[Митић]

Има два научна текста која говоре о Народној библиотеци. Додуше, један говори о археолошким ископинама испод Народне библиотеке. Али се помиње Лер.


Цитат:

"Нашли смо много угљенисаних књига (сл. 2) —
на стотине кубика или десетине хиљада
примерака, међу њима тридесетак листова једне
рукописне књиге из XVI—XVII века и око 200
фрагмената листова старијих рукописних књига
(сл. 3), приписаних раздобљу од XIII до XVI века.4

Биљана Стипчевић, научни саветник садашње
Народне библиотеке, нашла je
међу њима и фрагменте рукописа влашке
редакције који нису били наведени y сачуваним
пописима, што значи да je рукописа било више
но што je дотад било познато.5

Током ископавања утврђено je да су сандуци са
рукописним књигама однети, одчосно да je згариште
било опљачкано (сл. 4), и то убрзо после спаљивања,
a свакако пре но што je окупатор y јесен исте, 1941. године,
порушио горње делове зидова и затрпао доње. Да
je ова пљачка дело окупатора и његових помагача
потврђују и недавно објављена сећања проф.
Љубомира Дурковића.6


4 Смештене су на таван нове Народне библиотеке, Скерлићева улица бр. 1.
5 Биљана Стипчевић ово саопштава y интервјуу новинару Благоју Илићу („Илустрована Политика" бр. 1294, Београд 23. VIII 1983, стр. 25).
6 Љубомир Дурковић Јакшић, О пропасти Народне библиотеке y Београду 1941. и судбини њених реткости, Археографски прилози 6—7, Београд 1984—1985, 7—50

http://www.heritage.gov.rs/cirilica/Down...menici.pdf

Извор: ГОРДАНА ЦВЕТКОВИЋ/ДРАГАНА МИЛОВАНОВИЋ/МИХАИЛО МУРАВЉОВ, "Ha згаришту Народне библиотеке y Београду: меморијални и археолошки споменици", Саопштења XX-XXI / 1988/89, стр. 149

Такође, на истој тој 149-ој страни, у фусноти 3 помиње се Лер:

3 По завршеним преговорима између пуковника Воја
Поповића и генерала Лера, о капитулацији немачке војске
на тлу Југославије, Лер je, на питање В. Поповића,
одговорио „Фирер ми je наредио да порушимо Београд, да
разбијемо Југославију. У првом налету требадо je да
срушимо Народну библиотеку Србије, па тек онда оно што
je за нас војнички интересантно." На питање зашто баш
библиотеку, одговорио je: „Зато што je y тој установи чувано
оно што je вековима чинило културни идентитет тога
народа." И шта je још Фирер наредио? „Да унштимо српску
интелигенцију и да обезглавимо врх српске православне
цркве..." Какве су биле даље намере y Југославији? „...
ниједно српско ни словеначко дете не би смело да иде y
школу више од четири године... Толико je било довољно да
би Срби и Словенци радили y фабрикама Рајха" (НИН, бр.
1892, Београд 5. април 1987, стр. 29).






А ево цитата из једног другог чланка, а у вези је са Лером:

"U zvaničnom nemačkom dokumentu koji se odnosi na bombardovanje Beograda,
predočenom na poratnom suđenju, Narodna biblioteka je označena kao jedan od prvih
ciljeva. Znači, akcija Aleksandra Lera, komandanta nemačkih trupa, nije bila ni
slučajna ni neželjena, naprotiv namerna, osmišljena i sa poražavajućom rezultatom,
potpunim nestankom nacionalne biblioteke. 2) "

2) Istorija Narodne biblioteke u Beogradu / Miraš Kićović. – Beograd : NB, 1960. – 214 str.

https://www.nb.rs/view_file.php?file_id=464

Извор: Prof. dr Aleksandra Vraneš, NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE U RATNIM GODINAMA (1941-1944)



Ако неће горњи линк, има на Скрибду

https://www.scribd.com/doc/193142928/Nar...-1941-1945

[Митић]

Ово што Гајић пише је једна класична ревизионистичка појава. На 80 година бомбардовања пише како су комунисти измислили да је Лер рекао да је намерно гађао библиотеку. А све остало што су зликовци уништили ником ништа.

