Да видимо шта о томе пише Саша Радуловић, па ка'е...
Цитат:
"Ово је попис Османског царства са почетка 20.тог века.
На подручију Османског царства је СПЦ (Пећка патријаршија) је од 1766. била забрањена. На територији данашње Македоније је деловала само Грчка православна Патријаршија.
1870.године је на инстистирање Русије дозвољено је да Бугарска оснује Егзархију. Тако су се православни Срби који су били и остали већина на територији данашње Македоније, у недостатку сопствене цркве, приклонили или Бугарској Егзархији, па су их звали Бугараши, или Грчкој Патријаршији па су из звали Гркомани.
Иначе, ферманом 1766.године је султан укинуо Пећку патријаршију (СПЦ) и припојио је Васељенској патријаршији у Цариграду. Последњи Пећки патријарх Србин је био Василије Бркић кога је султан уколонио 1765. и на његово место поставио за патријарха Грка Калиника који је онда и тражио од султана укидање Пећке патријаршије.
Немојте се љутити на мене. Ово је историја. Она се не може променити. Како се људи данас осећају и како желе да се зову је њихова лична ствар. Али не можемо прекрајати историју.
Интересантно је да имамо потпун мук на политичкој и медијској сцени о свему у вези са признањем аутокефалности МПЦ.
Остаје питање, ако се ради:
- о једном народу па је све то заједничко, чему 2 цркве?
- о различитим народима, зашто се присваја наше?
Можда Броз зна одговор?"
https://i.postimg.cc/0y1x30MB/IMG-19c067...5265-V.jpg