[Милослав Самарџић]

Па, где је? У Крагујевцу?
У Аранђеловцу сам је видео, а не у Тополи.

Ниси ни тамо...

[Vlad Alekš]

И како се зове та књига о Цинцарима која је преведена на наш језик?

"Цинцари, народ који нестаје", аутора Трифона, изашло је у Паризу 2005, на француском, преведено је и објављено на српски језик 2010, заслугом госпође Кона. Трифон је рођен у Букурешту, живи и ради у Паризу.

[Бенито]

Па, где је? У Крагујевцу?
У Аранђеловцу сам је видео, а не у Тополи.

Ниси ни тамо...

Онда у Орашцу.

[Бенито]

Београдска омладина од давнина имала је обичај да разним појавама даје разна незванична имена. Нарочито је то било изражено за време титоизма. Тако је настао тзв "београдски жаргон" који је, на жалост, сасвим засенио "београдски стил" у књижевности.
Међутим, "београдски жаргон" имао је својих бисера.
Рецимо, у том жаргону 10000 динара звало се коњ, а 1000 динара - сом.
Зашто?

[Mitic]

Београдска омладина од давнина имала је обичај да разним појавама даје разна незванична имена. Нарочито је то било изражено за време титоизма. Тако је настао тзв "београдски жаргон" који је, на жалост, сасвим засенио "београдски стил" у књижевности.
Међутим, "београдски жаргон" имао је својих бисера.
Рецимо, у том жаргону 10000 динара звало се коњ, а 1000 динара - сом.
Зашто?

Није ли коњ био новчаница од 100 динара због коњаника на новчаници?

А цигле су били милиони

[Бенито]

Десет хиљада "старих"
Црвени су увек имали те деноминације како би прикрили инфлацију.
Тачно је, на тој новчаници налазила се фотографија скулптуре "Играли се коњи врани" вајара Росандића, па је због тих коња, коњ постао асоцијација на цифру 10000.
Исто је и за хиљадарку. На тој новчаници била је фотографија рудара Алије Сиротановића који је срушио све могуће рекорде у копању руде, али је одбијао све повишице, него је пристао на увећање норме. Што он више копао, плата му била све мања.
Због тога су га београдски клинци перцепирали као сома, који се, као што је познато, хвата на "бућку". Односно Алија се примио на демагогију и хвалоспеве комуниста, као сом на бућку, и радио практично џабе.
Ето зато сом, што је до данас остао жаргонски израз за број хиљаду.

[ХраброСрце]

Десет хиљада "старих"
Црвени су увек имали те деноминације како би прикрили инфлацију.
Тачно је, на тој новчаници налазила се фотографија скулптуре "Играли се коњи врани" вајара Росандића, па је због тих коња, коњ постао асоцијација на цифру 10000.
Исто је и за хиљадарку. На тој новчаници била је фотографија рудара Алије Сиротановића који је срушио све могуће рекорде у копању руде, али је одбијао све повишице, него је пристао на увећање норме. Што он више копао, плата му била све мања.
Због тога су га београдски клинци перцепирали као сома, који се, као што је познато, хвата на "бућку". Односно Алија се примио на демагогију и хвалоспеве комуниста, као сом на бућку, и радио практично џабе.
Ето зато сом, што је до данас остао жаргонски израз за број хиљаду.

Подсјети ме на филм "Хиљадарка"

[Vlad Alekš]

Ето зато сом, што је до данас остао жаргонски израз за број хиљаду.

Само да се надовежем на ону моју претходну тему. Руси и Хрвати, на пример, тај број зову тисућа, а ми хиљада. Претпостављам да су такав назив исфорсирали Цинцари, то јест пренели су нам из грчког.

---

Ево, у току је оружани сукоб између Јерменије и Азербејџана, а ни Турска не стоји баш по страни. То ме подсети на један догађај из наше новије историје, у коме су се наши грађани "огрешили" о Јермене. Који догађај је у питању?

[Бенито]

Ајде да Те питам нешто док си ту, а може да одговори било ко, ако неко зна.
Једна наша јавна личност и познати интелектуалац , крајем прошлог 20 века, имао је најдуговечнијег кућног љубимца.
Ко је тај интелектуалац?
Која врста животиње је у питању?
Како је име било том кућном љубимцу?

[Милослав Самарџић]

Па, где је? У Крагујевцу?
У Аранђеловцу сам је видео, а не у Тополи.

Ниси ни тамо...

Онда у Орашцу.

Да, Музеј у Орашцу.

[Милослав Самарџић]

Па, где је? У Крагујевцу?
У Аранђеловцу сам је видео, а не у Тополи.

Народни музеј Аранђеловац, одговорио је Бенито.

Пре осам и по година, у Историјском музеју Србије су били изложени следећи експонати: Карађорђева пушка, карабин Танаска Рајића, сабље Стојана Чупића и Цинцар Јанка, јатагани Хајдук Вељка, Карађорђа и Петра Добрњца, пиштољи Карађорђа и Луке Лазаревића.

http://rtv.rs/sr_lat/kultura/u-istorijsk...01521.html

А где је штап првог српског шпијуна, беше Васа Поповић.
Штап из ког се извлачи нож.

[Милослав Самарџић]

"Рођен сам овде на овом тлу. Остаћу са својим људима на овом тлу и биће сахрањен у овом тлу."

Ко је ово рекао, када, коме...

Е, јес Ти цитат...
Па, сви они који нису прешли Саву 1813. године, могли су ово да кажу.

Зато сам и поставио.

Али није...

Рекао Дража Американцима.
Углавном се цитира онај први део...

[Mitic]

Па, где је? У Крагујевцу?
У Аранђеловцу сам је видео, а не у Тополи.

Народни музеј Аранђеловац, одговорио је Бенито.

Пре осам и по година, у Историјском музеју Србије су били изложени следећи експонати: Карађорђева пушка, карабин Танаска Рајића, сабље Стојана Чупића и Цинцар Јанка, јатагани Хајдук Вељка, Карађорђа и Петра Добрњца, пиштољи Карађорђа и Луке Лазаревића.

http://rtv.rs/sr_lat/kultura/u-istorijsk...01521.html

А где је штап првог српског шпијуна, беше Васа Поповић.
Штап из ког се извлачи нож.

Требало би да је музеј Таково, Горњи Милановац


"У историју је ушао са шпијунским реквизитом, који се чува у музеју Такову. Штапом за поштапање, какав и данас носе стари људи. Али, не обичним. Тај дводелни штап се очас посла рашрафи. Горња половина је у ствари оштар бодеж са дршком, доња цилиндар за пренос тајних порука, новца... Корисно шпијунско, одбрамбено помагало није украшено орнаментима, чак ни чобанским, да би сумњичавом оку деловало као обично, неугледно сељачко поштапало. Шпијуни свих сила нису ни слутили, да овај по понашању и изгледу "припрости" Србин сељачког порекла и таквог "понашања" тим "поштапалом" извршава обавештајне, дипломатске и друге најтајније државничке налоге!"

https://www.novosti.rs/c/vesti/feljton/9...-spijunaze

[Александар Динчић]

Немачка стрељања у Србији у периоду од јануара до маја 1944. године нису била тако велика као што је то био случај претходних година. Немци више нису путем плаката обзнањивали да стрељају Дражине присталице и заробљене борце већ су једино истицана имена стрељаних комуниста.Такође је по немачкој милости, крајем децембра 1943. и почетком јануара 1944. г. велика група Дражиних заточеника пуштена из логора и затвора.

Шта је условило да Немци напрасно промене казнену политику почетком 1944. године?

а) интервенција Хермана Нојбахера после које је одмазда педесет за једног била укинута

б) покушај Немаца да се Дражини четници придобију за заједнички антикомунистички фронт и услед постојања појединих "споразума" о сарадњи

в) неспоразуми и отворени сукоби на релацији: Абвер-Гестапо

г) ништа од овога и нешто сасвим четврто (шта?)