Има релативно слична ситуација са америчким бомбардовањем 1944. године. Протура се лажна вест да је на једној бомби писало "срећан Ускрс". За то нема ваљаног извора, а такође је из више разлога нетачно.
И замислите да сад уместо о том целом трагичном догађају говоримо само о нечему што је неки пропагандиста слагао једном.

Ватра, добро је што си поменуо савезничко бомбардовање 1944. и то да је писало "Срећан Ускрс" на бомби.

Историјски архив је објавио у дигиталном облику публикацију "Бомбардовања Београда 1941-1944" из 1975. године. То је у ствари каталог изложбе "Бомбардовања Београда у Другом светском рату".

За ову изложбу коришћени су материјали Историјског архива Београда, Музеја Југословенског ваздухоиловства, Војно-иосторијског института, Народне библиотеке СРС, Војног музеја, Музеја града Београда, Историјског музгја СРС, Архива СФРЈ и Архива СРС.

На страни 52, налази се слика са следећим потписом: "Немачки воjник исписује на бомби честитку Београђанима — Сретан ускрс."

Такође, на стр. 69-71 се налазе слике везане за Народну библиотеку.

Ево линка те публикације

https://www.arhiv-beograda.org/images/pu...44_res.pdf

Ето, има слика за "Срећан Ускрс", не знам да ли је погрешно потписана или погрешно протумачена.

Кад будеш имао времена, види па прокоментариши

[ватхра]

Под условом да је та слика са Фрохе остерн из Југославије, она није била 6. и 7, већ је Ускрс те године био касније, мислим 13. После 7. се мало летело због облачности. Тако да и ако је бачена та бомба овде, то је било вероватно нешто тактички, на линији фронта.

[Бенито]

Васкрс је био 20. априла, а Ускрс 06. априла.
Баш Швабурине знају разлику у календару.
Али, сагласан сам да је велико питање да ли се ово односи на бомбардовање Југославије или неке друге државе. Ако је извор релевантан, односно филм из фотоапарата пилота који је учествовао у бомбардовању Београда и био задужен за фотографисање, онда је то тачно.

[Почетник]

Ускрс је 1941. године био 13. априла. То се види из пропагандног говора поводом проглашења НДХ, где кажу да је "уочи ускрса ускрснула хрватска држава". У том фазону, нисам дао стопроцентан цитат, али је то поента да је 10. април био уочи ускрса.

Васкрс је био 20. априла. Бугари се у априлском рату нису војно ангажовали, али су уступили своју територију немачком вермахту за напад на Југославију. Након примирја које је ступило на снагу 18. априла у 12,оо на Велики Петак, покренули војску и 19./20. априла умарширали у вардарску и егејску Македонију и то су пропагандно назвали бугарски Васкрс илити блгарски великден.

[Шумадинац]

Напомена у вези термина: Васкрс = Ускрс. Дакле, никаква разлика.

[Бенито]

Ускрс је 1941. године био 13. априла. То се види из пропагандног говора поводом проглашења НДХ, где кажу да је "уочи ускрса ускрснула хрватска држава". У том фазону, нисам дао стопроцентан цитат, али је то поента да је 10. април био уочи ускрса.

Васкрс је био 20. априла. Бугари се у априлском рату нису војно ангажовали, али су уступили своју територију немачком вермахту за напад на Југославију. Након примирја које је ступило на снагу 18. априла у 12,оо на Велики Петак, покренули војску и 19./20. априла умарширали у вардарску и егејску Македонију и то су пропагандно назвали бугарски Васкрс илити блгарски великден.

У праву си, 13. априла... Писао на брзину.
Али, не мења суштину оног што сам написао.
Дакле, ако је извор тачно наведен, онда је релевантно да су Швабе гађале Београд са бомбом на којој је то било написано.
Али, пошто је то био обичај разних зараћених страна, и то не само у том рату, не сматрам сам натпис посебно битним.

[Почетник]

У праву си, 13. априла... Писао на брзину.
Али, не мења суштину оног што сам написао.
Дакле, ако је извор тачно наведен, онда је релевантно да су Швабе гађале Београд са бомбом на којој је то било написано.
Али, пошто је то био обичај разних зараћених страна, и то не само у том рату, не сматрам сам натпис посебно битним.

Ја сам се само осврнуо на датуме, не оспоравајући твоју поенту. Зато сам пропустио да напишем да сам сагласан са твојим закључком. Некако ми се то подразумевало. Сад видим да ми ништа неби фалило да сам у старту написао још једну просто проширену реченицу

[ватхра]

Не, 13. нису гађали по Београду, можда једино по некој широј околини ако је било борби.

[Бенито]

И? Који је најзначајнији српски средњевековни документ који је "нестао у пожару зграде Народне библиотеке", који је избио пошто су Немци бомбардовали Београд, 06. априла 1941. године?

[Митић]

И? Који је најзначајнији српски средњевековни документ који је "нестао у пожару зграде Народне библиотеке", који је избио пошто су Немци бомбардовали Београд, 06. априла 1941. године?

Питање је на месту, а нисам видео да га је неко поставио у јавности.

А тиме би требало да се баве државне установе, па да обиђу Беч или Берлин и упореде са постојећим стањем код нас.

Видећемо кад ће бити дат одговор на ово круцијално питање.

[Антитоталитаран]

Одличан документарац. https://youtu.be/oTZ3MgWCwio

[Ђорђе]

Наслов теме је, верујем, сасвим прикладан за оно што ћу поставити.


Професори страхују да ће историјску свест ђака формирати улица


У петицији коју је шест професора средњих школа предвођених академиком Љубодрагом Димићем, са 1.500 потписа грађана, упутило Министарству просвете и премијерки Ани Брнабић тражи се хитно укидање реформисаних програм наставе историје у гимназијама и средњим стручним школама


„Настава историје спроведена на ’реформисани’ начин доноси опасност да историјску свест младе генерације престане да формира школа, односно педагог-историчар, професионалац, научник. Ту свест ће формирати: улица, штампа, политика, интересне групе или међународни фактори. Осиромашује се најдиректније национална и критичка свест, а то је први корак ка добровољном сужањству. Да ли је то оно што желимо нашој деци?”

Овим питањем и упозорењем закључена је петиција коју је шест професора средњих школа, на челу с академиком Љубодрагом Димићем, редовним професором Филозофског факултета у Београду, пре месец и по дана упутило Министарству просвете и премијерки Ани Брнабић. Они траже да се хитно укине реформисани програм наставе историје успостављен у гимназијама и средњим стручним школама пре три године. Како за наш лист објашњава један од покретача Љиљана Раковић, професорка историје у Земунској гимназији, петиција је покренута још 15. јуна, а они су као спонтано окупљени историчари одлучили да буде онлајн како би била доступна свим колегама и родитељима. Досад ју је потписало 1.500 грађана из целе Србије. Наглашава да им од председнице владе није стигла повратна информација, а да су из министарства одмах добили одговор да ће петицију размотрити, али отад нема гласа од њих.

