[Бенито]

Чудо је једно како људи олако забораве прошлост простора на коме живе и на коме су живели готово сви познати његови преци. Хијене су још у старом веку живеле на Балкану, и биле су распрострањене исто као на подручју Африке и Азије. Популација хијена је знатно опала у раном средњем веку, јер су тадашњи владара и обласна господа, а са њима и обичан народ, много унапредили начин и интензитет лова. Хијене су животиње људске пропасти, и тако су их гледали још у античко доба. Доласком Османлија, односно интензивним ратовима између Турске и Европе, а најчешће Аустрије, Балкан је био неколико пута ратно поприште које је остајало без становника. Са ратовима су се вратиле и хијене у већем броју, а због свог брзог размножавања, успеле су да се поново стационирају у већем броју на Балкану. Коначно формирање српске државе, унификација лова на тај прогермански начин, које је имало дугу традицију, довело је до истребљивања хијена. Нарочито треба нагласити улогу ловачких паса, као доминантних у односу на хијене, који су знатно утицали на нестанак хијена са тла Балкана.

[ЈВуО-КГ]

Значи и хијене смо имали.

Имали смо и лавове пре два миленијума. Чуо од једног историчара. Европски лав.

[Бенито]

Сад кад гледамо шта се дешава на истоку Европе, и када нам следи, у најскоријем периоду, расплет ситуације око Харкова, паде ми на памет један давни рат...
Неки други људи, односно Срби, двојица њих, пролазили су кроз Харков те давне 1804. године. Ишли су да сретну руског Императора и да га моле за помоћ.
Кога су срели у Харкову и зашто је тај човек био важан за српску историју?

[Авакс]

Двојица или тројица Срба је ишла код руског Императора? Прота Матеја Ненадовић, Петар Новаковић Чардаклија и Јован Протић...

У Харкову им се придружио Теодор Филиповић професор Универзитета у Харкову.

[Шумадинац]

Двојица или тројица Срба је ишла код руског Императора? Прота Матеја Ненадовић, Петар Новаковић Чардаклија и Јован Протић...

У Харкову им се придружио Теодор Филиповић професор Универзитета у Харкову.

Као и професор др. Атанасије Стојковић

[Шумадинац]

Теодор Филиповић тихо се разговара и умерено, Атанасије Стојковић доста ватрено. Пошто оду они на своје квартире, запита Чардаклија мене и Протића Јову: „Од ова два човека кога би волели да са собом поведемо?” Ja му кажем да би овог мањег волео "јербо ми се онај већи сасма ватрен и плаховит не допада”. Прихвати реч Протић и рече: „Ако онога већега (тј. Стојковића) поведемо, ни на по пута без кавге нећемо моћи отићи, и најпосле узеће нам и кола, па се он возити, a ми ићи пешке”. И тако сви рекнемо Теодора да поведемо.



Прота Матеја Ненадовић, Мемоари, Нови Сад/Београд 1957, стр. 112.

[Бенито]

Ајде поново: кога су срели у Харкову и ЗАШТО ЈЕ ТАЈ ЧОВЕК ВАЖАН ЗА СРПСКУ ИСТОРИЈУ?

[Митић]

Ајде поново: кога су срели у Харкову и ЗАШТО ЈЕ ТАЈ ЧОВЕК ВАЖАН ЗА СРПСКУ ИСТОРИЈУ?

Да покушам одговор: Тај човек је био први српски уставописац.

Већ су одговорили Шумадинац и Авакс ко је тај човек.

[Авакс]

Поред тога што је био први секретар Правитељствујушчег совјета Теодор Филиповић (који је променио име у Божидар Грујовић) се залагао за увођење законодавства односно уређење власти...што би оно рекли за „правну државу“.

И под условом да је одговор, који сам раније написао тачан, сматрам да је то довољно саопштити. Остало постоји у књигама или на интернету...

ПС

Да ли се може рећи да је то устав...нисам сигуран, али основ за будуће доношење устава врло могуће.

Наравно, много тога што је радио би спадало у зачетак и „оптимизам“...очекивати да ће се неких законским мера придржавати вође устанака је углавном лепа жеља. По нашем старом правилу (које и данас важи), они који су на челу народа сматрају да за њих закони не важе.

[Бенито]

Стварно не знам шта сте се збунили.
Дакле, Теодор или Тодор Филиповић рођен је у Руми, а старином је био из ваљевске Тамнаве. По завршетку наука добио је место професора на универзитету у Харкову. Тамо су га затекли прота Матеја Ненадовић и Јован Протић и убедили га да пође са њима у Петроград, а потом у Србију.
Међутим, по повратку, пошто је изгледа сумњао у успех српске револуције, Тодор Филиповић решио је да предупреди будуће догађаје. Хтео је, заправо, да се заштити од будућих евентуалних проблема које би могла да му задаје аустријска власт, ако буде морао да се врати из Србије.
Решио је да промени име из Теодор (Божији дар) у Божидар, а уместо презимена Филиповић, по оцу, узео је старо породично Грујовић. Тако је уместо Теодора Филиповића у Србију ушао Божа Грујовић.
Божа Грујовић написао је прво уређење управног совјета. Спремио је и поздравни говор који је хтео говорити на Скупштини 1805. године, када је требало уредити совјет. Говор је почињао речима:"Закон је воља вилаетска!"
О Великој Госпоини 1805. године, постављен је и уређен први совјет. Отишли су у манастир Вољавчу, а Божа Грујовић му је био први секретар и живео је тада са совјетницима. Грујовић је свуда ишао са Совјетом и био сива еминенција. Само је одсуствовао једном, када је са протом Матејом, 1806. године, ишао у Беч народним послом.
По пресељењу совјета у Београд, 1807. године, Божа се разболео. Отишао је тада да се лечи код свог рођеног брата у Нови Сад. Лечење није успело и Божа Грујовић је умро 1807. године у Новом Саду. Сахрањен је код Саборне цркве у Новом Саду.
Тодор Филиповић или Божа Грујовић био је један од најзначајнијих људи Српске револуције, у периоду између 1805 и 1807. године.

[Бенито]

У међувремену је Авакс дао потпун одговор. Дакле, суштина је била да је проф Теодор Филиповић био заправо Божа Грујовић.

[Авакс]

Стварно не знам шта сте се збунили.
....

Помало ми није јасно како смо се то ми збунили. Нисам се збунио и одмах сам понудио (тачан) одговор. Ако сам навео име човека, лако (сувише лако) је наћи зашто је он био важан за српски историју.

 

ПС

 

Ово ме подсећа на ранију причу у овом квизу о питању које се тицало куће у којој што се десило први пут у источној Европи. У одговору Vlad Alekš-у сам написао само једну реч - McDonald's и у шали тражио да виче вруће, вруће. Он је рекао да ако каже вруће да ћу лако наћи на интернету. Лако сам човеку објаснио (јер он има духа) да не бих ни написао McDonald's да већ нисам „понешто“ прочитао о томе...и наравно дао сам тачан одговор.

 

Исто је било и када сам у одговору написао Пекић...и само то...али сам убеђен да је схватио да знам у потпуности о чему се ради. Остало сам препустио Vlad Alekš-у да напише, а могао сам исто (или слично) и ја написати. Али губимо чари игре...када сте отпочели тему, навели сте да је то игра...па играмо се, много тога се научи...и нисам се збунио ни једног тренутка.

 

Настављамо игру...знања или сналажљивости...али ипак се нешто научи или обнови...или вежба проналажења битног за питање.

[Бенито]

Ма, све је ок. Идемо даље...
Авакс је на реду да постави питање...

[Митић]

Извињавам се што упадам око питања, али може једно питање

Ког ђенералштабног мајора је ђенерал Бора Мирковић послао око 2 часа ујутру 27. марта да на аутомобилу прати покрете и поседање целог блока Министарстава од стране батаљона Краљеве гарде, којим је командовао мајор Живан Кнежевић и да га одмах обавести о току извршења?

Овај ђенералштабни мајор је после био код Драже.