[Monarhist]

Извињавам се што упадам око питања, али може једно питање

Ког ђенералштабног мајора је ђенерал Бора Мирковић послао око 2 часа ујутру 27. марта да на аутомобилу прати покрете и поседање целог блока Министарстава од стране батаљона Краљеве гарде, којим је командовао мајор Живан Кнежевић и да га одмах обавести о току извршења?

Овај ђенералштабни мајор је после био код Драже.

Ђурић?

[Митић]

Није Ђурић. Одговорићу одмах како бих уступио простор Аваксу.

У питању је мајор Захарије Остојић.

Заправо, ђенерал Мирковић је послао двојицу мајора Захарија Остојића и Војислава Топаловића да га извештавају о стању на терену.

Чим је примио овај извештај и још неке друге, упутио је пратњу за ђенерала Симовића.

Парафразирано из: Боривоје Мирковић, "Истина о 27. марту 1941. године - мемоарски спис", приредио Петар Боснић, Београд, 1996, стр. 27

[Авакс]

Надам се да не кршим правила игре и ако може без мене...мислим, не бих постављао питања...да не објашњавам зашто.


ПС

Није Ђурић. Одговорићу одмах како бих уступио простор Аваксу.

Хвала Mitic-у на увиђавности.

[Митић]

Један наш високи официр је 1928. написао књигу о ваздухопловству. Та књига је доживела четири издања, од којих је друго, штампано у Прагу, усвојено као званични уџбеник чешког ваздухопловства.

Који официр је у питању? Није ђенерал Бора Мирковић.

[Бенито]

Један наш високи официр је 1928. написао књигу о ваздухопловству. Та књига је доживела четири издања, од којих је друго, штампано у Прагу, усвојено као званични уџбеник чешког ваздухопловства.

Који официр је у питању? Није ђенерал Бора Мирковић.

Симовић?

[Митић]

Један наш високи официр је 1928. написао књигу о ваздухопловству. Та књига је доживела четири издања, од којих је друго, штампано у Прагу, усвојено као званични уџбеник чешког ваздухопловства.

Који официр је у питању? Није ђенерал Бора Мирковић.

Симовић?

Јесте, Душан Симовић. А књига се зове "Тактика ваздухопловства".

Погледати следећи линк, стр. 141

https://istorija20veka.rs/wp-content/upl...1998_1.pdf

Извор: Драган Тешић, "Душан Симовић - прилози за биографију до 1941", Историја 20. века, Год. XVI, број 1, Београд 1998. година, стр. 141

[Бенито]

Велика школа у Београду, претеча Лицеја и Београдског универзитета, основана је 1808. године. 
Колико је било првих студената и која су била њихова имена?

[Митић]

Велика школа у Београду, претеча Лицеја и Београдског универзитета, основана је 1808. године. 
Колико је било првих студената и која су била њихова имена?

Знам само тројицу:

Алекса, син Карађорђев;
Вук Караџић;
Лазар Арсенијевић Баталака

[Бенито]

Велика школа у Београду, претеча Лицеја и Београдског универзитета, основана је 1808. године. 
Колико је било првих студената и која су била њихова имена?

Било их је 11, и то: Карађорђев син Алекса, Младенов сестрић Јовица, Миленкови синови: Милан и Иван, као и пасторак му Николче; Милисав Ресавац, Стеван Новаковић из Смедерева; Милоје Божић из Чумића; Максим Ранковић и Радован Дољанац из Остружнице; и Вук Стефановић Караџић из Тршића.

[Vlad Alekš]

У 20. веку у Европи је дошло до експлозије секти, тајних редова и окултних удружења. Појавили су се "њу ејџ" и религије са Истока. Како је Хришћанство слабило, из ових или оних разлога, а Европа се "модернизовала", тако су се у њој појављивала нова веровања. Упркос свему, у Београду се појавила по први пут у Европи једна етничка заједница, која је са собом донела и своју религију. Чак је поводом овакве ситуације у Београду изграђен и први верски објекат таквог типа у Европи.
О чему је реч?

[Митић]

У 20. веку у Европи је дошло до експлозије секти, тајних редова и окултних удружења. Појавили су се "њу ејџ" и религије са Истока. Како је Хришћанство слабило, из ових или оних разлога, а Европа се "модернизовала", тако су се у њој појављивала нова веровања. Упркос свему, у Београду се појавила по први пут у Европи једна етничка заједница, која је са собом донела и своју религију. Чак је поводом овакве ситуације у Београду изграђен и први верски објекат таквог типа у Европи.
О чему је реч?

Да није Харе Кришна?

[Vlad Alekš]

У 20. веку у Европи је дошло до експлозије секти, тајних редова и окултних удружења. Појавили су се "њу ејџ" и религије са Истока. Како је Хришћанство слабило, из ових или оних разлога, а Европа се "модернизовала", тако су се у њој појављивала нова веровања. Упркос свему, у Београду се појавила по први пут у Европи једна етничка заједница, која је са собом донела и своју религију. Чак је поводом овакве ситуације у Београду изграђен и први верски објекат таквог типа у Европи.
О чему је реч?

Да није Харе Кришна?

Њет.
Мала помоћ. Није у питању секта, већ призната традиционална верска заједница. Зашто је та етничка заједница дошла баш у Београд, поред толике богате Европе? Који је то једини могући сплет историјских догађаја довео до њиховог насељавања у престоницу Срба? Ето.

[Митић]

Онда би требало да су Калмици и њихов будистички храм. Они су дошли у Београд после бољшевичке револуције.

Цитат:

"Као део бројне групације руских емиграната, пребеглих после Октобарске револуције, Калмици су стигли у Србију почетком априла 1920, и већина њих се (300–400 од укупно 500 избеглих) настанила у Београду, где је формирала највећу калмичку колонију у Европи. Калмици су народ монголског порекла будистичко-ламаистичке вероисповести. Брзо су се прилагодили Београду и његовим становницима, који су их често, због њиховог источњачког изгледа, називали „Кинезима“. Убрзо су, са будистичким старешином на челу, својим врховним свештеником бакшом Манчунда Бориновим (1872– 1928), покренули иницијативу за изградњу будистичког храма који је 1929. подигнут у Београду".

https://www.arhiv-beograda.org/images/pu...og_web.pdf

Извор: ВЕРСКИ ОБЈЕКТИ БЕОГРАДА, Пројекти и остварења у документима Историјског архива Београда, Каталог изложбе, стр. 87

[Шумадинац]

У 20. веку у Европи је дошло до експлозије секти, тајних редова и окултних удружења. Појавили су се "њу ејџ" и религије са Истока. Како је Хришћанство слабило, из ових или оних разлога, а Европа се "модернизовала", тако су се у њој појављивала нова веровања. Упркос свему, у Београду се појавила по први пут у Европи једна етничка заједница, која је са собом донела и своју религију. Чак је поводом овакве ситуације у Београду изграђен и први верски објекат таквог типа у Европи.
О чему је реч?

Да није Харе Кришна?

Њет.
Мала помоћ. Није у питању секта, већ призната традиционална верска заједница. Зашто је та етничка заједница дошла баш у Београд, поред толике богате Европе? Који је то једини могући сплет историјских догађаја довео до њиховог насељавања у престоницу Срба? Ето.

Реч је о Калмицима монголског порекла који су међу првима избегли Октобарску револуцију и бољшевички терор и настанили се у Београду. Пошто су тибетански (махајана) будисти, 1929. подигнут им је храм у Београду, који је иначе и први будистички храм у Европи.