[Романија]

Здравко Топаловић ми је тога дана испричао и за ликвидацију немачког мајора Хелмута Ромела, 1944. године на старом путу за Сарајево, на Сјемећу. То је наводно сим маршала Ромела.
Четник Лука Ђурић из Лознице код Вишеграда - четник 3. вода 3. жлијебског батаљона Вишеградске бригаде - скочио је на блиндирано возило, отворио поклопац и ликвидирао посаду. Поред њега је био Миладин Крсмановић из Вишеграда, а у борби је учествовао и Топаловић (поред осталих).
Запленили су и униформу мајора и сакрили је. После рата, када је заробљен, комунисти су присиљавали Топаловића да каже да су ту акцију извели партизани, али није хтео. Морао је да им каже где је сакривена униформа. Они су је узели, па су ипак причали да је то њихов ратни плен.

Ја сам чуо да је убијен после ослобађања Вишеграда, октобра 1943... Сјемећ је између Вишеграда и Рогатице.

[Милослав Самарџић]

Може бити, али то сигурно није било у време операција током октобра 1943, већ касније.

[Зоран Недељковић]

поручник Бора Благојевић убијен је 8 марта 1975 год.- Дрински корпус
кап. II кл.Ненад С. Ђорђевић - команд. Сребреничке бригаде Дрински корпус [ 1911-1993 ]
Алекса Вукчевић, септ.1944 год.-команд. Рогатичке групе бригада
арт. кап.I кл. Крсто Ковачевић - команд. Калиновачке бригаде, умро фебр. 1943 год.
поручник Миливоје Поповић, до 12 маја 1945 год.- команд. Пете-Калиновачке јуришне бригаде
поручник Стеван Југовић - команд. Прве-Романија јуришне бригаде

[Милослав Самарџић]

Хвала, унео сам исправке.

[Загорац]

поручник Бора Благојевић убијен је 8 марта 1975 год.- Дрински корпус
кап. II кл.Ненад С. Ђорђевић - команд. Сребреничке бригаде Дрински корпус [ 1911-1993 ]
Алекса Вукчевић, септ.1944 год.-команд. Рогатичке групе бригада
арт. кап.I кл. Крсто Ковачевић - команд. Калиновачке бригаде, умро фебр. 1943 год.
поручник Миливоје Поповић, до 12 маја 1945 год.- команд. Пете-Калиновачке јуришне бригаде
поручник Стеван Југовић - команд. Прве-Романија јуришне бригаде

Бригаде су покривале територију среза. Романијски корпус је највјероватније имао пет бригада (срезови: Сарајево 2 среза, Рогатица, Власеница и Калиновик): Прва Сарајевска, Друга Сарајевска, Рогатичка, Власеничка и Калиновичка.

Формирањем Експедиционог корпуса формирају се и привремене бригаде(имале су летећи карактер). Романијски корпус је формирао мјешовиту бригаду која је названа Рогатичком (400 припадника из Рогатичке бригаде и 200 из Калиновичке- командант Добрица Ђукић)

У јесен 1943 се формирају јуришне (летеће) бригаде као дијелови "срез-бригада". Романијски корпус је добио пет летећих бригада. Формирањем летећих бригада долази до забуна у називима.

Наиме летеће су егзистирале у народу под вишеструким именима и то: по матичним бригадама, по некој од планина или по редном броју.

Детаљни подаци о срезу Калиновик:

Калиновички војно-четнички одред- командант Слободан Нешић

командант среза Влајко Андрић

Калиновичка бригада- командант Крсто Ковачевић до јануара 1943 (умро од запаљења плућа), од марта 1943 до марта 1945 командант Спасоје Мазић, замјеник Урош Говедарица. Одласком у сјеверну Босну расформира се ( марта 1945.) Калиновичка бригада, а дио људства се прикључује Калиновичкој јуришној бригади.

15. 09.1943. формирана Калиновичка јуришна (летећа), официјелно названа Пета летећа Романијског корпуса, а у документима се помиње и као бригада "Лелија" и "Летећа Лелија". Од оснивања до 12 маја 1945 командант бригаде је био Миливоје Поповић.

По сличном устројству су вјероватно формиране и остале бригаде Романијског корпуса. Прва и Друга Романијска су вјероватно називи који су кориштени за Прву и Другу Сарајевску.
Привремено су формиране и комбиноване јуришне бригаде, које су обухватале људство више срезова.

Биографски подаци дијела командног особља Калиновичке бригаде.

КОВАЧЕВИЋ КРСТО,1910, Брчко
Активни капетан I кл. војске Кр. Југославије. Од 1. августа 1942. до краја јануара 1943. командант Калиновачке бригаде. Након акције на усташко упориште Бјелимићи, у јануару 1943., оболео од запалења плућа и умро, крајем јануара 1943., у Калиновику.


МАЗИЋ С. СПАСОЈЕ,1901, Никшић
Активни капетан I кл. војске Кр. Југославије. Од фебруара 1943. до почетка марта 1945. командант Калиновачке бригаде; од почетка марта 1945. командант 2. сарајевске бригаде; од априла 1945. у илегали. У рату унапређен у чин мајора. Стрељан од припадника ОЗН-е, 20. јануара 1946., на Цетињу.

ГОВЕДЕАРИЦА, Петко, УРОШ, 1913, Везац-Калиновик.
У ЈВУО од 12. маја 1942. као командант Загорског батаљона; од почетка августа 1942. помоћник команданта Калиновачке бригаде. У више наврата В. Д. команданта Калиновачке бригаде. У рату унапређен у чин поручника и Одликован Карађорђевом звијездом. Од 12. маја 1945. до јуна 1946. у илегали. У јуну 1946. одбио понуду комунистичког руководства калиновачког среза да се преда иако су му гарантовали живот. Након тога припадници ОЗН-е су га убили на Весцу -Калиновик.

АНДРИЋ, Илија, ВЛАЈКО, 1910, Калиновик.
Резервни наредник војске Кр. Југославије. Организатор ЈВУО и равногорског покрета на калиновачком подручју; од 1. августа 1942. командант среза Калиновик; од децембра 1944. до 15. марта 1945. у команди Калиновачке бригаде; од 15. марта
1945. у одступању на Запад. Крајем рата отишао из Југославије. У рату унапређен у чин потпоручника и одликован Карађорђевом звездом четвртог реда.

ПОПОВИЋ, Перо, МИЛИВОЈЕ, 1919, Романи-Калиновик.
Активни наредник војске Кр. Југославије. У ЈВУО од јуна 1942.; од августа 1942. у команди Загорског батаљона; од половине маја 1943. командант Загорског батаљона; од 15. септембра 1943. до 12. маја 1945. командант 5. летеће бригаде Романијског корпуса (Калиновачка јуришна). У рату унапређен у чин поручника и одликован златном Обилића медаљом за храброст. Од 12. маја 1945. до краја јануара 1946. у илегали када су га припадници ОЗН-е открили и убили, у Мирин Долу код Калиновика.

КОМАНДАНТИ БАТАЉОНА Калиновичке јуришне бригаде

ЖДРАЛЕ, Никола, СПАСОЈЕ,1911, Јажићи-Калиновик.
У ЈВУО од 12. маја 1942. као командир 3. чете Загорског батаљона; од почетка децембра 1942. до половине марта 1943. командант оперативне јединице Загорског батаљона у Лици(експедициони корпус); од 15. септембра 1943. до 12. маја 1945. командант Загорског јуришног батаљона. У рату унапређен у чин потпоручника. Од 12. маја 1945. у илегали. Крајем маја 1946. године предао се председнику калиновачког среза Шћепану Кларићу и припадницима ОЗН-е, у Јажићима. Убили су га приликом спровођења за Калиновик, у Понорима. У рату одликован златном Обилића Медаљом за храброст.

ЗЕЛОВИЋ, Сава, ВЕЉКО,1912, Оцркавље-Миљевина.
У ЈВУО од 10. маја 1942. као командант Миљевинског батаљона; од 15. септембра 1943. до 12. маја 1945. командант Миљевинског јуришног батаљона. У рату унапређен у чин поручника и одликован Златном Обилића медаљом. Од 12. маја 1945. до пролећа 1951. у илегали када је убијен од припадника ОЗН-е, у Загорицама код Миљевине.

РУДАН, Ђорђо, КРСТО,1910,Томишља-Улог.
Активни жандармеријски наредник Кр. Југославије. У ЈВУО од 10. маја 1942. као командант Обаљског (Улошког) батаљона; од 15. септембра 1943. до 15. марта 1945. командант Обаљског (Улошког) јуришног батаљона; од 15. марта 1945. у одступању на Запад. Погинуо у борби против усташа и партизана, 4. – 7. априла 1945., у Лијевче Пољу. У рату унапређен у чин потпоручника.

ТРИФКОВИЋ СЛОБОДАН, Јабука.
У ЈВУО од 10. маја 1942. као командант Јахоринског батаљона; од 15. септембра 1943. до марта 1944. командант Јахоринског јуришног батаљона. Погинуо у сукобу са партизанском 5.крајишком дивизијом почетком марта 1944. године.

[Милослав Самарџић]

Одлични подаци, хвала!

[Бенито]

Милославе, имаш ли ти нешто ближе о овим официрима? Нарочито о Спасоју Мазићу.

[Зоран Недељковић]

рез.арт.-тех. наредник Влајко И. Андрић живео је у Хамилтону, Канада. Његов брат, мислим да се звао Весо стрељан је у Словенији, маја 1945 год.

[Милослав Самарџић]

Милославе, имаш ли ти нешто ближе о овим официрима? Нарочито о Спасоју Мазићу.

Имам његов предратни персонални досије.

[Загорац]

Унапређење Мазића у мајора.

---

Унапређење Мазића у мајора.

---

Унапређење Мазића- боља резолуција

[Бенито]

Зоране хвала.
Милославе, било би лепо да напишеш нешто о официрима из Црне Горе који су осветлали образ за време рата, попут Мазића, Весковића, Јеловца итд..
Кад си већ унаказио Ђуришића
Мада гледам нешто око ове ЗЕЛЕНЕ ТРАНСВЕРЗАЛЕ... Али, добро, то је друга тема.

[Милослав Самарџић]

Загорац, не виде се добро документа, али виде се неке женске...
Ајде пробај на Додај.рс.

[Милослав Самарџић]

Зоране хвала.
Милославе, било би лепо да напишеш нешто о официрима из Црне Горе који су осветлали образ за време рата, попут Мазића, Весковића, Јеловца итд..
Кад си већ унаказио Ђуришића
Мада гледам нешто око ове ЗЕЛЕНЕ ТРАНСВЕРЗАЛЕ... Али, добро, то је друга тема.

Лукачевић је позитиван до лета 1944.
У мојим књигама, мислим.
Ђуришић је у позитиван 1941. и 1942.
Итд.
Ја само користим документа.

[Загорац]

Загорац, не виде се добро документа, али виде се неке женске...
Ајде пробај на Додај.рс.

Задња два документа се виде (боља резолуција). Женске се саме лијепе.