[Митић]

Ајде, онда и треће питање:
У нашој књижевности више пута је коришћена тема о детету које је, из различитих разлога, направљено тајно, ван брачног кревета и подметнуто законитом оцу.
Можда најуспешнија употреба ове теме у нашој целокупној књижевности налази се у делу Боре Станковића "Нечиста крв".
Убедљиво најлошија употреба ове теме, до краја извештачена и злоупотребљена, налази се у делу Добрице Ћосића "Корени".
Међутим, управо тема преваре жене која не може да затрудни са вољеним мужем, па то чини са прељубником, тајно, не би ли мужу обезбедила потомство, био је истинит историјски догађај који се завршио трагично за све учеснике овог догађаја. 
Трагика тих догађаја били су инспирација једном уметнику да остави незаборавно уметничко дело.
То уметничко дело настало је у Врању. Како се зове то уметничко дело и ко је његов аутор?

Ово стварно не знам, али баш чекам одговор 

[Бенито]

Знаш сигурно.... Само размисли мало.

[Бенито]

Био неки Димитрије, најлепши момак у Врању и околини. Загледао се у Стану, "поубаво девојче не беше до Ниш". И она је била заљубљена у њега, па су се убрзо и узели. Димитријева мајка Боса почела је да пребацује сину што немају деце, па је и он ту кривицу набацивао својој Стани. Временом је Стана, не видевши излаз из ситуације за коју није сносила никакву кривицу, била све склонија суициду.
То је приметио Тома Караманга, Димитријев ујак и Босин брат. Посаветовао је Стану да нађе неког непознатог човека и затрудни са њим. Она је тај савет временом усвојила, и са неким човеком затруднела. У кући је била општа радост. Стана је већ имала четрдесет година и Димитрије је много бринуо о њој. Стана је родила здраво дете, али је преминула на порођају. То је поломило Димитрија. Ујак Тома је, после сахране, отворио душу и рекао Димитрију да дете није његово. На Станином гробу, на седмицу, пред целом родбином, Димитрије извади пиштољ и рече само да га сахране поред Стане и изврши самоубиство.
Убрзо за њим, умрла и је његова мајка Боса, а за њом умре и ујак Тома Караманга.
Много година доцније, Томина удовица исприча ову причу њиховој ћерки Стани Аврамовић Караманга, чувеној Врањанки, певачици и ауторки многих врањанских песама. Она написа чувену врањанску песму "Димитријо, сине Митре", не поменувши све ове детаље у тексту, јер "нее све за у песму". Та песма остаде и данас једна од најлепших српских песама.

[Митић]

Сетих се, али са великим закашњењем. И нисам стиго да одговорим.

И супер што си написао текст о песми "Димитријо, сине Митре".

Али, да признам, кад сам први пут чуо како је настала "Димитријо, сине Митре", најежио сам се од страха.

И другачије сад размишљам о тој песми која је несумњиво песма за сва времена.

[Бенито]

Прво:
Када су се Срби највише приближили Русима?

[Ђорђе]

Политички, можда пред сам Велики рат?

[Бенито]

Не политички, то је друга и дуга тема.
Крвно?

[Ђорђе]

Можда после сеоба Срба из Хабзбуршке монархије у Руску империју, током 18. века? 

Осим ако није у питању нека конкретна особа.  

[Бенито]

Наравно да је у питању конкретна особа, јер је историја конкретна наука.

[пек.]

Да ли мислиш на то да је Иван Грозни водио порекло од Јакшића и Дејановића?

[Бенито]

Да ли мислиш на то да је Иван Грозни водио порекло од Јакшића и Дејановића?

То је доста магловито и далеко....

[Бенито]

Срби и Руси највише су се крвно приближили кроз брак кнеза Павла и кнегиње Олге. Кнез Павле је по мајци био Демидорф (ДЕМИДОВ), руске племићке породице још из доба Петра Великог, а кнегиња Олга била је праунука императора Александра I. Тако су троје њихове деце: Александар, Никола и Јелисавета, малтене  имали више руске, него српске крви у себи.

[Бенито]

Друго: када су се Срби родбински највише приближили Енглезима?

[Monarhist]

Друго: када су се Срби родбински највише приближили Енглезима?

Женидбом Чедомиља Миљковића?