[Милослав Самарџић]

Али како Ватра увек ћути кад се помену махинације црвених.

[Митић]

Rajko „sastavio“ nogu

Među Amerikancima je bilo i povređenih pilota, a jednom od njih bila je polomljena noga.

– Njega su odveli kod nekog komšije koji je umeo da namešta polomljene ruke i noge i, uprkos nepoverenju ranjenika, taj naš Rajko njemu lepo namesti polomljene kosti koje su zarasle veoma brzo. Kasnije, kada se taj pilot javio lekaru u Bariju ovaj je okupio sve lekare iz tima koji nisu mogli da veruju da je jedan srpski narodni lekar tako uspešno sastavio polomljene kosti da se prelom ni na snimku nije video – priča Radiša Jevtović.

https://www.vesti-online.com/napijali-ne...su-pilote/

Ова прича о намештању ноге авијатичара је екранизована и у "Повратку отписаних". Прле и Тихи спасавају америчке пилоте, једном пилоту је уганута нога и крију се у једном селу. Долази Мија Алексић (тј. лик кога Мија тумачи) и намешта ногу пилоту.

Значи, потпуно иста сцена.

Цитирам самог себе са форума "Мисија Халијард-дискусија", стр. 72

[ватхра]

Али како Ватра увек ћути кад се помену махинације црвених.

Популарни филмови и серије нису валидан историјски извор.
Осим тога, на шпици серије "Отписани" стоји дословно:
"Ова серија инспирисана је подвизима илегалаца у окупираном Београду. 
Лица и догађаји су измишљени. Свака сличност је случајна."

За разлику од ваших радова, у којима покушава да се сервира некаква "истина" о историјским догађајима.

Него, кад смо на теми, шта би на крају са оним да су четници имали супер-непробојно шифровање?
Можда и Шико има да дода нешто о томе?

[Chicot]

Daleko je od " super neprobojnog" cetnickog sifrovanja. Mada ne znam kada sam ja to tvrdio .
Mi smo bili medju najnenaprednijima u tom smislu. Ceo Balkan generalno.
Cesi i Poljaci su bili daleko iznad nas. Da ne pominjem Engleze, Sovjete, Italijane, Francuze...

[Митић]

Ето, као пример може да се наведе радио-станица 506 и инжењер Томашевић који је конструисао саму станицу.

Пошто је након Априлског рата продужио рад у Недићевој управи, био један од најбољих стручњака у области радио-технике, одлично знао немачки језик, немачке власти су са њим, као истакнутим стручњаком, вршиле консултовања и свакад приликом грађења или премештања телефонских или телепринтерских водова.

И почетком 1942. дошао у везу са групом коју води Жарко. И остало је историја. Немци су чак утврдили да се не може спречити да емисије радиостанице »506« допру до пријемника у штабу ДМ, а тиме и до британске обавештајне службе.

[Митић]

И у оној публикацији, онај немачки генерал каже да је на Балкану радио комуникација била добра. А почетком 1943. обим Титовог радио саобраћаја је и даље био мали.

Мислим да и даље треба да се проучава ова тема и да се направи статистика.

А мислим да је Шико поменуо и трагаче праваца (direction finders).

Овај Немац каже ово: "Због претње од партизанских (герилских) напада и техничке потешкоће на планинском терену, Немци нису могли да искористе трагаче правца (direction finders). Њихово коришћење је било непотребно, јер су се било какви подаци који се односе на локалитете могли добити анализом порука".

Али ова друга реченица коју је написао овај Немац, слаже се са оним што је Шико рекао да се локација може наћи анализом фреквенција.

[ватхра]

Митићу,
"Али ова друга реченица коју је написао овај Немац, слаже се са оним што је Шико рекао да се локација може наћи анализом фреквенција."

Не слаже се, јер нити може, нити је то Шико то написао.

[Митић]

Па ствар је у томе да уопште нису морали да виде текст депеше да би са сигурношћу одредили локацију ВК. Довољно је да су знали од раније низ података , позивни знаци, фреквенција учесталост и да на основу тога  и рада станице одреде која станица је у питању и њену локацију. 

Има и простији начин да се открије ко шаље поруку. Не мора уопште да се декриптује порука или слушају позивни знаци.

Преко анализе фреквенције

Можда сам и ја погрешно протумачио. Не бавим се телекомуникацијама.

Цитирао сам Вашу преписку између тебе и Шика.

Кажем, можда сам се зезнуо у тумачење преписке.

Слободно кажи где је грешка, Ватра.

[Chicot]

Da, D/F ili direction finder. Poznat kao huff duff.
Sve zemlje koje su ozbiljno drzale do kriptografije su razvijale i koristile tu naprednu tehniku.

[Митић]

Da, D/F ili direction finder. Poznat kao huff duff.
Sve zemlje koje su ozbiljno drzale do kriptografije su razvijale i koristile tu naprednu tehniku.

Сад је јасно. Скапирао сам

[Chicot]

Dobro Vatra, razumeo si sta je covek hteo da kaze.
Nije se samo precizno izrazio. Ne teraj mak na konac.
Ovo je skoro svima potpuno strana materija.

[Александар Динчић]

Имаш и ону сцену покоља цивила "сарадника партизана", ништа мање него на Голији, где их никад није било. Па спашавање пилота испод Авале.
Драган Марковић мора да је макар мало био у равногорској организацији.

Оригинал сцена из "Повратка отписаних":

Поручник Вилијам Л. Роџерс из Мантене Ill.: „Оборен сам изнад Београда 8. септембра 1944. Избегао сам, слетео у кукурузиште где су стабљике још увек стајале, нога ме је јако болела... После неколико сати долазе сељаци где сам лежао и говорили: 'Четници, четници' и 'доктор, доктор'. Довезли су колица на два точка и дали ми до знања да ме воде код лекара. Од трзаја кола ми се повредила нога, а када су то приметили, ставили су ме на неке даске и однели...“

Овако је Тајм преносио 27. маја 1946.

https://content.time.com/time/subscriber...51,00.html

Да, да, на то сам ја и мислио - не само што су спашени Американци него један је, баш као и у серији, имао повређену ногу. А колико знам помињу и Кумодраж, баш као у серији.

[ватхра]

Da, D/F ili direction finder. Poznat kao huff duff.
Sve zemlje koje su ozbiljno drzale do kriptografije su razvijale i koristile tu naprednu tehniku.

Гониометрисање нема везе са криптографијом, то спада под електронско ратовање.
Поменуо си нпр Пољску и Чехословачку за криптографију. Ту јесу биле добре, али колико знам нису радиле на електронском ратовању.

Примера ради, гониометрисање и сличне технике је имало још једну примену у рату. Коју?

[ватхра]

Митићу,
Шико је мислио да се преко анализе коришћених фреквенција може одредити која је станица у питању. Типа штаб, локална команда и сл.. То може да буде тако, али и не мора.

Гониометрисање је поступак којим се одређује положај радио предајника. Имамо једну пријемну станицу, и она може да одреди правац ка предајнику. Са још две станице које су одмакнуте, добијемо још два правца и на њиховом пресецању је територија где се налази предајник. Оно што Немац наводи су техничке тешкоће којих има у брдима и у граду. Радио сигнали се одбијају од површине, и добију се лоши правци и самим тим погрешно место предајника.
То све ради углавном независно од фреквенције.