[Бенито]

Добро, то знамо.
Али, што га Кроати доводе данас? Да докажу како је Броз био против римокатолика , тј Кроата?
Али, да вам не кварим тему. Него није било погоднијегг места на сајту, а вредело је да се помене.

[ватхра]

Самарџићу,
Читам поново Пешићеву књигу о мисији Халјард, и видим да на више места спомиње документе АЦРУ из Максвела (АФХРА). Међутим, мислим да ништа од тога (бар од онога што сам ја набавио) није спомињао у књизи. Није ни навео извештаје мисије Халјард, до којих би требало да је лако дошао ако је имао материјал АЦРУ.
Да ли је Пешић уопште имао тај материјал?
Чудно ми је да га наводи, а изгледа да га није ни користио.

[Милослав Самарџић]

Не знам, на жалост он није стављао фусноте. Али сигурно је имао много докумената. Мени је дао око 1.400 страна докумената из НАВ на микрофилмовима, то сам дао Шикоу. А дакле имао је и много других. Мада можда је то цитирао и из неке књиге.

[Перун]

Вероватно су слике већ постављане на овом или старом форуму. Можда овде има и нешто корисно у вези ове мисије.
http://www.babamim.com/wwii_rescued_airmen_part_4

Је ли Звонко у средини слике са рукама на леђима?

[ватхра]

Кад смо код теме, тражим РАФ-ове авијатичаре који су евакуисани.
Пошто за њих немам документе о несталој посади и о спашавању, проверавам секундарне изворе.

Успео сам да са различитих страна (депеше послате савезницима, врло прецизно дата изјава Ђуре Јаношевића дата у ”Мисији Халјард”, као и претрагом имена, дођем до имена неких 13 британских авијатичара који су били код четника у Србији.
За њих двојицу, Канађане Рејда и Бредшоа, сам нашао изјаве из штампе да су евакуисани преко четника. За остале, осим податка да су у неком тренутку били код четника, нисам нашао потврду да су и евакуисани током мисије Халјард. Сви јесу пали у периоду април-јул, што одговара евакуацији током мисије Халјард.

Међутим, сад настаје проблем - у извештају мисије Халјард се наводи да је 10. августа евакуисано свега 6 РАФових авијатичара. За 29. мај извештај наводи да је евакуисан 31 авијатичар (ја имам имена 30 Американаца, што значи да је евакуисан 1 Британац), као и 9 Британаца који су побегли из заробљеништва.

Кад одузмемо 2 авијатичара за које знамо кад су евакуисани, остаје нам 1 евакуисан 29. маја и 4 евакуисана 10. августа, укупно 5 - а имам још најмање 11 имена који су били код четника.
То би значило да је најмање 6 РАФових авијатичара пребачено партизанима, што је доста, узевши у обзир да је у истом периоду од 300 американаца свега неколико, углавном који су били теже повређени, прешло код партизана.

Како објаснити ову аномалију?

[Зоран Недељковић]

Ватхра, не пратим ову тему пажљиво, па ако је било извињавам се. Да ли је било случајева између партизана и четника киднаповања пилота и да ли је познато да су пали неки пилоти у срезу Коњичком, марта 1944 ?

[ватхра]

Ватхра, не пратим ову тему пажљиво, па ако је било извињавам се. Да ли је било случајева између партизана и четника киднаповања пилота и да ли је познато да су пали неки пилоти у срезу Коњичком, марта 1944 ?

Не знам шта подразумеваш под киднаповањем?
Било је случајева код четника да им нису дали да иду куда желе (углавном ван Србије).
Што се тиче преузимања авијатичара, било је око 120 случајева преузимања авијатичара који су били код четника од стране партизана. Неки су били по договору, у другим ситуацијама су авијатичари сами прешли мимо воље четника, док је било и случајева да се то десило под борбом, као нпр. код групе авијатичара која је била код Драже априла 45-те. У сваком случају се не може рећи да је се радило о киднаповању, јер су авијатичари врло брзо после тога евакуисани. Ова група која су били код Драже су чак и сами кренули возом ка Београду, пошто су седели пар дана на истом месту.

да ли је познато да су пали неки пилоти у срезу Коњичком, марта 1944 ?

Тешко је повезати случајеве из локалних извора са америчким документима, зато што код Американаца је ретко тачно наведено место пада, а код наших извора је оно тачно, али је датум погрешан и по два месеца, а информације шта се десило са посадом често нису тачне. Зато је пожељно да ми даш још информација.

Пошто претпостављам да се ради о случају да су авијатичари прешли код партизана од четника, имам један случај који би могао да одговара.
У близини Калиновика је 3. априла пао један авион са 10 чланова посаде. Пали су на територију која је била мешана четничко-партизанска. Авијатичари су имали инструкцију да траже да их одведу у савезничку мисију, међутим ни једни ни други локалци нису знали где се она налази. На крају су им тражили да се авијатичари изјасне да ли ће код партизана или четника, они су се после нећкања изјаснили да хоће код партизана (знали су да код њих има мисија). Наводе да је после било још жучне расправе, па су их пустили код партизана који су их проследили даље и после месец дана евакуисали.

[Перун]

Ватхра, нисам пратио тему раније тако да не знам да ли сте помињали ово име. За сваки случај ево још једном, можда ти буде од користи.
Мајор Бошко Павић, погинуо од Немаца при преласку наше мисије у Италију 1944. год.

[ватхра]

Ватхра, нисам пратио тему раније тако да не знам да ли сте помињали ово име. За сваки случај ево још једном, можда ти буде од користи.
Мајор Бошко Павић, погинуо од Немаца при преласку наше мисије у Италију 1944. год.

Тај случај није повезан са мисијом Халјард, они су кренули из Боке са једним авијатичарем за Италију.
"На изласку из Бококоторског залива посада једне њемачке батерије отворила је, из непознатих разлога, ватру и погодила брод. Шеф миоије Јеврем Шаулић, мајор Бошко Павић, капетан Дабовић, потпоручник Цуцић и бродовласник Ђерковић погинули су, а капетан Душан Арсовић и Никола Вукчевић су рањени. "

[ватхра]

Занимљиво, нађем у једној изјави да један авијатичар наводи да се Др Радоје Вукчевић вратио са њима у Бари 10. августа. Његово име нисмо имали раније.
И сам Вукчевић у својој књизи ”На страшном суду” наводи на страни 49 да је дошао из Прањана у Бари.

Међутим раније га нисмо спомињали, а већ имамо имена 8 Југословена колико је евакуисано 10. августа. Нема га ни у ОСС телеграму који је Шико поставио.
Да није путовао под другим именом?

Иначе у тој књизи наводи да је видео у Прањанима Меклина, што је небулоза.
Могао је да види британског лекара МекФејла, који је заробљен у партизанској болници, и евакуисан из Прањана 28. августа.

[Зоран Недељковић]

Занимљиво, нађем у једној изјави да један авијатичар наводи да се Др Радоје Вукчевић вратио са њима у Бари 10. августа. Његово име нисмо имали раније.
И сам Вукчевић у својој књизи ”На страшном суду” наводи на страни 49 да је дошао из Прањана у Бари.

Међутим раније га нисмо спомињали, а већ имамо имена 8 Југословена колико је евакуисано 10. августа. Нема га ни у ОСС телеграму који је Шико поставио.
Да није путовао под другим именом?

Иначе у тој књизи наводи да је видео у Прањанима Меклина, што је небулоза.
Могао је да види британског лекара МекФејла, који је заробљен у партизанској болници, и евакуисан из Прањана 28. августа.

И код мене је та забуна, зато сам, на стр.51, питао када је отишао Др Радоје Вукчевић.

[ватхра]

И код мене је та забуна, зато сам, на стр.51, питао када је отишао Др Радоје Вукчевић.

Да није неко од евакуисаних имао двојно држављанство, нпр. француско или италијанско?

[Зоран Недељковић]

И код мене је та забуна, зато сам, на стр.51, питао када је отишао Др Радоје Вукчевић.

Да није неко од евакуисаних имао двојно држављанство, нпр. француско или италијанско?

Др Вукчевић, када је отпочео рат, живео је у САД и од стране Министарства одбране САД, био је одређен да буде нека врста оф. за везу са Србијом. Непознато је када се вратио у Београд( мај 1941 ? ) Убрзо је од Немаца сумњичен да ради за Интел. Сервис, па чак и за комунисте, најзад за Покрет ДМ. Саслушаван од Гестапоа 24 и 25 јуна 1941 и 28 нов 1941 до 14 јан 1942. У шуму бежи поч. 1943.
Ожењен ћерком Кристине, рођ. Прибићевић( сестра Адама Прибићевића ), Христином Тривановић.

[Зоран Недељковић]

Ватхра, да ли је позната судбина Лојда Аклина, који се предао Немцима код Добоја, а дотле био са црног. цетницима у повлачењу ?