[Бенито]

Авијатичарски наредник Раде Јовановић звани Дужда из Гуче је отишао са Американцима из Прањана за Бари.
Можда је то име које недостаје.

[ватхра]

Авијатичарски наредник Раде Јовановић звани Дужда из Гуче је отишао са Американцима из Прањана за Бари.
Можда је то име које недостаје.

То би у ствари било већ једно име више.
Који је извор за то, и да ли је сигурно да је отишао 10. августа, а не крајем маја?

[Бенито]

Отишао је крајем маја, али ниси навео или нисам разумео на који период се односи дилема.
Надам се да сам сад био јаснији.
Извор је сам Јовановић. Живео је у Хамилтону после рата, где је и умро.

[ватхра]

Односило се на евакуисане 10. августа, пише у уводној поруци од јуче. Знао сам да их је било осморо, али сам имао само имена шесторице.

Што се тиче евакуације 29. маја, ту ни не знам колико је укупно Југословена отишло.
Знам да је ишао Живко Топаловић са супругом, али не и за остале.

Иначе сам нашао у ”Књизи о Дражи” и Топаловићев опис евакуације, као и Црвенчанинов опис одласка крајем децембра (помињао сам га раније, али нисам могао да се сетим где је).

[ватхра]

Мајор Цигановић
поручник Палагорић

Везано за њих двојицу, изгуглао сам следеће, некакав списак команде ЈВуО који је направио Бранислав Јефтић
https://www.scribd.com/doc/98981234/VRHO...MANDA-JVuO

Misija u Bariju 1944:
Major Ciganović: šef misije
poručnik Peca Paligorić: ordonans oficir
članovi misije: Đura Vukelić - sveštenik, kapetan Milko Lazarević, Radmilo Grđić - novinar, poručnik Dragoš Kostić, poručnik Boško Ribar

Ово се уклапа, јер видимо да су они отишли за Бари 10. августа 44-те.

[Chicot]

Ja sam preneo info iz telegrama Marfija, a on je po pravilu vrlo pouzdan izvor.

[Милослав Самарџић]

Мајор Цигановић
поручник Палагорић

Везано за њих двојицу, изгуглао сам следеће, некакав списак команде ЈВуО који је направио Бранислав Јефтић
https://www.scribd.com/doc/98981234/VRHO...MANDA-JVuO

Misija u Bariju 1944:
Major Ciganović: šef misije
poručnik Peca Paligorić: ordonans oficir
članovi misije: Đura Vukelić - sveštenik, kapetan Milko Lazarević, Radmilo Grđić - novinar, poručnik Dragoš Kostić, poručnik Boško Ribar

Ово се уклапа, јер видимо да су они отишли за Бари 10. августа 44-те.

Где се види? Немогуће је за свештеника Ђуру и за Грђића, а можда и за још неке са списка. Иначе свештеника Ђуру сам и лично упознао 1991. у Канади. Он је био војни свештеник у Лици. У ово доба био је под командом војводе Јевђевића. ако је био у мисији, онда је стигао са севера Италије, односно са Истре или из Словеније.

[ватхра]

Где се види? Немогуће је за свештеника Ђуру и за Грђића, а можда и за још неке са списка. Иначе свештеника Ђуру сам и лично упознао 1991. у Канади. Он је био војни свештеник у Лици. У ово доба био је под командом војводе Јевђевића. ако је био у мисији, онда је стигао са севера Италије, односно са Истре или из Словеније.

- Односи се само на Цигановића и Палигорића, не и на остале.

[Зоран Недељковић]

Мајор Цигановић
поручник Палагорић

Везано за њих двојицу, изгуглао сам следеће, некакав списак команде ЈВуО који је направио Бранислав Јефтић
https://www.scribd.com/doc/98981234/VRHO...MANDA-JVuO

Misija u Bariju 1944:
Major Ciganović: šef misije
poručnik Peca Paligorić: ordonans oficir
članovi misije: Đura Vukelić - sveštenik, kapetan Milko Lazarević, Radmilo Grđić - novinar, poručnik Dragoš Kostić, poručnik Boško Ribar

Ово се уклапа, јер видимо да су они отишли за Бари 10. августа 44-те.

Нико од ових чланова мисије у Барију није тамо стигао преко Прањана. Они су у Барију били већ неко време. Вукелић и Грђић( и најв. Цигановић ?) су стигли у Италију барком, одмах по капитулацији Италије, са острва Лошињ. Поруцници Рибар и Костић били су у ЈВуО, у земљи до кр.1942.год, па заробљ. у Солуну, одакле су побегли... Вучковић пише, недвосмислено, да је од Драже био упућен на Цигановића, када буде стигао у Италију

Када је др. Радоје Вукчевић отишао из земље ?

[ватхра]

Нико од ових чланова мисије у Барију није тамо стигао преко Прањана. Они су у Барију били већ неко време. Вукелић и Грђић( и најв. Цигановић ?) су стигли у Италију барком, одмах по капитулацији Италије, са острва Лошињ. Поруцници Рибар и Костић били су у ЈВуО, у земљи до кр.1942.год, па заробљ. у Солуну, одакле су побегли... Вучковић пише, недвосмислено, да је од Драже био упућен на Цигановића, када буде стигао у Италију

Опет да поновим - причамо само о Цигановићу и Палигорићу.
Шико је на претходној страни навео да има документ ОСС-а по ком су они 10. августа дошли из Прањана за Бари.

[Chicot]

Imam, postavicu dokument kad budem pri kompu.
-----
Zorane, ako ti je knjiga pri ruci, da li mozes da postavis stranu, ili tacan citat?

[Зоран Недељковић]

Imam, postavicu dokument kad budem pri kompu.
-----
Zorane, ako ti je knjiga pri ruci, da li mozes da postavis stranu, ili tacan citat?

Код Вучковића, у мемоарима, онакав састав мисије није споран и он га у таквом саставу наводи. За поручнике Костића и Рибара, наводи у књ. Од отпора до грађанског рата, на стр. 183 :
" Костић и Рибар припадали су скоро од почетка окупације одредима Југословенске војске у отаџбини, крајем 1942. године заробили су их Немци и спровели у логор у Солун из кога су у августу исте године успели да побегну и да се придруже одредима генерала Зерваса. На Зервасов захтев да му помогну да ухвати везу са Дражом Михаиловићем, пребацили су се бродом(landing craft) у јужну Италију, јер покушаји хватања везе копненим путем нису успевали због грчких и албанских партизана који су конролисали простор дуж целе граничне линије. На њихову несрећу, већ при самом искрцавању у Монополију, јужно од Барија, дознали су за одлуке Британаца да са Михаиловићем прекину везу. "

За Вукелића и Грђића, записао сам одавно из њихових биографија, поводом њих. смрти, емигрантска штампа.

---

Адам Прибићевић, у св. мемоарима Мој живот, на интеренсантан начин осликава састав Дражине мисије из Прањана, којој je он припадао. Он каже : " Два Србина пречанина( з.н. ваљда он, Адам Прибићевић и Белајчић), један Хрват( Зв. Вучковић) и један Словенац( И. Ковач) "

[Chicot]

Код Вучковића, у мемоарима, онакав састав мисије није споран и он га у таквом саставу наводи. За поручнике Костића и Рибара, наводи у књ. Од отпора до грађанског рата, на стр. 183 :
" Костић и Рибар припадали су скоро од почетка окупације одредима Југословенске војске у отаџбини, крајем 1942. године заробили су их Немци и спровели у логор у Солун из кога су у августу исте године успели да побегну и да се придруже одредима генерала Зерваса. На Зервасов захтев да му помогну да ухвати везу са Дражом Михаиловићем, пребацили су се бродом(landing craft) у јужну Италију, јер покушаји хватања везе копненим путем нису успевали због грчких и албанских партизана који су конролисали простор дуж целе граничне линије. На њихову несрећу, већ при самом искрцавању у Монополију, јужно од Барија, дознали су за одлуке Британаца да са Михаиловићем прекину везу. "

За Вукелића и Грђића, записао сам одавно из њихових биографија, поводом њих. смрти, емигрантска штампа.

---

Адам Прибићевић, у св. мемоарима Мој живот, на интеренсантан начин осликава састав Дражине мисије из Прањана, којој je он припадао. Он каже : " Два Србина пречанина( з.н. ваљда он, Адам Прибићевић и Белајчић), један Хрват( Зв. Вучковић) и један Словенац( И. Ковач) "

Mислио сам на онај део са Цигановићем.

Што се тиче овог горњег, да ли је могуће да су наведени, можда и Цигановић и Палигорић у међувремену враћени у Југославију, па поново отишли током 1944?

Мени је врло сумњиво да би Енглези благонаклоно гледали на икакву званичну мисију или представнике ДМ у Барију, тамо негде од септембра '43. Ако су и остали, вероватније је да нису деловали као делегати ЈВуО.

[Chicot]

Eво документа

windows 7 screenshot