23-07-2022, 01:31 PM
Веома важна тема данашњице. Кроз разне књиге, медије, јавна гласила и новине, можемо видети "фамозне поделе српског народа", "треба заборавити и превазићи братоубилачки рат", "преко је потребно јединство и национално помирење двеју страна" и сл. фраза.
Гос'н Бенито је, рецимо, дао сјајан увид: " "Синтагма 'братоубилачки рат' је празна идеолошка флоскула која нема никакве везе са историјском истином." "
Е сад ако посматрамо родбински може се рећи да је сушта истина, иако је било примера рођене браће који су били на супротним странама. Али ако посматрамо национално, ако су партизани били Срби, онда се може рећи да је и био братоубилачки рат.
Гос'н Самарџић на једном месту лепо пише: "Ја сам против, било да је реч о помирењу са комунистима или нацистима, фашистима или припадницима ма које идеологије. Народ нема шта да се мири са идеологијама. Него се тоталитарне одбацују. Та прича о помирењу само их одржава у животу. Циљ је да тоталитаризам нестане потпуно. Што је тешко остварити. Али да присталице тоталитарних идеологија, и уопште особе тог менталног склопа, играју главне улоге у друштву, то је недопустиво и свакако томе ћемо једном видети крај."
Слично је велио и Блаженопочивши владика Таса: "Оставите те приче да се не делимо. То говоре нови комунисти попут Добрице Ћосића, Брана Црнчевића и Слободана Милошевића. Шта треба, да идемо за њима да се не би делили? Хоћемо да се делимо да се види ко је шта."
Међутим и Апостол Павле на једном месту говори Коринћанима: "Јер треба и подвајања да буду међу вама, да се покажу који су постојани међу вама."
Е сад најчешћа реплика на ова сјајна мненија је..... да прави Србин се не дели. Што рече један човек: "Ја могу да мрзим идеологију, али не могу да мрзим свој народ који је заведен том идеологијом". Прави Србин ће увек да помогне комшији у невољи, а болестан ће рећи: "К'о му ј**е матер комунистичку или четничку" (у зависности на кога се односи). То је болест!...... И сличне ствари.
Често се каже да су најчешће поделе српског народа на "Карађорђевиће" и "Обреновиће" и "четнике" и "партизане". Ако се апелује да се превазиђу поделе са неутралне позиције и да треба доћи до националног помирења, то онда неминовно значи одрицање од свог националног, културног и верског бића. Одрицање Светосавља, Карађорђевића, монархије и четништва.
Ето, пар увида за почетак ове веома важне теме, па ко има нека допуни, исправи и сл.
Гос'н Бенито је, рецимо, дао сјајан увид: " "Синтагма 'братоубилачки рат' је празна идеолошка флоскула која нема никакве везе са историјском истином." "
Е сад ако посматрамо родбински може се рећи да је сушта истина, иако је било примера рођене браће који су били на супротним странама. Али ако посматрамо национално, ако су партизани били Срби, онда се може рећи да је и био братоубилачки рат.
Гос'н Самарџић на једном месту лепо пише: "Ја сам против, било да је реч о помирењу са комунистима или нацистима, фашистима или припадницима ма које идеологије. Народ нема шта да се мири са идеологијама. Него се тоталитарне одбацују. Та прича о помирењу само их одржава у животу. Циљ је да тоталитаризам нестане потпуно. Што је тешко остварити. Али да присталице тоталитарних идеологија, и уопште особе тог менталног склопа, играју главне улоге у друштву, то је недопустиво и свакако томе ћемо једном видети крај."
Слично је велио и Блаженопочивши владика Таса: "Оставите те приче да се не делимо. То говоре нови комунисти попут Добрице Ћосића, Брана Црнчевића и Слободана Милошевића. Шта треба, да идемо за њима да се не би делили? Хоћемо да се делимо да се види ко је шта."
Међутим и Апостол Павле на једном месту говори Коринћанима: "Јер треба и подвајања да буду међу вама, да се покажу који су постојани међу вама."
Е сад најчешћа реплика на ова сјајна мненија је..... да прави Србин се не дели. Што рече један човек: "Ја могу да мрзим идеологију, али не могу да мрзим свој народ који је заведен том идеологијом". Прави Србин ће увек да помогне комшији у невољи, а болестан ће рећи: "К'о му ј**е матер комунистичку или четничку" (у зависности на кога се односи). То је болест!...... И сличне ствари.
Често се каже да су најчешће поделе српског народа на "Карађорђевиће" и "Обреновиће" и "четнике" и "партизане". Ако се апелује да се превазиђу поделе са неутралне позиције и да треба доћи до националног помирења, то онда неминовно значи одрицање од свог националног, културног и верског бића. Одрицање Светосавља, Карађорђевића, монархије и четништва.
Ето, пар увида за почетак ове веома важне теме, па ко има нека допуни, исправи и сл.
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М