30-08-2022, 09:29 PM
Мисија Халјард - дискусија
17-09-2022, 01:41 PM
СПАШАВАЊЕ АМЕРИЧКЕ ПОСАДЕ НА КОПАОНИКУ АВГУСТА 1944
Најпре бих желео да кажем да у списку падова авиона који је објављен у књизи Милоша Тимотијевића (Мисија Халијард, стр. 425-445), овог авиона нема. И не само тог авиона. Свих авиона чије су чланове посада спашавали припадници четничких јединица, па су сплетном околности доспели код партизана и на крају били евакуисани. То је већ до истраживања, као и један посебан проблем о којем ћу можда писати. Американци су спашени и најмањи је проблем да ли су евакуисани са партизанске или четничке територије. Да ли су евакуисани у „Мисији Халијард“ или некој другој. Коначно, неко се жртвовао да те људе спаси. Тимотијевић је радио према списковима које је направила фондација „Халијард“ пуковника Џона Капела, а где је главни човек, задужен за документацију, исти који упорно инсистира да напишем о догађају на Копаонику у августу 1944. године. Коначно, који је и хронолошки сачинио листу спашених ваздухопловаца.
Тако је могуће да Американци не спомињу да су најпре били код четника па потом предати партизанима. Можда пак и спомињу. То се једноставно не зна. Не знамо садржину тих докумената (верујемо на слепо). Базирамо се искључиво на теренским истраживањима. Међутим, они који то знају или документацију користе према потреби или је пак прећуткују. Услед тога није познат ни тачан датум пада овог авиона на планину Копаоник у јеку партизанско-четничке битке на живот и смрт. У изјави се наводи: „Одмах после Илиндана“. Што упућује на период после 2. августа. Место пада авиона зове се „Ковачица“. Налази се на Копаонику и са косовске стране.
О истом догађају у свом раду пише и Никола П. Илић (стр.364). У његовом раду такође стоји да је код партизана на Копаонику доспело 7 Американаца (један мање, седми је дошао са Јастрепца). Он такође пише да су их спасили припадници 21. српске дивизије и да су му те податке давали борци и руководиоци исте дивизије. Уствари, пролетери су их њима предали због погодности евакуације.
Ево у најкраћим цртама исказа пензионисаног службеника Душана Ракића из Рашке који је био везан за ову акцију.
Након што је амерички авион пао на подручју Копаоника, мобилисан је као припадник сеоске страже у четничким формацијама, да са још неким сеоским стражарима пронађе ове Американце. По његовом сећању, било их је укупно 6. Пронађени су надомак Брзеће. Американци су пребачени у штаб артиљеријског капетана Живорада Катанића, команданта Трнавске четничке бригаде, који се тада налазио у оближњем селу Леденице. У то време су вођене велике борбе између партизанске групе ударних дивизија којима је командовао Пеко Дапчевић и западносрбијанских јуришних корпуса ЈВУО. Прави фронтални рат. Ракић је био распоређен у Катанићевој јединици, али није учествовао у борбама већ је био задужен да се брине о Американцима. Партизанске снаге су успеле да у борбама надјачају четничке. Катанић наређује Ракићу да остане са Американцима и да их преда партизанима јер не могу никако да се евакуишу нити извуку из села. Капетан Катанић, убрзо затим, захваљујући издаји једног пребега, пронађен је у једној кући у суседном селу које се зове Јарам и био стрељан.
Тако је Ракић са још двојицом мобилисаних припадника сеоске страже сачекао партизане у Леденици и предао ове Американце. Сви су потом били ухапшени. Партизани су их присиљавали да открију скривено оружје, архиву и сл. Како прича, лично им је један високи партизански официр, према којем су борци имали нарочитно страхопоштовање (касније је сазнао да је то био Пеко Дапчевић) прегледавао и пушке како би утврдио да ли су учествовали у борби. Американци су остали са партизанима. Али не зна где су потом отишли, јер су га партизани једно време водили а после пустили да иде кући и да се више не прикључује четницима. Вратио се са осталим месним стражарима у родно село Бело Брдо и више није учествовао у рату.
Најпре бих желео да кажем да у списку падова авиона који је објављен у књизи Милоша Тимотијевића (Мисија Халијард, стр. 425-445), овог авиона нема. И не само тог авиона. Свих авиона чије су чланове посада спашавали припадници четничких јединица, па су сплетном околности доспели код партизана и на крају били евакуисани. То је већ до истраживања, као и један посебан проблем о којем ћу можда писати. Американци су спашени и најмањи је проблем да ли су евакуисани са партизанске или четничке територије. Да ли су евакуисани у „Мисији Халијард“ или некој другој. Коначно, неко се жртвовао да те људе спаси. Тимотијевић је радио према списковима које је направила фондација „Халијард“ пуковника Џона Капела, а где је главни човек, задужен за документацију, исти који упорно инсистира да напишем о догађају на Копаонику у августу 1944. године. Коначно, који је и хронолошки сачинио листу спашених ваздухопловаца.
Тако је могуће да Американци не спомињу да су најпре били код четника па потом предати партизанима. Можда пак и спомињу. То се једноставно не зна. Не знамо садржину тих докумената (верујемо на слепо). Базирамо се искључиво на теренским истраживањима. Међутим, они који то знају или документацију користе према потреби или је пак прећуткују. Услед тога није познат ни тачан датум пада овог авиона на планину Копаоник у јеку партизанско-четничке битке на живот и смрт. У изјави се наводи: „Одмах после Илиндана“. Што упућује на период после 2. августа. Место пада авиона зове се „Ковачица“. Налази се на Копаонику и са косовске стране.
О истом догађају у свом раду пише и Никола П. Илић (стр.364). У његовом раду такође стоји да је код партизана на Копаонику доспело 7 Американаца (један мање, седми је дошао са Јастрепца). Он такође пише да су их спасили припадници 21. српске дивизије и да су му те податке давали борци и руководиоци исте дивизије. Уствари, пролетери су их њима предали због погодности евакуације.
Ево у најкраћим цртама исказа пензионисаног службеника Душана Ракића из Рашке који је био везан за ову акцију.
Након што је амерички авион пао на подручју Копаоника, мобилисан је као припадник сеоске страже у четничким формацијама, да са још неким сеоским стражарима пронађе ове Американце. По његовом сећању, било их је укупно 6. Пронађени су надомак Брзеће. Американци су пребачени у штаб артиљеријског капетана Живорада Катанића, команданта Трнавске четничке бригаде, који се тада налазио у оближњем селу Леденице. У то време су вођене велике борбе између партизанске групе ударних дивизија којима је командовао Пеко Дапчевић и западносрбијанских јуришних корпуса ЈВУО. Прави фронтални рат. Ракић је био распоређен у Катанићевој јединици, али није учествовао у борбама већ је био задужен да се брине о Американцима. Партизанске снаге су успеле да у борбама надјачају четничке. Катанић наређује Ракићу да остане са Американцима и да их преда партизанима јер не могу никако да се евакуишу нити извуку из села. Капетан Катанић, убрзо затим, захваљујући издаји једног пребега, пронађен је у једној кући у суседном селу које се зове Јарам и био стрељан.
Тако је Ракић са још двојицом мобилисаних припадника сеоске страже сачекао партизане у Леденици и предао ове Американце. Сви су потом били ухапшени. Партизани су их присиљавали да открију скривено оружје, архиву и сл. Како прича, лично им је један високи партизански официр, према којем су борци имали нарочитно страхопоштовање (касније је сазнао да је то био Пеко Дапчевић) прегледавао и пушке како би утврдио да ли су учествовали у борби. Американци су остали са партизанима. Али не зна где су потом отишли, јер су га партизани једно време водили а после пустили да иде кући и да се више не прикључује четницима. Вратио се са осталим месним стражарима у родно село Бело Брдо и више није учествовао у рату.
17-09-2022, 06:26 PM
Тимотијевић је користио списак са сајта Халијард фондације, није правио своје истраживање.
Мислим да су на списку само евакуисани, нису наведени ни чланове исте посаде ако нису.
У ислеђивању авијатичара се спомиње ако су запазили да су мењали страну која их је евакуисала. У свом раду сам навео да сам пронашао око 140 случајева да су пребачени од четника ка партизанима. Некад се то дешавало и само после пар сати па је остало забележено.
Пре тога је било познато свега неколико десетина таквих случајева.
За ову посаду са Копаоника морам да проверим документе.
Мислим да су на списку само евакуисани, нису наведени ни чланове исте посаде ако нису.
У ислеђивању авијатичара се спомиње ако су запазили да су мењали страну која их је евакуисала. У свом раду сам навео да сам пронашао око 140 случајева да су пребачени од четника ка партизанима. Некад се то дешавало и само после пар сати па је остало забележено.
Пре тога је било познато свега неколико десетина таквих случајева.
За ову посаду са Копаоника морам да проверим документе.
17-09-2022, 09:38 PM
Динчићу,
најприближније што имам овом случају је следеће:
28. јула два авиона падају у брзини Рашке.
11 авијатичара прихватају четници, а 10 заробљавају Немци (помешано из обе посаде).
Оно што је чудно је да су два авијатичара после неколико дана код четника заробљена од Немаца, не знам како.
Остали су евакуисани после месец дана из Прањана.
Немам никакав случај да су авијатичари у околини Копаоника преузети од партизана.
Имате ли цитат шта тачно пише Никола Илић?
најприближније што имам овом случају је следеће:
28. јула два авиона падају у брзини Рашке.
11 авијатичара прихватају четници, а 10 заробљавају Немци (помешано из обе посаде).
Оно што је чудно је да су два авијатичара после неколико дана код четника заробљена од Немаца, не знам како.
Остали су евакуисани после месец дана из Прањана.
Немам никакав случај да су авијатичари у околини Копаоника преузети од партизана.
Имате ли цитат шта тачно пише Никола Илић?
19-09-2022, 09:24 PM
Што је само доказ да монографија на којој радите заиста мора бити нешто посебно.
Имате на званичном сајту Народног музеја Лесковац могућност да скинете Лесковачки зборник, број XVII. Ту је Никола П. Илић објавио рад о спашавању ваздухопловаца у лесковачком крају и ту су такође обухваћене и посаде спашене од партизана у другим крајевима.
Имате на званичном сајту Народног музеја Лесковац могућност да скинете Лесковачки зборник, број XVII. Ту је Никола П. Илић објавио рад о спашавању ваздухопловаца у лесковачком крају и ту су такође обухваћене и посаде спашене од партизана у другим крајевима.
19-09-2022, 10:01 PM
![[Слика: FB-IMG-1664045339928.jpg]](https://i.postimg.cc/tRrNvxgm/FB-IMG-1664045339928.jpg)
25-09-2022, 07:30 PM
Немци су иначе једва чекали да се ти ваздухопловци врате у своје базе да наставе да сравњују Немачку са земљом. Онолико су јурили за њима да их похватају при паду авиона само да би били сигурни да ће безбедно да се врате својима у Италију. 
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
12-10-2022, 09:21 PM
И само да направимо разлику, пошто су и Титови партизани (комунисти) спасили одређени број америчких пилота.
Разлика је у томе што се партизанска акција није одвијала иза непријатељских линија и у томе комунисти нису ризиковали ништа. Пилоти који су падали у партизанске крајеве, налазили су се махом у Далмацији, чију су обалу и залеђе претходно ослободили британски командоси и предали их Титу. Самим тим, у тренутку када комунисти наилазе на америчке пилоте, никаквих непријатеља
или Немаца није било у њиховој околини, па самим тим није било ни акција спасавања и скривања авијатичара од Немаца, већ само њиховог предавања
Британцима. Ђ. Бојанић
Ватра, шта је ово? Је ли ово неки други Бојанић?
Разлика је у томе што се партизанска акција није одвијала иза непријатељских линија и у томе комунисти нису ризиковали ништа. Пилоти који су падали у партизанске крајеве, налазили су се махом у Далмацији, чију су обалу и залеђе претходно ослободили британски командоси и предали их Титу. Самим тим, у тренутку када комунисти наилазе на америчке пилоте, никаквих непријатеља
или Немаца није било у њиховој околини, па самим тим није било ни акција спасавања и скривања авијатичара од Немаца, већ само њиховог предавања
Британцима. Ђ. Бојанић
Ватра, шта је ово? Је ли ово неки други Бојанић?
12-10-2022, 09:23 PM
Има још, али ово не делује као изненађење:
ИЗВОР: СРПСКА ИСТОРИЈА
ЂОРЂЕ БОЈАНИЋ
Село Драгинац сведочи о једном од првих масовних злочина почињеним над цивилима (Србима) од стране нациста у Другом светском рату у Србији. Све се то десило после формирања НОВЈ од стране Комунистичке партије, када су кренули са нападима и саботажама на окупаторске снаге. Немци су пребацили своју 342 дивизију из окупиране Француске у Србију са задатком да „угуши устанак” и поврати ослобођену територију.
Ова јединица била је позната по зверствима у Мачви, Шапцу, Лозници и околним селима. Тада су немци били поражени од стране партизанских јединица, у близини Драгинца 14. октобра 1941. год
У ствари поражени су од четника:
https://www.pogledi.rs/boj-na-reci-jadar...27349.html
ИЗВОР: СРПСКА ИСТОРИЈА
ЂОРЂЕ БОЈАНИЋ
Село Драгинац сведочи о једном од првих масовних злочина почињеним над цивилима (Србима) од стране нациста у Другом светском рату у Србији. Све се то десило после формирања НОВЈ од стране Комунистичке партије, када су кренули са нападима и саботажама на окупаторске снаге. Немци су пребацили своју 342 дивизију из окупиране Француске у Србију са задатком да „угуши устанак” и поврати ослобођену територију.
Ова јединица била је позната по зверствима у Мачви, Шапцу, Лозници и околним селима. Тада су немци били поражени од стране партизанских јединица, у близини Драгинца 14. октобра 1941. год
У ствари поражени су од четника:
https://www.pogledi.rs/boj-na-reci-jadar...27349.html
12-10-2022, 09:59 PM
То је Ђорђе Бојанић, предаје историју у Нишу. Не знам тачно да ли беше основна или средња школа.
12-10-2022, 10:31 PM
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 4 Гост(а)