[Мргуд]

Г. Самарџићу, да ли сте читачи "Дуго кретање између клања и орања. Историја Срба у новом веку (1492-1992)" Милорада Екмечића и како Вам се чине тезе које Екмечић износи ако сте читали ову историју Срба.
Посебно мислим на онај део од 1918-1945.

[Милослав Самарџић]

Г. Самарџићу, да ли сте читачи "Дуго кретање између клања и орања. Историја Срба у новом веку (1492-1992)" Милорада Екмечића и како Вам се чине тезе које Екмечић износи ако сте читали ову историју Срба.
Посебно мислим на онај део од 1918-1945.

Читао сам само Други светски рат. (Нео)комунистичко виђење ствари.

[Мргуд]

Г. Самарџићу, да ли сте читачи "Дуго кретање између клања и орања. Историја Срба у новом веку (1492-1992)" Милорада Екмечића и како Вам се чине тезе које Екмечић износи ако сте читали ову историју Срба.
Посебно мислим на онај део од 1918-1945.

Читао сам само Други светски рат. (Нео)комунистичко виђење ствари.

Треба да прочитате и ову књигу. Екмечић износи доста занимљивих теза. Не слажем се са појединим, али има сасвим добрих закључака.

[Милослав Самарџић]

Дал су добри или не, то је тема за дискусију, али у књизи нема довољно докумената.

[Мањача]

Да ли сте имали неку сарадњу са Миленком Максимовићем ?

[Громовник]

Поставили су моју биографију на Википедији:

https://sr.wikipedia.org/sr/Милослав_Самарџић

Први део је са нашег сајта, а то је писао Динчић, као рецензент. После тога следи:

''Контроверзе[уреди]
Милосав Самарџић заступа историјски ревизионизам и маргиналне теорије попут да су четници победили у бици на Неретви и да Никола Калабић није помогао Озни у хватању Драгољуба Михаиловића.''

За ревизинизам сам знао, али ово са ''маргиналним теоријама''...

Опет вратише на старо. Молим Felixa да овде окачи измењени текст који је написао, да бих могао да га враћам на страницу Википедије по потреби.

[Милослав Самарџић]

Да ли сте имали неку сарадњу са Миленком Максимовићем ?

Јесам, добар је стари.

[Милослав Самарџић]

Поставили су моју биографију на Википедији:

https://sr.wikipedia.org/sr/Милослав_Самарџић

Први део је са нашег сајта, а то је писао Динчић, као рецензент. После тога следи:

''Контроверзе[уреди]
Милосав Самарџић заступа историјски ревизионизам и маргиналне теорије попут да су четници победили у бици на Неретви и да Никола Калабић није помогао Озни у хватању Драгољуба Михаиловића.''

За ревизинизам сам знао, али ово са ''маргиналним теоријама''...

Опет вратише на старо. Молим Felixa да овде окачи измењени текст који је написао, да бих могао да га враћам на страницу Википедије по потреби.

[Милан Грујић Камењарка]

Имам два питања за господина Самарџића.
1. Навели сте у једној књизи да су ваљевски четници у жестокој борби у Рајковићу заклали 7 љотана. Мислим да се ради о 1943. години. Од више Ваљеваца сам чуо причу да су четници дела Горске Краљеве Гарде под командом Милана Медића исто 1943. године у Дупљају одували Швабе и љотане. Наиме, после жестоке пуцњаве са Недићевим четницима, љотани и 50-так Шваба су покренули потеру за 10-так четника који су побегли у Дупљај. Када су се увукли у планину, налетели су на Милана Медића и више од 100 Гардиста. Све су их поклали а лешеве одвезли подаље од Ваљева због репресалија . Да ли можда нешто знате о овом догађају?
2. Друго питање се односи на Русе и Амере у Другом светском рату. Да ли сматрате да би луди Амери стали на Хитлерову страну да су Руси још 1941. употребили "каћуше" и спрашили све? Ја сам мишљења да су Руси сачекали да се Америка увуче у рат. Мислим на јапански напад на Перл Харбур на Хавајима 07.12.1941. када је разбуцана комплетна америчка флота на Пацифику.

[Милослав Самарџић]

1. Вероватно се односи на Страгаре, па се, реч по реч, помеша. Ту су четници Гарде заробили савладали немачку посаду и заробили десетак немачких војника, с поруком да ће их ликвидирати ако буде одмазди над цивилима. Било је одмазди и ликвидирани су. Углавном су били албански есесовци.
2. Не бих да нагађам...

[Vlad Alekš]

Gospodine Samardžiću, pokojni deda mi je pričao o svom prijatelju iz detinjstva i mladosti, koji je 1944/45 pobegao od crvene divlje horde i nastanio se u Mančesteru. Zaboravio sam ime tog čoveka o kome mi je deda govorio, međutim uspeo sam da u "Enciklopediji srpske dijaspore" pronađem čoveka koji odgovara opisu. U pitanju je Dragan Lukić i tada se bavio hotelijerstvom. Da li znate ko je on, da li ste ga možda upoznali? Inače u enciklopediji piše, ako sam ja dobro razumeo, da je on bio u Ljotićevcima, a potom je prešao u četnike. Smederevski korpus, ili kako se već to tada zvalo. Unapred hvala na odgovoru.

[Бенито]

Зна ли неко нешто о четнику Тодору Кецману? Вероватно је био подофицир?

---

И још једно питање за Милослава:
У великом албуму- 4. том, на 97-ој страници, налази се фотографија једног четника која је потписана са " Брату и другу четнику равногорцу Пајић Јовану за трајну успомену-Александар Хајваз."
Да ли је Александар (Х)Ајваз припадао Горској Гарди? Зна ли се шта више о њему? Да ли му је брат Гојко Ајваз? итд.
Ко је Јован Пајић?

---

Да отројчим, мада ниједно питање нема везе са другим:
Када су тачно Американци престали да бомбардују изворе нафте у Румунији?
Или, прецизније, да ли су амерички бомбардери прелетали Србију после 20.октобра 1944. године?

[Милан Грујић Камењарка]

1. Ваљевци су баш нагласили да се ради о делу Гарде под командом Милана Медића. Како су навели, у време те акције у Дупљају Медић се затекао у селу јер је дошао на позив Николе Калабића.
2. Пазите, не би ме ништа чудило да је Америка стала на страну Немачке с обзиром да је склонила доста нацистичких ратних злочинаца код себе после 1945. године. Плус што католички свет има одбојан став према православљу. У то доба, америчка војска није могла да се мери са "баћушкама" по наоружању.

[Милослав Самарџић]

Gospodine Samardžiću, pokojni deda mi je pričao o svom prijatelju iz detinjstva i mladosti, koji je 1944/45 pobegao od crvene divlje horde i nastanio se u Mančesteru. Zaboravio sam ime tog čoveka o kome mi je deda govorio, međutim uspeo sam da u "Enciklopediji srpske dijaspore" pronađem čoveka koji odgovara opisu. U pitanju je Dragan Lukić i tada se bavio hotelijerstvom. Da li znate ko je on, da li ste ga možda upoznali? Inače u enciklopediji piše, ako sam ja dobro razumeo, da je on bio u Ljotićevcima, a potom je prešao u četnike. Smederevski korpus, ili kako se već to tada zvalo. Unapred hvala na odgovoru.

Да, упознао сам га 1990. у Лондону, када сам први пут био код престолонаследника Александра. Душан и његов брат имали су седам хотела. Посао им је добро ишао, имали су и приватни авион. У то време били су престолонаследникови финансијери, а и раније, можда још од 1960-тих (ако не они, неки други љотићевци).
Иначе су из Марковца код Лапова.
Нису били у четницима, само у љотићевцима.
На мене су оставили добар утисак, вредни и скромни људи, а нису били нападни у вези идеологије. Не верујем да би му се свидели многи неољотићевци. Ипак је он - као и многи други - доста живео на Западу.
Душан је испод сакоа носио оригинални српски сељачки џемпер, на закопчавање, што ми је било симпатично. Мислим да му је исплела сестра, која је живела у Марковцу.