[Захумље]

УПРКОС ПРИТИСКУ САД: Иран ће Русији испоручивати нафту за машине, опрему и робу
02:24 07.08.2014.0 коментараШтампај
МОСКВА И ТЕХЕРАН ПОТПИСАЛИ ПЕТОГОДИШЊИ ПРЕДУГОВОР КОЈИ ЋЕ СМАЊИТИ ПРИТИСАК НА ЊИХ ЗАПАДНИХ САНКЦИЈА

РУСИЈА је договорила с Ираном велики нафтно-сировински посао, који ће обема странама омогућити да ублаже утицај западних санкција.

Две стране су претходно потписале петогодишњи меморандум о разумевању, који подразумева да ће Русија испоручивати Ирану готове производе у замену за иранску нафту.

Документ су потписали министар енергетике Русије Александар Новак и његов ирански колега Бижан Намдар Зангене.

Како истичу у руском Министарству енергетике, разматра се могућност учешћа руских компанија у пројектима на територији Ирана везаним за изградњу и реконструкцију електрана и енерго-мрежа, као и могућност продаје Ирану руских машина, опреме и готових производа.

У замену Иран ће давати Русији своју нафту, на чију продају је тренутно стављен ембарго земаља Запада.

Конкретни уговори и споразуми могли би бити закључени током седнице међувладине комисије 9–10. септембра, која ће бити одржана у Техерану.

Русија и Иран воде преговоре о овом послу од краја прошле године, а Вашингтон је вршио на Москву велики притисак како би спречио његово закључивање.

Бела кућа се плаши да би нафтна сарадња с Русијом значила за Иран ублажавање утицаја западних санкција и смањење притиска на Техеран у текућим преговорима с „шесторком” о статусу његовог нуклеарног програма.

[Захумље]

ГОРОДЊЕНКО: Руска западна „пета колона“ опет прижељкује - револуцију
15:55 11.08.2014.13 коментараШтампај
ВЕЋ ВОДИ КАМПАЊУ ДИСКРЕДИТОВАЊА СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ РУСИЈЕ,
ЛИДЕРА ДНР И ЛНР И ВРЕДНОСТИ РУСКОГ СВЕТА
Пише: Јуриј ГОРОДЊЕНКО, украјински политиколог

Тврди да је Русија сама крива што се суочава са аанкцијама и антируском политиком Запада и Кијева
Главна мета „пете колоне“ је шеф руске државе Владимир Путин. Песник и новинар Дмитриј Биков написао је: „Нема Русија неке принципијелне тековине, неке велике историјске догађаје повезане са именом Путина“
Путин не оснива гулаге, успешно је завршио Чеченску кампању, уклања олигархе из владања земљом. Русија је сада у успону, вратила је Крим, земља враћа себи статус велике силе са којом у свету морају да рачунају. Али не, „пета колона“ опет жуди за револуцијама
Године 1917. руска интелигенција била је незадовољна аутократијом и активно је подржала свргавање Николаја II. Године 1991. интелигенција је активно учествовала у ликвидацији СССР...
ДАНАС представници такозване руске „опозиције“ (или „пете колоне“) воде циљну и системску кампању за дискредитовање спољне политике Русије, лидера Доњецке и Луганске Народне Републике, као и вредности Руског света. У том циљу се у информативни простор константо убацује читав низ тврдњи на које се мора реаговати.

Тврдња №1: Русија је сама крива због антируске политике Запада и Кијева

Ево шта на сајту „Ехо Москве“ (сви доле наведени цитати „руских опозиционара“ узети су из њихових личних блогова тог интернет-ресурса) пише песник и новинар Дмитриј Биков: „Он је (Крим) за Русију економски пре нерентабилан, политички - сумњив, будући да је појачао њену изолацију и дефинитивно је посвађао са Украјином“. И даље: „Ако су се на том истом Мајдану многи клели у љубав према Русији и мржњу само према појединим њеним представницима, онда данас мисао о ропској природи Русије и њеној потпуној непоправљивости доминира у готово свим умовима у Украјини - а за то никако не треба захвалити украјинској власти… последице данашње конфронтације ми ћемо себи разјашњавати деценијама, ако не и вековима. Добра је геополитика која тако свађа са најближим суседима, а у будуће и са читавим светом“.

Нећемо понављати општепознате чињенице о томе да је од самог почетка Евромајдан имао јасно изражену антируску оријентацију (или је неко заборавио јавне говоре западних „јастребова“ од Мекејна до Грибаускајте и Качинског, који су позивали да се Русија нипошто не воли? Међутим, то да је баш Руска Федерација крива пред Кијевом и Вашингтоном - нови је тренд у реторици „пете колоне“.

Хунта бомбардује градове у којима живи рускојезично становништво, забрањује руске филмове, прекинула је емитовање руских тв-канала, уводи квоте на књиге из Русије, а испоставља се да за то треба да одговара Русија. Јер, знате, она, спроводи погрешну „геополитику“.

Тврдња №2: Кремљ је спреман да преда Донбас

„Петој колони“ није довољно да осуди помоћ Југоистоку. Осим тога она жели и да дискредитује лидере Доњецке и Луганске народне републике.

Артемиј Троицки (музички критичар) пише: „Ја бих тај контигент дефинисао као „сувишни људи XXI века“… У принципу, читава наша земља мало пати од тог синдрома, али су код појединих грађана преокрети конкретни“. Испоставља се да се народна одбрана не бори са фашистима који исповедају идеологију украјинског интегралног национализма (наша „пета колона“ не признаје фашизам у Украјини) - они ратују „због љутње на мрски свет и због сопствене ништавности“.

Али, „петој колони“ није довољно да понизи лидере ДНР и ЛНР. Њима је важно и да покажу браниоцима да се Русија од њих одрекла. „Мноштво људи жељних рада“ (тј. лидера Југоистока) није потребно „у условима путиновског застоја“, тврди Дмитриј Биков. Судећи по свему, „пета колона“ планира да и даље активно пропагира ову тезу.

За представнике „руске опозиције“ није битно то што Русија данас прихвата и обезбеђује најнеопходније за огроман број избеглица са Југоистока. „Петој колони“ је битно што се управо Русија на свим међународнима платформама (од Савета безбедности ОУН-а до ОЕБС-а свим силама бори за прекид казнене операције у Донбасу и скреће пажњу на хуманитарну катастрофу у том региону.

Тврдња №3: украјински народ се ујединио против Русије

„Међу таквим стварима је - способност народа да се уједини и разумно делује у критичним тренуцима; непопуларност фашизма у Украјини и одсуство потребе за радикалним снагама после револуције; јединство Запада и Истока, које се упркос свему учвршћује када је у опасности постојање државе“ - пише Дмитриј Биков. Као да нема бројних антиратних акција које су прошле по читавој Украјини. Нема терора који су по читавој Украјини организовали представници неофашистичког „Десног сектора“.

На шта год да су све спремни кијевски организатори - ни њима није пало напамет да тврде да су се Украјинци масовно „ујединили“ да би своју децу слали као „топовско месо“ у Донбас и да уз то плате порез за рат.

Боравећи у удобним московским становима само „пета колона“ може да говори о радости и јединству обичних Украјинаца.

Тврдња №4: санкције Запада довешће Русију до пораза

„Ако Путин настави да подржава сепаратисте, показаће се као спонзор и саучесник терориста у очима огромног дела света, најутицајнијег у политичком, економском, информативном и војном погледу. То је - смрт за земљу“ - тврди историчар, тв-новинар, професор, члан Савета при Председнику РФ за развој грађанског друштва и за људска права, Николај Сванидзе. По његовом мишљењу Русија нема савезника.

Још један „опозиционар“, шеф партије „Западни Избор“, Константин Боровој (магистар наука, доцент, сарадник низа научно-истраживачких института у совјетско време) прориче Русима дефицит роба широке потрошње, неродицу, систем картица за намирнице и робу за основне потребе.

Чудно је да се за „пету колону“ читав свет своди на САД (320 милиона становника) и ЕУ (507 милиона становника).

Изгледа да је руска „пета колона“ учила географију заједно са Џен Псаки (портпаролка Стејт департмента). Она не види на карти пријатељске према Русији Кину (1,3 милијарде становника), Индију (1,2 милијарде становника), које су највеће економије света. Не примећују јачање сарадње Москве са земљама БРИКС-а, са Ираном, земљама Латинске Америке.

Требало је само да Русија донесе одлуку о забрани увоза пољопривредних производа из земаља ЕУ па да Бразил, Аргентина, Турска и низ земаља одмах себе предложе за испоручиоце. Како Боровој, који је руководио банкама и компанијама, може да не зна елементарне економске истине? У данашње време проблем је наћи ново тржиште, а не продати производе.

Тврдња №5: Путин нема принципијелних достигнућа

Наравно, главни циљ „пете колоне“ је шеф руске државе.

„Нема Русија неке принципијелне тековине, неке велике историјске догађаје повезане са именом Путина“ - изјављује Дмитриј Биков.

Године 1917. руска интелигенција била је незадовољна аутократијом и активно је подржала свргавање Николаја II.

Године 1991. интелигенција је активно учествовала у ликвидацији СССР-а.

Током 1990-их интелигенција је проклињала Јељцина због - неуспеха у антитерористичкој кампањи у Чеченији и због владавине олигарха.

Владимир Путин не оснива гулаге, успешно је завршио Чеченску кампању, уклања олигархе из владања земљом. Русија је сада у успону, вратила је Крим, земља враћа себи статус велике силе са којом у свету морају да рачунају.

Али не, „пета колона“ опет жуди за револуцијама. А шта су оне значиле за јачање наше државе?

Превела Ксенија Трајковић

---

Вучић позвао све грађане Србије који ратују у Украјини да се врате својим кућама
16:42 12.08.2014.4 коментараШтампај
ВЛАДА СПРЕМА ЗАКОН КОЈИ ЋЕ ОМОГУЋИТИ ДА СВИ УЧЕСНИЦИ
У „ТУЂИМ РАТОВИМА“ БУДУ ОСУЂЕНИ И НА 12 ГОДИНА ЗАТВОРА
Александар Вучић

Премијер изјавио да нема информације о захтевима за бриселски споразум-2, али је нагласио да је он „увек спреман за Брисел“, иако Србија сада нема са ким да преговара
ПРЕМИЈЕР Александар Вучић изјавио је данас да Србија не учествује у сукобима на територији Украјине и оценио да ангажман наших држављана за новац у тим сукобима наноси штету држави.

„Србија не учествује у тим сукобима. Србија води одговорну политику. Нисмо у могућности да законски реагујемо, али све више водимо рачуна о лицима која се враћају са територија Сирије и Ирака и оних који у Украјини учествују у сукобу, пратимо њихово деловање у земљи“, рекао је Вучић новинарима.

Он је позвао све који ратују на територији Украјине да се врате у земљу и брину о својим породицама, јер, како је истакао, није њихово да ратују у туђој земљи ни за 6.000 долара, ни за 1.200 долара, у зависности од тога колико их ко плаћа.

Вучић је објаснио да је реч о лицима који су у 90 одсто случајева плаћена, која раде са свим најважнијим обавештајним службама, истакавши да не жели да говори о томе како се они прикључују проруским или другим снагама.

„Али, наноси се велика штета Србији“, нагласио је и најавио да ће, на предлог Расима Љајића, бити донета нека решења.

„За Србију и српски народ ратови су давно завршени. Ми гледамо у мирну будућност, у којој размишљамо како да будемо 2016. године економски најнапреднија земља у региону“, закључио је Вучић.

Посланичка група СДПС упутила је 7. јула у скупштинску процедуру Предлог измена и допуна Кривичног законика, којим се регрутовање и одлазак грађана Србије у ратове у свету сматра најтежим кривичним делом и може казнити затвором до 12 година.

Разлог за доношење таквог закона, по хитном поступку, је спречавање учешћа држављана Србије у оружаним сукобима у свету, рекао је тада Тањугу овлашћени представник те посланичке групе Мехо Омеровић.

Сличан закон имају многе државе региона и Европске уније.

Предложено је да пропише као ново кривично дело „формирање и придруживање страним оружаним формацијама“.

Свако ко противно закону врбује, организује, руководи и опрема појединца или групе људи са циљем придруживања страној војној, страној оружаној формацији која делује изван Србије, биће кажњен затвором од две до 12 година, предложено је тим изменама.

Прописано је и да ће свако ко се на било који начин придружи страној војној или страној оружаној формацији бити кажњен затвором од једне до пет година, као и да учинилац кривичног дела, који открије појединца или групу и тако спречи извршење кривичног дела или открије групу пре извршења кривичног дела, може бити ослобођен казне.

Вучић је, иначе, изјавио да нема информације о захтевима за нови бриселски споразум, да је он увек спреман за Брисел, а Србија за наставак дијалога, али да нема с ким да преговара.

„Увек сам спреман да дођем у Брисел, ми смо веома посвећени наставку дијалога са Албанцима са којима немамо никакав проблем. Једни проблем је то што они немају своју владу“, рекао је премијер новинарима и истакао да би стога сматрао веома некоректним уколико би неко из међународне заједнице рекао да Србија нешто није испунила, јер Србија заправо нема с ким да разговара.

Одговарајући на питање - да ли је било притисака да се разговара о „Бриселу 2“, председник владе је рекао да би јавност већ била обавештена да је имао било какву информацију у вези са тим.

„Рекао сам Кетрин Ештон да сам увек спреман да дођем у Брисел, да сам посвећен наставку дијалога“, истакао је Вучић.

Тањуг

[Захумље]

Американци се спремају да оснују антируску сателитску телевизију
20:42 13.08.2014.4 коментараШтампај
НЕ ТРЕБА СУМЊАТИ ДА ЋЕ ГЛАВНА МЕТА НОВЕ АМЕРИЧКЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ
- АКО „ПРОХОДА“ - БИТИ ВЛАДИМИР ПУТИН


Broadcasting Board of Governors одлучио да Белој кући и Стејт департменту сугерише да размотре могућност оснивања сателитске телевизије која би даноноћно емитовала на руском и примарно се бавила Русијом
Шеф BBG Џефри ШЕЛ: „Сматрам да за владу какву имају САД и за земљу каква је наша, оснивање целодневног видео-канала за Русију не би требало да буде недостижно. Само што сам са руководством Гласа Америке и радио-станице Слободна Азија разговарао о току рада на истом таквом пројекту за Кину“
КЉУЧНИ људи у Вашингтону задужени за америчку пропаганду према иностранству (Broadcasting Board of Governors) оценили су да САД морају хитно појачати своје „информативно деловање према Русији“ и тако, поред осталог, информативно-пропагандистички обезбедити политику Беле куће поводом украјинске кризе.

Сасвим конкретно, Белој кући и Стејт департменту биће сугерисано да размотре могућност формирања сателитске телевизије која би даноноћно емитовала на руском и примарно се бавила Русијом.

Главни уредник радио-станице „Свобода/Слободна Европа“ - Ненад Пејић - на саветовању је рекао да му је (за деловање према Русији) потребан „управо такав инструмент“. Уколико за отварање такве телевизије не буде буџетских сметњи...

На ово је шеф BBG, Џефри Шел, затражио да се направи прорачун: колико би таква (нема сумње, антируска) телевизија коштала.

„Сматрам да за владу какву имају САД и за земљу каква је наша, оснивање целодневног видео-канала за Русију не би требало да буде недостижно. Само што сам са руководством Гласа Америке и радио-станице Слободна Азија разговарао о току рада на истом таквом пројекту за Кину“ - рекао је Шел.

Па наставио: „Зато, хајде да - независно од буџета и његових могућности - сачинимо план за такву телевизију и да видимо колико би коштала његова реализација. А онда да се обратимо Белој кући и Конгресу, са објашњењем колико нам новца треба. Тада ћемо видети да ли ово можемо остварити“.

Не треба сумњати да ће главна мета нове америчке телевизије - ако заиста „прохода“ - бити руски лидер Владимир Путин.

Broadcasting Board of Governors је довпартијско тело за управљање америчком спољнополитичком пропагандом. Под његовим „кишобраном“ су и „Глас Америке“, и „Свобода/Слободна Европа“, и радио и ТВ „Марти“ (пропаганда према Куби), радио „Сава“ и тв „Ал Хура“ (пропаганда према Блиском Истоку).

Члан руководства BBG по функцији је и амерички државни секретар, али Џон Кери уместо себе на сличне састанке шаље свог надлежног помоћника.

[Захумље]

Камерон и Ромпеј траже да ЕУ настави притисак на Русију и Путина
00:47 28.08.2014.7 коментараШтампај
БРИТАНСКИ ПРЕМИЈЕР СЕ СЛОЖИО СА МЕРКЕЛОВОМ „НЕМА ВОЈНОГ РЕШЕЊА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ”


БРИТАНСКИ премијер Дејвид Камерон и председник Европског савета Херман ван Ромпеј изјаснили су се - нимало неочекивано – за наставак притиска ЕУ на Русију и Владимира Путина због ситуације у Украјини.

Камерон и Ромпеј су разговарали уочи самита ЕУ заказаног за 30. август. На његовој маргини, обојица ће се срести са шефом кијевског режима Петром Порошенком.

Камерон је о Украјини разговарао и са Ангелом Меркел. Лондон је саопштио да су се „сложили да нема војног решења украјинске кризе”.

Још су руководству Русије сугерисали да почне „добронамерне преговоре чији циљ би било проналажење политичког решења украјинског конфликта”.

---

Порошенко намеће Запад и католицизам, православна Украјина призива свог Аписа
12:57 28.08.2014.9 коментараШтампај
ШТА ЋЕ КИЈЕВСКА ХУНТА МОЋИ ДА СУПРОТСТАВИ ОБЈЕДИЊЕНОМ ГНЕВУ УКРАЈИНСКОГ ПРАВОСЛАВЉА?


У настојању да се што брже растану са „остацима” прошлости, евроолигарси су заборавили да православна Украјина – није католичка Галиција. Пучисти свесно подстичу офанзиву католицизма - не размишљајући о последицама.
Историја је показала да окрутни покушаји да се „покатоличи” православно становништво нису водили ничем добром. Довољно је сетити се неславног српског монарха Обреновића који је за љубав католичке Аустрије покушао да стане на грло православне словенске песме
Ако је „Десни сектор” у рукама Запада само беживотни инструмент који извршава команде на звиждук, онда деловање истински идејних, радикално расположених организација налик на Црну руку која је свргнула проаустријског Обрновића нико није правилником прописао. Јер, нема незадрживије и јединственије силе од православља које брани сопствену веру
Пише: Јан СЕРЕБРЈАНСКИ, главни уредник портала Primochka.kiev.ua

У УСЛОВИМА садашње „антитерористичке операције”, жуто-плаве траке изабране су за галицијске симболе, за „католички” део. Али, за православно становништво Украјине, које не подржава европске интересе хунте, жуто-плаве заставе су симболи „веселог” нацизма.

У настојању да православној држави накалеме католичке оријентире, пучисти који су заузели власт чине озбиљну грешку. Привидно демократска Европа, споља козметички дотерана, још увек живи следећи принципе циничног Бизмарка.

Западно поимање света – католичко поимање – данас дозвољава моралну жртву у име личног благостања, у име доминације.

Западно католичко поимање стимулише животињску конкуренцију. У борби за прво место на овом или оном попришту - сва средства су добра. Важан је само крајњи резултат: дали ћеш постати главно лице или наставити да животариш.

Ономе ко стекне позицију или богатство - аутоматски се оправдава сваки имиџ. Он неће бити осуђен чак и ако је високи статус стекао паљбом и пљачком. „Преживљава најјачи” – то је потврђена позиција савременог западног друштва.

Сведозвољеност у име индивидуалног благостања.

Православље не прихвата душевну жртву у име положаја у друштву. Православље осуђује крађу, убиство и празнословље у име ситног личног интереса.

Они који узеше власт у Украјини, својим примером очигледно показују склоност за такву врсту деловања. Ради личне користи, проевропска олигархијска клика неће се ни пред чим зауставити. За њих не постоји ништа свето.

Ипак, у настојању да се што брже растану са „остацима” прошлости, евроолигарси су заборавили да православна Украјина – није католичка Галиција. Пучисти свесно подстичу офанзиву католицизма не размишљајући о последицама.

Као што показује историја, окрутни покушаји да се „покатоличи” православно становништво нису водили ничем добром. Довољно је сетити се неславног српског монарха Обреновића који је за љубав католичке Аустрије покушао да стане на грло православне словенске песме.

Ако је „Десни сектор” у рукама Запада само беживотни инструмент који извршава команде на звиждук, онда деловање истински идејних, радикално расположених организација налик на ону Црну руку која је свргнула проаустријског Обрновића нико није правилником прописао. Јер, нема незадрживије и јединственије силе од православља које брани сопствену веру.

Управо због тога не би сметало пучистима да се у свом настојању да се што брже интегришу, да стану на католички колосек, присете минулих грешака краља Обреновића које је „истакао” српски верни поданик Драгутин Апис.

Разуме се, нова украјинска влада размишљаће о одбрани. Патриотске врпце и парадне поворке послужиће једном циљу – да се искорене расположења непожељна за евро-олигаријски клан. Они ће покушати да прошире истомишљеништво. Али, да ли ће такав корак оправдати сам себе?

Док свечани Мајдан прославља независност, на Југоистоку је проглашен дан жалости. А убиства која је изазвала нова власт дешавају се уз шум жуто-плаве заставе. Уобичајене боје за украјинску државу више нису репрезентативне.

У условима садашње АТО жуто – плаве траке изабране су за галицијске симболе, за „католички” део. Али, за православно становништво Украјине, које не подржава европске интересе хунте, жуто-плаве заставе су симболи „веселог” нацизма.

И, што је већа сила деловања прозападних атрибута са католичким укусом нацизма, утолико је већа сила отпора словенске православне заједнице. Вероватноћа настајања ортодоксних контра-организација у таквим условима знатно се повећава.

Занимљиво је: шта ће тада хунта моћи да супротстави обједињеном гневу украјинског православља?

http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orb...svog-apisa

---

СИКОРСКИ: Дошло је време за ревизију односа са Русијом
17:31 28.08.2014.1 коментарШтампај
УВЕРЕН ДА СЕ НА ИСТОКУ УКРАЈИНЕ РАЗБУКТАВА „НАЈОЗБИЉНИЈА КРИЗА У ЕВРОПИ ЗА ПОСЛЕДЊИХ НЕКОЛИКО ДЕЦЕНИЈА”


ШЕФ пољске дипломатије Радослав Сикорски изјавио да сматра неопходним „преиспитивање односа са Русијом”.

Чак је отишао и добар корак даље, рекавши: „Потребне су одлуке, потребна нам је ревизија односа са Русијом. Наше и западне санкције могу на Москву утицати само у средњорочној перспективи, а Украјина сада моли да јој се помогне”.

Оценивши да се на истоку Украјине разбуктава „најозбиљнија криза у Европи у сфери безбедности за последњих неколико деценија”, Пољак је нагласио:

„Морамо реаговати одлучно, али разумно, пошто нам заиста прете непредвидљиве последице”.

Гласом Сикорског, нема сумње, говори Вашингтон.

Sikorsky?

[Захумље]

Обама и Меркелова спремни за нове санкције против Русије
01:00 29.08.2014.3 коментараШтампај
ИСТОВРЕМЕНО ПОТВРДИЛИ СПРЕМНОСТ ДА НАСТАВЕ ТРАЖЕЊЕ ДИПЛОМАТСКОГ РЕШЕЊА ЗА УКРАЈИНСКИ КОНФЛИКТ


САД и Европска унија треба да размотре могућност увођења додатних санкција против Русије због ситуације у Украјини – сложили су се Брак Обама и Ангела Меркел.

Разговарали су телефонски, а Бела кућа је потом саопштила: „Лидери две земље су забринути због саопштења која долазе из Украјине. С обзиром на развој догађаја, сложили су се да САД и ЕУ треба да размотре додатне санкције према Русији”.

Бела кућа је овоме придодала: да су председник САД и немачка канцеларка потврдили спремност да наставе тражење дипломатског решења за украјински конфликт.


Нека плаћају за уље у злато!

