[Бенито]

Е, ово је пример једног рада једног угледног историчара у данашњој Србији.
Узмеш туђи текст, препричаш шта си прочитао, додаш два-три имена са интернета и готово... За два до три сата.
Онда обавезно ово упише сам себи у биографију као историографски рад и тако путује кроз узбудљиву каријеру.
Е, Србијо међ шљивама, и међ' конкубинама.

А од кога је украла текст ова госпођа? Не ваља много допуштати ни конкубинама без обзира иако су професионалке

Пише Ти у тексту.

[Милослав Самарџић]

Београдски универѕитет је, у данашњем новцу, имао око милијарду долара. Док нису дошли црвени.

- Где се чува крст којим је архимандрит Милентије заклео устанике на Цвети 1815. у Такову?

Конак кнеза Милоша?

Не.

У музеју Манастира Враћевшница.

[Милослав Самарџић]

А где је пушка Танаска Рајића?

[Милослав Самарџић]

"Рођен сам овде на овом тлу. Остаћу са својим људима на овом тлу и биће сахрањен у овом тлу."

Ко је ово рекао, када, коме...

[Бенито]

А где је пушка Танаска Рајића?

У музеју у Тополи.

[Бенито]

"Рођен сам овде на овом тлу. Остаћу са својим људима на овом тлу и биће сахрањен у овом тлу."

Ко је ово рекао, када, коме...

Е, јес Ти цитат...
Па, сви они који нису прешли Саву 1813. године, могли су ово да кажу.

[Милослав Самарџић]

"Рођен сам овде на овом тлу. Остаћу са својим људима на овом тлу и биће сахрањен у овом тлу."

Ко је ово рекао, када, коме...

Е, јес Ти цитат...
Па, сви они који нису прешли Саву 1813. године, могли су ово да кажу.

Зато сам и поставио.

Али није...

[Милослав Самарџић]

А где је пушка Танаска Рајића?

У музеју у Тополи.

Није...
Ау ал сте танки с овим... Морам да наставим...

[Бенито]

Како није, видео га ја тамо.

[Милослав Самарџић]

Тамо су могао да видиш само Карађорђеву пушку.

[Бенито]

Па, где је? У Крагујевцу?
У Аранђеловцу сам је видео, а не у Тополи.

[Митић]

Па, где је? У Крагујевцу?
У Аранђеловцу сам је видео, а не у Тополи.

Народни музеј Аранђеловац, одговорио је Бенито.

Пре осам и по година, у Историјском музеју Србије су били изложени следећи експонати: Карађорђева пушка, карабин Танаска Рајића, сабље Стојана Чупића и Цинцар Јанка, јатагани Хајдук Вељка, Карађорђа и Петра Добрњца, пиштољи Карађорђа и Луке Лазаревића.

http://rtv.rs/sr_lat/kultura/u-istorijsk...01521.html

[Vlad Alekš]

Одличан текст Влада Алекша о Цинцарима. Има један добар текст о Цинцарима који је написала историчарка и кустос Историјског музеја Србије

https://www.vreme.com/cms/view.php?id=873566&print=yes

Ова историчарка, најблаже речено, јако чудно изгледа.
А што се тиче самог текста, то је све скрпљено "с брда с дола". Види се из авиона да не поседује темељна знања, а вероватно има доста грешака у тексту. На пример, за Пекића пише да је "полукрвни Цинцарин". Њему је баба била Цинцарка, тако да је он четврткрвни Цинцарин. А интересантно ми је што је Кочу Поповића описала као "генерала, дипломату и књижевника". Шта мислиш колико је људи укупно прочитало неко његово књижевно дело?
Да би се писало о било којој теми треба ишчитати брдо књига, мора се разговарати са људима сведоцима и ваља путовати. Ја сам, нажалост, пропустио 2010. да посетим славно Москопоље, пакет аранжман у организацији друштва Луњина.
Неки Румун цинцарског порекла је на француском објавио добру књигу о Цинцарима. Пре десетак година се појавио превод и на нашем језику.
И на крају, али не и мање битно, требало би у лектиру убацити "Златно руно". Књига је кратка и брзо се чита.

[Митић]

Одличан текст Влада Алекша о Цинцарима. Има један добар текст о Цинцарима који је написала историчарка и кустос Историјског музеја Србије

https://www.vreme.com/cms/view.php?id=873566&print=yes

Ова историчарка, најблаже речено, јако чудно изгледа.
А што се тиче самог текста, то је све скрпљено "с брда с дола". Види се из авиона да не поседује темељна знања, а вероватно има доста грешака у тексту. На пример, за Пекића пише да је "полукрвни Цинцарин". Њему је баба била Цинцарка, тако да је он четврткрвни Цинцарин. А интересантно ми је што је Кочу Поповића описала као "генерала, дипломату и књижевника". Шта мислиш колико је људи укупно прочитало неко његово књижевно дело?
Да би се писало о било којој теми треба ишчитати брдо књига, мора се разговарати са људима сведоцима и ваља путовати. Ја сам, нажалост, пропустио 2010. да посетим славно Москопоље, пакет аранжман у организацији друштва Луњина.
Неки Румун цинцарског порекла је на француском објавио добру књигу о Цинцарима. Пре десетак година се појавио превод и на нашем језику.
И на крају, али не и мање битно, требало би у лектиру убацити "Златно руно". Књига је кратка и брзо се чита.

Коча Поповић, Ранковић, Крцун, Ђилас су продукт србијанског комунизма чији је отац Добрица Ћосић.

Бенито је све објаснио о том феномену који је присутан у нашој политичкој, културној и научној елити. Ништа без Коче.

И да, треба много рада да би се знало о некој теми. Само што многе људе не занима историја, па чују нешто површно и мисле да је то коначна истина.

А требало би основати посебну катедру за изучавање Пекића, не може све то да стане у лектиру


И како се зове та књига о Цинцарима која је преведена на наш језик?