Оцена Теме:
  • 3 Гласов(а) - 4 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Крвави Васкрс 1944.
#1

Е, ако нисте знали, ''друг Тито'' није знао да ће савезнички бомбардери разорити српске градове, нити је одређивао циљеве, каже др Момчило Павловић:
http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D...D0%BD.html
Одговори
#2

Тито, одговор н захтев да се бомбардује Загреб:
''Забрањујемо бом­ба­­р­довање непосредне близине Загреба''.

Кардељ, одговор на захтев да се бомбардује Љубљана:
''Не разумем које вас потребе терају на то и у чију корист би било то бомбардовање. Нема сумње да би у Љубљани било на хи­ља­де наших мртвих људи, а непријатељ би претрпео готово ни­ка­кве губитке. У томе имамо искуство из целе Југославије. Им­а­ј­те на уму да савезнички авиони бомбардују на посебан начин, та­ко да по­к­ри­вају целе површине. Можете лако замислити како би то из­г­ледало у Љубљани. Била је то крајња лакомисленост и не­од­го­во­р­но­ст пред својим народом немати у виду све те мо­ме­нте. То ва­жи не само за Љубљану, већ и за друге тачке.''

Мада су бом­ба­р­довања тражили многи комунистички фун­к­ци­о­не­ри и команданти, британски мајор Џон Хеникер Меј­џор, ''као и дру­ги из­во­ри'', казују да ни једно бомбардовање није пре­дузето без ''јасне'' доз­воле Ј. Б. Тита.
Одговори
#3

(20-04-2014, 01:20 PM)Милослав Самарџић Пише:  Тито, одговор н захтев да се бомбардује Загреб:
''Забрањујемо бом­ба­­р­довање непосредне близине Загреба''.

Како су онда после тога једно 5 пута бомбардовали Загреб (железничку станицу)?
Одговори
#4

Коју железничку станицу, Дуго село?
А иначе тема је шта је Тито тражио, а шта забрањивао.
Одговори
#5

Упоредите број бомбардовања и губитке у Хрватској и Србији, то је разлика између пикирања на војне објекте и тепих бомбардовања градских четврти:

Varaždin su saveznički avioni napali šest puta i u tim napadima je poginulo 40 osoba.

Saveznici su iz aviona bombardirali i željezničku stanicu u u Novom Marofu te jedan vojni vlak.

Industrijska zona Siska bila je česta meta savezničkih avionapada početkom 1944. godine.

U Capragu je tada bila smještena rafinerija “Hrvatski Shell” koju su saveznički bombarderi u više navrata razarali. Prvi napad zabilježen je 14. lipnja 1944. kada je rafineriju napalo 14 aviona. Počinjena je velika materijalna šteta, a stradale su i okolne civilne kuće.

Sisak i okolica iz zraka su napadnuti 14 puta, a sam Sisak 11 puta. U tim napadima poginulo je 59 osoba, a ranjeno je njih 113.
Одговори
#6

Изгледа да је у Хрватској највише страдао Славонски Брод (као и суседни Босански Брод, гађани су истовремено):
U razdoblju od godinu dana, od 2. travnja 1944. do 17. travnja 1945., na grad Slavonski Brod saveznička avijacija izbacila je 15.898 bombi prosječne težine 250 kilograma. Odnosno oko 4000 tona bombi. Gotovo 80 posto grada je razrušeno. Broj poginulih vjerojatno nikada neće biti poznat. Taj broj se, ovisno o izvoru, kreće od 900 do 3000 osoba. Grad je nakon tih napada, kako se navodi u knjizi Hrvatskog instituta za povijest “Angloamerička bombardiranja Hrvatske u Drugom svjetskom ratu”, izgledao potpuno apokaliptično. Prema navodima iz knjige, “u međurječju Save i Drave niti jedan grad nije tako teško razaran u zračnim napadima tijekom Drugog svjetskog rata kao Slavonski Brod”.

