Оцена Теме:
  • 15 Гласов(а) - 4.27 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

Док ЈВуО не потврди је ли одговор тачан, поставио бих ја једно питање, нисам писао на квизу одавно, иако све редовно пратим. Smile

Један судски процес у Краљевини СХС спојио је два адвоката и једно војно лице. Брањеник је био војно лице, а адвокати браниоци. Неких двадесет пет година касније, адвокатима ће се пут поново укрстити, само овај пут неће бити на истој страни, а неће бити ни никаквог процеса. Један ће индиректно бити "џелат", а други жртва.

Који процес је у питању, ко је брањеник, а ко су браниоци?
Одговори

(27-01-2023, 09:10 PM)ХраброСрце Пише:  Док ЈВуО не потврди је ли одговор тачан, поставио бих ја једно питање, нисам писао на квизу одавно, иако све редовно пратим. Smile

Један судски процес у Краљевини СХС спојио је два адвоката и једно војно лице. Брањеник је био војно лице, а адвокати браниоци. Неких двадесет пет година касније, адвокатима ће се пут поново укрстити, само овај пут неће бити на истој страни, а неће бити ни никаквог процеса. Један ће индиректно бити "џелат", а други жртва.

Који процес је у питању, ко је брањеник, а ко су браниоци?

Исправка. Био је, ипак други бранилац, није било поновног сусрета - али су такође били на супротној страни и такође особа занимљиве биографије (био је један од Дражиних блиских сарадника).
Одговори

Е, јеси га замумуљио.... Ако си мислио на Живка Топаловића или Драгишу Васића и Милоша Минића, није Ти много оригинално питање.
Али, претпостављам да је нешто друго.... 
Мољевић бранио неког комунисту?
Одговори

Да, замијенио сам Драгишу Васића и Живка Топаловића. Било би оригиналније да је Драгиша Васић, али није, направио сам превид. Дакле једна особа је Живко Топаловић. Други адвокат није Милош Минић, није ни нико од комуниста - био је жигосан и од њих. Његова посредна веза са Драгишом Васићем је 1945. - био је "џелат", на неки начин, мислим да сам вам дао одговор сад.
Одговори

(27-01-2023, 10:41 PM)ХраброСрце Пише:  Да, замијенио сам Драгишу Васића и Живка Топаловића. Било би оригиналније да је Драгиша Васић, али није, направио сам превид. Дакле једна особа је Живко Топаловић. Други адвокат није Милош Минић, није ни нико од комуниста - био је жигосан и од њих. Његова посредна веза са Драгишом Васићем је 1945. - био је "џелат", на неки начин, мислим да сам вам дао одговор сад.

Љотић?
Одговори

Не. У питању је Секула Дрљевић. Секула Дрљевић и Живко Топаловић су адвокати, а бранили су ђенерала Радомира Вешовића. Друго питање: због чега је оптужен Вешовић?
Одговори

Ђенерал Радомир Вешовић је оптужен за велеиздају, тачније да спрема оружану побуну у Црној Гори, као присталица династије Петровић. На крају је ослобођен, тј. признато му је дјело, али је пуштен по амнестији краља 1920. 
Колико је заиста било истине у оптужби, а колико политички мотивисано - нисам сигуран, само је чињеница да је приликом сазнања да треба бити ухапшен покушао бјекство у Румунију и том приликом је ухапшен.

Ако повуечмо паралелу између режима у Краљевини и Брозовој Југославији, на овом примјеру, можемо видјети следеће: у комунистичкој Југославији овакви процеси скидали су главу и доскорашњим најближим сарадницима (један је приликом "покушаја бјекства" у Румунију и убијен), неки су послије затвора уклоњени из јавног и политичког живота и били жигосани од истих оних који су до јуче са њима били на истој страни.
Не морам да напомињем да је Вешовић послије ослобађања учествовао у јавном и политичком животу државе, уважавао сва права, учествовао на прославама и годишњицама, подизањима споменика и слично. Исто важи за учеснике Божићне побуне који су чак из иностранства подривали подизање оружане побуне против новонастале државе.

