Фотографија је заплењена код наредника Радета Вукашиновића, командира штапске чете 3. жичке бригаде, када је погинуо у окршају са Пећанчевим четницима (заправо овејаним љотићевцима) јуна 1943. године.
У Властином досијеу фотографија је налепљена на једну страницу, са исписаним ''објашњењем'' испод:
Том приликом заплењени су још неки јако важни документи, а поред осталог и 16 страница ратног дневника Радета Вукашиновића, које нам откривају неке битне ствари у вези ликвидација које су четници вршили ван борбе. Главни за ликвидације (на терену своје бригаде) били су управо Раде Вукашиновић (најчешћи непосредни извршилац), и Богдан Пановић, оба јако важни у бригади (Пановић командант батаљона). И Пановић и Вукашиновић су побегли из Нишког логора, приликом пробоја 12. фебруара 1942. године. У том пробоју погинуо је Радетов отац, војвода Вуле Вукашиновић.
Док се нисам упустио у истраживања архиве Гестапоа нисам могао ни да замислим докле иде комунистичко фалсификовање.
Видели смо да су службеног лекара Горске гарде без позивања на извор (макар и лажно сведочење) уписали као ''сарадника НОП-а.
Ево шта је Мирослав М. Миловановић написао за оца и сина (Вула и Рада) у својој књизи о логору Црвени крст:
Само на једној страници унео је ноторне лажи за тројицу људи: Вукашиновиће (Вукашина и Рада) и капетана Ивана Вујисића, кључног учесника пробоја из Нишког логора (штитио одступницу отетим митраљезом). Наравно, и Вукашин и Раде и Иван били су до смрти заклети ратници ђенерала Драже.
Ево Миловановићевог (не)дела у целини, као и списка свих који су му помогли и пружили подршку:
http://logorcrvenikrst.wikidot.com/knjig...rveni-krst