У књизи
"Дража Михаиловић-завршна реч" https://www.delfi.rs/knjige/85023_djener...izare.html од стране аутора изнесена је следећа теза :
Цитат:Михаиловић се током 1940. године укључио у обавештајни рад самоиницијативно,из личног ентузијазма,радећи после радног времена,осећајући да тиме помаже праведну ствар-борбу против Немаца.Како је нео око Југославије и у њој било тамније,све се више ангажавао у свом подухвату.Међутим,он није фигурирао ни у каквом битанском плану за подршку евентуалном покрету отпора у ЈУгославији.Ипак,Михаиловић није био никакав "обавештајац" каквим знају да га представе поједини тумачи.
...
Он није био обавештајац,мада је научио доста од обавештајне школе.
Ок.
Ајде да видимо како стоје ствари ако их мало боље погледамо.
-у чин капетана 2. класе унапређен 14. октобра 1920. године.
-у пролеће 1921. године пријављује се за полазника Више школе војне академије.Од 7. јула до краја септембра проводи као наставник Друге подофицирске пешадијске школе у Сарајеву.У Београд се враћа 1. октобра када је почела настава на Војној акадаемији.Док су предавања трајала,Михаиловић је одликован Албанском споменицом 5. новембра 1921. године.
Према запису једног његовог школског друга код Михаиловића су се већ тада виделе лидерске способности и амбиције али и дружељубивост и самоконтрола.
"Био је центар око кога се окуљају његови класни другови,иако је био скромнији и мирнији него ма ко од њих."
"Никада ни према коме није направио никакав испад,нити је мењао своје расположење."
-24. октобра 1922. године унапређен у чин капетана прве класе.
-1923. године завршава Вишу школу Војне академије са одличном успехом као шести у рангу од 39 полазника.16. октобра произведен у приправника ђенералштабне струке.
Од новембра 1923. године до фебруара 1926. године радио у Обавештајном одељењу Генералштаба, од тога шест месеци као наставник.
-16. марта 1925. положио испит за пешадијског мајора.У исти унапређен 17. децембра исте године.
Сопствено унапређење прокоментарисао је речима :
"По завршеној припреми,на личну иницијативу министра војске Душана Трифуновића,који ме је запазио као најбољег тактичара у школи,распоредио ме је у Дунавску дивизију.Ово се сматрало једним од најбољих места у Београду."
-24. фебруара 1926. преведен у ђенералштабну струку.Доктор војних наука по данашњим мерилима.Постављен за помоћника начелника Штаба Дунавске дивизије.
-Јануара 1927. године постављен на службу у Штаб Краљеве гарде за ђенералштабне послове. Не знам да ли постоји извор или историчари произвољно закљују,наиме, тврди се да је Михаиловић на ово место доведен личном иницијативом генерала Петра Живковића који је знао неке Михаиловићеве препоруке и успехе током похађања Више школе.
Краљева гарда би,у данашњем смислу родова војске,била неки вид специјелна јединице у коју није могао да дође свако и то уз обавезну опсежну проверу.Дража је у Гарди службовао од 1927. до 1935. године што је најбољи показатељ његовог квалитета јер ревносна служба у таквој јединици заиста захтева високи степен дисциплине и професионалне етике. Михаиловић је у Гарди вршио разне дужности што значи да је његова обавештоност или проток информација у које је имао увид био на највишем нивоу. Неколико месеци по ступању на дворске дужности Дража Михаиловић је упућен на Косово и Метохију одакле се вратио 1928. године.
-1930. послат на усавршавање у Француску. На Васкрс исте године унапређен у чин потпуковника.
-1933. године в.д. начелника Штаба Краљеве Гарде.
-1934. године главни спроводник воза са телом убијеног Краља Александра,од Сплита до Београда.
-1935. завршава службовање у Краљевој гарди. 28. маја исте године упућен на место војног аташеа у Софији.Посебно се активирао у погледу праћења ВМРО-a.Врло активан на месту аташеа.Успостављао конктакте са бугарском интелигенцијом и другим значајним људима због чега је дошао на радар самог врха те суседне државе. Највише им је сметало то што се непрекидно сусреће са противницима краља Бориса.О Михаиловићевом деловању у Бугарској остало је сачувано неколико опаски Милана Стојадиновића поводом наведеног.
"Михаиловић се као југословенски војни аташе у Бугарској највише држио са противницима краља Бориса.А од страних дипломата најрадије је ишао у совјетско посланство и радо причао о тим посетама"
"Дамјан Велчев је изгледа одржавао везу са војним аташеом нашег посланства,који је за свој рачун водио једну политику која је противна погледима моје владе" (Велчев је у јесен 1935. требало да се пребаци преко бугарске границе и организује побуну али су га бугарске власти ухватиле)
Своје деловање у Бугарској потврдио је и сам Дража.
"У Бугарској,као војни аташе, ступио сам у везу са свима онима који су били против Бориса и Борисове Бугарске."
-1936. године,у марту месецу,Обавештајном одељењу Генералштаба КЈВ шаље скицу зборних места бугарске војске,извештај о томе да је ВМРО у Бугарској осудила на смрт југословенског краљевског намесника Раденка Станковића и тројицу југословенских генерала.Такође је известио о посети мађарских виших официра Бугарској и о инцидентима на југословенско бугарској граници. Маја исте године ,на захтев бугарске владе, повучен из Софије и премештен у Праг. У Прагу је Дража покушавао да набави 30 борбених авиона за потребе ваздухопловства ВКЈ и скоро успео у томе међутим,ускоро је смењен.
Да не бих писао о свему што се дешавало од 1937. до 1941. године,а тога је на претек, није ми јасно како су се ова двојица одлучила да напишу да Дража Михаиловић није био никакав обавештајац. Као да је писано без трунке размишљања.
