[Милослав Самарџић]

Ко ли је ово написао?

[Шумадинац]

Ко ли је ово написао?

Цитат из ”Слободе”, гласила СНО у Чикагу, 10- ог августа 2022. 

[Шумадинац]

Шала на страну. Генијалан ти је текст. Зато сам и пренео део твог писанија у вези овог проблема овде. Треба још продубити, проширити и чешће писати о тзв. "поделама", "националном помирењу", "братоубилачком рату", "јединству", "покрету отпора", итд.

Али заиста, самом употребом назива нпр. "четнички покрет", "равногорски покрет" или "антифашистички покрет отпора" се дискредитује легитимет и континуитет Југословенске Војске тј. четника.

[Милослав Самарџић]

Ма ОК, него чини ми се да доста преносиш текстове без потписа. Ипак увек треба потписивати ауторе.

[Шумадинац]

Ма ОК, него чини ми се да доста преносиш текстове без потписа. Ипак увек треба потписивати ауторе.

Лоше ти се чини. Сваки текст који ми се учини занимљивим преносим са именом аутора и извором. А овај твој последњи текст само што си га избацио ја сам га с намером цитирао и пренео овде, а и зна се да је твој. Даклем, ова тема треба бити једна од најважнијих, јер одатле све почиње, од слова, речи, имена, термина..... Употреба послератних скованих назива и термина смисао се мења, а то повлачи и изветоперавање историјских чињеница.

[Шумадинац]

Треба јавно изнети да су главни промотери "кобних подела", "братоубилачког рата", "помирења и јединства два покрета отпора" међу историчарима управо Бојан Димитријевић, Немања Девић и Милош Тимотијевић.

[Бенито]

Одлучи тако САНУ једног дана да ради свој посао. Наравно, у оквиру општег договора за растурање Југославије, али боље и тако него никако.
Формира САНУ Одбор за утврђивање размера геноцида и ратних злочина над Србима на територији Независне државе Хрватске 1941-1945. Одбор је бројао преко 200 чланова, сви по позиву, професионалци и историчари који су се бавили злочинима усташа и осталих наоружаних формација НДХ над Србима.
Одбор је на првој седници изабрао за председника Одбора академика проф др Радована Самарџића, редовног професора Филозофског факултета у Београду. За његовог заменика и секретара Одбора изабран је др Милан Булајић. Одмах су именовани сарадници, подељени по географском принципу, који су сакупљали грађу за различите територије које су се налазиле у оквиру квислиншке НДХ. За годину и по дана упорног и марљивог рада ови сарадници су донели Одбору велику и систематизовану историјску грађу, као и попис Срба са различитих територија које су побили Хрвати за време Другог светског рата.
Др Милан Булајић је те податке свео и поставио у чак четири тома јединствене целине о геноциду над Србима у НДХ-а, за сваку годину посебно.
Иако су смрт академика Самарџића и неописива жеља Милошевића да се договара са Туђманом, зауставили рад овог Одбора, иза њега је остао велики траг и систематизована документација која се и данас може користити поводом питања геноцида над Србима.
Тако се то ради.
А не као у случају др Срђана Цветковића коме "држава" даје ексклузивно право да се бави злочинима комуниста над Србима "после 12. септембра 1944. године" и који именује сараднике по својој вољи, тражи податке из разних срезова по Србији да би их доцније фалсификовао, и намерно смањивао број убијених Срба за чију су смрт одговорно комунисти, да би на крају он највише утицао да се резултати те његове комисије прогласе за коначне, иако је очигледно да није практично ни почео истраживање.... 
И онда следи чувена констатација дотичног:"Није ни место, ни време да се расправља о раду комисије...."
А где је место? СУБНОР, наравно...
У које време? Док се борци излече од деменције....

[luka.luke]

"...Др Милан Булајић је те податке свео и поставио у чак четири тома јединствене целине о геноциду над Србима у НДХ-а, за сваку годину посебно..."

Како и гдје се може доћи до ових података?
Хоћемо да подигнемо споменик усташким и комунистичким жртвама требевићког краја из ДСР. Потребни су нам подаци.
(Невјероватно колико су људи неупућени у страдања својих најближих.)

[Бенито]

На основу рада овог Одбора, а на иницијативу др Милана Булајића, основан је Музеј жртава геноцида, чији је Булајић био први управник. Тада му нису дали просторије.
Просторије, врло неадекватне за установу под појмом музеј, добили су за време управниковања Мишине. Прича се да је тада нестао одређени део грађе првобитног Одбора из САНУ, а који је био и темељ за оснивање Музеја жртава геноцида.
То не могу да коментаришем, потврдим или оповргнем, јер се тим питањем нисам бавио.
Једино да се обратите њима, па погледате те податке за ваш крај. Али, запамтите, српско државно памћење није подређено изворима него идеологији.

[luka.luke]

Хвала !

[РежисерСтари]

Треба јавно изнети да су главни промотери "кобних подела", "братоубилачког рата", "помирења и јединства два покрета отпора" међу историчарима управо Бојан Димитријевић, Немања Девић и Милош Тимотијевић.

Овој тројци додати и директора Југословена.Против кога нико од њих ,наравно да писне,јер ван државног каѕана нема историје.

[Шумадинац]

"Српске партизане морамо да рехабилитујемо од комунизма и од КПЈ. И ја као историчар и као грађанин сматрам да је КПЈ била једна рак рана српског народа која нас је скупо коштала у 20. веку. И сви њени рецидиви данас који су увијени у разне демократске обланде, у разне обланде толеранције, мултикултурализма, итд. мислим да нас скупо коштају. Међутим, та борба партизана, а поготово оних момака који су сви завршили као партизани и уписани на спомен плочама под петокраком које су своје животе дали, одведени на ту кланицу Сремског фронта, мислим да њих просто морамо да извучемо из те комунистичке идеологије, да их извучемо из петокраке, и да их интегришемо у национални корпус сећања на страдања српског народа у Другом светском рату."

Немања Девић



Гос'н Самарџићу, Бенито, Chicot, Николај, Перуне, Динчићу и др. ко хоће, какав коментар имате на ово?

[Бенито]

Ово је дефиниција идеологизације историје.
ПС на Сремском фронту није погинуо ниједан партизан.

[Chicot]

Ja sam o tome već pisao na temi.
Saglasan sam sa Nemanjom po tom pitanju.
Jedino što je problem ovde - što primećuje i Dević - je što se komunisti i njihova ideologija kriju iza partizana kao "rodoljubivog pokreta". Pa sada, kad je komunizam demarkiran kao štetočinski, ne poziva se eksplicitno na njega, nego indirektno, preko promovisanja partizana i njihovih "dostignuća", radi istog cilja - oživljavanje te nakaradne ideologije.
Što opet, nije problem tih partizana pojedinaca, običnih ljudi, mučenika napaćenih. Oni, kao i četnici zaslužuju počast i poštovanje.

Nisam saglasan sa Miloslavom koji nije previše sklon da pravi fine razlike izmedju komunista - vodja/komesara i neideologizovanih vojnika već ih trpa u isti koš.