Ta razaranja Slavonski Brod ima “zahvaliti” svom iznimno važnom geostrateškom položaju.

Kroz grad je prolazila pruga Zagreb - Beograd koja je njemačkoj vojsci služila kao glavna poveznica za opskrbu njenih trupa na istoku Jugoslavije i u Grčkoj. Tu je bio i željeznički most koji je spajao Hrvatsku i Bosnu, a kolokvijalno je nazvan “vratima Bosne”.

Od kraja 1943. upravo je taj most glavni pravac izvoza boksita iz BiH u Treći Reich. U gradu je bila jedina tvornica streljiva u NDH, jedno vrijeme tu je bilo i glavno zapovjedništvo njemačke vojske za Bosnu, a i brojne njemačke jedinice. Preko Save, u Bosanskom Brodu, nalazila se tadašnja rafinerija Standard.

Za saveznike su u to vrijeme sve to bili legitimni ciljevi koje su željeli uništiti kako bi njemačku vojsku i njene saveznike prisilili na što bržu predaju.
Одговори
#7

Ево један хрватски извор о бомбардовањима Загреба:

Dok su na njemačke gradove bacane zapaljive bombe na civilne ciljeve, u hrvatskima su mete bile pruge, aerodromi i proizvodni pogoni. Zato su i gađani Zagreb, Brod, Vinkovci, Sisak, a mnogo manje drugi gradovi. Činjenica da je u tim bombardiranjima bilo civilnih žrtava velika je tragedija, ali te su žrtve bile neizbježne zbog nepreciznosti tadašnjih bombi. Jasno je da bi bez takvih bombardiranja saveznici mnogo teže slomili njemački otpor.

Napad na Zagreb
No, komentator u “Ognjevima s neba” tvrdi da je Zagreb “sustavno bombardiran”, što implicira da se bombardiralo mnogo više od komunikacija i aerodroma, a nije tako.

Evo kako bi trebalo opisati bombardiranja Zagreba: već se od rujna 1943. znalo da predstoje bombardiranja. Neki je astrolog prorekao da se to neće dogoditi “prije početka ožujka” (i nije se puno prevario!). U listopadu Zapovjedništvo grada Zagreba izdaje precizne upute o ponašanju za vrijeme bombardiranja, potkraj godine najavljuje se probno gašenje svjetala te “ispitivanje sirena za uzbunjivanje”.

Prvi napad na Zagreb dogodio se 22. veljače: glavne su mete bili aerodrom na Borongaju i Glavni kolodvor, kao i pruga koja se od kolodvora pružala na istok i zapad. Tada su pogođeni i Tkalčićeva, Opatovina, zgrada socijalnog osiguranja u Mihanovićevoj, dominikanski samostan na Koloniji (u Kontakovoj, gdje su stradala osmorica redovnika), tvornica ulja u Držićevoj (na mjestu današnje produžene Branimirove) i druge lokacije. Osim nekolicine, sve su bombe, dakle, padale po ciljevima ili neposredno uz njih . Aerodrom na Borongaju, ključan u njemačkim ratnim naporima na širem prostoru, bio je potpuno srušen i do svibnja je bio izvan upotrebe, čime je bombardiranje postiglo cilj.
Одговори
#8

(20-04-2014, 01:15 PM)Милослав Самарџић Пише:  Е, ако нисте знали, ''друг Тито'' није знао да ће савезнички бомбардери разорити српске градове, нити је одређивао циљеве, каже др Момчило Павловић:
http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D...D0%BD.html

Тужна је и јадна ова Србија са оваквим "државним историчарима"!
Немам други коментар.
Одговори
#9

(20-04-2014, 05:31 PM)Милослав Самарџић Пише:  Упоредите број бомбардовања и губитке у Хрватској и Србији, то је разлика између пикирања на војне објекте и тепих бомбардовања градских четврти:
Самарџићу,
Ја бих молио за извор за ово.
Знам да га немате и да сте ово измислили, али ме чисто занима који су то авиони пикирали по Хрватској. Можете и да наведете кад су то из пикирања бомбардовали циљеве по Хрватској.

Слика бомбардовања железничке станице у Београду.
http://www.mycity-military.com/slika.php...SLAVIA.jpg

Слика бомбардовања железничке станице у Загребу.
http://www.mycity-military.com/slika.php...SLAVIA.jpg

Разлика није у прецизности, него у томе што је око станице у Београду више стамбених зграда.
Одговори
#10

Крваки Васкрс 1944
http://www.youtube.com/watch?v=4SmCpr0ynrg
Одговори
#11

(20-04-2014, 09:41 PM)ватхра Пише:  
(20-04-2014, 05:31 PM)Милослав Самарџић Пише:  Упоредите број бомбардовања и губитке у Хрватској и Србији, то је разлика између пикирања на војне објекте и тепих бомбардовања градских четврти:
Самарџићу,
Ја бих молио за извор за ово.
Знам да га немате и да сте ово измислили, али ме чисто занима који су то авиони пикирали по Хрватској. Можете и да наведете кад су то из пикирања бомбардовали циљеве по Хрватској.

Слика бомбардовања железничке станице у Београду.
http://www.mycity-military.com/slika.php...SLAVIA.jpg

Слика бомбардовања железничке станице у Загребу.
http://www.mycity-military.com/slika.php...SLAVIA.jpg

Разлика није у прецизности, него у томе што је око станице у Београду више стамбених зграда.
Измислио! Smile
Па у томе је суштина, сами Савезници су имали план да у земљама Рајха бомбардују тепих системом, а у окупираним земљама пикирањем. И тог плана се нису држали само у случају српских градова. Имате то детаљено код браће Кнежевић.
И Дража кад је 1942. тражио бомбардовање, подразумевало се да је пикирањен ма војне циљеве. Зато је 22. априла 1944. протестовао, наводећи поред осталог: ''...Наши савезници приликом бомбардовања наших градова бацају бомбе у хоризонталном лету а не пикирањем, како би на тај начин задали окупатору што теже ударце, а домаће становништво што више поштедели''.
Драстичан пример је и бомбардовање Београда 18. маја, када је било облачно.
Рекосте да сте читали моју књигу о овоме?
По једну слику можете наћи за ма коју тврдњу.
Одговори
#12

Не знам где.сте чули за те планове, али 15 AAF у свом саставу није имала нити један авион који је могао да гађа из обрушавања. Самим тим нису ни могли да тако гађају, а очигледно и да нису ни планирали. То се лако да проверити, познато је које су типове авипна користили и које јединице су учествовале у нападима.
Одговори
#13

Није, јер је формирана за Рајх, таква јединица уопште није требало да се шаље на БГ.
Имало је Балканско ваздухопловство те авионе, а свакако и друге јединице.
Одговори
#14

(21-04-2014, 02:05 PM)Милослав Самарџић Пише:  Није, јер је формирана за Рајх, таква јединица уопште није требало да се шаље на БГ.
Rolleyes

(21-04-2014, 02:05 PM)Милослав Самарџић Пише:  Имало је Балканско ваздухопловство те авионе, а свакако и друге јединице.
BAF нити је имао авионе за обрушавање, нити је вршио стратешко бомбардовање.

Бомбардовање из обрушавања је све мање кориштено крајем рата. Иако прецизно, било је и врло ризично, те су користили друге начине. На оним снимцима што су их поставили у теми о Халјарду се лепо види да су користили ракетна зрна уместо тога.

А пошто видим да ви и даље тврдите да су постојали неки мистериозни авиони у непостојећим јединицама који су, уместо Б-17 и Б-24 бомбардовали по Хрватској и Словенији, изволите па поставите неки извор за то.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 2 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним