21-09-2014, 05:23 PM
Русија
22-09-2014, 04:34 AM
Аустралија узалуд тражи сагласност Г-20 да се Путину не упути позив за новембарски самит
21:15 21.09.2014.5 коментараШтампај
НЕ ПОСТОЈИ МЕХАНИЗАМ КОЈИ БИ ОМОГУЋИО ДА СЕ РУСИЈА ИСКЉУЧИ ИЗ „ВЕЛИКЕ ДВАДЕСЕТОРИЦЕ”
МИНИСТАРКА спољних послова Аустралије Џули Бишоп изјавила је да су се земље „Велике двадесеторке” поделиле поводом учешћа Владимира Путина на самиту Г-20 који у неовембру треба да се одржи у Бризбејну.
За ускраћивање позива лидеру било које државе из састава Г-20 потребан је консензус осталих 19, а Бишоп је признала да је њена „сондажа” показала да јединства поводом руског лидера – напросто нема.
Бишоп при том није крила: „Аустралија јесте домаћин наредног самиста Г-20, али она нема право да анулира разалане позиве. А консензуса унутар „двадесеторке” засад нема”.
Претходно је Financial Times цитирао ове речи аустралијског функционера Џоа Хокија:
„Консултовали смо се са низом земаља и све су биле јасно за то да се Русија позове на самит у Бризбејну. Неке су при том указале: да врата за преговоре увек морају да буду отворена и да сада треба разрешити неке геополитичке напетости уз учешће Русије”.
У јулу је аустралијски премијер Тони Абот изјавио да ће „учешће Путина” зависити од резултата истраге о узроцима пада малезијског авиона над истоком Украјине.
Потпредседник Владе РФ, Игор Шувалов, упозорио је Запад да је Г-20 без Русије „немогућ оквир” и да не постоји механизам који би омогућио да се Русија искључи из „Велике двадесеторице”.
Ако бих сви БРИЦС бих ово бојкотовали.....сигнал био бих јасан!
21:15 21.09.2014.5 коментараШтампај
НЕ ПОСТОЈИ МЕХАНИЗАМ КОЈИ БИ ОМОГУЋИО ДА СЕ РУСИЈА ИСКЉУЧИ ИЗ „ВЕЛИКЕ ДВАДЕСЕТОРИЦЕ”
МИНИСТАРКА спољних послова Аустралије Џули Бишоп изјавила је да су се земље „Велике двадесеторке” поделиле поводом учешћа Владимира Путина на самиту Г-20 који у неовембру треба да се одржи у Бризбејну.
За ускраћивање позива лидеру било које државе из састава Г-20 потребан је консензус осталих 19, а Бишоп је признала да је њена „сондажа” показала да јединства поводом руског лидера – напросто нема.
Бишоп при том није крила: „Аустралија јесте домаћин наредног самиста Г-20, али она нема право да анулира разалане позиве. А консензуса унутар „двадесеторке” засад нема”.
Претходно је Financial Times цитирао ове речи аустралијског функционера Џоа Хокија:
„Консултовали смо се са низом земаља и све су биле јасно за то да се Русија позове на самит у Бризбејну. Неке су при том указале: да врата за преговоре увек морају да буду отворена и да сада треба разрешити неке геополитичке напетости уз учешће Русије”.
У јулу је аустралијски премијер Тони Абот изјавио да ће „учешће Путина” зависити од резултата истраге о узроцима пада малезијског авиона над истоком Украјине.
Потпредседник Владе РФ, Игор Шувалов, упозорио је Запад да је Г-20 без Русије „немогућ оквир” и да не постоји механизам који би омогућио да се Русија искључи из „Велике двадесеторице”.
Ако бих сви БРИЦС бих ово бојкотовали.....сигнал био бих јасан!
22-09-2014, 03:11 PM
ИВАНОВ: Русија се због лоших односа са САД и ЕУ неће бацити у наручје Кини
22:25 21.09.2014.5 коментараШтампај
АПСУРДНОМ И ШТЕТНОМ НАЗВАО ЈАЦЕЊУКОВУ АМБИЦИЈУ ДА УКРАЈИНУ „БЕРЛИНСКИМ ЗИДОМ” ОГРАДИ ОД РУСИЈЕ
„Ми немамо намеру да се било коме бацамо у наручје. Као што немамо намеру ни да било кога гушимо у свом загрљају. Што се каже: ни једно ни друго није наш метод” – објаснио је шеф Путиновог председничког апарата Сергеј Иванов и нагласио да је Кина стратешки важан партнер Русије
Иванов је оценио да је „председник Порошенко увидео да му није потребан рат до победничког краја, то јест – до последњег Украјинца”, али је истовремено ипак упозорио да је „партија рата” у Украјини и даље „веома јака”
РУСИЈА нема намеру да се због поремећених односа са Европом и САД „баца у наручје” Кине, али је без Кине немогућ развој нашег Далеког истока и азијског дела земље у целини – изјавио је Сергеј Иванов, шеф председничке адмнинистрације Владимира Путина.
Позицију Кремља поводом „басања у наручје”, Иванов је у интервјуу листу „Росијскаја газета” додатно изоштрио овако:
„Ми немамо намеру да се било коме бацамо у наручје. Као што немамо намеру ни да било кога гушимо у свом загрљају. Што се каже: ни једно ни друго није наш метод”.
Иванов је истовремено указао да Кина води независну спољну политику и да се такве земље могу избројати на прсте једне руке. Па наставио:
„Кина је наш најважнији партнер са којим одавно сарађујемо у оквирима међународних асоцијација као што су БРИКС и ШОС, а ништа мање озбиљно и на билатералној основи. Ми се са огромним уважавањем односимо према тој земљи”.
Шеф Путиновог апарата је подвукао да је Москва већу пажњу „азијском вектору” националне политике почела да поклања знатно пре кризе у Украјини. Међутим, указао је да ће робна размена са земљама ЕУ, иако ће се због санкција смањити, и даље остати већа од руско-кинеске.
Иванов је, иначе, у истом интервјуу оценио да је украјинско руководство почело да схвата да ратна дејства никоме нису потребна. Истовремено је ипак упозорио: да је „партија рата” у Украјини и даље „веома јака”.
„Мислим – истаакао је Иванов - да је председник Порошенко увидео да му није потребан рат до победничког краја, то јест – до последњег Украјинца”.
Амбицију кијевског премијера Арсенија Јацењука – да Украјину од Русије огради неком врстом „берлинског зида” – Иванов је назвао апсурдном и закључио:
„Уверен сам да никаквог зида неће бити. Ако га буде – то ће учинити немогућим враћање наших односа у нормалу. У сваком случају, грађани Русије не сматрају Украјинце себи туђима”.
22:25 21.09.2014.5 коментараШтампај
АПСУРДНОМ И ШТЕТНОМ НАЗВАО ЈАЦЕЊУКОВУ АМБИЦИЈУ ДА УКРАЈИНУ „БЕРЛИНСКИМ ЗИДОМ” ОГРАДИ ОД РУСИЈЕ
„Ми немамо намеру да се било коме бацамо у наручје. Као што немамо намеру ни да било кога гушимо у свом загрљају. Што се каже: ни једно ни друго није наш метод” – објаснио је шеф Путиновог председничког апарата Сергеј Иванов и нагласио да је Кина стратешки важан партнер Русије
Иванов је оценио да је „председник Порошенко увидео да му није потребан рат до победничког краја, то јест – до последњег Украјинца”, али је истовремено ипак упозорио да је „партија рата” у Украјини и даље „веома јака”
РУСИЈА нема намеру да се због поремећених односа са Европом и САД „баца у наручје” Кине, али је без Кине немогућ развој нашег Далеког истока и азијског дела земље у целини – изјавио је Сергеј Иванов, шеф председничке адмнинистрације Владимира Путина.
Позицију Кремља поводом „басања у наручје”, Иванов је у интервјуу листу „Росијскаја газета” додатно изоштрио овако:
„Ми немамо намеру да се било коме бацамо у наручје. Као што немамо намеру ни да било кога гушимо у свом загрљају. Што се каже: ни једно ни друго није наш метод”.
Иванов је истовремено указао да Кина води независну спољну политику и да се такве земље могу избројати на прсте једне руке. Па наставио:
„Кина је наш најважнији партнер са којим одавно сарађујемо у оквирима међународних асоцијација као што су БРИКС и ШОС, а ништа мање озбиљно и на билатералној основи. Ми се са огромним уважавањем односимо према тој земљи”.
Шеф Путиновог апарата је подвукао да је Москва већу пажњу „азијском вектору” националне политике почела да поклања знатно пре кризе у Украјини. Међутим, указао је да ће робна размена са земљама ЕУ, иако ће се због санкција смањити, и даље остати већа од руско-кинеске.
Иванов је, иначе, у истом интервјуу оценио да је украјинско руководство почело да схвата да ратна дејства никоме нису потребна. Истовремено је ипак упозорио: да је „партија рата” у Украјини и даље „веома јака”.
„Мислим – истаакао је Иванов - да је председник Порошенко увидео да му није потребан рат до победничког краја, то јест – до последњег Украјинца”.
Амбицију кијевског премијера Арсенија Јацењука – да Украјину од Русије огради неком врстом „берлинског зида” – Иванов је назвао апсурдном и закључио:
„Уверен сам да никаквог зида неће бити. Ако га буде – то ће учинити немогућим враћање наших односа у нормалу. У сваком случају, грађани Русије не сматрају Украјинце себи туђима”.
22-09-2014, 08:02 PM
Вести недеље из Русије, последње вести са фронта, привремени прекид ватре потписан у Минску, вести са фронта, одговор Русије и руске привреде на санкције Трулог Запада, ново руско оружије, маневри...и так даљше:
https://www.youtube.com/watch?v=XINk09JC1ZM#t=465
https://www.youtube.com/watch?v=XINk09JC1ZM#t=465
ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!
22-09-2014, 11:59 PM
Путинов помоћник затражио увођење пореза на „капитал који бежи из земље“
20:41 22.09.2014.6 коментараШтампај
(НЕ)ОЧЕКИВАНА ИНИЦИЈАТИВА ПОЗНАТОГ РУСКОГ ЕКОНОМИСТЕ СЕРГЕЈА ГЛАЗЈЕВА
Сергеј Глазјев
Централна банка Русије прогнозира да ће „бекство капитала“ до краја ове године достићи - 90 милијарди долара
САВЕТНИК Владимира Путина - познати руски економиста Сергеј Глазјев - иступио је са иницијативом да Москва уведе порез на „извоз капитала из земље“.
„Морају се смањити постојећи стимуланси за бекство капитала и пребацивање новца на девизно тржиште. То је главни проблем у ситуацијама постојања јефтиног новца. У суштини, ово значи борбу са извозом капитала и офшоризацијом економије. Зато предлажем да размислимо о увођењу пореза на изношење капитала из Русије“ - рекао је Глазјев на слушању у Државној Думи Русије.
Према његовим речима, неке руске компаније износе капитал из земље на нелегалан начин и тако „беже“ од плаћања пореза на додату вредност (у Русији износи 18%).
„Ово значи да порез на капитал који се износи из земље мора такође да буде 18%“ - подвукао је Путинов помоћник.
Глазјев је истовремено предложио да се законом предвиди могућност да компанијама које одлуче да врате капитал у земљу цео износ специјалног пореза (18%) буде враћен.
Централна банка Русије објавила је претходних дана прогнозу да ће изземље до краја године бити изнето 90 милијарди долара. Министарство економског развоја верује да ће та сума достићи свих 100 милијарди долара.
Американци од 3. до 13. септембра у Варшави тренирали лидере будућег „руског Мајдана”
02:04 21.09.2014.1 коментарШтампај
У МОСКВИ 22. СЕПТЕМБРА ОРГАНИЗУЈУ СВОЈ „МАРШ МИРА” НА КОЈИ СУ ПОЗВАЛИ И УКРАЈИНСКЕ УЛТРАНАЦИОНАЛИСТЕ
Обука је имала две централне тачке: како делегитимисати прикључење Крима Русији обезбеђивање подршке „легитимној власти у Кијеву”
Директор Института за проблеме глобализације Михаил ДЕЉАГИН: Они који су били у Варшави потпуно су убеђени да је руска власт једини непријатељ Русије. Међутим, не труди се тамо само фонд Џона Мекејна IRI. У Варшави постоји Источни факултет који припрема колонијалну администрацију за земље постсовјетског простора
ПРОЗАПАДНИ противници курса Владимира Путина изаћи ће 22. септембра на свој „марш мира”. Са намером да за сва зла у Украјини оптуже Русију и „Путинов режим”.
Ради тога су позвали „у госте” украјинске ултранационалисте. Није тешко погодити ко ће платити долазак у Москву и све што са тим мора да иде.
Руски медији објављују да су припреме за „марш” обављене у Пољској. У режији IRI (фонда International Republican Institute).
Радило се о „политичким семинарима одржаваним од 3. до 13. септембра у Варшави. „Тренинг” су прошли активисти неколико руских партија и организација: „Јаблокоа”, РПР-ПАРНАС, Партије прогреса, Грађанске платформе, Алијансе зеленых”, Партије 5. децембра и других.
Обука је имала две централне тачке: како делегитимисати прикључење Крима Русији обезбеђивање подршке „легитимној власти у Кијеву”.
Експерт московског Фонда за развој цивилног друштва Станислав Апетјан процењује да Американци спремају кадрове за ближу будућност јер „одлично схватају да је ситуација у Русији стабилна, а Путинов рејтинг рекордно висок”. Зато раде са „људима који ће у одређено време моћи да стану на чело протеста”.
Апетјан је уверен да се ради на припреми будућег „руског Мајдана”.
Директор Института за проблеме глобализације Михаил Дељагин на све гледа овако:
„На челу тог америчког фонда је познати русофоб сенатор-републиканац Џон Мекејн. Само, за наше либерале он је пријатељ. Зато су они који су били у Варшави потпуно убеђени да је руска власт једини непријатељ Русије. Међутим, не труди се само IRI. У Варшави постоји Источни факултет који припрема, да тако кажем, колонијалну администрацију за земље постсовјетског простора. Све, наравно, у интересу ЕУ и НАТО”.
Поповић?
20:41 22.09.2014.6 коментараШтампај
(НЕ)ОЧЕКИВАНА ИНИЦИЈАТИВА ПОЗНАТОГ РУСКОГ ЕКОНОМИСТЕ СЕРГЕЈА ГЛАЗЈЕВА
Сергеј Глазјев
Централна банка Русије прогнозира да ће „бекство капитала“ до краја ове године достићи - 90 милијарди долара
САВЕТНИК Владимира Путина - познати руски економиста Сергеј Глазјев - иступио је са иницијативом да Москва уведе порез на „извоз капитала из земље“.
„Морају се смањити постојећи стимуланси за бекство капитала и пребацивање новца на девизно тржиште. То је главни проблем у ситуацијама постојања јефтиног новца. У суштини, ово значи борбу са извозом капитала и офшоризацијом економије. Зато предлажем да размислимо о увођењу пореза на изношење капитала из Русије“ - рекао је Глазјев на слушању у Државној Думи Русије.
Према његовим речима, неке руске компаније износе капитал из земље на нелегалан начин и тако „беже“ од плаћања пореза на додату вредност (у Русији износи 18%).
„Ово значи да порез на капитал који се износи из земље мора такође да буде 18%“ - подвукао је Путинов помоћник.
Глазјев је истовремено предложио да се законом предвиди могућност да компанијама које одлуче да врате капитал у земљу цео износ специјалног пореза (18%) буде враћен.
Централна банка Русије објавила је претходних дана прогнозу да ће изземље до краја године бити изнето 90 милијарди долара. Министарство економског развоја верује да ће та сума достићи свих 100 милијарди долара.
Американци од 3. до 13. септембра у Варшави тренирали лидере будућег „руског Мајдана”
02:04 21.09.2014.1 коментарШтампај
У МОСКВИ 22. СЕПТЕМБРА ОРГАНИЗУЈУ СВОЈ „МАРШ МИРА” НА КОЈИ СУ ПОЗВАЛИ И УКРАЈИНСКЕ УЛТРАНАЦИОНАЛИСТЕ
Обука је имала две централне тачке: како делегитимисати прикључење Крима Русији обезбеђивање подршке „легитимној власти у Кијеву”
Директор Института за проблеме глобализације Михаил ДЕЉАГИН: Они који су били у Варшави потпуно су убеђени да је руска власт једини непријатељ Русије. Међутим, не труди се тамо само фонд Џона Мекејна IRI. У Варшави постоји Источни факултет који припрема колонијалну администрацију за земље постсовјетског простора
ПРОЗАПАДНИ противници курса Владимира Путина изаћи ће 22. септембра на свој „марш мира”. Са намером да за сва зла у Украјини оптуже Русију и „Путинов режим”.
Ради тога су позвали „у госте” украјинске ултранационалисте. Није тешко погодити ко ће платити долазак у Москву и све што са тим мора да иде.
Руски медији објављују да су припреме за „марш” обављене у Пољској. У режији IRI (фонда International Republican Institute).
Радило се о „политичким семинарима одржаваним од 3. до 13. септембра у Варшави. „Тренинг” су прошли активисти неколико руских партија и организација: „Јаблокоа”, РПР-ПАРНАС, Партије прогреса, Грађанске платформе, Алијансе зеленых”, Партије 5. децембра и других.
Обука је имала две централне тачке: како делегитимисати прикључење Крима Русији обезбеђивање подршке „легитимној власти у Кијеву”.
Експерт московског Фонда за развој цивилног друштва Станислав Апетјан процењује да Американци спремају кадрове за ближу будућност јер „одлично схватају да је ситуација у Русији стабилна, а Путинов рејтинг рекордно висок”. Зато раде са „људима који ће у одређено време моћи да стану на чело протеста”.
Апетјан је уверен да се ради на припреми будућег „руског Мајдана”.
Директор Института за проблеме глобализације Михаил Дељагин на све гледа овако:
„На челу тог америчког фонда је познати русофоб сенатор-републиканац Џон Мекејн. Само, за наше либерале он је пријатељ. Зато су они који су били у Варшави потпуно убеђени да је руска власт једини непријатељ Русије. Међутим, не труди се само IRI. У Варшави постоји Источни факултет који припрема, да тако кажем, колонијалну администрацију за земље постсовјетског простора. Све, наравно, у интересу ЕУ и НАТО”.
Поповић?
25-09-2014, 06:10 PM
Москва најавила забрану уласка у Русију функционерима Европске уније
17:04 25.09.2014.1 коментарШтампај
„НЕКА ЕУ НЕ РАЧУНА ДА ЋЕМО ПОДМЕТАТИ И ДРУГИ ОБРАЗ
НАКОН ПОКЛОНА СА ЊИХОВЕ СТРАНЕ“
Министарство иностраних послова РФ
МОСКВА може - парирајући антируским санкцијама Брисела - забранити улазак у Русију европским политичарима.
Ово је саопштио Иван Солтановскиј, функционер Министарства иностраних послова РФ који руководи департманом за „општеевропску сарадњу“.
Одговарајући на директно постављено питање - „Могу ли бити уведена ограничења на улазак у Русију личностима из Европске уније? “ - он је нагласио: „Ми не искључујемо ни једну узвратну меру“.
Поводом истог питања је подвукао: „Нека ЕУ не рачуна да ћемо подметати и други образ након поклона са њихове стране“.
17:04 25.09.2014.1 коментарШтампај
„НЕКА ЕУ НЕ РАЧУНА ДА ЋЕМО ПОДМЕТАТИ И ДРУГИ ОБРАЗ
НАКОН ПОКЛОНА СА ЊИХОВЕ СТРАНЕ“
Министарство иностраних послова РФ
МОСКВА може - парирајући антируским санкцијама Брисела - забранити улазак у Русију европским политичарима.
Ово је саопштио Иван Солтановскиј, функционер Министарства иностраних послова РФ који руководи департманом за „општеевропску сарадњу“.
Одговарајући на директно постављено питање - „Могу ли бити уведена ограничења на улазак у Русију личностима из Европске уније? “ - он је нагласио: „Ми не искључујемо ни једну узвратну меру“.
Поводом истог питања је подвукао: „Нека ЕУ не рачуна да ћемо подметати и други образ након поклона са њихове стране“.
30-09-2014, 04:50 AM
ТРИФКОВИЋ: Србија срозана на ниво земље у којој депримирани људи више ништа не очекују
02:52 30.09.2014.0 коментараШтампај
ОДРЖАО ПРЕДАВАЊЕ У МОСКОВСКОМ ПРЕЗИДЕНТ-ХОТЕЛУ НА ТЕМУ „ВИШЕПОЛАРНИ СВЕТ: ИЗАЗОВИ КОЈИ СТОЈЕ ПРЕД РУСИЈОМ”
Србија је била полигон за поновно покретање хладног рата у марту 1999. године
Русија је била затечена оштрином западног налета на Мајдану, али чини ми се да је сада она потпуно свесна да је ово њена егзистенцијална борба
У ОКВИРУ међународног програма Руски дани у Москви је иступио српски политиколог, уредник спољнополитичког одељења листа Chronicles и професор универзитета у Бања Луци Срђа Трифковић.
Држећи у престоничком Президент-хотелу предавање на тему „Вишеполарни свет: изазови који стоје пред Русијом“, професор Трифковић је, може се рећи, „одржао предавање“ неким председницима водећих земаља.
Према Трифковићу, хладни рат никада није ни завршен.
Наставио га је Клинтон, прекршивши обећање да неће проширивати НАТО на Исток. Наставља га и Обама у болној тачки за Русију - у Украјини.
Иступања америчког лидера српски политиколог је разложио у детаље. Између осталог, професор Трифковић сматра: оци-оснивачи САД би се у гробу преврнули када би сазнали да њихов следбеник сматра да су они надахнули људе попут лидера Десног сектора Дмитрија Јароша. Мада, вероватно је немирни вечни сан отаца-оснивача САД могао је да започне још 90-их, када су поједини амерички политичари изјавили да Ослободилачка армија Косова проповеда исконске америчке вредности.
Украјина је, сматра Трифковић, најважнији изазов који су САД упутиле Русији.
Шта је могла Москва да уради као одговор на санкције?
Да реагује оштрије: да опорезује драконским царинама увоз аутомобила из Немачке, да затвори за европске компаније ваздушни простор изнад Сибира, да се упорније ослобађа доларске зависности.
По окончању дискусије која се развила после предавања, где су се чуле како оптужбе за „баналаност“, тако и захвалност за храброст, Трифковић је одговорио на питања новинара Гласа Русије.
Господине професоре, видели смо врло различиту реакцију на ваше излагање. А какав значај је за Вас имала могућност да иступите у Москви?
Пратећи руске медије, стекао сам утисак да се недовољно говори о санцкијама и да је поготово недостајало практичних сугестија на тему шта чинити у тренутку изложености санкцијама Запада. Отворено говорећи, хтео сам да заталасам, да узбуркам духове. Мислим да сам у томе успео.
Како ће се развијати преговори између власти у Кијеву и Новорусији? Да ли је могућа израда формуле попут оне коју су хтели да примене на Косову – „више од аутономије, мање од независности“?
Ничему се добром не надам, зато што у крајњој линији те преговоре не води Кијев, те преговоре води Вашингтон. А Вашингтону не одговара да се ствари смире, он жели да то буде једно трајно жариште и да Русија буде што увученија у тај конфликт. Осим тога, Порошенко - чак кад би и хтео да буде разуман и да крене неким путем налажења modus vivendi - то не би смео да уради због неонациста, који су спремни буквално на све, укључујући и директно терористичко насиље. Тако да у овом тренутку не видим апсолутно никог на политичкој сцени Украјине ко би имао снаге и смелости да предложи неки облик изналажења политичког решења у духу тога што сте поменули.
Недавно је шеф српске дипломатије Ивица Дачић, коментаришући „размену мишљења“ амбасадора САД и РФ у Београду поводом посете Владимира Путина, истакао да је то „део ширег конфликта“. Каква је улога Србије у њему?
