Оцена Теме:
  • 3 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Четници против Немаца, галерија, 88 слика

(21-12-2019, 05:53 PM)Mitic Пише:  У једном тексту, петокрака звезда на Козари се снажно јавља после Младеновог убиства

– Ovo tvrdi devedesetpetogodišnji Dragutin Ivić, koji je bio direktor Marksističkog centra Jugoslavije i za sve postoji video-snimak. Inače, Ivić, koji je poreklom s Kozare, danas svakodnevno ide u crkvu i moli boga da mu oprosti za sve loše što je činio prema svome srpskom narodu. Takođe, on za moju knjigu otkriva istinu o “Šošinom jarku” na Kozari, gde leže kosti ljudi koji su prvi ustali s Mladenom protiv fašista i ustaša – prenosi Malić.

On dodaje da je iza likvidacije dr Mladena zapravo stajao Gestapo, jer su Tito i komunisti u to vreme aktivno sarađivali sa Nemcima.

– Posle su i Mladen i njegove ubice proglašeni narodnim herojima, a ubistvo je namontirano Radi Radiću, oficiru Jugoslovenske vojske u otadžbini i trgovcu iz Prijedora, iako je on u to vreme bio u okolini Hercegovine. Ivić mi je potvrdio i da je 1941. na 1942. godinu na Kozaru stigao oficir koga je Mladenu poslao Dragoljub Draža Mihailović, komandant JVUO i prvi gerilac tadašnje Evrope. Međutim, Stojanović tada nije bio prisutan, a oficir se nikada nije vratio u Srbiju, jer su ga u tome osujetili Šošini ljudi za likvidacije. Takođe, petokraka zvezda na Kozari se snažno javlja tek nakon Mladenovog ubistva – tvrdi Milovan.

Kaže da je narod pre toga samo gledao da se spase od napada jakih ustaških snaga, a posle su formirane seoske straže.

– Nije bilo nacionalnih obeležja osim jugoslovenske kraljevske trobojke, a tada u Prijedoru nije bilo školovanijih, pametnijih i voljenijih ljudi od Stojanovića. Posebno se isticao Mladen i njegova porodica koja je dala tri sveštenika. I dok “crveni” i dalje propovedaju da je Kozara bila prvi komunistički ustanak, ja smatram da je to bio prvi srpski ustanak u Drugom svetskom ratu u kome se zajedno sa Srbima borio i deo muslimana – otkriva ovaj srednjoškolac.

https://savremenaistorija.com/?p=1756

Колико је ово истинито?
Одговори

Последњи пасус је тачан.
Одговори

Operacija "Crno". Hočkisovi tenkovi (H-39) 2. čete 202. oklopnog bataljona, priključeni SS-diviziji "Princ Ojgen" (desnoj koloni), prolaze pored jedne razrušene kuće na putu Stolac–Bileća, goneći hercegovačke četnike. Nemački fotograf, ratni dopisnik SS-a Kolik, sliku je opisao sledećim rečima: "U iznenadnom napadu zarobljeni. Tenkovi nastupaju kao prethodnica pored kuća uništenih od bandi u ranijim borbama." (Naslov reportaže se odnosi na četnike, koji su zaista u iznenadnom napadu zarobljeni.) Fotografija je, međutim, znatno maštovitiji natpis dobila od savezničkih reportera (ACME), koji su je preuzeli iz nemačke štampe: "Uništiti sve zbog nekolicine. Jugoslavija. Nacistički tenk patrolira razorenim ulicama jugoslovenskog sela koje je namerno uništeno nakon hvatanja grupe četnika koja se skrivala u ovom planinskom gradu. Kada se posumnjalo na prisustvo grupe rodoljuba, nemačke trupe su poslate da raščiste oblast. Selo je opkoljeno i posle žestokih borbi gerilci su se predali, noseći svoju zastavu. Sledeći uobičajeni nacistički korak bio je uništenje ovog grada u Hercegovini. Po rečima nemačkog natpisa: 'Tenkovi su patrolirali ulicama sela koje je uništeno bez novih borbi.' Sada su na redu rodoljubi koji su otpočeli opštu ofanzivu protiv Osovine u istočnoj i centralnoj Bosni, tokom koje su snage generala Mihailovića već zauzele nekoliko gradova." (Četnici jesu pripremali opštu ofanzivu, što potvrđuju i nemački izveštaji, ali su je Nemci sprečili svojom velikom protivustaničkom operacijom. Sve ostalo navedeno u savezničkom natpisu plod je novinarske mašte. Nikakve borbe nisu vođene kod ove, sudeći po ostalim slikama, usamljene ruševine na putu Stolac–Bileća.)

Tekst: Ivan Ž.

https://bandenkampf.blogspot.com/2018/12/bk0399.html

Izvor: Bandenkampf in Jugoslawien 1941-1945


[Слика: BK0399.jpg]
Одговори

Ово је добра покривка за немачку акцију (против четника), када су у Херцеговини разорили Љесковац и Доњи Дрежањ, срез Невесињски (освета за њихов велики пораз на Груди). Али, ово није из операције "Шварц", већ "Аксе", у октобру 1943.
Одговори

(10-03-2021, 08:10 PM)Александар Динчић Пише:  Ово је добра покривка за немачку акцију (против четника), када су у Херцеговини разорили Љесковац и Доњи Дрежањ, срез Невесињски (освета за њихов велики пораз на Груди). Али, ово није из операције "Шварц", већ "Аксе", у октобру 1943.
Јел имаш нешто више о бици на Груди и о Операцији ''Аксе''?
Одговори

Преводи се.
Одговори

Динча, да ли си видео изјаву Љупчета Георгијевског, од пре неки дан, где каже да је више Македонаца у Другом светском рату било под Дражином командом него под комунистима? Мислим да је, чак, рекао далеко више.
Не сећам се да је икада иједан Македоншћујувшћи уопште поменуо четнике у ДСР у Маћедонији, а поготово не неко из ВМРО-А.
Одговори

Сигурно их је било више, то је неоспорно. Међутим, проблем је око обједињавања снага, баш као и у западним крајевима (септембар-октобар 1942). Примера ради, бугарски извештаји снагу четника (тада изван команде Д.Михаиловића) у септембру 1941. године, простор око Осоговских планина, процењују на око 1000 људи под оружјем. И онда стиже Дражин изасланик (Петруш Стефановић) и лагано почиње обједињавање, у појединим местима. Дражин план за Македонију је мало специфичан. Морају се узети у обзир и информације које су нешто раније донели (на Равну гору) придошли са подручја поседнутог бугарском 5. армијом. Командант ове армије био је генерал Васили Бојдев, још један од високих и значајних предратних официра, који је био уплетен у аферу око Дамњана Велчева. Све се то на неки начин уклапало у Дражине замисли (коришћење свих против свих). Од придошлих је добио и извештаје о специфичној ситуацији у западној Македонији. Италијанска војска, сматрајући ове територије Великом Албанијом, потисла је бугарски утицај. Притом је узела у заштиту мањински српски живаљ у Струшком, Галичком и Кичевском срезу, како од Бугара, тако и од непријатељски расположених албанских побуњеника-Качака. Исти је то случај и са тамошњим српским светињама. Ово једино није важило за подручје Охридске архиепископије, осим појединих села јужно од Охрида
Наиме, уколико италијанска војска узима у заштиту српски живаљ услед антагонизма према бугарској страни, а четничка активност је ограниченог домена, онда би се преостали српски живаљ у источном делу заштитио преко противника бугарског цара. На југу је деловао организовани грчки покрет отпора (Зервасов) на који се могло рачунати тек након пресудних догађаја (савезничког искрцавања и општег устанка). На северу, на подручју Козјака, Скопске Црне Горе, Осоговских планина и Плачковице развила би се јака четничка активност небили се повезала територија Косова и Метохије, Македоније и јужне Србије. Тиме би се у датом моменту одсекла одступница силама Осовине. Нешто слично су у муњевитом Априлском рату учинили Немци војсци Краљевине Југославије. Такође, и бугарска војска српској, за време Првог светског рата, приликом удруженог напада Централних сила и француске неактивности на југу Македоније. У том погледу је осмишљено стварање војно-политичке организације на територији некадашње Вардарске бановине.
Дакле, није четника (Дражиних) требало бити на целој територији него само тамо где је потребно.

Што се тиче партизанских снага, поред простора К и М, њима је то најболнија страница из историје НОБ-а. Пошто су они имали великих кадровских проблема, јер им се секретар ПК КПЈ оцепио и повезао са бугарском КП. Тако да су имали много мука да то доведу у ред. Имали су неке минорне снаге све до пролећа 1943. године, када је почело убацивање албанских партизана, с циљем ширења револуције. И то је оно што говорим. Да нису постојали југословенски партизани, да је Дража, са Тришићевом жандармеријом, испунио зацртани план и уништио партизане у самом зачетку - они би се убацивали (пре или касније) или из Албаније (пример Македоније), или из Бугарске. Једноставно, а то се већина европских историчара слаже, партизанска организација у југоисточној Европи, била је само средство притисака (истурене снаге) који је примењивао СССР (преко Коминтерне) на Западне савезнике.
Одговори

(11-03-2021, 01:33 PM)Александар Динчић Пише:  Што се тиче партизанских снага, поред простора К и М, њима је то најболнија страница из историје НОБ-а.
А Словенија? КП Словеније је отказала послушност Титу, није му дала бригаде за пролетерске дивизије. Зато, пред осталог, у нападу на четнике у Србији 1944. није било Словенаца.
То што званична историографија и дан данас понавља да је КПЈ - чиста дисциплина, централизам, итд, а четници све супротно, то наравно нема везе.
Одговори

НАРЕДБА СТР. ПОВ. БР. 132
КОМАНДАНТА I ЈУРИШНОГ КОРПУСА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЏБИНИ
за 19 октобар 1944 године.


На дан 18 октобра 1944 године састао сам се са преставницима руске војске-Црвене
армије и то са командантом 129 пука потпуковником Годелшином, и начелником штаба 93
дивизије потпуковником Белом. На овом састанку постигнут је следећи писмени споразум:

1. - Наше снаге учествују заједно са руским снагама у заузећу града Чачка. Дан
акције наредиће се накнадно, али од момента пријема ове наредбе све јединице да буду
приправне за акцију - за напад на Чачак по следећем распореду: 1 батаљон Љубићске
бригаде са правца Придворица-Чачак заједно са Руском војском, 2 батаљон Љубићске
бригаде са правца Љубића и Трбушана преко Мораве с тим да лево крило овог батаљона
захвати до железничке пруге Љубић-Чачак; IV Јуришна бригада са једним батаљоном од
правца Коњевића и Љубића по могућству прелаз преко железничког моста или гажења
Мораве за упад у Чачак; командант бригаде са два батаљона прећи ће на десну обалу
Мораве и вршиће напад у правцу фабрике хартије и кланице на Чачак; Трнавски батаљон
дејствоваће самостално са правца Кулиноваца са десним крилом до пута Чачак-Краљево
а левим крилом до чачанског гробља; III јуришна бригада (без Таковског батаљона) под
командом поруч. Пеливановића напада правцем друм Гуча-Чачак са десним крилом до
чачанског гробља, а левим крилом до друма Пожега-Чачак; II јуришна бригада под командом поручника Милошевића поседа десну страну друма Чачак-Краљево на простору од
Атенице па низ друм до Заблаћа. На леву страну друма поставиће мање заседе да хватају
разбијене немачке делове. По овој заповести све јединице остаће на местима на којима
су сада до даљег наређења, осим што ће се III јуришна бригада одмах по пријему ове
наредбе кренути у Лозницу. Све старешине да припреме план за напад на додељеним
им секторима и сачекају заповест за напад на Чачак.

2. - Партизанске снаге и народно ослободилачка војска не учествују у нападу на
Чачак, већ само наше снаге заједно са руском војском. Руски команданти изјавили су
да су наредили партизанским јединицама да не смеју да нападају на наше јединице.

3. - Писмено је загарантовано од стране руских преставника постојање нашег целог
корпуса.

И ако је овај споразум постигнут партизанима се ни у колико не може веровати, те
због тога свака јединица има да обезбеди леђа и бокове на три до четири километра,
те да не би била изненађена нападом с леђа и бока. Ако би која јединица од партизана
била нападнута има да се брани и одмах о томе да ме извести.

И ако је овај споразум са руским трупама постигнут ни руским трупама се не може
потпуно веровати, јер имамо искуства да су неки наши корпуси после сарадње са Руском
војском од исте били разоружани. Због тога одмах по заузећу града Чачка све јединице
одмах имају да изађу из града и упуте се правцима и то: I јуришна бригада у села Јездина-Придворица-Парменац; III јуришна бригада Лозница-Атеница; II јуришна бригада Рајац-Г.
Јежевица и IV јуришна бригада у с. Трнава-Виљуша. У колико би се Руске трупе упутиле у
овим правцима за нашим јединицама све јединице не чекајући никакву заповест имају се
повлачити правцем: Каона-Г. Дубац. У овом случају имаће везу са штабом корпуса у Каони.
Против Руских трупа се нећемо борити али ако будемо нападнути бранићемо се само толико
колико је потребно да се извучемо.

При заузећу града старати се да се дочепа што већа количина оружја (у првом реду
лака аутоматска оруђа и пушке) и муниције, као и остали ратни плен у колико се имадне
времена. По заузећу града Чачка забрањујем и најкраће задржавање ма које јединице
у граду Чачку или појединаца војника. Командним наређењем одредиће се нека мања
јединица која има да остане у Чачку у колико буде потребно.

Све јединице одмах да пошаљу курире коњанике у с. Балузи код команданта села
Балуге за брзо преношење заповести. Ту ће се куририма уручивати заповести. За сада
штаб још остаје у Трбушанима, у колико не буде у Трбушанима биће у Балузи.
ДОСТАВЉЕНО свима командантима јур. бригада.

НАЧЕЛНИК ШТАБА
КОМАНДАНТ
капетан Душан М. Лазаревић 12
кап. 1. кл. Пред. М. Раковић 13

[12] Капетан Душан М. Лазаревић (1913-1946) из Поповића код Краљева, начелник штаба Другог равногорског корпуса ЈВуО. После
рата заробљен од комунистичких снага и ликвидиран у ваљевском затвору. За биографске податке о завичајним личностима аутор
дугује захвалност историчару Горану Давидовићу, који је помогао да их идентификујемо и пружимо разјашњења у напоменама.
[13] АСЖ, Ж-28, ф. 10, IIРК ДМ, 8

https://www.cacakmuzej.org.rs/files/nmca...nik_50.pdf

Izvor: Немања Девић "ПРЕПИСКА РАВНОГОРСКИХ СТАРЕШИНА У ЧАЧАНСКОМ КРАЈУ (ОКТОБАР‒ДЕЦЕМБАР 1944)"- ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ДРУГОГ РАВНОГОРСКОГ КОРПУСА ЈВУО", ЗБОРНИК РАДОВА НАРОДНОГ МУЗЕЈА L, str. 179-180
Одговори

Бане Гајић је објавио стварно добру серију фотографија снимљених у Србији 1941.

Ево неколико:

Nove diverzije: 28. jun 1941, uništen voz na Lajkovačkoj pruzi. Uništenje ove kompozicije ne pominje se u posleratnoj literaturi, što znači da su je izvele ili monarhističke grupe ili samostalne grupe ustanika, koje u prvoj fazi nisu bile pod bilo čijom formalnom kontrolom

https://www.facebook.com/photo?fbid=1022...0174158330

[Слика: 195495019_10225509826349635_661823296425...e=60DFC097]





Uništenje velikog mosta u Zapadnoj Srbiji. Nemački vojnici snimaju prizor iz sigurne daljine ali nemaju vojničku snagu da to spreče. Tek će dolazak prekaljene 342. divizije iz Francuske okupatorskoj vojsci dati snagu da počne da potiskuje ustanike.

https://www.facebook.com/photo?fbid=1022...0174158330

[Слика: 196093798_10225509830749745_702850737324...e=60E0E334]



Borbe sa ustanicima uz upotrebu artiljerije. Oficire Vermahta austrijskog porekla ovi okršaji podsećali su na identičnu situaciju na istom terenu 1914. godine

https://www.facebook.com/photo?fbid=1022...0174158330


[Слика: 195498958-10225509839909974-5266989335760244388-n.jpg]



За ову последњу слику, могао је Бане да помене Рачића. Немци против Рачића, официра ВКЈ.

Извор за слике: Бане Гајић

https://www.facebook.com/media/set?vanit...0173918324
Одговори

(04-06-2021, 10:52 PM)Mitic Пише:  Бане Гајић је објавио стварно добру серију фотографија снимљених у Србији 1941.

Nove diverzije: 28. jun 1941, uništen voz na Lajkovačkoj pruzi. Uništenje ove kompozicije ne pominje se u posleratnoj literaturi, što znači da su je izvele ili monarhističke grupe ili samostalne grupe ustanika, koje u prvoj fazi nisu bile pod bilo čijom formalnom kontrolom

Ово уништење се не помиње из простог разлога што се није десило у јуну 1941. године. Тек у августу је било оваквих акција.
Одговори

Војници немачке 342. пешадијске дивизије позирају испред цркве Св. Ђорђа у Драгинцу непосредно пред масакр више стотина људи у том селу и околини (наводно чак 3000), у одмазди због претрпљених губитака у борби против Рачићевих снага.

[Слика: Vojnici-342-divizije-Vermahta-poziraju-u...snimku.jpg]

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори

Николај је поставио одличну фотографију.

Има још добрих слика код Банета Гајића.

Sumorna slika nemačkih trupa posle jedne od bitaka sa agresivnim i odlučnim srpskim ustanicima, negde u Zapadnoj Srbiji (Рачић их је добро удесио)

https://www.facebook.com/photo?fbid=1022...0173918324


[Слика: 195495019_10225509828869698_154356639960...e=60E12C8E]


А ово је изгледа током или након операције "Ваљево" из октобра 1941.

Borba na prilazu Valjevu kod mesta Divci: u slamanju otpora na ovoj tački angažovana je i avijacija, zloglasni jurišnik Ju 87 Štuka.

https://www.facebook.com/photo?fbid=1022...0173918324

[Слика: 195195775_10225509826109629_513336460615...e=60E10C6B]


Видех да је гдин Милослав дао одличне коментаре у вези са неким сликама.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним