Оцена Теме:
  • 17 Гласов(а) - 4.41 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Мисија Халјард - дискусија

(15-12-2016, 07:18 PM)Chicot Пише:  
(15-12-2016, 06:10 PM)Зоран Недељковић Пише:  Код Вучковића, у мемоарима, онакав састав мисије није споран и он га у таквом саставу наводи. За поручнике Костића и Рибара, наводи у књ. Од отпора до грађанског рата, на стр. 183 :
" Костић и Рибар припадали су скоро од почетка окупације одредима Југословенске војске у отаџбини, крајем 1942. године заробили су их Немци и спровели у логор у Солун из кога су у августу исте године успели да побегну и да се придруже одредима генерала Зерваса. На Зервасов захтев да му помогну да ухвати везу са Дражом Михаиловићем, пребацили су се бродом(landing craft) у јужну Италију, јер покушаји хватања везе копненим путем нису успевали због грчких и албанских партизана који су конролисали простор дуж целе граничне линије. На њихову несрећу, већ при самом искрцавању у Монополију, јужно од Барија, дознали су за одлуке Британаца да са Михаиловићем прекину везу. "



За Вукелића и Грђића, записао сам одавно из њихових биографија, поводом њих. смрти, емигрантска штампа.

Адам Прибићевић, у св. мемоарима Мој живот, на интеренсантан начин осликава састав Дражине мисије из Прањана, којој je он припадао. Он каже : " Два Србина пречанина( з.н. ваљда он, Адам Прибићевић и Белајчић), један Хрват( Зв. Вучковић) и један Словенац( И. Ковач) "

Mислио сам на онај део са Цигановићем.

Што се тиче овог горњег, да ли је могуће да су наведени, можда и Цигановић и Палигорић у међувремену враћени у Југославију, па поново отишли током 1944?

Мени је врло сумњиво да би Енглези благонаклоно гледали на икакву званичну мисију или представнике ДМ у Барију, тамо негде од септембра '43. Ако су и остали, вероватније је да нису деловали као делегати ЈВуО.

И нису гледали благонаклоно, ускоро је то све пропало, а и тада је било на климавим ногама, под притиском Енглеза. Та мисије је била при нашем, још увек званичним представништом, а и комунисти су тада имали своје представништво у Барију, обучени у енгл. униформе са петокракама на капама.
Јасан је закључак да је Вучковић упознао чланове мисије тек у Брију.
Одговори

Онда једино ако је Марфи пренео погрешну информацију (из разговора са Крајгером и Бродом). Мада не знам како би Крајгер могао да зна онда уопште за Цигановића и Палигорића. Биће да је ипак погрешио - нејасно се изразио- Вучковић.

Интересантна је међутим, погрешна цифра укупно евакуисаних људи - наводи се 251 (од Крајгера преузето), да би након што је анализирао састав људства, Марфи дошао до 10 више. Дакле, првих дана је још било дилеме око тачног броја и структуре евакуисаних из Прањана.
Одговори

У овом телеграму се не спомиње Пауновић, и наводи да је било 7 Југословена.
Чудно да наводи да су сви били "stowaways", иако је то Мусулин рекао само за другу четворицу.
Одговори

Jесте, прва информација од Крајгера је 251 евакуисан - 7 југословена.
Изгледа да им је требало неколико дана да установе да их је било 8.
А са друге стране, око укупног броја авијатичара нису успели да се "договоре" ни доста касније.

Није ништа чудно што се наводи да су сви били "stowaways", јер је тема телеграма Бродова хистерија око тих "stowaways". Заправо, то је Бродова квалификација, не Марфијева, он само извештава на ту тему.
Пошто је Брод алармирао највише ешалоне британске владе, Марфи је имао обавезу да, као Рузвелтов лични опуномоћеник за Медитеран, о томе извести своју администрацију. Иначе, Марфи је био тај који је спречио да се они врате у земљу, затворе и (или) предају комунистима - што су предлагали Енглези. Џојс (позајмљен ОСС-у од СД) је био у фазону - да је Бродова реакција претерана и потпуно неоснована.

Оно што јесте чудно је да је то за елиту у Италији била важнија тема од успешне евакуације стотина људи. О авијатичарима данима нико практично није ни говорио, нити обраћао пажњу на њих.
Одговори

Крајгеров извештај о евакуацији 10. августа је написан 15. августа и садржи тачне податке.
У његовим белешкама руком се види да је прво написао 7 Југословена, а после исправио на 8, као и да је написао прво укупно евакуисано 251 људи (иако су појединачни подаци тачни), исправљено на 261.
Одговори

То и ја кажем, било му је потребно неколико дана да (тачно) преброји евакуисане.
Одговори

Да не листам тему од почетка, питање за обојицу:
Да ли сте користили књигу Евелина Вога као извор?
Одговори

(14-01-2017, 05:57 PM)Бенито Пише:  Да не листам тему од почетка, питање за обојицу:
Да ли сте користили књигу Евелина Вога као извор?
Ја нисам.
Има ли шта занимљиво?

Иначе књиге сам више користио да их упоредим са документима и изјавама, информације су тамо често непрецизне.
Одговори

Нисам читао, али видим да је у Ријеци отворена изложба. Лајт мотив је Вогова свилена марама коју је носио око врата кад је скочио на територију КЈ. На тој оригиналној марами је исцртана карта НДХ.
Иначе, Вог се двапут сретао са Брозом , 44. године на Вису и 45. у Дубровнику. Меклејн је оставио сведочанство да се Вог обраћао Брозу у женском лицу. Броз је полудео и Вогова књига сећања из рата је била забрањена у СФРЈ. Вог у тој књизи износи своја сећања на операције у Југославији.
Одговори

Како се он уопште тачно зове (на енглеском), и који му је назив књиге?
По овом опису ми не личи да је био оборени авијатичар.
А ни опис за члана мисије ми не делује вероватно.
Одговори

Ewelyn Waugh ( 1903-1966)
Не знам тачан наслов књиге, зато сам вас двојицу питао.
Пао је код Ријеке или у Истри, негде почетком 1944. године. Познат је био писац пре и после ДСР.
За детаље изложбе, погледај на сајтовима разних хрватских новина.
Одговори

(15-01-2017, 12:37 AM)Бенито Пише:  Ewelyn Waugh ( 1903-1966)
Не знам тачан наслов књиге, зато сам вас двојицу питао.
Пао је код Ријеке или у Истри, негде почетком 1944. године. Познат је био писац пре и после ДСР.
За детаље изложбе, погледај на сајтовима разних хрватских новина.
Није био пилот, него члан мисије са Рандолфом Черчилом.
https://en.wikipedia.org/wiki/Evelyn_Waugh

Изгледа да су му књиге фикција.
Одговори

Уметност је, иначе, фикција.
Одговори

Evelyn Waugh (Евлин Во) се зове. Написао је трилогију о ДСР.
Иначе, путописац, новинар, страствени католик, врло утицајан у неким круговима у Енглеској.
Да, био је са Черчилом (млађим) у Југославији.
Он се бавио другим темама, операције и авијатичари га нису занимали, тако да у том смислу, његова књига није од користи.

Доведен је како би придобио католике за партизанску ствар, али испало је супротно. Oштро је критиковао и Тита и комунистичке методе (пре свега према цркви и католицима), те му је убрзо Меклин средио шут карту из земље.

Његов извепштај је касније сакривен од јавности и спречена је дистрибуција, како не се би реметили односи са Титом.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 7 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним