Оцена Теме:
  • 3 Гласов(а) - 4 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Крвави Васкрс 1944.
#99

(11-12-2018, 01:34 PM)Chicot Пише:  Zamišljam da je onda bolje ni da se ne izvede uopšte. Kod meta koje su uz gusto naseljena mesta.
Фабрика Рогожарски је за то управо добар пример. Правили су конструкцију авиона од дрвета, што ипак није виталан део као мотор, радио итд, а налазили су се окружени стамбеним зградама.

(11-12-2018, 01:34 PM)Chicot Пише:  Kad su saveznici mogli sebi da priušte neoštećivanje tih meta u 1942 i 1943,kad je pozicija i saveznika i pokreta otpora bila daleko nepovoljnija.
Постоји разлог што су само једном покушали озбиљније бомбардовање Плоештија. Изгубили су трећину авиона, а на тој даљини троше више горива и носе мање бомби. Неисплативо чак и за циљ као што је Плоешти.

(11-12-2018, 01:34 PM)Chicot Пише:  Jedino, ako je stvar u tome što je ba snazi bila ideja da se peimenom strateškog bombardovanja pripomogne napredovanje partizana, što sugerišu dokumenta War Officea.
Стратешко бомбардовање је имало стратешко циљеве, а не локалне. Герилце је болела брига што су Немци вукли руде и залихе преко пруга, то се њих уопште није тицало. Петрохемија, аеродроми, мостови... за њих скоро небитни циљеви. Али савезницима врло битни.
Одговори

Рогожарски је одавно ушао и у производњу мотора.
Одговори

(11-12-2018, 02:11 PM)Бенито Пише:  Рогожарски је одавно ушао и у производњу мотора.

Колико знам, рађени су у ИАМ Раковица.
Нисам сигуран да су Немци наставили тамо да раде моторе, мислим да су их само ремонтовали.
Одговори

Јесте, али је Рогожарски купио ту фабрику још пре рата.
Одговори

(10-12-2018, 09:29 PM)ватхра Пише:  
(10-12-2018, 08:05 PM)Милослав Самарџић Пише:  Ту је реч о бомбардовању пикирањем, јер је тепих примењиван само за Немачку.

Нетачно и једно и друго.
Чак и у воме што је Терзић објавио види се да је Ваша теорија климава.
А нисам ни мислио на Терзићев рад, имам друге изворе.
Одговори

Самарџићу,
које стратешке циљеве су Американци бомбардовали обрушавањем?

Објасните ми како замишљате бомбардовање неке фабрике обрушавањем? Тако што ће 50 авиона да један за другим да баца бомбу по бомбу са размаком од неколико минута?

Бомбардовање из обрушавање је погодно само за мање циљеве који се могу уништити једном бомбом тежине до 450 кила. А таквих стратешких циљева је мало.

Америчких покушаја бомбардовања са П-38 је било мало. Неки су се неславно завршили (нпр једну групу су румунски ловци прилично сатрли).

(11-12-2018, 03:15 PM)Бенито Пише:  Јесте, али је Рогожарски купио ту фабрику још пре рата.

Тај део не знам, али ИАМ није гађан тако да и нема везе са овом дискусијом.

Додатак:
Раковица је 1937. прешла у већинско државно власништво, а имала је и 10 домаћих акционара. Рогожарски је могао да буде само мањински акционар.
Почетком рата је направила мањи број авионских мотора и нешто камионских, да би касније углавном ремонтовала немачке авионске моторе.

Икарус је током рата радио дрвене делове авиона, а Рогожарски дрвене делове и носаче бомби.
Одговори

Божидар Зечевић: Савезничко „силовање Србије“

https://standard.rs/2019/05/24/saveznick...je-srbije/
Одговори

Лош текст, не барата ни основним стварима.
По њему је БАФ срушио пола Србије, а они су заправо врло мало летели над Србијом - већина авиона није имала долет.
Итд итд.
Одговори

Сећање на бомбардовање Лесковца (чланак из 2017. године)

https://jugmedia.rs/jauk-zatrpanih-pod-b...ada-video/
Одговори

На интернету се може наћи документарац о бомбардовању Лесковца 1944. године. Постављен је пре неколико дана



Појављују се и Титови историчари, ту је и удбаш Никола П. Илић који каже да у полицијској архиви постоји доказ о споразуму између немачке и савезничке команде о томе да Савезници не бомбардују немачке војне колоне током повлачења из Грчке преко Србије, а заузврат ће Немци дати Савезницима списак својих агената који оперишу на Блиском истоку и Африци.

Сигурно гдин Милослав зна више о том споразуму, ако се уопште може наћи неки доказ у полицијској архиви.

Драгоцена су сведочења старих Лесковчана о бомбардовању Лесковца, а драгоцен је опис разарања Лесковца, парафразирам: "Након појаве авиона, све је одлетело у ваздух, и улице и људи и куће". Један сведок је рекао да је Лесковац био као Хирошима

Један говор Радована Калабића се покрива сликом Драже и четника. Четници се помињу у неколико наврата
Одговори

Не верујем да постоји такав споразум. Мајкл Лиз је рекао зашто је бомбардован Лесковац, Калабић такође. Ови са Титовом сликом и рељефом иза - но комент.
Одговори

Везано за овај документарац, делови са Радованом Калабићем су узети из ове емисије


И трибина о савезничком бомбардовању Лесковца

Одговори

У Подгорици је ово редовна појава, копају темеље за зграду, а у земљи бомба:

https://www.vijesti.me/vijesti/drustvo/b...di-objekat
Одговори

Žrtvama savezničkog bombardovanja Leskovca polažu vence i oni koji su zabranjivali da se o njima govori i piše

Došlo je krajnje vreme da se zapitamo zašto smo dozvolili a ne zapravo zabranili leskovačkim istoričarima – komunistima koji su u brojnim knjigama o partizanskim podvizima najveću tragediju grada Leskovca decenijama ignorisali, a desila se na današnji dan, 6. septembra kada je Leskovac sravnjen sa zemljom. Poginulo je oko dve hiljade ljudi.

Da li zato što je grad bombardovala saveznička alijansa u kordinaciji sa Narodno oslobodilačkim pokretom pa su ti, danas penzionisani istoričari, po naređenju i uverenju zabranjivali istinu sve do pada komunističkog sistema da se o najvećem stradanju njihovih očeva i dedova napiše i jedna jedina reč. A danas, njišući se niz politički vetar, podignute glave polažu vence na spomen česmi u centru grada.

Ako ostavimo po stranu licemerstvo Hranislava Rakića, koji je četiri decenije bio direktor Narodnog muzeja Leskovac i proganjao one koji su početkom devedesetih godina prošlog veka pisali istinu o tom bombardovanju, a pokušao čak i da osujeti istorijske činjenice zlatnog doba Leskovca između dva rata samo zato što sa njim komunisti nisu imali nikakve veze, zapravo je poražavajuća činjenica da se jutros na obeležavanju najtragičnijeg dana za naš grad pojavilo svega dvadesetak predstavnika vojske, lokalne vlasti, naslednika pokojnika i slučajnih prolaznika.

“Današnji dan bi trebalo da se proglasi za dan žalosti grada Leskovca jer nikada u njegovoj novijoj istoriji u jednom danu nije stradalo toliko civila i nikada Leskovac u jednom danu nije porušen do temelja, bar njegovo najlepše gradsko jezgro. Tog dana Leskovac je sravnjen sa zemljom i nestalo je možda i do 4.000 ljudi, po nekim istoričarima. Umesto da vence polažu najviši zvaničnici ovoga grada i potomci, umesto da se Leskovčanima napuni trg, prisustvo ostarelih partizana i krojača lažne istorije i njihovo polaganje venaca vređa dostojanstvo grada i nedužne žrtve ovog stravičnog bombardovanja za koje su nalog dali upravo Titovi partizani”, ocenjuje urednica portal juGmedia Milica Ivanović, koja se kao novinar decenijama bavi ovom tematikom.

Prve bombe pale su u 12:18 sati, a broj poginulih i ranjenih nikada nije ustanovljen. Procene se kreću od 2.500 do 4.000 hiljada stradalih, dok je centar, staro jezgro grada, potpuno bio razoren.Porušeno je i oštećeno ukupno 1.840 objekata.

Povodom 76 godina od savezničkog bombardovanja Leskovca, nekoliko delegacija položilo je jutros vence na Spomen česmi stradalim Leskovčanima u ovom tragičnom događaju.

„Pred spomenikom smo koji simbolizuje jedan od najtragičnijih događaja u istoriji Leskovca i dužni smo da sa posebnim pijetetom to i pokažemo, ne samo polaganjem cveća, već i večitim sećanjem sadašnjih i budućih generacija u ime preko hiljadu poginulih nedužnih civila, koji su svojim životima platili cenu borbe protiv najvećeg zla u istoriji čovečanstva – fašizma. A samo mesec dana iza brutalnog bombardovanja grada stigla je sloboda plaćena krvlju onih koji su znali da to imperativ opstanka i postojanja. Zato je spomen česma pravi simbol trajanja sa bistrinom vode koja ne prekida nikada svoj tok“, kazao je danas ispred Gradskog odbora SUBNOR-a obratio prof. dr Živan Stojković.

Tog dana je u gradu bilo svega stotinak nemačkih vojnika, a negde u potezu gde se danas nalazi Osmospratnica igralo se kolo u čast rođendana kralja Petra drugog. A okolo grada se vodila borba protiv fašista i borba protiv četnika. Pobednik u građanskom ratu je već bio poznat. Zar su morali pobednici da budu baš toliko okrutni?

https://jugmedia.rs/zrtvama-saveznickog-...ri-i-pise/
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним