03-11-2021, 12:29 AM
Кад смо код теме око тога, да ли су Срби староседеоци Балкана или су батаљон или више батаљона неписмених дивљака који су на Балкану никли попут жбунова, током прве половине 7. столећа, а да нико нит је знао, нити зна, ни када ни одакле дођоше, имао бих нешто рећи...
Срби знају своје владаре од времена кнеза Властимира (822-853/54), односно од времена кнеза Војислава (750-780), Властимировог прадеде, и то до времена кнеза Часлава (927-955). Оне српске владаре од кнеза Часлава до кнеза Вукана (1075-1113), званична историја није усвојила, а они су: Тихомир И Стефана Будимировог (955-970/71), Људомир Тихомира И (970/71-1006/07), Тихомир ИИ Људомиров (1006/07-1036) - убио га Петар Дељан 1040. - и Људовид Људомиров (1036-1075).
Како познати владари једног народа јасно говоре колико дуго неки народ живи на неком географском простору, поставља се питање - ко су српски владари пре српског кнеза Војислава (750-780) и где су били владари?
Српски владари су: Војислав (750-780), Радослав (780-800/815), Предивој (800/815-822), Људовид Посавац (822), Властимир (822-853/54), Будимир (853-892), Прибислав И (892), Петар (892-918), Павле (918-921), Захарије (921-924/926), Часлав (927-955), Тихомир И (955-971), Људомир (971-1006), Тихомир ИИ (1006-1036), Људовид (1036-1075), Вукан (1075-1113/14), Завида (1113 и 1123-1127), Урош (1113-1123 и 1127-1147), Прибислав ИИ (1147-1152 и 1154-1162), Десо (1152-1154 и 1162-1165), Белош (1162), Тихомир ИИИ (1165-1166), Немања (1166-1196)...
Бавећи се помало историјом, читајући дела, дођох до следећих закључака:
- Српски владари су били: Светополк (~480-~496), Бодраг (496-530), Остроил (530-532), Свевлад (532-544), Желимир (544-565), Владан (565-584), Радомир Раден (584-611), Светомир Свемо (626-660), Светополк (660-672), Владислав (672-689), Борислав (689-703), Светислав (703-728), Владимир (око 10 год. у два наврата), ,,Разбивој'' / Војислав (у 2-3 наврата око 10 год. и 750-780)...
- Српски владари су били и: Доброта (565-580), Радгост (584-597), Мужок (593) и ,,Пиригост'' / Боригост (597), али они су били регенти услед малолетства владара, а неки чак и савладари.
- Растко / Рус, Чех и Лех су били Радгост (584-597), оснивач рода Бодрића и Рјуриховича, Мужок - Мушчек, оснивач рода Пшемисловића, а Лех, оснивач рода Леховића, претходника Пјастовића на пољском престолу. Династија Момирова, род моравског кнеза Растислава, потекао је директно од краља Сама, баш као и Властимировићи, владари Србије...
- Словенски краљ Радомир је словенски владар Хатсон из времена опсаде Солуна 616. год., тј. Раден, скраћено од Радомир.
- Порфирогенитов непознати српски архонт, који беше прадеда српског кнеза Вишеслава / Војислава (750-780), био је словенски краљ Сарамир / Сатамир из ,,Геста регум Сцлаворум'', али и краљ Само из франачких анала.
- Четворица рђавих владара (611-626) из ,,Геста регум Сцлаворум'' су били: Радгост Бодрић, кнез Мекленбурга (630-664), пре одласка у Немачку, Валук, карантански кнез (-650), Вишеслав И и Вишеслав ИИ. Као преци Радгоста Бодрића, кнеза Мекленбурга 630-664, помињу се Радгост, Вишеслав И, Вишеслав ИИ и Фредебалд. Сматрам да је Радгост (584-597) имао Вишеслава И, а Вишеслав И Радгоста (630-664) и Вишеслава ИИ.
- Владари Дукље су били: Владимир Светислављев (730-760), Хранимир (760-770), Тврдослав (770-775), Островој (775-797), Хтеломир (797-806), Предислав (806-812), Чедомир (812-837), Светозар (837-840), Радослав (840-852), Светислав (852-864), Предислав (864-879), Предимир И (879-910), Доброслава (910-930), Десимир (917-947), Предимир ИИ (947-971), Хвалимир Предимира ИИ (969-971), Драгослав (971-976), Свевлад (976-980), Хвалимир Десимиров (980-990), Петар (990-1007/08), Јован Владимир (1008-1016), Драгомир (1016-1018), Стефан Војислав (1018-1048)...
- Део Срба се са Балкана доселио у Лужицу, а не обрнуто, а то се десило између 611. и 626. године, њих је у томе предводио и био им владар кнез Дерван (611-636), тј. Дражен, а он је био сродник краља Сама (626-660) и карантанског кнеза Валука (-~650). Валук је био прадеда кнеза Борута.
Све ово заступам на основу историјских дела и логичког мишљења и закључивања.
Дела: Геста Регум Сцлаворум, Де администрандо империо, Краљевство Словена, Фредегарова хроника, Иллирицум сацрум, Марс Моравицус, Геста Хаммабургенсис еццелленсиае понтифицус, Цхроница Полонорум...
Јован Деретић је много пренапумпавао историјске чињенице, али не требамо бити ни искључиви, а ни ограничени, па да верујемо да смо настали у 7. веку и као потпуни дивљаци дошли из Недођије.
Срби знају своје владаре од времена кнеза Властимира (822-853/54), односно од времена кнеза Војислава (750-780), Властимировог прадеде, и то до времена кнеза Часлава (927-955). Оне српске владаре од кнеза Часлава до кнеза Вукана (1075-1113), званична историја није усвојила, а они су: Тихомир И Стефана Будимировог (955-970/71), Људомир Тихомира И (970/71-1006/07), Тихомир ИИ Људомиров (1006/07-1036) - убио га Петар Дељан 1040. - и Људовид Људомиров (1036-1075).
Како познати владари једног народа јасно говоре колико дуго неки народ живи на неком географском простору, поставља се питање - ко су српски владари пре српског кнеза Војислава (750-780) и где су били владари?
Српски владари су: Војислав (750-780), Радослав (780-800/815), Предивој (800/815-822), Људовид Посавац (822), Властимир (822-853/54), Будимир (853-892), Прибислав И (892), Петар (892-918), Павле (918-921), Захарије (921-924/926), Часлав (927-955), Тихомир И (955-971), Људомир (971-1006), Тихомир ИИ (1006-1036), Људовид (1036-1075), Вукан (1075-1113/14), Завида (1113 и 1123-1127), Урош (1113-1123 и 1127-1147), Прибислав ИИ (1147-1152 и 1154-1162), Десо (1152-1154 и 1162-1165), Белош (1162), Тихомир ИИИ (1165-1166), Немања (1166-1196)...
Бавећи се помало историјом, читајући дела, дођох до следећих закључака:
- Српски владари су били: Светополк (~480-~496), Бодраг (496-530), Остроил (530-532), Свевлад (532-544), Желимир (544-565), Владан (565-584), Радомир Раден (584-611), Светомир Свемо (626-660), Светополк (660-672), Владислав (672-689), Борислав (689-703), Светислав (703-728), Владимир (око 10 год. у два наврата), ,,Разбивој'' / Војислав (у 2-3 наврата око 10 год. и 750-780)...
- Српски владари су били и: Доброта (565-580), Радгост (584-597), Мужок (593) и ,,Пиригост'' / Боригост (597), али они су били регенти услед малолетства владара, а неки чак и савладари.
- Растко / Рус, Чех и Лех су били Радгост (584-597), оснивач рода Бодрића и Рјуриховича, Мужок - Мушчек, оснивач рода Пшемисловића, а Лех, оснивач рода Леховића, претходника Пјастовића на пољском престолу. Династија Момирова, род моравског кнеза Растислава, потекао је директно од краља Сама, баш као и Властимировићи, владари Србије...
- Словенски краљ Радомир је словенски владар Хатсон из времена опсаде Солуна 616. год., тј. Раден, скраћено од Радомир.
- Порфирогенитов непознати српски архонт, који беше прадеда српског кнеза Вишеслава / Војислава (750-780), био је словенски краљ Сарамир / Сатамир из ,,Геста регум Сцлаворум'', али и краљ Само из франачких анала.
- Четворица рђавих владара (611-626) из ,,Геста регум Сцлаворум'' су били: Радгост Бодрић, кнез Мекленбурга (630-664), пре одласка у Немачку, Валук, карантански кнез (-650), Вишеслав И и Вишеслав ИИ. Као преци Радгоста Бодрића, кнеза Мекленбурга 630-664, помињу се Радгост, Вишеслав И, Вишеслав ИИ и Фредебалд. Сматрам да је Радгост (584-597) имао Вишеслава И, а Вишеслав И Радгоста (630-664) и Вишеслава ИИ.
- Владари Дукље су били: Владимир Светислављев (730-760), Хранимир (760-770), Тврдослав (770-775), Островој (775-797), Хтеломир (797-806), Предислав (806-812), Чедомир (812-837), Светозар (837-840), Радослав (840-852), Светислав (852-864), Предислав (864-879), Предимир И (879-910), Доброслава (910-930), Десимир (917-947), Предимир ИИ (947-971), Хвалимир Предимира ИИ (969-971), Драгослав (971-976), Свевлад (976-980), Хвалимир Десимиров (980-990), Петар (990-1007/08), Јован Владимир (1008-1016), Драгомир (1016-1018), Стефан Војислав (1018-1048)...
- Део Срба се са Балкана доселио у Лужицу, а не обрнуто, а то се десило између 611. и 626. године, њих је у томе предводио и био им владар кнез Дерван (611-636), тј. Дражен, а он је био сродник краља Сама (626-660) и карантанског кнеза Валука (-~650). Валук је био прадеда кнеза Борута.
Све ово заступам на основу историјских дела и логичког мишљења и закључивања.
Дела: Геста Регум Сцлаворум, Де администрандо империо, Краљевство Словена, Фредегарова хроника, Иллирицум сацрум, Марс Моравицус, Геста Хаммабургенсис еццелленсиае понтифицус, Цхроница Полонорум...
Јован Деретић је много пренапумпавао историјске чињенице, али не требамо бити ни искључиви, а ни ограничени, па да верујемо да смо настали у 7. веку и као потпуни дивљаци дошли из Недођије.
Бⲉху
Вишⲉслɑвовићи (631−947),
Бⲉлошⲉвићи (947−1186),
Вукɑновићи (1186−1371),
Прибɑчⲉвићи (1374−1427),
Брɑнковићи (1427−1459),
Тⲉодоровићи (1815−1842, 1858–1903) и
Кɑрɑ-Ђорђⲉвићи (1804−1813, 1842–1858, 1903–1945).
„Свⲉвлɑдовићи“ су фикциȋɑ.
Бɑлкɑнски Сⲉрбљин.
