(11-04-2014, 05:07 PM)Vlad Alekš Пише: (09-04-2014, 05:38 PM)Милослав Самарџић Пише: (09-04-2014, 12:20 PM)Vlad Alekš Пише: Poštovani gospodine Samardžiću, negde sam pročitao (autor mi deluje kao ozbiljan čovek) da je Mića Popović, naš proslavljeni slikar, pisac i reditelj, bio u četničkoj omladini u toku okupacije. Da li znate nešto o tome? Unapred hvala na odgovoru.
Нисам чуо, јел има неки извор?
To sam pronašao ovde:
http://www.misadjurkovic.info/wp-content...-i-moc.pdf
Strana 236, kraj drugog pasusa.
Занимљива књига...
Неколико цитата:
Дакле, треба уочити да је управо захваљујући тржишној
либерализцаији дошло до истинске демократизације популар-
не музичке праксе у Југославији и Србији. Велики делови ели-
те су наставили да очајавају над оваквим развојем и врхунац
тих трендова је чувени Конгрес културне акције одржан у Кра-
гујевцу 1971.13 где су осуђене све категорије популарне култу-
ре као кич и шунд и где се (у складу са најрадикалнијим про-
светитељским наслеђем марксизма) тражила забрана стрипа,
нео-фолк музике и сл. На челу целог покрета била је тадашњи
секретар партије у Србији Латинка Перовић. Резултат је био да
се отада стално покретала борба против кича и шунда али да је
либерализација – када је једном заживела – наставила да дик-
тира своје законе.14
Наравно, није ни чудо што је једна земља која
је провела више од пола века под влашћу комуниста и других
левих опција и даље фундаментално левичарска у готово свим
својим одредницама, односно што левичарски поглед на свет,
појмови, поделе, системи вредности и даље настављају да им-
плицитно дефинишу домаћу јавну сферу. Тако су на пример до-
маћи нео-бољшевици и титоисти успели да као једини крите-
ријум за ову поделу наметну однос према националном питању
и национализму, па би наводно подела између прогресивне
левице и ретроградне деснице трабало да иде по линији pro
et contra нације. Ова врста интелектуалне будалаштине каква
нигде не постоји требало би да нам као десничаре понуди људе
попут Ћосића, Михајла Марковића или Љубе Тадића, који су
читавог живота консеквентно и поштено бранили леву идеју о
чему најбоље сведоче њихова писана дела. Међутим, поменута
предрасуда је управо синдром помињане свеопште владавине
левичарства – на нашој сцени и даље владају разне врсте левих
опција које настављају да се споре између себе.
А онда једно разочарење, невероватно је колико су јаке предрасуде о четницима:
Ова ситуација није само производ полувековне владавине
комунизма, јер корени сежу мало дубље. Оно што се забора-
вља јесте чињеница да је четнички покрет и поред монархизма
и традиционализма у основи ипак био левичарски покрет за-
снован на идеологији аграрног социјализма. Главни интелек-232 Миша Ђурковић: Слика, звук и моћ – Огледи из поп-политике
туални идеолози овог покрета били су истакнути социјалисти
Живко Топаловић и Драгиша Васић. Међутим, тек каснијом
прерадом и новијом еволуцијом ове идеје, четништво је пре
свега својим антикомунизмом постало један од – условно рече-
но – носилаца десне идеје на овим просторима. (Стр. 131-132)
...
Посебан феномен је појава новоталасних обожаватеља Ди-
митрија Љотића који су углавном били, како то обично бива,
генералска деца и који су се овог наслеђа дохватили због пот-
ребе разрачунавања са сопственим комунистичким пореклом,
али и као одличне потке за уметничку провокацију. (стр. 237)
Ево и нас.

Треба поменути још неколико гласила које је тешко прецизно дефинисати, али која су имала много елемената таблоидног рада, као што су веома читани и тиражни крагујевачки Погледи, или Ревија 92 коју су издавале државне Новости.
Први пут да нас неко сврстава у таблоиде.

Изгледа да је зато аутор ''танак'' у вези 2. св. рата.