Србија је била полигон за поновно покретање хладног рата у марту 1999. године. То је био семинални датум, када је радикалним кршењем свих норми међународног права и сама Русија била принуђена да схвати да је Јељцинова декада наивних покушаја да се успостави неко партнерство са Западом претрпела крах. И то што се десило Србији касније, са етничким чишћењем становништва и отимачином Косова, допринело је промени климе и у самој Москви и у извесној мери формирању Путинове стратешке парадигме у односу на Запад, која је први пут дошла до изражаја у његовом познатом говору у Минхену и заустављењу грузијског напада на Јужну Осетију.
Русија је била затечена оштрином западног налета на Мајдану, али чини ми се да је сада она потпуно свесна да је ово једна егзистенцијална борба. Што се тиче улоге Србије данас, она је минорна. Србија је срозана на ниво земље у којој депримирани људи више и не очекују нешто лепше од онога што имају, док владајућа политичка елита и даље понавља једну те исту еврофанатичну мантру коју смо чули већ хиљаду пута у протеклих 14 година.
02:52 30.09.2014.0 коментараШтампај
ОДРЖАО ПРЕДАВАЊЕ У МОСКОВСКОМ ПРЕЗИДЕНТ-ХОТЕЛУ НА ТЕМУ „ВИШЕПОЛАРНИ СВЕТ: ИЗАЗОВИ КОЈИ СТОЈЕ ПРЕД РУСИЈОМ”
Србија је била полигон за поновно покретање хладног рата у марту 1999. године
Русија је била затечена оштрином западног налета на Мајдану, али чини ми се да је сада она потпуно свесна да је ово њена егзистенцијална борба
У ОКВИРУ међународног програма Руски дани у Москви је иступио српски политиколог, уредник спољнополитичког одељења листа Chronicles и професор универзитета у Бања Луци Срђа Трифковић.
Држећи у престоничком Президент-хотелу предавање на тему „Вишеполарни свет: изазови који стоје пред Русијом“, професор Трифковић је, може се рећи, „одржао предавање“ неким председницима водећих земаља.
Према Трифковићу, хладни рат никада није ни завршен.
Наставио га је Клинтон, прекршивши обећање да неће проширивати НАТО на Исток. Наставља га и Обама у болној тачки за Русију - у Украјини.
Иступања америчког лидера српски политиколог је разложио у детаље. Између осталог, професор Трифковић сматра: оци-оснивачи САД би се у гробу преврнули када би сазнали да њихов следбеник сматра да су они надахнули људе попут лидера Десног сектора Дмитрија Јароша. Мада, вероватно је немирни вечни сан отаца-оснивача САД могао је да започне још 90-их, када су поједини амерички политичари изјавили да Ослободилачка армија Косова проповеда исконске америчке вредности.
Украјина је, сматра Трифковић, најважнији изазов који су САД упутиле Русији.
Шта је могла Москва да уради као одговор на санкције?
Да реагује оштрије: да опорезује драконским царинама увоз аутомобила из Немачке, да затвори за европске компаније ваздушни простор изнад Сибира, да се упорније ослобађа доларске зависности.
По окончању дискусије која се развила после предавања, где су се чуле како оптужбе за „баналаност“, тако и захвалност за храброст, Трифковић је одговорио на питања новинара Гласа Русије.
Господине професоре, видели смо врло различиту реакцију на ваше излагање. А какав значај је за Вас имала могућност да иступите у Москви?
Пратећи руске медије, стекао сам утисак да се недовољно говори о санцкијама и да је поготово недостајало практичних сугестија на тему шта чинити у тренутку изложености санкцијама Запада. Отворено говорећи, хтео сам да заталасам, да узбуркам духове. Мислим да сам у томе успео.
Како ће се развијати преговори између власти у Кијеву и Новорусији? Да ли је могућа израда формуле попут оне коју су хтели да примене на Косову – „више од аутономије, мање од независности“?
Ничему се добром не надам, зато што у крајњој линији те преговоре не води Кијев, те преговоре води Вашингтон. А Вашингтону не одговара да се ствари смире, он жели да то буде једно трајно жариште и да Русија буде што увученија у тај конфликт. Осим тога, Порошенко - чак кад би и хтео да буде разуман и да крене неким путем налажења modus vivendi - то не би смео да уради због неонациста, који су спремни буквално на све, укључујући и директно терористичко насиље. Тако да у овом тренутку не видим апсолутно никог на политичкој сцени Украјине ко би имао снаге и смелости да предложи неки облик изналажења политичког решења у духу тога што сте поменули.
Недавно је шеф српске дипломатије Ивица Дачић, коментаришући „размену мишљења“ амбасадора САД и РФ у Београду поводом посете Владимира Путина, истакао да је то „део ширег конфликта“. Каква је улога Србије у њему?
Србија је била полигон за поновно покретање хладног рата у марту 1999. године. То је био семинални датум, када је радикалним кршењем свих норми међународног права и сама Русија била принуђена да схвати да је Јељцинова декада наивних покушаја да се успостави неко партнерство са Западом претрпела крах. И то што се десило Србији касније, са етничким чишћењем становништва и отимачином Косова, допринело је промени климе и у самој Москви и у извесној мери формирању Путинове стратешке парадигме у односу на Запад, која је први пут дошла до изражаја у његовом познатом говору у Минхену и заустављењу грузијског напада на Јужну Осетију.
Русија је била затечена оштрином западног налета на Мајдану, али чини ми се да је сада она потпуно свесна да је ово једна егзистенцијална борба. Што се тиче улоге Србије данас, она је минорна. Србија је срозана на ниво земље у којој депримирани људи више и не очекују нешто лепше од онога што имају, док владајућа политичка елита и даље понавља једну те исту еврофанатичну мантру коју смо чули већ хиљаду пута у протеклих 14 година.
30-09-2014, 07:04 PM
ПУТИН: Каспијско море отворено само за ратне морнарице пет прикаспијских држава
16:19 30.09.2014.0 коментараШтампај
ДОГОВОРЕНО ДА ВЕЋИ ДЕО КАСПИЈСКОГ МОРА
ЗАЈЕДНИЧКИ КОРИСТЕ ЗЕМЉЕ КОЈИМА ПРИПАДА
Владимир Путин
Природни ресурси Каспијског мора укључују више од 500 врста биљака и 854 врсте рибе, између осталог, овде обитава око 90 одсто јесетре на свету
ВЕЋИ део акваторије Каспијског мора заједнички ће користити каспијске државе, изјавио је председник Русије Владимир Путин, сумирајући резултате Каспијског самита.
Шефови каспијских држава - Русије, Азербејџана, Ирана, Казахстана и Туркменије размотрили су најосетљивија питања региона, укључујући статус Каспијског мора - највећег језера на Земљи, које се налази између Европе и Азије,а које се назива морем због његове величине.
Конвенција о правном статусу Каспијског мора могла би бити потписана ускоро, истакао је председник РФ.
„Једним од главних резултата сматрам значајан напредак у припреми конвенције о правном статусу Каспијског мора. То је постало могуће захваљујући усаглашавању кључних принципа рада каспијских држава на мору“ - казао је Путин.
Ти принципи су унети у политичко саопштење које су потписали шефови пет држава, додао је он.
„На тај начин смо завршили посао који траје већ 18 година“ - истакао је Путин.
„Током преговора смо дошли до јасних формулација о разграничењу воденог простора, дна и природних богатстава, о режиму воденог саобраћаја и риболова. Веома је значајна одредба да ће већи део акваторије Каспијског мора и даље заједнички користити све стране. Захваљујући свему томе, у будућности су искључени неспоразуми или нека напетост у међудржавним односима, који су раније могли да настану због различитог тумачења режима каспијских вода“ - рекао је Путин.
У саопштење је унет један од најважнијих принципа за стабилност и безбедност: право боравка у Каспијском мору имају искључиво оружане снаге приобалних земаља.
„Такав режим се овде историјски формирао. И ми не намеравамо да га мењамо“ - нагласио је председник Русије.
„Русија од 2005. године поштује мораторијум на лов на јесетру. И не намеравамо да га укидамо док се не стабилизује популација те рибе“ - додао је руски председник.
С потписивањем споразума о очувању водених биолошких ресурса Каспијског мора појавио се правни основ за заједничку заштиту ретких врста рибе.
Велики значај има и споразум потписан у Астрахању о сарадњи пет страна у санирању последица ванредних ситуација.
„Договорили смо се да ће на основу тог документа бити усаглашене зоне одговорности националних спасилачких служби“- истакао је председник Русије.
Природни ресурси Каспијског мора укључују више од 500 врста биљака и 854 врсте рибе, између осталог, овде обитава око 90 одсто јесетре на свету.
Основне сфере економског развоја и сарадње на Каспијском мору су експлоатација природних богатстава, водени саобраћај, риболов.
Штета су могли доворити нешто овако за Црно море.....да једино војне бродове из државе Црно Море бих могли да користе та море.....
16:19 30.09.2014.0 коментараШтампај
ДОГОВОРЕНО ДА ВЕЋИ ДЕО КАСПИЈСКОГ МОРА
ЗАЈЕДНИЧКИ КОРИСТЕ ЗЕМЉЕ КОЈИМА ПРИПАДА
Владимир Путин
Природни ресурси Каспијског мора укључују више од 500 врста биљака и 854 врсте рибе, између осталог, овде обитава око 90 одсто јесетре на свету
ВЕЋИ део акваторије Каспијског мора заједнички ће користити каспијске државе, изјавио је председник Русије Владимир Путин, сумирајући резултате Каспијског самита.
Шефови каспијских држава - Русије, Азербејџана, Ирана, Казахстана и Туркменије размотрили су најосетљивија питања региона, укључујући статус Каспијског мора - највећег језера на Земљи, које се налази између Европе и Азије,а које се назива морем због његове величине.
Конвенција о правном статусу Каспијског мора могла би бити потписана ускоро, истакао је председник РФ.
„Једним од главних резултата сматрам значајан напредак у припреми конвенције о правном статусу Каспијског мора. То је постало могуће захваљујући усаглашавању кључних принципа рада каспијских држава на мору“ - казао је Путин.
Ти принципи су унети у политичко саопштење које су потписали шефови пет држава, додао је он.
„На тај начин смо завршили посао који траје већ 18 година“ - истакао је Путин.
„Током преговора смо дошли до јасних формулација о разграничењу воденог простора, дна и природних богатстава, о режиму воденог саобраћаја и риболова. Веома је значајна одредба да ће већи део акваторије Каспијског мора и даље заједнички користити све стране. Захваљујући свему томе, у будућности су искључени неспоразуми или нека напетост у међудржавним односима, који су раније могли да настану због различитог тумачења режима каспијских вода“ - рекао је Путин.
У саопштење је унет један од најважнијих принципа за стабилност и безбедност: право боравка у Каспијском мору имају искључиво оружане снаге приобалних земаља.
„Такав режим се овде историјски формирао. И ми не намеравамо да га мењамо“ - нагласио је председник Русије.
„Русија од 2005. године поштује мораторијум на лов на јесетру. И не намеравамо да га укидамо док се не стабилизује популација те рибе“ - додао је руски председник.
С потписивањем споразума о очувању водених биолошких ресурса Каспијског мора појавио се правни основ за заједничку заштиту ретких врста рибе.
Велики значај има и споразум потписан у Астрахању о сарадњи пет страна у санирању последица ванредних ситуација.
„Договорили смо се да ће на основу тог документа бити усаглашене зоне одговорности националних спасилачких служби“- истакао је председник Русије.
Природни ресурси Каспијског мора укључују више од 500 врста биљака и 854 врсте рибе, између осталог, овде обитава око 90 одсто јесетре на свету.
Основне сфере економског развоја и сарадње на Каспијском мору су експлоатација природних богатстава, водени саобраћај, риболов.
Штета су могли доворити нешто овако за Црно море.....да једино војне бродове из државе Црно Море бих могли да користе та море.....
01-10-2014, 05:31 AM
Русија спрема мере за случај да Запад покуша да Runet искључи из глобалног интернета
02:11 01.10.2014.0 коментараШтампај
ТРЕНУТНО ЈЕ УЛАЗАК КОРИСНИКА ИЗ РУСИЈЕ У СВЕТСКУ МРЕЖУ ПОД КОНТРОЛОМ АМЕРИЧКИХ КОМПАНИЈА
КРЕМЉ, по свему судећи, рачуна са даљим новим заоштравањем односа са Западом.
Владимир Путин је за 1. октобар заказао седницу Националног Савета безбедности са једном тачком дневног реда: парирање претњама у информативној сфери.
Агенција РИА Новости потврдила је оно што се претпостављало: да ће бити речи о мерама које ће бити предузете за случај да дође до „искључивању руског сегмента интернета из глобалне мреже.
Кремљ жели сигурност јер тренутно улазак корисника Runeta у светску мрежу контролишу америчке компаније.
Московски медији блиски Западу, били су проширили верзију да Путин и Влада Дмитрија Медведева планирају да сами Runet искључе из светског интернета. Међутим, руски министар веза Николај Никифоров одбацио је такве шпекулације и објаснио да се ради искључиво о мерама које ће бити предузете уколико до дође од удара извана – до спољног и насилног „одсецања” Runeta од глобалног интернета.
Па најбоље да је нико нема, па видиле бих како се све брзо смири!
02:11 01.10.2014.0 коментараШтампај
ТРЕНУТНО ЈЕ УЛАЗАК КОРИСНИКА ИЗ РУСИЈЕ У СВЕТСКУ МРЕЖУ ПОД КОНТРОЛОМ АМЕРИЧКИХ КОМПАНИЈА
КРЕМЉ, по свему судећи, рачуна са даљим новим заоштравањем односа са Западом.
Владимир Путин је за 1. октобар заказао седницу Националног Савета безбедности са једном тачком дневног реда: парирање претњама у информативној сфери.
Агенција РИА Новости потврдила је оно што се претпостављало: да ће бити речи о мерама које ће бити предузете за случај да дође до „искључивању руског сегмента интернета из глобалне мреже.
Кремљ жели сигурност јер тренутно улазак корисника Runeta у светску мрежу контролишу америчке компаније.
Московски медији блиски Западу, били су проширили верзију да Путин и Влада Дмитрија Медведева планирају да сами Runet искључе из светског интернета. Међутим, руски министар веза Николај Никифоров одбацио је такве шпекулације и објаснио да се ради искључиво о мерама које ће бити предузете уколико до дође од удара извана – до спољног и насилног „одсецања” Runeta од глобалног интернета.
Па најбоље да је нико нема, па видиле бих како се све брзо смири!
02-10-2014, 10:46 PM
EVENING STANDARD: Руски богаташ за мање од три сата потрошио преко два милиона фунти
20:26 01.10.2014.5 коментараШтампај
СВЕ СЕ ДОГОДИЛО НА ВЕЧЕРИНЦИ КОЈУ ЈЕ У ЛОНДОНСКОМ БАРУ SALVATORE'S ОРГАНИЗОВАЛА ЈУВЕЛИРНИЦА VASHI DOMINGUEZ
Само на шампањац потрошио 20.000 фунти. Иначе, купио је огрлицу вредну 980.000 фунти, три брилијантске наруквице за 356.000, 145.000 и 111.600 фунти. Његове куповине достигле су укупно 1,7 милиона фунти,што је са плаћеним порезом 2.042.000 фунти
БРИТАНСКИ лист Evening Standard објавио је да један руски милијарде у Лондону – за једно једино вече - потрошио више од два милиона фунти!
Исти лист своју сторију даље развија овако:
„Та сума је потрошена за мање од три сата на вечеринци коју је у бару Salvatore's, који припада клубу Playboy, организовала јувелирница Vashi Dominguez. Руски богаташ, коме је око 40 година, само на шампањац потрошио 20.000 фунти. Иначе, купио је огрлицу вредну 980.000 фунти, три брилијантске наруквице за 356.000, 145.000 и 111.600 фунти. Његове куповине достигле су укупно 1,7 милиона фунти,што је са плаћеним порезом 2.042.000 фунти“.
Evening Standard је избегао да открије име трошаџије, али је свему додао и овај „опис“:
„У просторији је било око 40 најбогатијих људи Лондона, па ипак су сви били веома изненађени што је један од њих потрошио преко два милиона фунти за тако кратко време. А међу гостима је било и арапских шеика, и других Руса, и веома богатих Европљана. Телохранитељ је било колико и гостију. Драгоцености су продаване (куповане) у тишини. Тако да не виде баш сви све. Рус је личном секретару само прстом показивао шта жели и то било одмах реализовано“.
?
20:26 01.10.2014.5 коментараШтампај
СВЕ СЕ ДОГОДИЛО НА ВЕЧЕРИНЦИ КОЈУ ЈЕ У ЛОНДОНСКОМ БАРУ SALVATORE'S ОРГАНИЗОВАЛА ЈУВЕЛИРНИЦА VASHI DOMINGUEZ
Само на шампањац потрошио 20.000 фунти. Иначе, купио је огрлицу вредну 980.000 фунти, три брилијантске наруквице за 356.000, 145.000 и 111.600 фунти. Његове куповине достигле су укупно 1,7 милиона фунти,што је са плаћеним порезом 2.042.000 фунти
БРИТАНСКИ лист Evening Standard објавио је да један руски милијарде у Лондону – за једно једино вече - потрошио више од два милиона фунти!
Исти лист своју сторију даље развија овако:
„Та сума је потрошена за мање од три сата на вечеринци коју је у бару Salvatore's, који припада клубу Playboy, организовала јувелирница Vashi Dominguez. Руски богаташ, коме је око 40 година, само на шампањац потрошио 20.000 фунти. Иначе, купио је огрлицу вредну 980.000 фунти, три брилијантске наруквице за 356.000, 145.000 и 111.600 фунти. Његове куповине достигле су укупно 1,7 милиона фунти,што је са плаћеним порезом 2.042.000 фунти“.
Evening Standard је избегао да открије име трошаџије, али је свему додао и овај „опис“:
„У просторији је било око 40 најбогатијих људи Лондона, па ипак су сви били веома изненађени што је један од њих потрошио преко два милиона фунти за тако кратко време. А међу гостима је било и арапских шеика, и других Руса, и веома богатих Европљана. Телохранитељ је било колико и гостију. Драгоцености су продаване (куповане) у тишини. Тако да не виде баш сви све. Рус је личном секретару само прстом показивао шта жели и то било одмах реализовано“.
?
07-10-2014, 12:29 AM
МОГЕРИНИ: ЕУ не сме дозволити стварање копненог коридора између Крима и Русије
22:16 06.10.2014.9 коментараШтампај
НАСЛЕДНИЦА КЕТРИН ЕШТОН СВЕ ВИШЕ ЗАОШТРАВА СВОЈУ „РУСКУ РЕТОРИКУ”
„Европска унија мора – нагласила је Федерика Могерини – не дозволити појаву тог коридора, а не размишљати како на њега одреаговати. ЕУ у томе мора бити јединствена и солидарна. Унија мора бити спремна и да ублажи санкције уведене Русији, али и да их додатно пооштри – ако се ситуација у Украјини погорша“
ЕВРОПСКА унија мора учинити све што је у њеној моћи да не дозволи стварање копненог коридора између Крима и „остале територије Русије“ – изјавила је Федерика Могерини, наследница Кетрин Ештон на функцији комесара ЕУ за спољну политику и безбедност.
Могерини ће до 2019. бити и заменик председника Европске комисије, а ово је изговорила на слушању у спољнополитичком комитету Европарламента. То је био њен одговор на питање неколико посланика: шта Брисел треба да предузме уколико Русија покуша да створи „копнени коридор“?
„Европска унија мора – прецизирала је Могерини – не дозволити појаву тог коридора, а не размишљати како на њега одреаговати. ЕУ у томе мора бити јединствена и солидарна. Унија мора бити спремна и да ублажи санкције уведене Русији, али и да их додатно пооштри – ако се ситуација у Украјини погорша“.
Додала је да је уверена да за украјинску кризу не постоји војно решење и подсетила да је то била процена и недавног самита НАТО у Велсу.
Посебно је нагласила да ЕУ мора подржати „економију Украјине која се налази у катастрофалном стању, а још јој уочи зиме прети енергетска криза“.
Могерини европски конзервативци и даље критикују за „претеране симпатије према Русији“. Због тога је она протеклих недеља пооштрила своју „руску реторику“, а данас је у Европарламенту рекла и ово:
„Морамо гледати у лице нашем источном суседу. Русија данас можда није партнер ЕУ, али је наш сусед и стратешки важна земља. Ми морамо преиспитати наше односе са том државом“.
Овде динамика мора да се мења....
22:16 06.10.2014.9 коментараШтампај
НАСЛЕДНИЦА КЕТРИН ЕШТОН СВЕ ВИШЕ ЗАОШТРАВА СВОЈУ „РУСКУ РЕТОРИКУ”
„Европска унија мора – нагласила је Федерика Могерини – не дозволити појаву тог коридора, а не размишљати како на њега одреаговати. ЕУ у томе мора бити јединствена и солидарна. Унија мора бити спремна и да ублажи санкције уведене Русији, али и да их додатно пооштри – ако се ситуација у Украјини погорша“
ЕВРОПСКА унија мора учинити све што је у њеној моћи да не дозволи стварање копненог коридора између Крима и „остале територије Русије“ – изјавила је Федерика Могерини, наследница Кетрин Ештон на функцији комесара ЕУ за спољну политику и безбедност.
Могерини ће до 2019. бити и заменик председника Европске комисије, а ово је изговорила на слушању у спољнополитичком комитету Европарламента. То је био њен одговор на питање неколико посланика: шта Брисел треба да предузме уколико Русија покуша да створи „копнени коридор“?
„Европска унија мора – прецизирала је Могерини – не дозволити појаву тог коридора, а не размишљати како на њега одреаговати. ЕУ у томе мора бити јединствена и солидарна. Унија мора бити спремна и да ублажи санкције уведене Русији, али и да их додатно пооштри – ако се ситуација у Украјини погорша“.
Додала је да је уверена да за украјинску кризу не постоји војно решење и подсетила да је то била процена и недавног самита НАТО у Велсу.
Посебно је нагласила да ЕУ мора подржати „економију Украјине која се налази у катастрофалном стању, а још јој уочи зиме прети енергетска криза“.
Могерини европски конзервативци и даље критикују за „претеране симпатије према Русији“. Због тога је она протеклих недеља пооштрила своју „руску реторику“, а данас је у Европарламенту рекла и ово:
„Морамо гледати у лице нашем источном суседу. Русија данас можда није партнер ЕУ, али је наш сусед и стратешки важна земља. Ми морамо преиспитати наше односе са том државом“.
Овде динамика мора да се мења....
07-10-2014, 03:50 AM
Kada je tada mladi Vladimir Putin odlučio da ispuni svoj san iz detinjstva da postane špijun, on se obratio ogranku KGB u Lenjingradu.
Oficiri KGB su odbili Putinovu molbu da uđe u njihove redove ali su mu dali i vredan savet: "Obrazuj se, upiši po mogućstvu pravni fakultet".
Naime tada je Putin bio još u srednjoj školi.
Putin se uputio na fakultet u Lenjingrad, što je bio početak puta koji će ga dovesti do visokih pozicija u KGB, a konačno kasnije i do Kremlja.
Tokom četvrte godine prava, Putinu su prišli predstavnici KGB kako bi dogovorili njegovo zaposlenje.
Da se sve to dešava danas, Putin bi trebalo samo da poseti sajt Obaveštajne službe kako bi popunio obrazac za prijem u službu. Ali ono što na površini deluje kao jednostavna procedura, zapravo je leglo nepotizma sa mnogo prepreka posle čega bi bilo izabrano nekoliko pojedinaca, kažu stručnjaci za bezbednost.
Sadašnja Obaveštajna služba je naslednik nekadašnjeg KGB zadužena da prikuplja neophodne obaveštajne podatke. Još jedan izdanak KGB je federalna služba bezbednosti takođe sprovodi ograničene aktivnosti u bivšim sovjetskim republikama.
"Ruska obaveštajna služba želi da svoje redove popuni sa talentovanim, obrazovanim,fizički sposobnim i spremnim mladim patriotama , koji tečno govore strane jezike", navodi se na sajtu Službe.
Navodi se da ko želi da se pridruži Ruskoj obaveštajnoj službi mora da prođe dugu i tešku selekciju.
Ali čak i ako neko ispunjava sve uslove, prikupi svu dokumentaciju, malo je verovatno da će i takav kandidat dobiti oravu ponudu za posao.
"Obično ne volimo one koji se sami od sebe prijave", kaže bivši sovjetski špijun Mihail Ljubimov.
Prema njegovim rečima mnogo bolji odabri kandidata je kada članovi službe priđu potencijalnim kandidatima.
Njegov kolega Viktor Čerkašin kaže da je proces selekcije veoma detaljan.
"Svaki posao i svaki individualac je oseben po sebi. Primera radi, ja nisam muzičar pa samim tim nikada neću svirati u orkestru", rekao je on.
Nedavno je i Mosad, izraelska tajna služba, postavila proces aplikacije onlajn. Čak su postavili i vido snimak sa obiljem prikaza sofosticirane tehnologije, dronova, satelita...
Glas u video snimku na hebrejskom kaže - "Vaša mašta je moja stvarnost. Pridružite nam se kako biste videli nevidljivo, i uradili nemoguće".
Sajt za regrutovanje koji je postavio Mosad dostupan je na engleskom, francuskom, arapskom, persijskom i ruskom. Tu se napominje da je moguće inicirati saradnju ali da je ovo samo preliminarni korak u sveukupnom procesu zapošljavanja.
Na sajtu traže da navedete i stvari iz privatnog života, podatke o svom obrazovanju, vojnoj službi, profesionalnim zadacima ali i o istroiji putovanja u inostranstvo.
Govoreći o Mosadovim reformama, šef pres biroa Ruske obaveštajne službe Sergej Ivanov kaže da je proces zapošljavanja koju sprovodi Ruska služba dobra onakva kakva je sad.
"Verujemo da je je to treba da bude ovako. Ono što imamo je sasvim dovoljno", rekao je on.
Prema rečima profesora Marka Galoetija sa Univerziteta u Njujorku, kaže da je nekada KGB u vreme SSSR bio mnogo vidljivija agencija nego na primer britanska služba MI6 koja do devedesetih godina nije ni priznala zvanično da postoji.
Samim tim ruska služba nije morala mnogo da se trudi oko reklame kako bi privukla nove regrute.
Irina Borogan, vodeći stručnjak u ruskim bezbednosnim službama, kaže da se agenti regrutuju sa prestižnih ruskih univerziteta, posebno sa Međunarodnih odnosa koje vodi Ministarstvo spoljnih poslova.
"Sistem je veoma monolitan i regrutovanje se zasniva na nepotizmu. Primarni kriterijum je lojalnost", rekla je Boroganova.
Prema njenim rečima posao u obaveštajnoj službi je u Rusiji prestižno zanimanje.
Kada je tada mladi Vladimir Putin odlučio da ispuni svoj san iz detinjstva da postane špijun, on se obratio ogranku KGB u Lenjingradu.
Oficiri KGB su odbili Putinovu molbu da uđe u njihove redove ali su mu dali i vredan savet: "Obrazuj se, upiši po mogućstvu pravni fakultet".
Naime tada je Putin bio još u srednjoj školi.
Putin se uputio na fakultet u Lenjingrad, što je bio početak puta koji će ga dovesti do visokih pozicija u KGB, a konačno kasnije i do Kremlja.
Tokom četvrte godine prava, Putinu su prišli predstavnici KGB kako bi dogovorili njegovo zaposlenje.
Da se sve to dešava danas, Putin bi trebalo samo da poseti sajt Obaveštajne službe kako bi popunio obrazac za prijem u službu. Ali ono što na površini deluje kao jednostavna procedura, zapravo je leglo nepotizma sa mnogo prepreka posle čega bi bilo izabrano nekoliko pojedinaca, kažu stručnjaci za bezbednost.
Sadašnja Obaveštajna služba je naslednik nekadašnjeg KGB zadužena da prikuplja neophodne obaveštajne podatke. Još jedan izdanak KGB je federalna služba bezbednosti takođe sprovodi ograničene aktivnosti u bivšim sovjetskim republikama.
"Ruska obaveštajna služba želi da svoje redove popuni sa talentovanim, obrazovanim,fizički sposobnim i spremnim mladim patriotama , koji tečno govore strane jezike", navodi se na sajtu Službe.
Navodi se da ko želi da se pridruži Ruskoj obaveštajnoj službi mora da prođe dugu i tešku selekciju.
Ali čak i ako neko ispunjava sve uslove, prikupi svu dokumentaciju, malo je verovatno da će i takav kandidat dobiti oravu ponudu za posao.
"Obično ne volimo one koji se sami od sebe prijave", kaže bivši sovjetski špijun Mihail Ljubimov.
Prema njegovim rečima mnogo bolji odabri kandidata je kada članovi službe priđu potencijalnim kandidatima.
Njegov kolega Viktor Čerkašin kaže da je proces selekcije veoma detaljan.
"Svaki posao i svaki individualac je oseben po sebi. Primera radi, ja nisam muzičar pa samim tim nikada neću svirati u orkestru", rekao je on.
Nedavno je i Mosad, izraelska tajna služba, postavila proces aplikacije onlajn. Čak su postavili i vido snimak sa obiljem prikaza sofosticirane tehnologije, dronova, satelita...
Glas u video snimku na hebrejskom kaže - "Vaša mašta je moja stvarnost. Pridružite nam se kako biste videli nevidljivo, i uradili nemoguće".
Sajt za regrutovanje koji je postavio Mosad dostupan je na engleskom, francuskom, arapskom, persijskom i ruskom. Tu se napominje da je moguće inicirati saradnju ali da je ovo samo preliminarni korak u sveukupnom procesu zapošljavanja.
Na sajtu traže da navedete i stvari iz privatnog života, podatke o svom obrazovanju, vojnoj službi, profesionalnim zadacima ali i o istroiji putovanja u inostranstvo.
Govoreći o Mosadovim reformama, šef pres biroa Ruske obaveštajne službe Sergej Ivanov kaže da je proces zapošljavanja koju sprovodi Ruska služba dobra onakva kakva je sad.
"Verujemo da je je to treba da bude ovako. Ono što imamo je sasvim dovoljno", rekao je on.
Prema rečima profesora Marka Galoetija sa Univerziteta u Njujorku, kaže da je nekada KGB u vreme SSSR bio mnogo vidljivija agencija nego na primer britanska služba MI6 koja do devedesetih godina nije ni priznala zvanično da postoji.
Samim tim ruska služba nije morala mnogo da se trudi oko reklame kako bi privukla nove regrute.
Irina Borogan, vodeći stručnjak u ruskim bezbednosnim službama, kaže da se agenti regrutuju sa prestižnih ruskih univerziteta, posebno sa Međunarodnih odnosa koje vodi Ministarstvo spoljnih poslova.
"Sistem je veoma monolitan i regrutovanje se zasniva na nepotizmu. Primarni kriterijum je lojalnost", rekla je Boroganova.
Prema njenim rečima posao u obaveštajnoj službi je u Rusiji prestižno zanimanje.
"nekoliko generacija u istoj porodici radi u Obaveštajnoj službi. Nisam čula da su zainteresovani za regrutovanje ljudi iz jvnosti", rekla je Boroganova.
Oficiri KGB su odbili Putinovu molbu da uđe u njihove redove ali su mu dali i vredan savet: "Obrazuj se, upiši po mogućstvu pravni fakultet".
Naime tada je Putin bio još u srednjoj školi.
Putin se uputio na fakultet u Lenjingrad, što je bio početak puta koji će ga dovesti do visokih pozicija u KGB, a konačno kasnije i do Kremlja.
Tokom četvrte godine prava, Putinu su prišli predstavnici KGB kako bi dogovorili njegovo zaposlenje.
Da se sve to dešava danas, Putin bi trebalo samo da poseti sajt Obaveštajne službe kako bi popunio obrazac za prijem u službu. Ali ono što na površini deluje kao jednostavna procedura, zapravo je leglo nepotizma sa mnogo prepreka posle čega bi bilo izabrano nekoliko pojedinaca, kažu stručnjaci za bezbednost.
Sadašnja Obaveštajna služba je naslednik nekadašnjeg KGB zadužena da prikuplja neophodne obaveštajne podatke. Još jedan izdanak KGB je federalna služba bezbednosti takođe sprovodi ograničene aktivnosti u bivšim sovjetskim republikama.
"Ruska obaveštajna služba želi da svoje redove popuni sa talentovanim, obrazovanim,fizički sposobnim i spremnim mladim patriotama , koji tečno govore strane jezike", navodi se na sajtu Službe.
Navodi se da ko želi da se pridruži Ruskoj obaveštajnoj službi mora da prođe dugu i tešku selekciju.
Ali čak i ako neko ispunjava sve uslove, prikupi svu dokumentaciju, malo je verovatno da će i takav kandidat dobiti oravu ponudu za posao.
"Obično ne volimo one koji se sami od sebe prijave", kaže bivši sovjetski špijun Mihail Ljubimov.
Prema njegovim rečima mnogo bolji odabri kandidata je kada članovi službe priđu potencijalnim kandidatima.
Njegov kolega Viktor Čerkašin kaže da je proces selekcije veoma detaljan.
"Svaki posao i svaki individualac je oseben po sebi. Primera radi, ja nisam muzičar pa samim tim nikada neću svirati u orkestru", rekao je on.
Nedavno je i Mosad, izraelska tajna služba, postavila proces aplikacije onlajn. Čak su postavili i vido snimak sa obiljem prikaza sofosticirane tehnologije, dronova, satelita...
Glas u video snimku na hebrejskom kaže - "Vaša mašta je moja stvarnost. Pridružite nam se kako biste videli nevidljivo, i uradili nemoguće".
Sajt za regrutovanje koji je postavio Mosad dostupan je na engleskom, francuskom, arapskom, persijskom i ruskom. Tu se napominje da je moguće inicirati saradnju ali da je ovo samo preliminarni korak u sveukupnom procesu zapošljavanja.
Na sajtu traže da navedete i stvari iz privatnog života, podatke o svom obrazovanju, vojnoj službi, profesionalnim zadacima ali i o istroiji putovanja u inostranstvo.
Govoreći o Mosadovim reformama, šef pres biroa Ruske obaveštajne službe Sergej Ivanov kaže da je proces zapošljavanja koju sprovodi Ruska služba dobra onakva kakva je sad.
"Verujemo da je je to treba da bude ovako. Ono što imamo je sasvim dovoljno", rekao je on.
Prema rečima profesora Marka Galoetija sa Univerziteta u Njujorku, kaže da je nekada KGB u vreme SSSR bio mnogo vidljivija agencija nego na primer britanska služba MI6 koja do devedesetih godina nije ni priznala zvanično da postoji.
Samim tim ruska služba nije morala mnogo da se trudi oko reklame kako bi privukla nove regrute.
Irina Borogan, vodeći stručnjak u ruskim bezbednosnim službama, kaže da se agenti regrutuju sa prestižnih ruskih univerziteta, posebno sa Međunarodnih odnosa koje vodi Ministarstvo spoljnih poslova.
"Sistem je veoma monolitan i regrutovanje se zasniva na nepotizmu. Primarni kriterijum je lojalnost", rekla je Boroganova.
Prema njenim rečima posao u obaveštajnoj službi je u Rusiji prestižno zanimanje.
Kada je tada mladi Vladimir Putin odlučio da ispuni svoj san iz detinjstva da postane špijun, on se obratio ogranku KGB u Lenjingradu.
Oficiri KGB su odbili Putinovu molbu da uđe u njihove redove ali su mu dali i vredan savet: "Obrazuj se, upiši po mogućstvu pravni fakultet".
Naime tada je Putin bio još u srednjoj školi.
Putin se uputio na fakultet u Lenjingrad, što je bio početak puta koji će ga dovesti do visokih pozicija u KGB, a konačno kasnije i do Kremlja.
Tokom četvrte godine prava, Putinu su prišli predstavnici KGB kako bi dogovorili njegovo zaposlenje.
Da se sve to dešava danas, Putin bi trebalo samo da poseti sajt Obaveštajne službe kako bi popunio obrazac za prijem u službu. Ali ono što na površini deluje kao jednostavna procedura, zapravo je leglo nepotizma sa mnogo prepreka posle čega bi bilo izabrano nekoliko pojedinaca, kažu stručnjaci za bezbednost.
Sadašnja Obaveštajna služba je naslednik nekadašnjeg KGB zadužena da prikuplja neophodne obaveštajne podatke. Još jedan izdanak KGB je federalna služba bezbednosti takođe sprovodi ograničene aktivnosti u bivšim sovjetskim republikama.
"Ruska obaveštajna služba želi da svoje redove popuni sa talentovanim, obrazovanim,fizički sposobnim i spremnim mladim patriotama , koji tečno govore strane jezike", navodi se na sajtu Službe.
Navodi se da ko želi da se pridruži Ruskoj obaveštajnoj službi mora da prođe dugu i tešku selekciju.
Ali čak i ako neko ispunjava sve uslove, prikupi svu dokumentaciju, malo je verovatno da će i takav kandidat dobiti oravu ponudu za posao.
"Obično ne volimo one koji se sami od sebe prijave", kaže bivši sovjetski špijun Mihail Ljubimov.
Prema njegovim rečima mnogo bolji odabri kandidata je kada članovi službe priđu potencijalnim kandidatima.
Njegov kolega Viktor Čerkašin kaže da je proces selekcije veoma detaljan.
"Svaki posao i svaki individualac je oseben po sebi. Primera radi, ja nisam muzičar pa samim tim nikada neću svirati u orkestru", rekao je on.
Nedavno je i Mosad, izraelska tajna služba, postavila proces aplikacije onlajn. Čak su postavili i vido snimak sa obiljem prikaza sofosticirane tehnologije, dronova, satelita...
Glas u video snimku na hebrejskom kaže - "Vaša mašta je moja stvarnost. Pridružite nam se kako biste videli nevidljivo, i uradili nemoguće".
Sajt za regrutovanje koji je postavio Mosad dostupan je na engleskom, francuskom, arapskom, persijskom i ruskom. Tu se napominje da je moguće inicirati saradnju ali da je ovo samo preliminarni korak u sveukupnom procesu zapošljavanja.
Na sajtu traže da navedete i stvari iz privatnog života, podatke o svom obrazovanju, vojnoj službi, profesionalnim zadacima ali i o istroiji putovanja u inostranstvo.
Govoreći o Mosadovim reformama, šef pres biroa Ruske obaveštajne službe Sergej Ivanov kaže da je proces zapošljavanja koju sprovodi Ruska služba dobra onakva kakva je sad.
"Verujemo da je je to treba da bude ovako. Ono što imamo je sasvim dovoljno", rekao je on.
Prema rečima profesora Marka Galoetija sa Univerziteta u Njujorku, kaže da je nekada KGB u vreme SSSR bio mnogo vidljivija agencija nego na primer britanska služba MI6 koja do devedesetih godina nije ni priznala zvanično da postoji.
Samim tim ruska služba nije morala mnogo da se trudi oko reklame kako bi privukla nove regrute.
Irina Borogan, vodeći stručnjak u ruskim bezbednosnim službama, kaže da se agenti regrutuju sa prestižnih ruskih univerziteta, posebno sa Međunarodnih odnosa koje vodi Ministarstvo spoljnih poslova.
"Sistem je veoma monolitan i regrutovanje se zasniva na nepotizmu. Primarni kriterijum je lojalnost", rekla je Boroganova.
Prema njenim rečima posao u obaveštajnoj službi je u Rusiji prestižno zanimanje.
"nekoliko generacija u istoj porodici radi u Obaveštajnoj službi. Nisam čula da su zainteresovani za regrutovanje ljudi iz jvnosti", rekla je Boroganova.
![[Слика: 117xrvk.jpg]](http://i58.tinypic.com/117xrvk.jpg)
13-10-2014, 05:57 PM
ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)