– Не знам ниједног колегу који је подржао реформу програма из историје, сем једног из Форума београдских гимназија, који то не ради у име удружења, јер није спровело анкету, а бројни гимназијски наставници не слажу се с њим. Ђаци који данас уче реформисану историју жртве су неких претходних немара. Већ добијам претње, а излазим у јавност под именом и презименом јер желим да се обелодани ко је тај човек ко је све ово осмислио. Поменути колега у јавности брани реформе у нечије име. Чије? То није Младен Шарчевић, измене програма су почеле да се праве пре његовог доласка на место министра просвете. Ко жели да нам врло добри ученици у другом разреду гимназије чак не знају шта значе речи „отпор” и „законодавство”, када их наведем у питању. Нажалост, овога има и у другим предметима, попут ликовног васпитања – истиче професорка Раковић.

Подвлачи да садашње градиво из средњошколских уџбеника историје апсолутно не разумеју најбољи ђаци, а о просечнима да и не говоримо. Кроз јавно доступне коментаре петиције закључили су да сличан проблем постоји чак и у осмолеткама.

– Не желимо никог да вређамо, нарочито не колеге које су радиле на реформи, многи нису у настави и немају представу шта значи ући у учионицу и радити с децом. Или нису целовито сагледали градиво јер су радили само на једном делу. Али ово питање је кључно за будућност нашег народа и државе. Знамо колико је тешко било да обрадимо градиво по старим програмима, а сада по новом то је потпуно немогуће. Највећи број колега и даље предаје по старом, а пишу да раде по новом програму. А шта ће бити када то види инспекција – пита Раковићева.

Један од главних разлога петиције јесте напуштање хронолошког приступа историјском учењу, кога је заменио такозвани тематски принцип. Раковићева каже да је то пред ученике поставило апсурд који нико не разуме. А то је да је, на пример, немогуће да појме зашто се Хитлер понашао како јесте у Другом светском рату и ликвидирао толике људе, уколико претходно не науче шта је нацизам. Нови програм предвиђа да ђаци о нацизму уче на самом крају школске године, а о Другом светском рату и Хитлеру у првом полугодишту. Такође, према њему ђаци не науче ко је Стефан Немања, а уче о Светом Сави, или не сазнају ко је цар Душан, а уче о првом српском патријарху Јоаникију, који је крунисао цара Душана Силног. Реформа је довела и до тога да наши гимназијалци сада прво науче ратовање Србије и Црне Горе у балканским или Првом светском рату, а тек након тога, у другом полугодишту, уче ослобађање од османске власти, настанак и изградњу српске државе.

– То је потпуно бесмислено. Исти парадокс протеже се на све остале епохе опште и националне историје. Наполеонови ратови се уче пре Француске револуције, а идеје просветитељства, које су темељ поменутих догађаја, на крају реформисаног садржаја у последњој наставној теми – упозоравају поменути историчари.

У науци је од Ренеа Декарта владало правило да се иде од лакшег ка тежем, овом реформом је то избрисано. Раковићева и колеге тврде да ђаци градиво по новом уопште не могу да науче и разумеју га. Ученицима у Србији је, истиче она, историја иначе веома тешка. Тврди да обухвата огроман садржај и из националног и општег опуса, за који није предвиђен довољан број часова, за разлику од многих држава у којима се учи само национална историја.

– Ту се јавља и нови проблем. Код нас је реформом сузбијен обим националне на рачун опште историје. Последица је да ђаци друге године гимназије сада Немањиће уче у две лекције, а раније су то чинили у шест-седам лекција. Исто је и у основној школи, па у петом разреду имају само један час историје недељно, потребна су им два, а у старијим разредима три у току седмице. Резултат који имамо, после три године реформе, јесте да се у мају на републичко такмичење из историје у прва три разреда гимназије није пласирао ниједан ђак из Београда – упозорава Раковићева.

https://www.politika.rs/scc/clanak/48637...rati-ulica

[Бенито]

"Већина колега предаје по старом..." Већина колега предаје оно што зна. А већина колега нема појма шта је то Први и Други балкански рат и малтретирају децу Старим веком, јер су тако и они малтретирани на студијама, а немају благе везе са ослобађањем Балкана или Хелма од азијатске багре. 
Према томе, корила коза овцу....