[Бенито]

Принцип је исти, само је Гаврило другачији.

[Бенито]

Хајде да дам један пример за горе наведену расправу:
Већ сам постављао питање да ли је икад ико од српских боксера победио неког од најчувенијих светских шампиона у професионалном боксу, попут Демпсеја, Шмелинга, Луиса, Марћана, Листона, Клека/Алија, Фрејзера, Формана, Холмса, Тајсона, Холифилда, Ленокса Луиса, браће Кличко...
Да ли је икада ико од ових шампиона крочио на тло Србије?

[Милослав Самарџић]

Хајде да дам један пример за горе наведену расправу:
Већ сам постављао питање да ли је икад ико од српских боксера победио неког од најчувенијих светских шампиона у професионалном боксу, попут Демпсеја, Шмелинга, Луиса, Марћана, Листона, Клека/Алија, Фрејзера, Формана, Холмса, Тајсона, Холифилда, Ленокса Луиса, браће Кличко...
Да ли је икада ико од ових шампиона крочио на тло Србије?

Кличко...

[Милослав Самарџић]

Доситеј Обрадовић је донео кревет када је дошао.

Није. Донео је кнез Милош. У ком музеју се сада налази тај кревет?

Конак кнегиње Љубице.

Није.

У Музеју Манастира Враћевшница.
Чији јастуци су на кревету? Сада.

Краљице Драге.
А чиме су пуњени?

[Александар Динчић]

Сва три фактора, али Нојбахер ипак није укинуо стрељање ДМ присталица. Само је ублажено.

Не, не.

Шта онда?

Дакле, тачан одговор је под г - нешто четврто.
А то четврто је ово.

Немачкој наглој промени је допринела званична објава-опомена краљевске владе у Лондону (читана преко радија у јануару), да је 27. јануара формирана Комисија за испитивање ратних злочина над српским као и југословенским становништвом у земљи и иностранству (по заробљеничким и интернирским логорима). Наглашено је да се подаци прикупљају и шаљу савезничким земљама, које су нешто раније, у Лондону, установиле једну међународну комисију за нацистичке злочине.

[Милослав Самарџић]

Зар није то нешто раније - много раније? Можда још 1942…
Мени се чини да је то једно од понављања претњи Немцима. Како су слабили, тако су их више узимали у обзир. Зато бих рекао да је то један од фактора.

[Бенито]

Хајде да дам један пример за горе наведену расправу:
Већ сам постављао питање да ли је икад ико од српских боксера победио неког од најчувенијих светских шампиона у професионалном боксу, попут Демпсеја, Шмелинга, Луиса, Марћана, Листона, Клека/Алија, Фрејзера, Формана, Холмса, Тајсона, Холифилда, Ленокса Луиса, браће Кличко...
Да ли је икада ико од ових шампиона крочио на тло Србије?

Мухамед Али!
Наиме, као што је познато, после завршетка дуге и успешне каријере, Мухамед Али је обично путовао светом и на таквим турнејама зарађивао за живот.
Тако се једном затекао у Цириху. Ту га је, случајно на аеродрому, срео новинар Данко Васовић.
Данко Васовић упознао је Анђела Дандија још крајем 70-их година, када Данди, најславнији тренер и менаџер у историји бокса, долазио у Београд да види меч Мате Парлова на Маракани, за одбрану европске титуле у професионалном боксу. Највећи пулен Анђела Дандија у каријери био је, наравно, Мухамед Али, па је тако, преко Дандија, Васовић упознао Алија.
Пошто је видео старог пријатеља, Мухамед Али га је питао шта ради и чиме се бави. Васовић му је испричао како је намештен од УДБЕ и немачке обавештајне службе БНД са чувеним случајем Валдхајм. Али му је рекао да је на пропутовању и да има слободних десетак дана. Тако је Васовић дошао на идеју да га позове у Београд.
Дакле, у јесен 1988. године, Мухамед Али је стигао у Београд, пријавио се у хотелу Југославија и ту провео десетак дана. Кретао се по граду, ишао у Скадарлију ноћу, на Калемегдан дању. Ниједан једини дневни или недељни часопис у Југославији није известио да је Мухамед Али у Београду.
Наравно, због Васовића... Васовић јесте желео да се врати у "орбиту" преко Алија. Међутим, УДБА је била неумољива. Васовић је морао бити скрајнут из медија за сва времена.
Мухамед Али је после свега изјавио да му се у животу није догодило да га нико није интервјуисао читавих десетак дана у новој средини.
Ово је, иначе, одличан пример за младе историчаре да не узимају новине као озбиљан извор када истражују одређено раздобље. То се посебно односи на државе које су у периоду који се истражује били под тоталитарним режимом. А за Југославију под Брозовом удбом оваквих примера има небројено.
На жалост, из такве врсте "новинарства" нисмо изашли ни дан-данас.

[Милослав Самарџић]

Нисам знао. Али био је и Кличко.

[Александар Динчић]

Зар није то нешто раније - много раније? Можда још 1942…
Мени се чини да је то једно од понављања претњи Немцима. Како су слабили, тако су их више узимали у обзир. Зато бих рекао да је то један од фактора.

Не, Милославе. То о чему пишеш везано је само за СССР, Америку и В.Британију. Краљевина Југославија је тек у јануару 1944. г. потписала званични акт, где је и она ушла као земља у којој се врше нацистички злочини и због чега ће ти који то чине бити санкционисани. По истом акту се обавезала да оформи своју комисију. Исто тако и још неке земље, углавном оне које су имале владе у емиграцији.
То што је Дража Михаиловић још у јесен 1943. године наредио својим командантима да прикупљају податке о злочинима односило се на то, да се подразумева да ће и Краљевина Југославија бити потписиница међународног протокола. Ако не у јесен, оно у зиму, пролеће.
Разуме се, Немци нису марили за то што тамо неки Совјети, Британци и Американци стварају међународну комисију која ће да утврђује њихове злочине а да се притом не зна победник у рату. И да зато штеде Југословене (британско-америчко-совјетске штићенике).
Али, у јануару је мало друкчија ствар.
Зато је Немце ухватио "зорт", па су скинули одмазду 50:1, пустили силне затворенике, почели да праве примирја, обуздавали Бугаре, Арнауте, усташе и сл.
Када су видели да од Краљевине Југославије неће бити ништа, тј. да ће Совјети рећи како ће се та држава звати-наставили су по старом-до краја.

[Милослав Самарџић]

Зар није Сулејман Филиповић, на пример, стављен на међународну листу ратних злочинаца још 1942? И многи Бугари и остали. Мени се чини да је то почело 1942, Дража овде а Слободан Јовановић тамо. Опет, Немци су од 1941, битан део њихових команданата, обуздавали, или макар покушавали, да обуздају усташе. Разоружавали њихове јединице итд.

[Милослав Самарџић]

Доситеј Обрадовић је донео кревет када је дошао.

Није. Донео је кнез Милош. У ком музеју се сада налази тај кревет?

Конак кнегиње Љубице.

Није.

У Музеју Манастира Враћевшница.
Чији јастуци су на кревету? Сада.

Краљице Драге.
А чиме су пуњени?

Слабо вам иде нешто ово око предмета?
Пуњени су морском травом. И сада стоји та иста трава.
Хајде нешто лакше.
Где је изграђен први водовод у обновљеној Србији?

[Митић]

Доситеј Обрадовић је донео кревет када је дошао.

Није. Донео је кнез Милош. У ком музеју се сада налази тај кревет?

Конак кнегиње Љубице.

Није.

У Музеју Манастира Враћевшница.
Чији јастуци су на кревету? Сада.

Краљице Драге.
А чиме су пуњени?

Слабо вам иде нешто ово око предмета?
Пуњени су морском травом. И сада стоји та иста трава.
Хајде нешто лакше.
Где је изграђен први водовод у обновљеној Србији?

Београд или Крагујевац

А који је тачан одговор за штап шпијуна Васе Поповића?

Јел Музеј Другог српског устанка у Такову? Или је други музеј у питању?

[Vlad Alekš]

Васовић му је испричао како је намештен од УДБЕ и немачке обавештајне службе БНД са чувеним случајем Валдхајм.

Слушао сам Васовића како је причао о том случају Валдхајм, али не могу да се сетим како је намештен од ових служби. Да ли би могао да објасниш?

[Милослав Самарџић]

Доситеј Обрадовић је донео кревет када је дошао.

Није. Донео је кнез Милош. У ком музеју се сада налази тај кревет?

Конак кнегиње Љубице.

Није.

У Музеју Манастира Враћевшница.
Чији јастуци су на кревету? Сада.

Краљице Драге.
А чиме су пуњени?

Слабо вам иде нешто ово око предмета?
Пуњени су морском травом. И сада стоји та иста трава.
Хајде нешто лакше.
Где је изграђен први водовод у обновљеној Србији?

Београд или Крагујевац

А који је тачан одговор за штап шпијуна Васе Поповића?

Јел Музеј Другог српског устанка у Такову? Или је други музеј у питању?

У Такову.
А водовод није ни БГ ни КГ.