За крај, било би неправедно не поменути Вешовиће ратне заслуге из Балканских и ПСР.  Као бригадир црногорске војске посебно се истакао у ослобађању Метохије 1912. а потом и заузећу Скадра 1913. Такође, Скадар је заузео још једном, 1915 (о политичким и војним околностима неком другом приликом), што га је препоручило за војног министра краља Николе и човјека од повјерења. По слому ЦГ остаје у земљи, а приликом покушаја хапшења, убија спроводнике и одмеће се шуму - па његов примјер одметања слиједе многи и тиме почиње комитска борба против Аустроугарске на територији ЦГ. 
Ипак, 1918. предаје се након што су аустроугарске власти пустиле из логора неке њему блиске људе, и покушавају да га искористе да приволи остале устанике на предају. Покушај пролази безуспјешно, па бива интерниран. По повратку у отаџбину, бива му признат чин који је имао (иако није бије случај са ЦГ официрима, бригадири су постајали пуковници), па бива унапређен и у дивизијског ђенерала. Потом су услиједили догађаји које описао претходно. Радомир Вешовић умро је 1937. године у Славонском Шамцу, гдје је имао неку родбину.
Одговори

(26-01-2023, 09:10 AM)Mitic Пише:  
(25-01-2023, 11:02 PM)ЈВуО-КГ Пише:  Када су Албанци почели да насељавају Прешевску удолину и одакле су ту дошли?

Можда почетком 20. века. Или за време Броза.

Не,не Митке. Узгред,извињавам се због кашњења са одговором,имао сам неке обавезе .

Албанци се у Прешевску удолину досељавају у другој половини 18. века и првој половини 19. века. Стижу из Северне Албаније.Малисори и Миридити.Како је време одмицало тако су на тај простор стизали и други.

п.с. Митке, види на теми Српски Зејтинлик да ти један од пописаних није неки предак пошто се презива Митић и био је из околине Врања.
Одговори

Кад си споменуо Малисоре, ЈВуО - надовезаћу се. Малисори су, углавном римокатолици и кад уђете у њихове домове, видјећете по зидовима крстове са распећем, кипове Исуса и Богородице и друга обиљежја карактеристична за домове код римокатолика. Међутим, у великом броју тих домова и данас ћете запазити једно православно обиљежје. О чему је ријеч?
Одговори

(28-01-2023, 11:40 PM)ХраброСрце Пише:  Кад си споменуо Малисоре, ЈВуО - надовезаћу се. Малисори су, углавном римокатолици и кад уђете у њихове домове, видјећете по зидовима крстове са распећем, кипове Исуса и Богородице и друга обиљежја карактеристична за домове код римокатолика. Међутим, у великом броју тих домова и данас ћете запазити једно православно обиљежје. О чему је ријеч?

Икону?
Одговори

Која седморица од десет Немањића, који су владали Србијом између 1168. и 1371. године, су одржавали добре односе са католичком црквом?

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори

(29-01-2023, 05:16 PM)Бенито Пише:  
(28-01-2023, 11:40 PM)ХраброСрце Пише:  Кад си споменуо Малисоре, ЈВуО - надовезаћу се. Малисори су, углавном римокатолици и кад уђете у њихове домове, видјећете по зидовима крстове са распећем, кипове Исуса и Богородице и друга обиљежја карактеристична за домове код римокатолика. Међутим, у великом броју тих домова и данас ћете запазити једно православно обиљежје. О чему је ријеч?

Икону?

Па могло би се рећи. Негдје је икона, негдје је фигура у камену - али мотив је исти: Свети Василије Острошки и манастир Острог. Због великог броја исцијељења која су се десила и која се дешавају, Арбанаси овог краја, иако иновјерници, много поштују светитеља.
Одговори

(29-01-2023, 08:01 PM)Шумадинац Пише:  Која седморица од десет Немањића, који су владали Србијом између 1168. и 1371. године, су одржавали добре односе са католичком црквом?

Хм, ја ћу одговорити обрнуто, који нису. Претпостављам да су се под утицајем Светог Саве краљеви Радослав и Владислав дистанцирали од католика, а на крају можда и цар Урош. Код осталих, политичке прилике су биле такве, да су, како тако, кроз неки период своје владавине имали неке боље односе са њима...
Одговори

(29-01-2023, 09:58 PM)ХраброСрце Пише:  
(29-01-2023, 05:16 PM)Бенито Пише:  
(28-01-2023, 11:40 PM)ХраброСрце Пише:  Кад си споменуо Малисоре, ЈВуО - надовезаћу се. Малисори су, углавном римокатолици и кад уђете у њихове домове, видјећете по зидовима крстове са распећем, кипове Исуса и Богородице и друга обиљежја карактеристична за домове код римокатолика. Међутим, у великом броју тих домова и данас ћете запазити једно православно обиљежје. О чему је ријеч?

Икону?

Па могло би се рећи. Негдје је икона, негдје је фигура у камену - али мотив је исти: Свети Василије Острошки и манастир Острог. Због великог броја исцијељења која су се десила и која се дешавају, Арбанаси овог краја, иако иновјерници, много поштују светитеља.

Свака част. Ово нисам знао.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 33 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним