[Милослав Самарџић]

Је ли неко у новије вријеме упоређивао оргиналне документе из архива и њихове преписе објављене у Зборницима докумената из НОР-а?

Ово је питање које је требало да буде постављено пре три деценије на ФФ у Београду, и у тзв институтима, попут ИСИ и ИНИС.
Али, још ми изгледа да не схватамо где живимо. О овоме говорим и пишем све ове године, а реакција је ћутање, ћутање, ћутање....
Иначе, већ смо имали низ појединачних случајева када су историчари приметили да оригинали нису истоветни са преписом који се налази у Зборницима... Чак неких оригинала и нема међу документима у ВА, бар не у кутијама како је назначено у фус-нотама Зборника... И слични проблеми.
Наравно да би требао да се оформи један тим историчара, који би требало да преврне све те документе и покаже шта је тачно, а шта не у Зборницима. Али, док Субнор влада у цивилном животу, а ова наследница ЈНА у војном животу, нема нама Помози Боже....

Наравно...

[Александар Динчић]

Али, још ми изгледа да не схватамо где живимо. О овоме говорим и пишем све ове године, а реакција је ћутање, ћутање, ћутање....

За тастатуром ништа не можеш да постигнеш. Имаш толико алтернативних медија. Сигурно да ти је прича куд и камо квалитетнија од Новице Стевановића, па изволи - да те сви чујемо. А да имаш шта да кажеш-неоспорно је.

[Бенито]

То је бесмислено, зато што ми нисмо демократска држава, а да би то постали, морали би да изградимо демократске установе. Демократске установе не чине зграде, него људи, односно образовани и морални људи, са јаким професионалним кодексима.
Уместо тога, ми и даље имамо непоправљиво велики уплив субнора у државне установе, и временом те државне институције више не служе ни држави, а камоли народу и друштву, него служе субнору, односно појединцима који су интересно повезани да делују кроз ту опасну организацију.
Да не говоримо о војсци и њеној служби, која је нетакнута од 1945. године, и над њом нико нема контролу. Најбољи пример њиховог утицаја је катедра за историју Југославије на Филозофском факултету у Београду. Од времена Зечевића и Петрановића, до дана данашњег, ова катедра је потпуно издвојена од остатка Катедре за историју Филозофског факултета. Они тамо раде шта хоће, не сме им нико ништа... У овом сукобу на катедри за историју једна страна је покушала да и њих увуче у сукоб, али се то завршило пре него је и почело.
Другим речима, никакав утицај медији немају у Србији, јер Србија није демократска земља, односно то је земља која нема снаге да се ослободи титоистичког наслеђа. А питање је да ли то и жели. Зато медији немају никакав утицај, ни званични ни алтернативни. Самим тим, утицај интелектуалаца је минимизован до те мере да су они постали вишак, страно тело у овој држави. То се најбоље види по томе што углед интелектуалаца у српској историји никада није био гори него што је данас. И биће још гори.

[Милослав Самарџић]

Ајде поручниче у Јутјубере.

Види шта сам сад објавио на ФБ:

ЈУТЈУБЕРИ
Био је март кад прогласише доба короне - ваљда ће сад у новембру Трамп да га укине, као што је обећао - а ми смо тада имали осам заказаних биоскопских пројекција.
''Погледи'' су кренули са новинама, онда смо издавали књиге, па је главна постала кинематографска делатност. И баш кад смо ту одмакли - затворише све биоскопе. Следствено, приходи нам драстично опадоше. Тада ми уредник Јутјуб канала ''Погледи'' рече, да је у таквој ситуацији најбоље да постанем - јутјубер. Он ми је то одавно предлагао, али, идеја ми се није допадала.
Сада је, дакле, морала да ми се допадне. Па смо почели да снимамо видео клипове за Јутјуб, са којим смо склопили уговор о монетизацији (да нам се плаћа за рекламе које Јутјуб објављује на нашим снимцима). То није нека велика сума. Не покрива настале губитке, али, боље је него не радити ништа и само кукати на све и свашта.
Пре неколико објава, један од ФБ пријатеља критиковао ме је што сам се у интервјуу за један амерички сајт ''лажно представио као новинар и историчар''. Каже да сам дипломирао економију и да само тако могу да се представљам. Типично комунистичко размишљање: то си дипломирао, ту си где си, и то је то.
Међутим, мора да се учи целог живота. Чак и ако се остане у својој струци - и ту мора увек да се учи. Иначе, време гази.
Просечни Американац у току свог радног века промени много, не само занимања и радних места, већ и места живота. Они се селе много више него ми. Тако да је неко од њих, у ствари, написао оно ''новинар и историчар'', вероватно јер су видели да сам објавио много књига из историографије. У интервјуу сам, у првом питању, прецизно одоговорио шта сам од школе завшрио: две новинарске и економски факултет. Није била прилика да улазим у детаље, али, у праву су Американци, а не комунисти: оно си што радиш, у смислу, чиме се професионално бавиш.
Дакле, и јутјубер.
Остаје само да се види како то радиш. Што комунисти никако да оспоре, па прелазе на питање диплома.

[Александар Динчић]

Другим речима, никакав утицај медији немају у Србији, јер Србија није демократска земља, односно то је земља која нема снаге да се ослободи титоистичког наслеђа. А питање је да ли то и жели. Зато медији немају никакав утицај, ни званични ни алтернативни.

Поручниче, већ смо расправљали на политици шта значи преконоћни трансфер појединих новинара из једне екипе у другу. Дакле, то није случајност.

Сложили смо се да и нагла појава алтернативних медија опет не представља случајност.

Према томе, ова твоја констатација, да никакав утицај медији немају у Србији, јер Србија није демократска земља - не стоји.
Тачније, ако стоји - онда је једна новинарка са државне прешла на кабловску телевизију вероватно зато што је мрзи више да чита вести.
Па нисмо деца...

[Милослав Самарџић]

[posmatrač]

Око обнове Демокраатске странке, то је била шаролика дружина. Поред стаљинисте Мићуновића ту је био и члан крунског савјета Борислав Пекић, били су ту између осталих Воислав Коштуница, Коста Чавошки, Гојко Ђого...

[Sima]

Око обнове Демокраатске странке, то је била шаролика дружина. Поред стаљинисте Мићуновића ту је био и члан крунског савјета Борислав Пекић, били су ту између осталих Воислав Коштуница, Коста Чавошки, Гојко Ђого...

Мићуновић је у интервјуу за Недељник рекао да је Пекић такође био на листи оних који су намеравали да се одвоје у ДСС са Коштуницом када је то већ било извесно, те га је само смрт спречила.

[ОРЈУНА]

Хоћете ли у видеу о СДС и СДК говорити и о Пећанчевим четницима?

[ОРЈУНА]

Каква је била судбина Јанеза Марна?

[Мића Адмирал]

Каква је била судбина Јанеза Марна?

рез.пеш.поручник Јанез Ј. Марн убијен је од комуниста у друг.пол.маја 1945 у Словенији.
Њег. четири брата : Антон, Франц, Јоже и Луиђи били су исто четници и убијени су од комуниста 1945.
Њих. отац Јанез-Иван убијен је од Италијана 7.апр.1942.

[ОРЈУНА]

Хвала. Да ли је и њихов отац био четник?

[Милослав Самарџић]

Хоћете ли у видеу о СДС и СДК говорити и о Пећанчевим четницима?

Биће посебан видео о свима њима. Прво Пећанчеви, следећи петак.

[Милослав Самарџић]

Самарџићу,
Не могу да нађем дискусију везано за слику шпанских бораца који по вама прелазе југословенску границу, а нацисти их поздрављају?
Шта сте беше рекли на извор да је то слика са шпанско-француске границе, пуштање заробљених бораца?

Јесте ли ово питали за председника СКОЈ-а?
Припрема за ТВ дуел.