремно католички попут Пољака су ипак побили 6 милиона а можемо да мислимо шта би било да су наставили несметано да владају.Тај 27.март и априлиски рат на Балкану је била једна мини битка и давање времена словенском колосу Русији да целокупна деструктивна машинерија крене на њих 22.јуна уместо априла како су планирали.Слично се нешто дешавало и деведесетих уместо да запад крене на либералну Русију деведесетих они су се борили са нама и тек 2014 кад су и сами исцрпљени економском кризом и низом ратова су стигли у Украјину али пред њима је једна сасвим друга Русија од оне либералне из 90-их.

[Vlad Alekš]

Па Љотићева идеологија је Светосавски национализам, уз распуштање странака и формирање сталешког парламента.

Шта је ту страно?

Ljotić je na izborima 1935. osvojio oko 30 000 glasova, što je današnjim žargonom kazano daleko ispod cenzusa. Dakle, birači Kraljevine su rekli NE. U rodnom Smederevu je Ljotić ubedljivo pobedio, osvojivši oko 45% glasova. Ovo implicira da je on bio ugledni i poštovani građanin grada u kome je rođen. Nisam kompetentan da analiziram ove podatke. Ako je neko u stanju - dobrodošao je sa analizom.

---

Аха, време је страно, то је проблем

Шта онда тек рећи за личност као што је био Владика Николај, колико ли је он тек био изгубљен са својим идејама у времену и простору

Баш се питам како га прогласише Свецем, тако изгубљеног.

Edmund Berk, otac konzervativizma i najveći politički um anglosaksonskog sveta, i Nikolaj Berđajev, najveći ruski hrišćanski filozof se slažu po mnogim pitanjima. A najznačajnije pitanje je Francuska buržoaska revolucija koju su obojica osudili. Prvi na samom njenom početku dok još nije pokrenuta giljotina, drugi nekih 150 godina kasnije kada je sve bilo gotovo. I kada je već bilo kasno. Berđajev je osudio i Oktobarsku revoluciju, dočim Berk to nije mogao da uradi iz opravdanih razloga. Njihova glavna primedba je slična, da ne kažem ista. Dakle, Francuska revolucija je do ekstrema dovela proces koji je već bio prisutan na evropskom tlu - rušenje hijerarhije. Bog - monarh i patrijarh - aristokratija i sveštenstvo - svi ostali. Tada su ubrzano počeli da se stvaraju pseudocrkva i kvazisabornost. I meni se ne dopada današnji svet. Ali tu smo gde smo. Nismo u stanju da promenimo prošlost. Ne možemo se vratiti u Srednji vek. Prošlost je prošla.

[Громовник]

ЗБОР је прогоњен од власти од свог оснивања па све до судбоносног 27. марта. Љотић је у више наврата хапшен, борбе збораша против комуниста на Београдском Универзитету су искоришћене за забрану ЗБОР-а итд.

У таквим условима притисака и просекуције није ни било за очекивати да широке народне масе које вероватно нису ни разумеле програм ЗБОР-а буду за ту опцију. Поготово имајући у виду да су идеологије Трећег пута због своје идеолошке сложености и већини људи неразумљивости, у свим земљама Европе окупљале мањи број људи, углавном интелектуалаца.

Иначе, идаје Трећег пута није враћање у средњи век, већ уклањање свих оних узрока корупције старог поретка.

[Vlad Alekš]

ЗБОР је прогоњен од власти од свог оснивања па све до судбоносног 27. марта. Љотић је у више наврата хапшен, борбе збораша против комуниста на Београдском Универзитету су искоришћене за забрану ЗБОР-а итд.

У таквим условима притисака и просекуције није ни било за очекивати да широке народне масе које вероватно нису ни разумеле програм ЗБОР-а буду за ту опцију. Поготово имајући у виду да су идеологије Трећег пута због своје идеолошке сложености и већини људи неразумљивости, у свим земљама Европе окупљале мањи број људи, углавном интелектуалаца.

Иначе, идаје Трећег пута није враћање у средњи век, већ уклањање свих оних узрока корупције старог поретка.

Dučić je tvrdio da su Cincari upropastili Srbe i Srbiju. Šta mislite o toj tezi?
Spomenuli ste Svetosavski nacionalizam, pa sam zbog toga spomenuo Srednji vek.