[Захумље]

Пољска и Украјина нису дозволиле Шојгууовом авиону да из Словачке одлети за Москву
18:17 29.08.2014.5 коментараШтампај
ВАРШАВА ГА ЈУТРОС ПРОПУСТИЛА, А САДА ТВРДИ ДА СЕ РАДИ О ВОЈНОМ, А НЕ О ЦИВИЛНОМ АВИОНУ
1

СЛУЖБЕНИ авион руског министра одбране Сергеја Шојгу Ту-154 принудно је слетео у Братислави – убрзо након што је из словачког града Банска Бистрица полетео према Москви. Зато што су му прелет забраниле прво Пољска, па Украјина.

Повратак у Братиславу био је неизбежан јер је посада авиона проценила да за заобилазни лет не би било довољно горива.

Шојгу је јутрос преко Пољске долеатео у кратку службену посту Словачкој. Варшава тада није имала никакве примедбе.

Тренутно је авион руског министра на аеродрому Братиславе. У току су преговори.



Портпарол пољске армије Пјотр Валатек изјавио је да Варшава није пустила авион у свој ваздушни простор зато што се ради о војном авиону који је наваодно био пријављен као цивилни.

Шојгу је у Словачкој присуствовао прослави 70-годишњице националног устанка.

Министарство спољних послова Словачке званично је саопштило да је и Украјина затворила небо за прелет Шојгуовог авиона.

[Захумље]

МЕРКЕЛ: Нове санкције и ако се ситуација у Украјини погорша и ако остане иста
03:29 31.08.2014.0 коментараШтампај
ТРАЖЕ ОД МОСКВЕ „НЕПОРОЗНОСТ ГРАНИЦЕ СА УКРАЈИНОМ” И ДА ИЗВРШИ ПРИТИСАК НА УСТАНИКЕ ДА ПРЕКИНУ БОРБЕ


РОМПЕЈ: ЕУ је крајње забринута интензитетом борби у Украјини, дотоком бораца и оружја из Русије на исток Украјине и присуством и дејствима оружаних снага Русије на украјинској територији”
ЛИДЕРИ Европске уније наложили су Европској комисији да у наредних седам дана припреми предлоге за нове санкције против Русије – изјавила је ноћас Ангела Меркел по завршетку самита ЕУ у Бриселу.

Позицију усаглашену иза затворених врата немачка канцеларка је прецизирала овако:

„Одлучили смо да ЕК припреми све што је потребно да бисмо могли да мере предузмемо у току једне недеље. Договор је да сфере санкција остану досадашње. Мере неће бити активиране само у случају даље ескалације какву смо видели последњих дана, већ и ако остане статус кво”.

Председник Европског савета, Херман ван Ромпеј, потврдио је да ће нови потези зависити од ситуације у Украјини.



Херман ван Ромпеј

„Пратићемо ситуацију која се погоршава из дана у дан, али још нема јасних критеријума. Сви смо сагласни – нагласио је Ромпеј - да треба деловати брзо, узимајући у обзир мењање ситуације и погибију људи. ЕУ је крајње забринута интензитетом борби у Украјини, дотоком бораца и оружја из Русије на исток Украјине и присуством и дејствима оружаних снага Русије на украјинској територији”.

Иначе, у изјави објављеној по завршетку самита наглашава се да је Русија „дужна да начини конкретне кораке ради успостављања мира у Украјини”. Још конкретније: да мора реално помоћи да дође до прекида ватре, подржати мировни план председника Украјине, престати да дестабилизује ситуацију у суседној земљи и поштовати своје међународне обавезе.

У изјави се такође тражи од Москве да гарантује непорозност границе са Украјином и да изврши притисак на устанике да прекину борбена дејства.

---

Премијери Чешке и Аустрије против нових санкција Русији
02:37 31.08.2014.0 коментараШтампај
СПИКЕР ЕВРОПАРЛАМЕНТА МАРТИН ШУЛЦ: САНКЦИЈЕ ПРОТИВ МОСКВЕ СУ НЕОПХОДНЕ, АЛИ РИЗИЧНЕ ЗА ЕУ


Мартин Шулс

Чешки премијер Богуслав СОБОТКА: „Сада истовремено имамо и ескалацију санкција и ескалацију насиља у Украјини. Из те ситуације се мора излазити. Пре било каквих нових санкција - са Русијом треба преговарати”
ЕВРОПСКА унија би да поводом Русије истовремено и срче у звижди.

Председник Европарламента Мартин Шулс изјавио је да су санкције против Москве неопходне, али и да су бремените последицама по саму ЕУ.

Упркос зазирању од последица, нагласио је да санкције треба појачати – не би ли утицале на позицију Русије према Украјини.

Па још једном „одузео гас”, упозоривши: „Мора се имати на уму да економске и финансијске санкције против Русије могу имати контраефекат за саму ЕУ. Сви треба да буду свесби да санкције јесу неопходне, али да неће остати без посладица по ЕУ у њене чланове”.

Аустријски канцелар Вернер Фајман био је још скептичнији, рекавши да санкције нису панацеја и да их треба примењивати само у крајњем случају. Утолико пре што већ уведене санкције не дају очекивани резултат.

Према Фајмановим речима, више од санкција донели би – мировни преговори.

Чешки премијер, Богуслав Соботка, чак је најавио да ће колеге из ЕУ позвати да се са Москвом не „разговара језиком санкција”.

„Сада истовремено имамо и ескалацију санкција и ескалацију насиља у Украјини. Из те ситуације се мора излазити. Пре било каквих нових санкција – упозорио је Соботка – са Русијом треба преговарати”.

[Захумље]

Путин ‘99 уплашио Талбота причом о двојици руских песника из његовог дипломског рада
17:11 31.08.2014.0 коментараШтампај
У МОСКВИ ПОДВУКЛИ СВОЈУ ЦРТУ ИСПОД ОВОГОДИШЊЕГ ЗАСЕДАЊА
АМЕРИЧКЕ АСПЕНСКЕ СТРАТЕШКЕ ГРУПЕ У КОЛОРАДУ
Владимир Путин

Бивши министар одбране САД Роберт Гејтс говор почео омиљеном дефиницијом дипломатије према којој се она састоји у томе да „пса“ треба називати „милим кученцетом“ све док не нађеш чиме ћеш га треснути, па посаветовао присутне да се спреме за дугу игру са Русијом. Другим речима, Русија засад нема чиме да се тресне...
Путин и политичка елита Русије одлично су разумели да ће, ако Запад потпуно прогута Украјину, управо то бити „батина“ помоћу које ће Америка, како је поштено признао бивши шеф Пентагона, раније или касније, обавезно покушати да нас снажно одалами и да ће то - за разлику од 1991. - учинити тако да не буде наде на реанимацију
У Аспену је предавање одржао и заменик Мадлен Олбрајт у време председника Била Клинтона, познати совјетолог, председник Института Брукингса, Строб Талбот. Објашњавао је када је и у каквим околностима Русија ослобођена од комунизма почела да се понаша тако „лоше“ да је изнедрила „путинизам“
Када су руски падобранци стугли 1999. на приштински аеродром Талбот је дотрчао у Кремљ да разговара са Јељцином. Међутим, велики реформатор био је мртав пијан. Тада се десио значајан догађај - у кремаљским ходницима Талбот је срео Путина
Путин је изненадио и уплашио великог дипломату са две ствари - тиме што је поменуо имена двојице руских песника, управо оних о којима је дипломата својевремено писао дипломски рад и тиме што је представнику велике силе рекао неистину да споразум Черномирдина остаје на снази, а да о десанту руских падобранаца њему ништа није познато
Пише: Борис МЕЖУЈЕВ, политиколог и новинар

ЧЛАНОВИ Аспенске стратешке групе окупљају се једном годишње, у лето, у најживописнијој држави Америке - Колораду и разматрају најактуелнија међународна питања.

Овог августа су чланови те глобалне мреже пензионисаних политичара и експерата дискутовали о руској опасности и могућој реакцији на ту опасност од стране САД и читавог Запада.

Скупу су присуствовале утицајне личности из обе партије, ветерани из последњих администрација САД, који су већ имали посла са постсовјетском Русијом, посебно са Путином.

Новинари који су присуствовали заседањима групе поштовали су такозвана „правила куће“, односно, нису наводили имена говорника, иако, отворено говорећи, није јасно зашто су то чинили, будући да су главне дискусије снимљене камером и постављене на интернет.

На једном од заседања на сцени су била присутна два бивша државна секретара - Мадлен Олбрајт и Кондолиза Рајс и њен заменик на тој функцији, Николас Бернс, као и екс-министар одбране Роберт Гејтс.

Општи смисао дискусија ових значајних државника сводио се на то да Америка на неки начин треба да обуздава Путина, али да другује с Русијом. Како је то могуће учинити, ако се узме у обзир неоспорна чињеница да Русијом руководи управо Путин, учесници саветовања нису открили.

Само је Роберт Гејтс, пошто је свој говор почео омиљеном дефиницијом дипломатије према којој се она састоји у томе да „пса“ треба називати „милим кученцетом“ све док не нађеш чиме ћеш га треснути, посаветовао присутне да се спреме за дугу игру са Русијом. Другим речима, за сада Русија нема чиме да се тресне, а од сарадње са нашом земљом зависи поред осталог и ситуација на Блиском Истоку.

Све те дипломате, учтиве и опрезне до момента док се у њиховим рукама не би појавила батина (или нешто друго чиме би могао да се истуче несрећни пас, раније обасут њиховим миловањем), константо су на занимљив начин оптуживале конкретно Путина због тога што у међународним односима, посебно у украјинском питању, даје предност „игри на све или ништа“.

Због неког посебно загонетног разлога Путин не сматра да је удаљавање Украјине у правцу Запада такође корисно и за Русију, макар само зато што приближавање нашим границама највише и у свим аспектима најбоље цивилизације јесте само по себи добро, у поређењу са којим сви економски и стратешки губици изгледају само као мале непријатности.

Очигледно да су Путин и читава одговорна политичка елита наше земље одлично разумели да ће, ако Запад потпуно прогута Украјину, то и бити она иста „батина“ помоћу које ће Америка, како је поштено признао бивши шеф Пентагона, раније или касније обавезно покушати да нас снажно одалами и за разлику од 1991. да то учини коначно и без наде на реанимацију.

На сусрету групе у Аспену одржао је предавање заменик Мадлен Олбрајт у време председника Била Клинтона, познати совјетолог, председник Института Брукингса, Строб Талбот. Направио је историјску анализу - када је и у каквим околностима Русија ослобођена од комунизма почела да се понаша тако „лоше“ да је изнедрила „путинизам“. Предавање је насловљено: „Путинизам. Предисторија“, а после извесног времена појавило се као чланак у часопису под називом „Стварање Владимира Путина“.

Неколико речи о Талботу. Студирао је на Оксфорду заједно са будућим председником Билом Клинтоном и за разлику од колеге којега су занимале углавном друге ствари, Талбот се, чини се, добро припремао и добро снашао у руском језику. Толико добро да је у студентским данима већ могао да преведе на енглески језик мемоаре Никите Хрушчова, чиме је одмах постао познат у одговарајућим научно - експертским круговима.

Касније је Талбот кренуо у политику заједно са својим универзитетским пријатељем и његовом будућом супругом и увек их интелектуално надзирао и консултовао о стању ствари у СССР-у. Када је Клинтон дошао у Белу кућу, Талбот је почео практично да усмерава читав спектар односа САД са Русијом у време Јељцина.

Он је то толико ефикасно чинио да је стварно успео много тога - током 1990.-их САД су за већину руских грађана постале скоро оваплоћење главног зла на земљи, па и синоним за нарцисоидну глупост, ако процењујемо према успеху који је у то исто време стекао сатиричар Михаил Задорнов.

Строб Талбот

Отворено говорећи, сва та размишљања у односу на Америку у целини нису била праведна. Међутим, да би разумели откуд је настао очигледно површан антиамериканизамтих година вреди прочитати нова сећања г-на Талбота. Одавно нисам имао прилике да у америчкој штампи видим текст толико лишен онога што филозофи називају рефлексијом, односно, било каквих покушаја да се реално схвате мотиви људи о којима пише.

Он почиње озбиљним приповедањем о перестројки, о супротстављању Горбачову од стране конзервативних снага КПСС и КГБ и затим логично прелази у време Јељцина кога веома цени као истинског борца за руску демократију, иако не увек доследно.

Нажалост, признаје Талбот, релативно уравнотежене и пријатељске односе САД са Русијом помутила је криза на Косову. Москва није разумела племените намере NATO-а да отпочне рат први у сопственој историји усмерен фактички на свргавање Милошевића и комадање Југославије.

А Милошевић је желео страшно - да се бори са сепаратистима без мандата Запада. Сасвим природно, Америка и NATO нису могли то да му допусте, а Русија се, ипак, противила. И на част Јељцина, истиче Талбот, он се ипак, после колебања одлучио за страну Запада и послао бившег премијера Черномирдина да убеђује Милошевића да прихвати услове капитулације. И југословенски председник је изашао у сусрет (како се касније показало у сусрет сопственом страдању). А према условима споразума NATO заједно са руским трупама требало је да заузму аутономну покрајину.

Али, ето невоље - у руском руководству нашли су се људи који се нису слагали са Јељцином и Черномирдином - то су били генерал Анатолиј Квашнин и генерал Леонид Ивашов. И уместо да делују руку под руку са NATO, послали су одред падобранаца у Приштину, а они су под своју контролу ставили локални аеродром.

Тада је Строб Талбот уплашен неочекиваним обртом читаве ситуације дотрчао у Кремљ да разговара са Јељцином. Међутим, велики реформатор био је мртав пијан и, нажалост, није могао да дâ исцрпно објашњење за оно што се десило.

Тада се десио значајан догађај - у кремаљским ходницима Талбот је срео Путина. Будућег председника Русије аутор чланка због нечег назива саветником за националну безбедност, мада је Путин тада био директор ФСБ.

Дакле, Путин је изненадио и уплашио великог дипломату са две ствари - тиме што је поменуо имена двојице руских песника, управо оних о којима је дипломата својевремено писао дипломски рад и тиме што је представнику велике силе рекао неистину да споразум Черномирдина остаје на снази, а да о десанту руских падобранаца њему ништа није познато.

Путин је, каже Талбот, често говорио да Русију сматра делом Запада, али све те речи већ тада нису могле да обману веома проницљивог совјетолога, познаваоца душе Русије, који је после тог судбинског сусрета сасвим јасно схватио да је у својим дубоким симпатијама Путин заједно са Ивашовим и Квашњином, а не са Јељцином и Черномирдином.

Отворено говорећи, Талботу није било потребно да напреже сву своју психолошку интуицију. Он је могао да се сретне исто тада не са Путином, него, на пример, са мном. Срећом, ја сам баш тада стажирао на једном од универзитета у Тексасу. Он је могао да се сретне са огромном већином руских грађана и да и у њиховим очима открије иста та осећања.

Осећање стида због сопственог руководства које је довело земљу до таквог срамног стања да су њени лидери приморани да подносе извештај о свом деловању човеку таквог интелектуалног и моралног нивоа какав је господин Талбот.

Човеку који, очигледно, озбиљно сматра (судећи по тексту његовог предавања) Русе за људе који су дошли до таквог полуживотињског стања да би сматрали „златним добом“ епоху владавине пијаног председника државе која се руши, и обрнуто, жалили због наступања времена, ако не препорода истинске снаге (да се не загрцнемо од одушевљења - тешка су времена), онда, бар буђења осећања сопственог достојанства.

Уопште, заседање Аспенских стратега показало је да они за сада нису спремни да узму у обзир легитимно одсуство жеље Русије да подлегне лицемерним „нежностима“ и додворавањима и да поштују њено још легалније настојање да себе унапред осигура од обећаног ударца батином.

Ми такође имамо своју дипломатску филозофију, а она се састоји у неповерењу у све „нежне“ речи и у схватању да је у руци за леђима обично сакривен камен. Ко жели нека то назове „игром на све или ништа“.

Превела Ксенија Трајковић

[Захумље]

Русија спремна да одговори на подизање улога у започетој геополитичкој игри
01:52 01.09.2014.0 коментараШтампај
А ПОЈАВИО СЕ И НОВИ МОМЕНАТ: СНАГЕ ОДКБ СУ СПРЕМНЕ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ МИРОВНЕ ОПЕРАЦИЈЕ У УКРАЈИНИ


Ако се пажљиво проанализира оно што је претходило обарању малезијског авиона и измишњеном нападу руске армије на Украјину, уочава се веома занимљив моменат – и пре пада Боинга и уочи фантомске војне агресије Русије – ствари су кретале неповољно по Кијев (читај: Вашингтон) јер су европски политичари одбијали захтеве САД да се уведу нове антируске санкције
Вашингтон ће наредних дана сигурно покушати нову финту са давањем Украјини статуса „основног савезника изван НАТО”, што ће му омогућити да формализује своје војно присуство на територији те земље и да поново, из разумљивих разлога, сатера у ћошак европске земље
Међутим, Путинов апел устаницима Новоросије да отворе хуманитарне коридоре за украјинске војнике како би могли да се својим кућама врате живи и здрави може бити и својеврсно упозорење Западу: зауставите се, иначе нам неће остати ништа друго него да званично признамо Новоросију
Пише: Антон ХАШЋЕНКО

ИМА веома много заједничког између хистерије поводом фантомског напада оружаних снага Русије на Украјину и обарања малезијског Боинга и оптужби на рачун Русије и устаника које су потом уследиле.

Штавише, информативне кампање срачунате на демонизацију Русије и у једном и у другом случају су појаве исте врсте и изазване су, судећи по свему, истим разлозима, што омогућава да се из свега изведу неке краткорочне прогнозе.

Ако се пажљиво проанализира ситуација која је претходила једном и другом догађају, уочава се веома занимљив моменат – и пре пада Боинга и уочи изјаве о војној агресији Русије – европски политичари су одбијали захтеве Вашингтона да се уведу нове антируске санкције.

У првом случају, за то, у принципу, није било никаквог повода, а данас се придодао и један озбиљан фактор у виду „брижљиво одмереног прехрамбеног ембарга”, којим је Москва одговорила на санкције уведене против Русије. Подсећам, буквално ових дана је комесар ЕУ за трговину Карел де Гухт изјавио да Запад не би требало да уводи нове санкције против Москве.

Другим речима, чим би ситуација почињала да се развија по сценарију неповољном за Кијев (читај: за САД) – а у последње време су још дошли успеси устаника на бојном пољу – прво је био оборен Боинг, што је послужило као формални разлог за пооштравање санкција Русији и још више посвађало Русију са ЕУ, а сада се изводи операција под условним називом „руски падобранци напали на независну Украјину”.

Случајна подударност? Сумњам.

И, ево: већ се телевизија „Дожд” (опозициона московска телевизија) дефинитивно претвара у прес-службу украјинског Савета за националну безбедност и одбрану и Порошенка лично, а уље на ватру отворених дезинформација усклађено додају комитети војничких мајки – организације које добијају грантове од фамозног америчког фонда NED. А све то са задовољством по целом свету шире и новинари и дипломате.

Притом се напросто игноришу све, чак и очевидне чињенице које оповргавају оптужбе или их доводе у сумњу.

Никога више не чуди ни то што се – што је крајње чудно – од јутра шире информације о нападу на државу (Украјину), а та држава већ увече одбија да уведе ратно стање. Ваљда зато што нема ни једног реалног доказа инвазије оружаних снага Русије (која не би могла да се сакрије) осим привођења неколико руских падобранаца који су случајно залутали на територију суседне државе.

Карактер наступа западних политичара на последњем заседању Савета безбедности УН – на потпуно очигледан начин је показао да се догађаји поводом Украјине развијају по истом сценарију као што је то било у случају малезијског путничког авиона.

Ако се ово има у виду, може се претпоставити да следећи корак Запада опет може бити увођење нових антируских санкција. О томе зашто користим формулацију „може бити”, а не „биће” – мало ниже.

Још једна финта, коју ће наредних дана, по свему судећи, сигурно покушати Вашингтон, ослањајући се на формирано „јавно мњење”, биће давање Украјини статуса „основног савезника изван НАТО”, што ће му омогућити да формализује своје војно присуство на територији те земље и да поново, из разумљивих разлога, сатера у ћошак европске земље – чланице Северноатлантске алијансе.

Међутим, САД за све то немају на располагању баш много времена. Као и у случају са обореним малезијским авионом, одсуство доказа и мноштво питања која се намећу – прилично брзо ће свести на нули и ефекте те кампање.

Вашингтон ће зато морати или да подиже улоге или да сноси последице својих тврдњи без покрића. Верујем да је свима јасно којој од варијанти ће „иза океана” дати предност.

Међутим, може не бити ни пооштравања санкција ни давања Украјини оног савезничког статуса јер се неколико последњих новости може интерпретирати као сигнал западним „партнерима” да је Русија спремна да адекватно одговори на подизање улога у започетој „геополитичкој игри”. Управо о томе је реч...

Као прво, у игру је ушао апел Владимира Путина устаницима Новоросије да отворе хуманитарне коридоре за украјинске војнике како би могли да се својим кућама врате живи и здрави. На први поглед, тај апел демонстрира само хуманост и добронамерност руске власти, о чему се заправо и ради.

Међутим, с обзиром на коришћену терминологију, то може бити и својеврсно упозорење Западу: зауставите се, иначе нам неће остати ништа друго него да званично признамо Новоросију.

Појавила се још и новост да су снаге ОДКБ спремне за извођење мировне операције у Украјини – ако добију потребну наредбу.

Улози су постављени, а који пут ће изабрати САД – даљу ескалацију конфликта или његово купирање – биће јасно веома брзо, верујем – већ у току наредне недеље.

[Захумље]

МОГЕРИНИ: Русија није више стратешки партнер ЕУ, али има стратешки значај у Европи
18:02 01.09.2014.17 коментараШтампај
НАСЛЕДНИЦА ЕШТОНОВЕ ОПТУЖИЛА МОСКВУ ДА НЕ ПОШТУЈЕ ОБАВЕЗЕ ПРЕУЗЕТЕ У ЖЕНЕВИ, НОРМАНДИЈИ И БЕРЛИНУ
Федерика Могерини

Као права Ештон-2, тврди да је Кремљ - увођењем контрасанкција Европској унији - „почео да ради против свога народа“
ШЕФИЦА италијанске дипломатије Федерика Могерини, која ће наследити Кетрин Ештон, објавила је да Русија више није „стратешки партнер Европе“.

Своју оцену је будућа комесарка ЕУ за спољну политику и безбедност - у интервјуу дневном листу Corriere della Sera - образложила овако:

„Европска варијанта - то је позитиван избор. Тако треба и да се доживљава. Са том идејом смо и градили партнерство са Москвом. Данас то партнерство - по Путиновој вољи - више не постоји. Русија у овом тренутку више није наш стратешки партнер, али и даље има стратешки значај на нашем континенту“ .

Осврнувши се на Путинов позив да се успостави „јединствени економски простор од Лисабона до Владивостока“, Могерини је оценила да Москва никада није поштовала обавезе које је преузимала у Женеви, Нормандији и Берлину и да није утицала „на сепаратисте поводом пада малезијског авиона“.

Као права наследница Ештонове, нагласила је да је Кремљ - увођењем контрасанкција Европској унији - „почео да ради против свога народа“.

Могерини ће своју бриселску функцију преузети 1. новембра, а још је рекла:

„У интересу је свих европских земаља да сарађују и раде уаједно. Али, то није ово што се сада догађа“.

---

КАМЕРОН: Свет ће имати радикално друкчији однос према Русији ако она не промени курс
19:35 01.09.2014.10 коментараШтампај
ТВРДИ ДА ЈЕ УЗРОК КОНФЛИКТА У УКРАЈИНИ ЈЕ ОДБИЈАЊЕ РУСИЈЕ
ДА ПРИЗНА ЊЕНУ НЕЗАВИСНОСТ И СУВЕРЕНИТЕТ
Дејвид Камерон

ОДНОСИ Руске Федерације и осталог света биће радикално друкчији ако Москва настави свој садашњи политички курс према Украјини - припретио је британски премијер Дејвид Камерон.

Иступивши у националном парламенту, поручио је Кремљу: „Русија мора бити свесна да ће њени односи са остатком света постати радикално различити од садашњих - ако настави даље овим путем. Присуство руских војника у Украјини је потпуно неосновано и неприхватљиво. Реални узрок конфликта у Украјини је одбијање Русије да призна независност Украјине и њен суверенитет. Политичка и економска решења мора доносити народ Украјине а не неко други“.

Камерон је поновио да ће нове економске санкције против Русије бити припремљене у наредних седам дана.

„Не слажем се - нагласио је Камерон - са тврдњама да већ уведене санкције немају никакво дејство на Русију. Руске банке већ осећају недостатак средстава, рубља и руско тржиште акција значајно су пали“.

---

ПРАГ: Европска унија жели да Русију избаци из FIFA и UEFA
19:11 02.09.2014.0 коментараШтампај
ЧЕШКА АГЕНЦИЈА ЧТК ОТКРИЛА ДЕТАЉЕ ИЗ ДОКУМЕНТА
КОЈИ ЈЕ ВЛАДИ У ПРАГУ СТИГАО ИЗ БРИСЕЛА


НОВЕ санкције Европске уније против Русије - ако је судити по документу који је влада Чешке добила из Брисела - можда се неће тицати само економије и финансија. Већ и - фудбала и културе!

Чешка агенција ЧТК објавила је, позивајући се на тај документ, да Брисел има намеру да тражи да буде суспендовано чланство русије у низу међународних спортских организација.

Чак се посебно апострофира: и чланство у FIFA и UEFA. И закључује:

„У том случају Русија не би могла да учествује у првенству света у фудбалу нити на такмичењима која организује UEFA. Што значи: ни да организује светско фудбалско првенство 2018. Ни да учествује у квалификацијама за првенство Европе и за Лигу шампиона“.

Спортске санкције као Србији......ово звучи мало као паталогија!

---

БОРИС МЕЖУЈЕВ: КАКО СТРОБ ТАЛБОТ ВИДИ РАНОГ ПУТИНА
strobtalbotПутин 1999. уплашио Талбота причом о двојици руских песника из његовог дипломског рада

Чланови Аспенске стратешке групе окупљају се једном годишње у лето у најживописнијој држави Америке Колораду и разматрају најактуелнија међународна питања. Овог августа су чланови те глобалне мреже пензионисаних политичара и експерата дискутовали о руској опасности и могућој реакцији на ту опасност од стране САД и читавог Запада. Скупу су присуствовале утицајне личности из обе партије, ветерани из последњих администрација САД, који су већ имали посла са постсовјетском Русијом, посебно са Путином.

Новинари који су присуствовали заседањима групе поштовали су такозвана „правила куће“, односно нису наводили имена говорника иако, отворено говорећи, није јасно зашто су то чинили, будући да су главне дискусије снимљене камером и постављене на интернет.

На једном од заседања на сцени су била присутна два бивша државна секретара – Мадлен Олбрајт и Кондолиза Рајс и њен заменик на тој функцији Николас Бернс, као и ексминистар одбране Роберт Гејтс.

Општи смисао дискусија ових значајних државника сводио се на то да Америка на неки начин треба да обуздава Путина, али да другује с Русијом. Како је то могуће учинити ако се узме у обзир неспорна чињеница да Русијом руководи управо Путин, учесници саветовања нису открили.

Само је Роберт Гејтс, пошто је свој говор почео омиљеном дефиницијом дипломатије према којој се она састоји у томе да „пса“ треба називати „милим кученцетом“ све док не нађеш чиме ћеш га треснути, посаветовао присутне да се спреме за дугу игру са Русијом. Другим речима, за сада Русија нема чиме да се тресне, а од сарадње са нашом земљом зависи поред осталог и ситуација на Блиском Истоку.

Све те дипломате, учтиве и опрезне до момента док се у њиховим рукама не би појавила батина (или нешто друго чиме би могао да се истуче несрећни пас, раније обасут њиховим миловањем), констатно су на занимљив начин оптуживале конкретно Путина због тога што у међународним односима, посебно у украјинском питању, даје предност „игри на све или ништа“.

Због неког посебно загонетног разлога Путин не сматра да је удаљавање Украјине у правцу Запада такође корисно и за Русију, макар само зато што приближавање нашим границама највише и у свим аспектима најбоље цивилизације јесте само по себи добро у поређењу са којим сви економски и стратешки губици изгледају само као мале непријатности.

Очигледно да су Путин и читава одговорна политичка елита наше земље одлично разумели да ће, ако Запад потпуно прогута Украјину, то и бити она иста „батина“ помоћу које ће Америка, како је поштено признао бивши шеф Пентагона, раније или касније обавезно покушати да нас снажно одалами и, за разлику од 1991, да то учини коначно и без наде на реанимацију.

На сусрету групе у Аспену одржао је предавање заменик Мадлен Олбрајт у време председника Била Клинтона, познати совјетолог, председник Института Брукингса, Строб Талбот. Направио је историјску анализу – када је и у каквим околностима Русија ослобођена од комунизма почела да се понаша тако „лоше“ да је изнедрила „путинизам“. Предавање је насловљено: „Путинизам. Предисторија“, а после извесног времена појавило се као чланак у часопису под називом „Стварање Владимира Путина“.

Неколико речи о Талботу. Студирао је на Оксфорду заједно са будућим председником Билом Клинтоном и, за разлику од колеге којега су занимале углавном друге ствари, Талбот се, чини се, добро припремао и добро снашао у руском језику. Толико добро да је у студентским данима већ могао да преведе на енглески језик мемоаре Никите Хрушчова, чиме је одмах постао познат у одговарајућим научно-експертским круговима.

Касније је Талбот кренуо у политику заједно са својим универзитетским пријатељем и његовом будућом супругом и увек их интелектуално надзирао и консултовао о стању ствари у СССР. Када је Клинтон дошао у Белу кућу, Талбот је почео практично да усмерава читав спектар односа САД са Русијом у време Јељцина.

Он је то толико ефикасно чинио да је стварно успео много тога – током 1990-тих САД су за већину руских грађана постале скоро оваплоћење главног зла на земљи, па и синоним за нарцисоидну глупост, ако процењујемо према успеху који је у то исто време стекао сатиричар Михаил Задорнов.

Отворено говорећи, сва та размишљања у односу на Америку у целини нису била праведна. Међутим, да би разумели откуд је настао очигледно површан антиамериканизамтих година вреди прочитати нова сећања господина Талбота. Одавно нисам имао прилике да у америчкој штампи видим текст толико лишен онога што филозофи називају рефлексијом, односно било каквих покушаја да се реално схвате мотиви људи о којима пише.

Он почиње озбиљним приповедањем о перестројки, о супротстављању Горбачову конзервативних снага КПСС и КГБ и затим логично прелази у време Јељцина, кога веома цени као истинског борца за руску демократију иако не увек доследно.

Нажалост, признаје Талбот, релативно уравнотежене и пријатељске односе САД са Русијом помутила је криза на Косову. Москва није разумела племените намере NATO да отпочне рат први у сопственој историји усмерен фактички на свргавање Милошевића и комадање Југославије.

А Милошевић је желео страшно да се бори са сепаратистима без мандата Запада. Сасвим природно, Америка и NATO нису могли то да му допусте, а Русија се ипак противила. И на част Јељцина, истиче Талбот, он се ипак, после колебања одлучио за страну Запада и послао бившег премијера Черномирдина да убеђује Милошевића да прихвати услове капитулације. И југословенски председник је изашао у сусрет (како се касније показало, усусрет сопственом страдању). А, према условима споразума, NATO, заједно са руским трупама, требало је да заузме аутономну покрајину.

Али, ето невоље – у руском руководству нашли су се људи који се нису слагали са Јељцином и Черномирдином – то су били генерал Анатолиј Квашнин и генерал Леонид Ивашов. И, уместо да делују руку под руку са NATO, послали су одред падобранаца у Приштину, а они су под своју контролу ставили локални аеродром.

Тада је Строб Талбот уплашен неочекиваним обртом читаве ситуације дотрчао у Кремљ да разговара са Јељцином. Међутим, велики реформатор био је мртав пијан и, нажалост, није могао да дâ исцрпно објашњење за оно што се десило. Тада се десио значајан догађај – у кремаљским ходницима Талбот је срео Путина. Будућег председника Русије аутор чланка због нечег назива саветником за националну безбедност, мада је Путин тада био директор ФСБ.

