.
КАКО АРТЕМИТСКИ "МОРАЛИСТИЧКИ ПРИСТУП" ОДВОДИ ОД СРПСТВА?
Често и пречесто можемо да се уверимо како многим људима српство није никакав приоритет, па се због разних спорних питања љуте и острашћено вређају оне који не мисле попут њих.
Посебно је то тако када се у српску причу умеша чиста политика или различита нерешена и спорна верска и идеолошка питања.
Па тако присталице бившег епископа Артемија скачу као полудели и гневно нападају и оне са којима се, иначе, слажу по скоро свим другим (националним) питањима. И на овај начин само бесмислено продубљују свој постојећи тотални рат са свим другима, а првенствено с онима који решише да неодустајно бране Српску Православну Цркву и њене (подразумева се, грешне и несавршене) архијереје.
Тај артемитски ”моралистички приступ” их одводи од онога што је наводно и био главни разлог остајања уз бившег владику Рашко-призренског: одводи их од српства.
Па ће, тако, осветнички исмевати чак и све оно што се и те како тиче српског страдања и наше борбе са непријатељима (уколико то говори или пише неко ко је за њихов укус превише близак нашој Цркви), јер је, по њима, несрећницима, главни непријатељ: искључиво СПЦ и њени верници.
Овим сужавањем погледа на снајперску ускост и прави секташки фанатизам, они несвесно постају део усташко-папско-шиптарско-западњачког фронта против српског народа. А посебно против његовог (нашег) јединства.
Свесни тога или не, они су брзо и нажалост постали корисни идиоти крижарског похода уједињених србофоба. И верни савезник сваког ко удари на српског патријарха, без обзира ко је и зашто га напада.
Дотле се долази кад се скрене са заједничког пута и уђе у прави рат са свима који се с њима не слажу. Чак и када је дословно читав православни свет остао уз званичну и једину Цркву у Срба. Па су им онда и они (све помесне Цркве без разлике) недовољно исправни и правоверни. Тако у недоглед...
Они често говоре како је бивши владика Артемије наводно ”избачен из Цркве због неприхватања посете америчког потпредседника Бајдена” - а сами, постепено, посташе неупоредиво гори и штетнији од истог тог Бајдена, сви ти аутошовинистички настројени ”другосветосавци” (сасвим слични другосрбијанцима) из наводних ”катакомби”.
У сваком спучају, српство ту њима није довољан разлог оног минимума слагања са и другим браниоцима српске идеје и нашег отаџбинског права на постојање.
Пошто су они сами себи једини довољно добри и исправни, као једина тема која њих (”морално непогрешиве” и тобоже ”савршене”) стварно занима.
Па тако повукоше и многе иначе (некада) нормалне и родољубиве људе са Косова и Метохије, убацујући их у сличан процеп: одустајања од српства због ”истеривања правде” а поводом ”случаја Артемије”. Најстрашнији пример су такозване ”КМ Новине” у њиховом невероватном комбиновању мржње према својој Цркви и њеним архијерејима, на једној, и вербалног патриотског заклињања, на другој страни.
Попут облика својеврсног лудила (беснила), са малим шансама за излечење.
Зато је српство идеалан начин праведног суђења поступцима сваког од нас, кроз то да ли се нечији аргументи у већој или мањој мери поклапају са непријатељским (а, посебно, по питањима односа према српској Цркви, српским Заветима и српским ратним ветеранима).
Због тога су наши стари и изрекли оно заклињуће, свеобавезујуће:
”СВЕ ЗА СРПСТВО, СРПСТВО НИ ЗА ШТА!”
Да се не би изгубили у маглама и бурама историје.
Драгослав Бокан