[Милослав Самарџић]

Nikolaj Berđajev, najveći ruski hrišćanski filozof se slažu po mnogim pitanjima.

Чуо сам скоро да је у ствари Запад извикао Берђајева за ту титулу, а да је он далеко од ње...

[Милослав Самарџић]

Иначе, идаје Трећег пута није враћање у средњи век, већ уклањање свих оних узрока корупције старог поретка.

Не бих рекао, укидање вишестраначког парламента за рачун сталежа и једне доминантне опције је враћање у средњи век

[Милослав Самарџић]

Нема се више шта причати, ја могу да схавтим Краља који је био дете па се склонио, али не могу да схватим генерале који су са њим отишли и оставили народ на цедилу

А јел исти мислиш за 1915/16. годину?

[Србин]

Какве то везе има Милославе, онда су се генерали повукли заједно са својом војском пешке и вратили се са њом, неможе неко ко воли Дражу који је остао и ратовао да воли издајнике Мирковића и Симовића који су у Енглеској ладили дупе

[Vlad Alekš]

Nikolaj Berđajev, najveći ruski hrišćanski filozof se slažu po mnogim pitanjima.

Чуо сам скоро да је у ствари Запад извикао Берђајева за ту титулу, а да је он далеко од ње...

A Berka je izvikao Istok? Hrišćanska filozofska misao nije trka na 100 metara. Najbolje je čitati pa upoređivati. Predlažem "Velikog inkvizitora", na mene je, na primer, on tu ostavio najjači utisak.

---

Какве то везе има Милославе, онда су се генерали повукли заједно са својом војском пешке и вратили се са њом, неможе неко ко воли Дражу који је остао и ратовао да воли издајнике Мирковића и Симовића који су у Енглеској ладили дупе

Poražavajuća je činjenica da ja Simović kasnije "priznao" Tita. Zatim poražavajuće mi je to što se uselio u stan koji je otet od porodice reditelja Saše Petrovića. U Nemanjinoj, preko puta nekadašnje Nedićeve zgrade.

[херцеговац]

Nikolaj Berđajev, najveći ruski hrišćanski filozof

Берђајев углавном има екуменистичке до јеретичке поставке наспрам Православне мисли и догматике.

Почевши од мисли о слободи и Богу, па остало. Зато он није највећи руски хришћански мислилац. Највећи Православни и руски је Иљин.

Онда:

1. „Ја признајем вишестепену реинкарнацију, реинкарнацију на једном другом, духовном плану, као и преегзистенцију на духовном плану... Теорија преоваплоћења у једној пројекцији је неодржива и неспојива с целошћу личности и непроменљивошћу саме идеје о човеку. Међутим, може се прихватити идеја о реинкарнацији у многим пројекцијама, према којој човечија судбина зависи од његовог постојања у пројекцијама, различитим од пројекције појава објективног света. Лајбниц је с правом говорио о метаморфозама, а не о метем-психози... Дефинитивна судбина човека не може да буде одлучена у току једног краткорочног живота на земљи“.

2. „Велики отпор у мени буди објективирање пакла, као и сваки покушај конструисања онтологије пакла као што је то чинило традиционално теолошко учење. У овоме ја сагледавам догматизирање прастарог садистичког инстинкта човечанства... Коначна Божија победа над моћима пакла не може бити подељена на два царства, један у царству Божијем, а други у царству Сатане, један у царству спасених и други у царству на вечна мучења осуђених. Хришћанска есхатологија прилагођена је категоријама овог света, времену овога света и овој историји...Просечан човек не може у себе да прими Откровење Божије без елемената претње, без претње казном. Страх је од прастарих времена основни афект човеков; он је тај који покреће историју“.

3. „Морамо одустати од рационалистичке идеје да је Бог господар света, да он влада природним светом, светом феномена, ако бих се смео послужити гносеолошком терминологијом. У овом свету нужности, расцепљености и робовања, у овом палом свету који се не може да ослободи моћи и судбине, не влада Бог већ кнез овог света. Бог влада у царству слободе, не и Принуде, у духу, не у детерминисаној природи.“

4. „Апокалипса је повезана са парадоксом времена и у томе је необична тешкоћа њеног тумачења. Па, и истину говорећи, тумачење симболике апокалипсе јесте у знатном степену узалудан Посао. Ја се уопште не припремам да тумачим апокалипсу и хоћу једино да поставим философски проблем свршетка историје... Постоје два поимања апокалипсе: поимање пасивно и поимање активно. У историји хришћанског сазнања увек је преовладавало прво поимање. Крај света се пасивно предосећа и очекује, одређује се искључиво Богом, постоји само Божији суд над светом. Или, пак, човек активно-стваралачки припрема крај света који зависи и од човекове активности, то јест биће богочовечанско дело. Пасивно очекивање свршетка пропраћено је осећањем ужаса. Активно, пак. припремање свршетка је борба и може бити пропраћено осећањем победе.“

5. „Атеизам, не вулгарно-злобни, него високи, страдалнички атеизам, био је дијалектички тренутак у богосазнању, он је имао позитивну мисију, у њему се збило очишћење идеје Бога од лажног социоморфизма од људске нељудскости, објективиране и пренете у трансцендентну сферу. Фојербах је био у праву, не у односу према Богу, него у односу према идеји Бога“.

6. „Пад у грех се схвата као непослушност. Увођене су нелогичне идеје да Бог може бити увређен. Искупљење се заснива на идеји justitia vindicativa... Чистилиште, рај, пакао – све је то још овострано. Ради провере наших појмова о Богу замислите свемогућег Бога који прихвата вечно страдање живих бића за највише добро“.

7. „Хришћанство до дана данашњег није превладало кошмарни карактер своје сопствене есхатологије. Уношење моралног начела у загробна веровања било је, наравно, прогрес, продуховљење магијских веровања. Али морално начело је пре свега попримало карактер суда и застрашивања. Чак и хришћанско веровање у живот после смрти носи печат садистичке фантазије... Осветољубива Апокалипса постоји већ у књизи Еноха, која претходи хришћанској Апокалипси... Али кошмарне су и друге, позитивније могућности – могућност бесконачних метаморфоза, могућност потпуног губитка личности у безличном Божанству, а изнад свега могућност вечних адских мука... Судско схватање бесмртности исто је тако непродуховљено као и древно магијско схватање. У традиционалном учењу о бесмртности веома велику улогу игра педагошки елемент, који отворено има егзотерни карактер“.

8. „Идеја о бесмртности душе грчког је порекла. Спасење код Јевреја је спасење целог народа. Код Језекије се траже зачеци идеје бесмртности. Али уопштено говорећи код пророка није било вере у личну бесмртност... Тек у II веку јудаизам је прихватио веровање о награди у будућем животу. Али Јевреји су за разлику од Грка дошли до веровања у васкрсавање са телом, а не у бесмртност душе... Погрешно је мислити да је човек по природи натурално бесмртно биће, и, такође је погрешно мислити да човек само одозго, од Божанске силе, добија своју бесмртност... Бесмртност је богочовечанско дело, дело слободе и дело благодати, дело које се остварује и одоздо и одозго“.

9. „Стваралачки развој у свету треба схватити као осми дан стварања. Светско стварање није само процес који иде од човека ка Богу. Бог захтева стваралачки новум од човека. Он чека дела људске слободе“.

[Vlad Alekš]

Nikolaj Berđajev, najveći ruski hrišćanski filozof

Берђајев углавном има екуменистичке до јеретичке поставке наспрам Православне мисли и догматике.

Почевши од мисли о слободи и Богу, па остало. Зато он није највећи руски хришћански мислилац. Највећи Православни и руски је Иљин.

Ja sam napisao kako je Berđajev najveći ruski hrišćanski filozof. Ne mislilac, već filozof. Filozofija je sama po sebi jeretička u odnosu na religiju. U filozofiji je bitan racio, za razliku od religije koja se zasniva na veri. Potkrepiću još jednim primerom. Ako bih rekao da je Nikola Milošević najveći srpski hrišćanski filozof, to nipošto ne bi značilo da je on veći mislilac od vladike Nikolaja.
Dali ste neke citate od Berđajeva. Ne razumem zašto, no dobro. Mora se naglasiti da je on u mladosti bio materijalista.
Uostalom, dosta je bilo priče "ko je veći", nismo deca. Vratimo se 27. martu.

[Милослав Самарџић]

ОК, само да напоменем да ми је један теолог причао како Запад ''гура'' Берђајева баш зато што је његово учење против православља.

[Романија]

Како би по вама, г. Милославе, изгледао март и април 41, да је био жив Александар I ?