Дакле, Путин је изненадио и уплашио великог дипломату са две ствари – тиме што је поменуо имена двојице руских песника, управо оних о којима је дипломата својевремено писао дипломски рад и тиме што је представнику велике силе рекао неистину да споразум Черномирдина остаје на снази, а да о десанту руских падобранаца њему ништа није познато.

Путин је, каже Талбот, често говорио да Русију сматра делом Запада, али све те речи већ тада нису могле да обману веома проницљивог совјетолога, познаваоца душе Русије, који је после тог судбинског сусрета сасвим јасно схватио да је у својим дубоким симпатијама Путин заједно са Ивашовим и Квашњином, а не са Јељцином и Черномирдином.

Отворено говорећи, Талботу није било потребно да напреже сву своју психолошку интуицију. Он је могао да се сретне исто тада не са Путином, него, на пример, са мном. Срећом, ја сам баш тада стажирао на једном од универзитета у Тексасу. Он је могао да се сретне са огромном већином руских грађана и да и у њиховим очима открије иста та осећања. Осећање стида због сопственог руководства које је довело земљу до таквог срамног стања да су њени лидери приморани да подносе извештај о свом деловању човеку таквог интелектуалног и моралног нивоа какав је господин Талбот. Човеку који, очигледно, озбиљно сматра (судећи по тексту његовог предавања) Русе за људе који су дошли до таквог полуживотињског стања да би сматрали „златним добом“ епоху владавине пијаног председника државе која се руши, и, обрнуто, жалили због наступања времена, ако не препорода истинске снаге (да се не загрцнемо од одушевљења – тешка су времена), онда, бар буђења осећања сопственог достојанства.

Уопште, заседање Аспенских стратега показало је да они за сада нису спремни да узму у обзир легитимно одсуство жеље Русије да подлегне лицемерним „нежностима“ и додворавањима и да поштују њено још легалније настојање да себе унапред осигура од обећаног ударца батином.

Ми такође имамо своју дипломатску филозофију, а она се састоји у неповерењу у све „нежне“ речи и у схватању да је у руци за леђима обично сакривен камен. Ко жели нека то назове „игром на све или ништа“.

Аутор је политиколог и новинар

Превела Ксенија Трајковић

Овај Талбот је био од исте ШКОЛЕ ко је видео напад на Србији као напад на Русији у мало ранија времена.......

Погледа.....је писало од томе у своје време, чак мислим да је то Шешељ говорио на свом интервју са Погледима.....

[Захумље]

Путин послао Думи на ратификацију споразум о формирању Евроазијског економског савеза
19:55 01.09.2014.5 коментараШтампај
ТЕКСТ СПОРАЗУМА ИМА 118 ЧЛАНОВА, А СА 32 АНЕКСА - УКУПНО 700 СТРАНИЦА
Лукашенко, Назарбајев и Путин потписују 29. маја 2014. у Астани

ШЕФ руске државе Владимир Путин упутио је Државној Думи на ратификацију Споразум о Евроазијском економском савезу.

Споразум су 29. Маја 2014. У Астани, главном граду Казасхстана, потписали председник те земље Нурсултан Назарбајев, Путин и председник Белорусије Александар Лукашенко.

Према споразуму, Евроазијски економски савез треба да профункционише 1. јануара 2015. године.

Ратификација тог документа очекује се и у парламентима Белорусије и Казахстаана.

Текст споразума има 118 чланова, а са 32 анекса - укупно 700 страница.

Унутар Евроазијског економског савеза биће гарантовано слободно кретање робе, капитала, радне снаге и услуга, уз усаглашавање политике држава-чланица у кључним економским областима.

[Захумље]

Оксана Бојко
https://www.youtube.com/watch?v=

Ова Јеврејкина....није довољно образована да води овај програм.....

Овај програм је за Срђан Трифковића!

[ПРОСВЕТАР]

Оксана Бојко
https://www.youtube.com/watch?v=

Ова Јеврејкина....није довољно образована да води овај програм.....

Овај програм је за Срђан Трифковића!

Линак не ради!!!

[Захумље]

Извини
https://www.youtube.com/watch?v=d8Olnr9cddU

http://rt.com/shows/worlds-apart-oksana-...e-eu-nato/

ВЕРШБОУ: NATO неће ни покушати да заузме Севастопољ
17:24 08.09.2014.0 коментараШтампај
ЗАМЕНИК ГЕНЕРАЛНОГ СЕКРЕТАРА АЛИЈАНСЕ ТВРДИ
ДА ОНА НИКАДА НИЈЕ НИ ИМАЛА ТАКВЕ НАМЕРЕ
Александар Вершбоу

ЗАМЕНИК генералног секретара NATO Александар Вершбоу, који је био амерички амбасадор у Москви, одбацио је могућност да снаге алијансе покушају да заузму Севастопољ.

„Ми смо увек поштовали одредбе споразума између Русије и Украјине о базирању руске Црноморске ратне флоте. Ми никада нисмо имали никакве планове поводом Севастопоља“ – нагласио је Вершбоу, коментаришући резултате самита NATO у Велсу (Њупорту).

Последњих дана су се у западним медијима биле појавиле шпекулације да би поморска вежба морнарица неколико земаља из састава NATO и Украјине могла да буде искоришћена за „заузимање Севастопоља“.

Вежба је почела данас, а потрајаће до 10. септембра. Уз учешће осам великих натовских ратних бродова и пет украјинских, од којих су неки помоћних.

Искрено мислим да људи ко формирају оваку политику из концепције морају бити на мету....зашто на крају су одговори за убиства твој народ!

---

FORBES: Путин је нови Наполеон, а Украјина је његов - Аустерлиц
16:21 08.09.2014.1 коментарШтампај
ШТА ГОД ДАЉЕ БИЛО, КРЕМЉ ЋЕ ЗАДРЖАТИ КРИМ И ПОВЕЋАТИ СПОСОБНОСТ ИСТОЧНИХ ОБЛАСТИ УКРАЈИНЕ ДА СЕ СУПРОТСТАВЉАЈУ КИЈЕВУ
Владимир Путин

Амерички магазин оценио: „Није проблем у Обаминим личним недостацима, већ о стању у којем је Америка. САД су се током последњих шест деценија одрекле свих полуга помоћу којих су ударале такт светској дипломатији. Зато сада и Јужна Кореја - која је ревносни амерички савезник - одбија да подржи Обамине санкције против Русије, а Јапан се према њима односи прохладно“
НЕЗАВИСНО од тога како ће се завршити конфликт поводом Украјине, репутација Владимира Путина ће се значајно учврстити - оценио је коментатор магазина Forbes Имон Финглтон.

„У суштини, Путин је нови Наполеон, а украјинска криза је - његов дипломатски Аустерлиц: он ће задржати Крим и значајно повећати способност рускојезичне мањине у источним областима Украјине да се супротставља Кијеву“ - оценио Финглтон.

Финглтон је истовремено указао да се добије преко милион посета ако се преко Гугла уђе на Obama + wimp (wimp - слабић). Али, нагласио је: „Није проблем у Обаминим личним недостацима, већ о стању у којем је Америка. САД су се током последњих шест деценија одрекле свих полуга помоћу којих су ударале такт светској дипломатији. Зато сада и Јужна Кореја - која је ревносни амерички савезник - одбија да подржи Обамине санкције против Русије, а Јапан се према њима односи прохладно“.

Forbes износи три разлога због којих су САД изгубиле „дипломатски утицај“.

Први: губитак лидерске позиције у производним технологијама; сада САД мало производе па имају и мало производних технологија, па морају да их купују у Немачкој и Јапану.

Други: САД су после другог светског рата биле највећи светски извозник капитала, а сада морају да га увозе; прошле године је из Русије у САД ушло 75 милијари долара (што значи да је Америци потребан руски капитал а не обрнуто), а САД су укупно увезле у 2013. години 361 милијарду $. Лист овоме придодаје: „Обамина администрација ради за Путина кад истерије из Русије волстритске паразите“.

Трећи: САД више не штите своје тржиште; уласком у Светску трговинску организацију - Вашингтон се одрекао најмоћнијих полуга у трговинским односима.

Категорије: AlterAmerica